Pancevac Online

Broj 4551 · 27.03.2014.

Komentari

Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Samo Srbi vode samoubilačku politiku. Ostali narodi su kukavice.

• Košnica je privremeno zatvorena jer su pčela i trut na medenom mesecu.

• Uhapšenog su batinali i policajci koji tog trenutka nisu bili na dužnosti. To je samo dokaz koliko oni vole svoj posao.

• Imamo političara za izvoz. Prava je šteta što ih niko neće.

Misao za ovu nedelju

Kod nas se promene dešavaju munjevitom brzinom. Demokratija još nije ni došla, a već je otišla!


Usput zabeleženo

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Preletači

Pre izvesnog vremena mnoge je slatko nasmejala vest da je odbornik u Skupštini opštine Gornji Milanovac Mirko Čarović od poslednjih lokalnih izbora, za nepune dve godine, promenio četiri stranke.

On je, bez ikakvog blama, menjao partijske košulje sve dok nije našao najbolje ukrojenu. To je ukratko izgledalo ovako: izabran je u maju 2012. na listi Demokratske stranke, a čim se ispostavilo da će „žuti” u opoziciju, priklonio se tada vladajućem URS-u. Pre nekoliko meseci usledio je novi prelet, i to u Dačićevo jato, a kada je protiv još uvek aktuelnog premijera povedena predizborna hajka, ovaj šampionski primerak goluba preletača procenio je da bi mu bilo najsigurnije (a gde drugde?) u Srpskoj naprednoj stranci. Važna je napomena da se i u Demokratsku stranku učlanio kada je ona bila na vlasti, kao i da je zahvaljujući tome dobio posao u lokalnom domu zdravlja.

Ovaj banalni primer ogoljenog političarskog oberkurvarluka isključivo zarad sitnosopstveničkih interesa (a čega drugog?) još jedan je dokaz nakaradnosti proporcionalnog izbornog sistema i besmisla odluke Ustavnog suda da su poslanici (ili odbornici) vlasnici mandata. A što se morala tiče, tu je teško reći ko je grđi – „sinji golubovi” ili jata koja ih rado primaju pod svoje skute.

U lokalnoj političkoj realnosti, barem u ovom sazivu (za razliku od prethodnog), nije bilo tako drastičnih slučajeva zloupotrebe volje građana. Ipak, iako nije prošlo ni pola mandata (veliko je pitanje koliko će i potrajati), neki su već promenili svoja „ideološka opredeljenja”. Prva se Borka Žunić, izabrana na listi URS-a (kao član Narodne partije), osamostalila i nakon izvesnog vremena postala deo grupacije SPS-a. Relativno brzo je i Smiljana Glamočanin iz Rasimove partije otišla u SNS, a neposredno pre poslednje rekonstrukcije vlasti i preostala „ursovska” četvorka prišla je Vučićevoj stranci.

Pride je još Gordana Jovković napustila klub DSS-a i postala „slobodni strelac”. Ipak, većina odborničkih grupa ostala je kompaktna. Zasad...

Međutim, rezultati minulih izbora i te kako mogu biti okidač za novi stampedo preletača. Podrazumeva se – u jednom jedinom smeru...

J. F.



Vremena bar imamo...

Sve je jasno, ali opet nešto nije jasno. Jasno je da je 16. marta Aleksandar Vučić postao svemoćni gospodar Srbije i sve poluge moći su u njegovim rukama. Ako se to ima u vidu, nije jasno zašto on sam najavljuje izbor vlade tek za kraj aprila. Čak i ako bude koaliciona, sa socijalistima ili petom kolonom Tadićevih novodemokrata, ipak je to rasipanje vremena, jer su i jedni drugi spremni da se zadovolje mrvicama s trpeze.

Jedino logično objašnjenje je da budući mandatar pokušava da što lakše pokusa čorbu u koju je upao, a koju opisuje stara mađarska kletva: „Evo ti ništa i drži ga dobro”.

I još konkretnije: svestan da će morati da napravi ekipu koja će imati da uradi makar mali deo onog što je obećao u kampanji, Vučić pažljivo bira buduće ministre.

Za to vreme mnogi pokušavaju da se ufuraju u Nemanjinu, smatrajući da će osigurati kakav-takav resor ukoliko se budu što više uvlačili u stražnjicu budućem premijeru. On je do ovog časa javno poklonio poverenje samo dvojici bivših saradnika: Lazaru Krstiću, koji će i dalje voditi finansije, i Nikoli Selakoviću, koji će se s pravde prekartirati na unutrašnje poslove.

Dugačak je spisak onih koji se šlihtaju. Nogu je povukao doktor Nebojša Stefanović, koji je nekoliko dana uoči 16. marta (Lude nedelje, po narodnom verovanju) rekao: „Voleo bih da građani svojim izlaskom na birališta omoguće Aleksandru Vučiću, lideru SNS-a, da ima neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbija izgleda”. Za njim je požurila Zorana Mihajlović, koja je energetiku proglasila za svoju veliku ljubav, stavljajući to do znanja budućem šefu kabineta.

