Pancevac Online

Broj 4551 · 27.03.2014.

Kultura

Moj izbor

U znaku ljubavi

Kliknite za veci prikaz
Marijana Mihajlović, dipl. tekstilni inženjer

Budući da sam izuzetno romantična osoba, moja najveća motivacija u životu je ljubav. Stoga je moj izbor onoga što gledam, slušam i čitam uglavnom u znaku ljubavi.

KNjIGA:

Onima koji vole ljubavne romane, preporučila bih knjige Samante Jang.

Potpuno me je kupila svojim knjigama „Dablin strit” i „London roud”. Postoji velika verovatnoća da će onaj ko bude uzeo da ih čita, morati da pripremi papirne maramice. Iz ličnog iskustva znam da bi moglo biti dosta plakanja... Sve u svemu, knjige su takve da se čitaju u jednom dahu i ne možete ih ostaviti dok ih ne završite.

FILM:

Onima s jačim stomakom preporučila bih film „Filth”. To je priča o korumpiranom škotskom policajcu koji, da bi dobio unapređenje, pokušava da uništi svoje kolege, a usput gubi kontrolu nad svojim životom. U filmu ima mnogo alkohola, droge, seksa, psovki i crnog humora.

Nije romantičan, ali se na kraju sve nekako vrati na ljubav... Glavnu ulogu igra fenomenalni Džejms Mekavoj (James McAvoy).

MUZIKA:

Već danima slušam debi-album pop-rok grupe „Haim”. Zove se „Days Are Gone” i potpuno je drugačiji od onoga što sam u poslednje vreme slušala.

Muzika je jednostavna i čista, a tekstovi su zanimljivi. Negde sam pročitala da su je opisali kao „zvuk 2013”. Ne znam za druge, ali „Haim” je trenutno na prvom mestu moje top-liste.


U knjižari „Vulkan”

Dan rastućih popusta

Poslednje subote u martu u svim knjižarama „Vulkana”, pa i u onoj u „Aviv parku”, biće održana nova manifestacija, pod nazivom „Vulkanov dan rastućih popusta”. Tako će u subotu, 29. marta, ljubitelji književnosti imati priliku da po cenama nižim za 20 do 50 odsto nabave neke od najaktuelnijih i najčitanijih knjiga. Na akciji će biti 200 naslova.

Popusti su podeljeni po satnicama.

Dragana Mladenović


Dva dua, dva koncerta

Mina Mendelson i Edit Makedonska

Kliknite za veci prikaz

Koncerti dveju vrsnih violinistkinja odnosno dvaju sjajnih dua priređeni su gotovo u isto vreme, u četvrtak, 20. marta. U sali Muzičke škole „Jovan Bandur” nastupile su Mina Mendelson (violina) i Senka Simonović (klavir), a na sceni Kulturnog centra – Edit Makedonska (violina) i Gordana Čurgus (harfa).

Biografija Mine Mendelson je impozantna i veoma zanimljiva. Ona je (sa očeve strane) potomkinja Jovana Bandura. Budući da je odrasla u porodici violinista i da je sve vreme bila okružena muzikom, za nju nije postojala dilema kojim profesionalnim putem će krenuti. Kako je rekla, talenat je preduslov za bavljenje muzikom, a za uspeh su neophodni predani rad i malo „naklonosti zvezda”. Nju je ta kombinacija učinila dobitnicom brojnih nagrada, violinistkinjom koja je održala sijaset resitala, solističkih koncerata i nastupa s kvartetom „Sveti Đorđe”, stipendistom Vlade Kraljevine Norveške, prvim doktorandom violine na Fakultetu muzičke umetnosti... Mina Mendelson je sada docent na Katedri za gudačke instrumente Fakulteta umetnosti u Nišu. Kaže da rado nastupa u školi koja nosi ime njenog pretka Jovana Bandura.

I Edit Makedonska potiče iz muzičke porodice. Za ovaj grad je ponajviše vezuje činjenica da je njena majka Dijana Stojanović radila kao profesorka gitare u MŠ „Jovan Bandur”. Koncert u Pančevu slučajno je zakazan baš na rođendan njene majke (koja više nije među nama) i to je mnogo značilo Edit Makedonskoj. Za tu priliku je osmislila šarolik program.

– Repertoar je prilagođen široj publici, jer mislim da je važno raditi na popularizaciji klasične muzike.

Odabrali smo muziku iz baleta Petra Iljiča Čajkovskog, ima i evergrina, španske muzike i tako dalje. Večerašnjem nastupu prisustvovaće i profesorka Mirjana Živković, čiju ćemo kompoziciju izvesti večeras – rekla je Edit Makedonska.

