Pancevac Online

Broj 4551 · 27.03.2014.

Ekonomija

Prekinuti pregovori o kolektivnom ugovoru

Gradonačelnik u sukobu sa sindikatima

Radanov optužio sindikaliste da će urušiti preduzeća i pokazao im vrata

Kliknite za veci prikaz

Pregovori predstavnika lokalne samouprave i dvaju reprezentativnih sindikata – Samostalnog i „Nezavisnosti” o donošenju pojedinačnog kolektivnog ugovora za javna i javna komunalna preduzeća mesec i po dana su tekli bez posebnih potresa, ali su lokalni čelnici ovih sindikalnih organizacija u utorak, 25. marta, ocenili kako je pregovarački proces prekinut zbog izričitog stava gradonačelnika Pavla Radanova iznetog dan ranije – da neće potpisati taj dokument.

Milanko Bodiroga, predsednik Samostalnog sindikata Pančeva, rekao je na konferenciji za novinare da su Radanova pozvali na sastanak da bi od njega čuli predlog o minimalnoj ceni rada, toplog obroka i regresa, kako bi pregovori mogli da budu okončani. Umesto toga čuli su optužbe da će taj akt urušiti gradska javna preduzeća.

– Gradonačelnik je rekao kako su svi zaposleni u komunalnim preduzećima privilegovani zato što tamo rade i poručio nam je da oni kojima se ne sviđa sadašnji status mogu da potraže posao u „Koka-Koli”. On nam je nekoliko puta pokazao vrata i rekao da možemo da štrajkujemo ako nam se ne sviđa. Onda smo i mi oštro reagovali, nakon čega je Radanov kazao da su za njega pregovori završeni, da će sačekati donošenje novog zakona o radu koji će maltene osakatiti radnike, a zatim je otišao. Pitamo se zašto je uopšte pristao na pregovore kad ima takav stav – istakao je Bodiroga.

Poverenica UGS-a „Nezavisnost” za Pančevo Violeta Gojković naglasila je da sindikate najviše brine to što su rukovodioci komunalnih preduzeća pred sam kraj pregovora radnicima podelili anketne listiće, čiji je cilj da lokalna vlast utvrdi legitimitet sindikalnih pregovarača kod njihovog članstva.

– Mi imamo reprezentativnost utvrđenu zakonom. Međunarodna konvencija koju je ratifikovala i Srbija propisuje da je tim sindikata koji je dobio ovlašćenje za pregovore potpuno autonoman i da ne sme biti mešanja sa strane u njegov rad. Mi nismo ometali anketu, ali ne znamo kako je ona sprovedena, niti kakvi su rezultati – izjavila je Violeta Gojković.

Željko Jelkić, šef sindikalnog pregovaračkog tima, ocenio je da je sprovođenje ankete veliki pritisak na zaposlene.

– Tražili smo pravedniju raspodelu zarada u kolektivima tako da oni koji rade u osnovnim delatnostima preduzeća znaju kolika će im biti plata. Hteli smo pristojan topli obrok i da nam bude plaćen noćni rad, na državni praznik i u smenama, što su situacije s kojima se naši radnici sreću svakodnevno.

Tražili smo i da se spreči zloupotreba prilikom zapošljavanja. Mi ne želimo haos, kako gradonačelnik tvrdi, već red i disciplinu – naveo je Jelkić.

Sindikalisti očekuju da od druge strane dobiju zvanično obaveštenje o tome da li su pregovori prekinuti ili završeni, da bi znali šta dalje da preduzimaju. Oni su najavili da će se svakako obratiti Agenciji za mirno rešavanje sporova, jer je rok za okončanje pregovora istekao.

Prema saznanju „Pančevca”, naručilac ankete je gradonačelnik Radanov, a pitanja je sastavio Nenad Stanojević, direktor Direkcije. On je ostalim direktorima uz pitanja poslao objašnjenje kako je cilj da se stekne slika o „sindikalnom razumevanju posebnog kolektivnog ugovora”.