Ni Ivica Dačić nije oklevao: usred slavlja svojih socijalista odjurio je u centralu naprednjaka, plašeći se da ga Tadić ne pretekne, i uz rukoljub ponudio Vučiću svoje usluge. I don Tole, nesmenljivi predsednik Fudbalskog saveza, tražio je zaštitu novog predsednika vlade: „Sastao sam se s Vučićem nedavno i rekao mu da se mnogi koji hoće da me ruše pozivaju na njega. Odgovorio mi je: ’Tole, imaš moj broj. Ko god se pozove na mene, samo mi reci ko je to i momentalno ću reagovati’”.

Najlepše misli o A. Vučiću izrekla je Jorgovanka Tabaković: „Vučić je svestan sebe do skromnosti koja je vrlo retka, ali je i svestan snage da oseća svoj narod. Ne pokušavajte da mu vidite drugo lice, da mu skinete masku, ta iskrenost je njegovo lice.

Mnogi od nas još ne znaju da li je on sazreo preko noći, ili mi nismo videli njegovu zrelost, jer je lepo vaspitan i pun iskrenog poštovanja”.

Ovo su reči guvernerke Narodne banke Srbije kada je saopštila novinarima da je ta banka od početka godine prodala više od 820 miliona evra da bi očuvala kurs dinara.

M. M.


Građanska promatračnica

Rusko-srpska posla i japanska vožnja

Izgradnja drugog koloseka pruge Beograd–Pančevo, „akcija” o kojoj je i na ovom mestu pre godinu i po bilo reči, konačno je počela. Doduše, ne baš i najbukvalnije – nisu zabodeni ašovi – ali taj momenat je sada zaista blizu.

Predsednik Nikolić, koji je poslednji put u našem gradu bio još kao predsednički kandidat, u kampanji 2012, na slabo posećenom skupu u krugu Gradskog parka, pokazao je izvesne diplomatske veštine tako što je iskazao zadovoljstvo saradnjom s Rusima, ali je tu poruku razblažio rekavši i da naša država ima prijatelje u zemljama širom sveta. Povod za odustajanje od vatrenog govora o „družbi” s velikim bratom je, nema sumnje, situacija u vezi s Krimom i signali poslati Beogradu na tu temu iz EU.

Dačić je, s druge strane, čak progovorio na ruskom! Lepo je znati da premijer u ostavci poznaje važne svetske jezike, ali zajedljivi bi rekli da time samo razbuktava teoriju koja kaže da ga u životu na političkoj sceni Srbije održavaju Rusi, kao što su, na primer, to činili u „slučaju Bajatović”.

Treća upadljiva stvar u vezi s njihovim zajedničkim dolaskom u Pančevo je tajming te posete. Sigurno bi štabovi SNS-a, čiji je osnivač Nikolić, i SPS-a, koji neprikosnoveno vodi Dačić, našli za korisno (pa ni izdvajanje vremena ne bi bilo problem) da se u predizbornoj kampanji ovaj dvojac pojavi i najavi investiciju i radove u kojima će učestvovati domaće firme, da postoji šansa za nastavak saradnje dveju stranaka u budućoj vladi.

O tome da bi događaj o kojem govori cela zemlja bio pomeren dve nedelje unazad, u vreme pre izbora, da je premijer bio Vučić – ne treba ni pisati, jer je to jasno kao „dobar dan”. Našao bi se način da se prenebregne situacija u Ukrajini, to i jeste posao silnih savetnika i pi-ar agencija.

Ono što je za građane Pančeva najvažnije jeste da brojni govornici ispune obećanje da će, pošto dobijemo savremenu železničku vezu s glavnim gradom, vozovi juriti 120 kilometara na sat. U tom slučaju će putnici do 15 kilometara udaljenog Beograda stizati za sedam i po minuta. Japan! Hajde da vidimo...

* * *

Prošle nedelje smo pisali o problemima dece koja treba da krenu u školu ove godine i njihovih roditelja. U tekstu se, između ostalog, govorilo i o neverovatno dugom čekanju šestogodišnjaka na (prethodno zakazani) pregled kod fizijatra. Nije poenta bila samo u dangubljenju u čekaonici, već u dangubljenju zdrave dece i roditelja u društvu ljudi kojima je neophodna medicinska pomoć.

Nezadovoljni građani tražili su od naše redakcije da ispitamo o čemu se tu radi, pa je načelnica službe fizikalne medicine u Opštoj bolnici objasnila da lekari, i to samo njih četvoro, „svakodnevno pregledaju oko pedesetoro mališana” i da su grupni pregledi mnogo zahvalniji i za decu i za lekare, ali da im je naloženo da ove godine ne rade tako. Iako ova argumentacija pije vodu, ona nimalo ne služi svrsi – rešavanju problema.

Tako je bilo do pre tri-četiri dana. Naši sugrađani kažu da je sada, međutim, možda delimično i zbog pisanja „Pančevca”, situacija drugačija: decu lekari primaju preko reda, pa čekanja više nema. Odlična vest, pozdravljamo preokret u funkcionisanju službe fizikalne medicine, čestitamo joj na tome.

Opet se pokazalo da je uvek moguće biti deo rešenja, umesto deo problema. Neophodno je samo tu mogućnost permanentno imati u glavi, što je stvar savesti, sposobnosti i dobre volje.

Siniša Trajković