Prema našim saznanjima, na sastanku kod gradonačelnika direktorima je sugerisano da mogu da upotrebe i rigidnije metode radi sprovođenja ankete. Radanov nije želeo da komentariše ove informacije, niti ono što su izneli predstavnici dvaju reprezentativnih sindikata.


Sa tribine Branka Dragaša u Pančevu

Destrukcije ekonomije

Crno se piše i Srbiji i onima koji su preuzeli potpunu odgovornost za nju

Kliknite za veci prikaz

Srbija je u veoma opasnoj situaciji zbog prezaduženosti, nezaposlenosti, prevelike javne potrošnje i slabe privrede, pa bi za godinu ili dve mogao da usledi ekonomski slom praćen društvenim previranjima. Ovako je na tribini u Pančevu održanoj u petak, 21. marta, govorio Branko Dragaš, ekonomista i bankar.

On je naveo da u republici blizu milion ljudi prima platu iz budžeta, a svega 298.000 ih je zaposleno u realnom sektoru, što je neodrživo i ovakav sistem vodi u propast.

– Ovo što se desilo na izborima poslednja je prevara pred otrežnjenje. Građani su naivno poverovali da jedan čovek (Aleksandar Vučić – prim. aut.) jednim potezom može da donese blagostanje, tako da očekujem krah, jer ne vidim odakle ćemo „namaći” neophodni novac. Čak i Fiskalni savet tvrdi kako je povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto smanjilo prihode državne blagajne. Srbija ove godine treba da vrati 7,5 milijardi evra kredita, a sve što budu „cedili” od građana i privrede kroz povećanje poreza, jedva da će dostići osam milijardi.

Situacija je krajnje dramatična i opasna i završiće se tako što u jednom trenutku neće biti para za 1,7 miliona penzionera, a onda će stići kazna za sve što se na ovim izborima desilo – ocenio je Dragaš.

On je podsetio da najstariji građani izdržavaju ili pomažu finansijski još po jednog ili dvoje članova porodice, što znači da bi na ovaj način bez prihoda ostalo i do 3,5 miliona ljudi.

Dodao je kako se boji da nam preti glad i zato je svima koji imaju neko imanje na selu savetovao da se tamo vrate, ili bar da ga održavaju, kako bi imali čime da hrane porodice. Sledeći Dragašev savet je da oni koji imaju novac u bankama podignu ta sredstva, jer su finansijske institucije ostale bez para zato što su prethodnih godina 25 milijardi evra iznele iz Srbije. Mladima je poručio da ne biraju poslove, ali je dodao kako strahuje da su nove generacije kroz rijaliti šou-programe naučene da budu paraziti, zbog čega će vrlo loše proći.

Ovaj ekonomista je ocenio kako Vučić sa dosadašnjom politikom nema manevarskog prostora u ekonomskoj sferi, te da je u takvim okolnostima suludo uzeti svu vlast u državi.

– Daj bože da se opameti i okupi pametne ljude da bi se dogovorili šta da se radi, ali mislim da će partijska mašinerija gladna vlasti, moći i novca gurati u drugom pravcu. Kada nestane novca za plate i penzije uslediće prodaja EPS-a i poljoprivredne zemlje, nakon čega nas očekuje potpuni slom – smatra Dragaš.

On je ocenio kako nikad nije bila ovakva situacija, jer su čak i u vreme sankcija preduzeća radila. Dodao je da je privreda sada uništena, a građani nezaposleni i ekonomski iscrpljeni. Dragaš je rekao kako očekuje da će se narod osvestiti kad vidi da je priča o arapskim parama laž i kako iz iskustva zna da su Arapi „trgovački narod koji će lakše pokloniti zdrav zub nego dolar”.

On je zaključio da će teško stanje biti dodatno pogoršano kada od Srbije bude zatraženo da se izjasni u vezi sa Ukrajinom.


Intervju: Velimir Unković, generalni direktor „Petrohemije”

Poslednji voz za spas fabrike

Novi generalni direktor fabrike plastičnih masa Velimir Unković prihvatio se nedavno te funkcije u vrlo teškom trenutku po to preduzeće. Rok za završetak restrukturiranja se približio, stečaj preti, hroničnih i akutnih problema u poslovanju je previše, a politički okršaji dela države i vrha NIS-a, presudnih faktora koji mogu odlučiti sudbinu „Petrohemije”, traju već predugo.

Kliknite za veci prikaz

Unković: konsolidacija, pa strateško partnerstvo

PANČEVAC: Da li vam je poznato zbog čega 10. marta nisu počeli pregovori s potencijalnim strateškim partnerima, kako je to najavila ministarka energetike Zorana Mihajlovićđ?

VELIMIR UNKOVIĆ: Koliko se ja sećam, rečeno je da će ti razgovori početi posle 10. marta, ali će oni dobiti svoj puni smisao tek kada se obavi finansijska, poslovna i organizaciona konsolidacija „Petrohemije”. Razgovori s potencijalnim partnerima mogu se voditi i sada, ali nije realno očekivati da će strateški partner da se pojavi u uslovima kada preduzeće ima mnogo nerešenih poslovnih problema.

• Kako sanirati dugove?

– U toku su izrada strategije za „Petrohemiju” i „Unapred pripremljenog plana reorganizacije”. UPPR ima četiri dela – finansijsku, poslovnu i organizacionu konsolidaciju preduzeća, kao i investicije. Dugovanja se mogu raščistiti otpisom, pretvaranjem u kapital firme ili reprogramiranjem, a plan reorganizacije će definisati jedan od ta tri modela.

• Šta ćđe sadržati ostali delovi UPPR-a?

– Poslovna konsolidacija obuhvata reviziju proizvodnotehničkih ugovora s NIS-om, a pre svega izmenu cena sirovog benzina koji mi kupujemo od njih i pirolitičkog benzina koji im prodajemo. Smatram da bi to bilo na obostranu korist, kao i da bi se tako, uz primenu ostalih mera predviđenih UPPR-om, obezbedilo dugoročno održivo poslovanje „Petrohemije”.

Mislim da od stečaja „Petrohemije” niko ne bi imao koristi. Organizaciona konsolidacija preduzeća je neophodna jer „Petrohemija” ima višak zaposlenih u odnosu na svoje proizvodne procese. To će se rešavati kroz socijalni program, a očekujem da će ga finansirati država. Sindikati u preduzeću su upoznati s tim. Četvrti, ključni element izlaska iz krize jeste investiranje u iznosu od oko 170 miliona evra. Oko 140 miliona koštala bi izgradnja fabrike polipropilena, a ostatak novca bi bio upotrebljen za podizanje energetske efikasnosti.

• Da li sarađujete s najvećđim poveriocima na izradi ovog plana?

– Da. Kada je reč o državi kao poveriocu, zasad najviše sarađujemo s Ministarstvom energetike. NIS je predložio da prvi sastanak na ovu temu održimo 31. marta. Mislim da je saradnja s naftnom kompanijom dobra. Oni se zalažu za sveobuhvatno rešenje naših međusobnih odnosa kroz UPPR, sa čim smo mi saglasni. Otežavajuća okolnost je to što trenutno nemamo formiranu vladu koja bi s NIS-om mogla da pregovara o tom dokumentu.

• Do kada sve to treba da bude završeno?

– Mnogo vremena je izgubljeno u prethodnom periodu, tako da smo sad u cajtnotu i hvatamo poslednji voz da od NIS-a i države, kao ključnih poverilaca, dobijemo saglasnost na UPPR. Do 28. aprila bismo morali da ga predamo stečajnom sudiji.

• Da li ste u vremenskom škripcu zbog odluke Ustavnog suda?

– Da. Imamo informaciju da po odluci Ustavnog suda od 15. maja firme u restrukturiranju više neće biti zaštićene od prinudne naplate potraživanja. To znači da bi neko od manjih poverilaca tada mogao da nam blokira račun, što bi povećalo verovatnoću odlaska „Petrohemije” u stečaj.

• Očekujete li da rešenje bude pronađeno?

– Mislim da je „Petrohemija” značajno preduzeće, jer ima proizvod koji je konkurentan i na evropskom tržištu, a takvih je firmi malo u Srbiji.

Zbog toga smatram da je logično da dobijemo podršku i na tome gradim optimizam. Čuo sam nedavno jedan aforizam: „Stigli smo do dna i još uvek kopamo”. Trebalo bi da buduća srpska vlada ima tri prioriteta: ekonomiju, ekonomiju i ekonomiju. Do toliko pominjane zaposlenosti može se stići samo konkretizacijom davno zaboravljene reči – reindustrijalizacija.

• Najavljivano je da ćđe predlog strategije razvoja „Petrohemije” počivati na integrisanom razvoju s NIS-om. O čemu se radi?

– Optimalan rad podrazumeva da Rafinerija treba da valorizuje tipično petrohemijske sirovine, poput sirovog benzina, propilena i benzena, kroz petrohemijsku proizvodnju, jer je svaki naš produkt nastao od tih derivata dva puta skuplji na tržištu nego motorna goriva. Uslov je zajedničko planiranje razvojnih projekata i proizvodnje u obe fabrike. Prvi korak je izgradnja fabrike za polimerizaciju propilena dobijenog iz rafinerijsko-petrohemijske prerade, za šta postoji obostrani interes. Rafinerija takođe ima problem visokih troškova proizvodnje, zbog smanjenog obima prerade nafte, što je posledica stagnacije i pada tražnje za motornim gorivima, pre svega za motornim benzinima. Najbolji način rešavanja viškova benzina je njegova prerada u petrohemijske proizvode. Danas svakako nije prosperitetno vreme za rafinerijske i petrohemijske komplekse u Evropi, pa bi zato mogućnosti efektivnijeg i efikasnijeg rada s ciljem postizanja uslova stabilnog i održivog poslovanja trebalo tražiti u optimizaciji rafinerijsko-petrohemijske prerade u Pančevu.


Prekogranična turistička saradnja

Banat – mamac za putnike

Funkcioneri Pančeva i Karaš-Severina utiru puteve planiranim gostima

Pančevo su u petak, 21. marta, posetili Janas Roseti, direktor uprave županije Karaš-Severin, Florin Stoičesku, šef odeljenja za turizam u toj rumunskoj regiji, i Kristijan Vilčanu, predsednik tamošnjeg turističkog kluba. Oni su sa Zoranom Vladu, direktorkom Turističke organizacije Pančevo, razgovarali o početku realizacije projekta prekogranične saradnje čiji je cilj razvoj turizma u srpskom i rumunskom delu Banata.

Iz saopštenja TOP-a može se razumeti da će partneri u narednom periodu uz pomoć novca iz IPA fondova EU promovisati ovu regiju kao turističko odredište, sprovodeći niz različitih aktivnosti. Među njima će biti održavanje tri sajma u Pančevu i Karaš-Severinu, organizovanje obuke za one koji se bave pružanjem različitih vrsta turističkih usluga i veći broj studijskih putovanja namenjenih predstavnicima medija, tur-operatora i turističkih agencija iz Rumunije i Srbije.

Najvažniji deo projekta treba da bude određivanje četiri turističke rute sa obe strane granice koje će činiti osnov promocije Banata kao mamca za turiste. U saopštenju je navedeno da regija Karaš-Severin ima uspešnu saradnju s pančevačkom turističkom organizacijom, ali nije precizirano u čemu se ona ogleda.

Učesnike projekta je primio gradonačelnik Pavle Radanov, koji je, prema saopštenju TOP-a, kurtoazno rekao da Pančevo ima potencijala za razvoj turizma, te da će gradska vlast pomoći u ostvarivanju ovog projekta.

Stranu pripremio Dragan Vukašinović