Pored nastupa u sastavu „Duo Edit”, ona često svira i sa gudačkim kvartetom „Edit”, ali i u duu violina–klavir. Bavi se i pedagoškim radom, komponovanjem dečje muzike, a radi i kao koncertmajstor u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Na pitanje u čemu od svega toga najviše uživa, ona nedvosmisleno odgovara – u sviranju pred publikom.

Dragana Mladenović


Izložba slika Branka Rakovića

O Starom sajmištu sa Starog sajmišta

Kliknite za veci prikaz

Ukoliko „sastav” publike išta govori o nekom kulturnom događaju, može se reći da izložbu slika Branka Rakovića koja je otvorena u Galeriji savremene umetnosti u ponedeljak, 24. marta, nikako ne treba propustiti. Njenom otvaranju su prisustvovali gotovo svi viđeniji pančevački slikari, što je više nego dobra preporuka za sve koje zanimaju aktuelni tokovi srpske likovne scene. Starijim kolegama su se pridružili i studenti Branka Rakovića s Fakulteta likovnih umetnosti.

Raković je sve radove naslikao u ateljeu u centralnoj kuli beogradskog Starog sajmišta, o čemu govori i naslov postavke „Ciklus kula, Staro sajmište”. On je nastojao da objedini tri ravni priče – vreme kada je taj prostor bio lepo uređeno sajmište, zatim ratni period, kada se tu nalazio nacistički logor, i sadašnjost, u kojoj je taj prostor prilično zapušten, ali u njemu stvara mnoštvo umetnika.

Pre dve godine je lansirana ideja o izgradnji memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu i uređenju centralne kule i dva paviljona, što bi valjalo da postanu galerije i ateljei za umetnike.

Ovaj slikar sada prvi put samostalno izlaže u Pančevu.

On je ovde cenjen ne samo kao ozbiljan slikar već i kao izuzetan pedagog, o čemu su posvedočili njegovi studenti, među kojima ima i nekoliko Pančevaca.

Dragana Mladenović


Festival podvodnog filma i podvodne fotografije

Susret s konjićem na Jazu

Kliknite za veci prikaz

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana voda, pančevački Klub podvodnih aktivnosti je 21. marta jedanaesti put zaredom organizovao trodnevni Festival podvodne fotografije i podvodnog filma.

Izložba fotografija i dodela nagrada najuspešnijim autorima priređene su u foajeu, dok su filmske projekcije održane u Izabinskom prostoru Kulturnog centra.

Sama izložba fotografija ima takmičarski karakter, a najbolje radove su poslali: Dalibor Andres iz Hrvatske (u kategoriji „kompozicija ili ambijent”), Milan Zurković iz Sombora (u kategoriji „riba”) i Ivana Orlović Kranjc iz Pančeva (u kategoriji „makro”).

Gran-pri za celokupan rad dobio je Pančevac Janez Kranjc.

Tema ovogodišnjeg filmskog segmenta bili su potopljeni brodovi i olupine, mada je publika mogla da pogleda i filmove o podvodnom svetu, igri svetlosti, životu mora itd.

Prema rečima Slavka Makare, predsednika Kluba podvodnih aktivnosti, taj klub je ove godine bio domaćin ronilačkih instruktora Srbije, što je veoma značajno za sve koji se bave tim poslom.

On je rekao da u Klubu podvodnih aktivnosti stalno ima novih polaznika, koji tokom zime pređu osnovni program na bazenu, te zajedno sa instruktorima i drugim roniocima u letnjem periodu obilaze okolna jezera, u kojima rone. Fotografisanje se ne preporučuje onima koji prvi put dotaknu dno nekog jezera ili mora, već se za to očekuje određeno iskustvo.

Zanimljivo je da je glavne nagrade za fotografiju poneo bračni par Kranjc, koji vodi konkurentski klub „Svet ronjenja” iz Pančeva. Kako je rekla Ivana Orlović Kranjc, taj klub beleži 365 dana ronjenja godišnje.

– I suprug i ja se profesionalno bavimo ronjenjem i izradom podvodnih fotografija i filmova. Akcenat nam je na putovanjima, a vrlo često ronioce iz inostranstva upoznajemo s našim jezerima i rekama – objasnila je Ivana Orlović Kranjc.

Bračni par Kranjc trenutno radi film o Drini. Pošto postoji opasnost pri ronjenju u rekama, oni su našli deo Drine koji je miran i netaknut i prepun je ribe.

Ivana Orlović Kranjc je nagradu ovog festivala dobila za fotografiju „Konjić”.

Ispričala je da ga je srela jedne noći na Jazu i da je tokom sat vremena druženja s njim napravilačitavu seriju fotografija. Ona se ronjenjem bavi već 30 godina, a najviše je fasciniraju velike bele ajkule, s kojima se više puta „družila”.

Pošto je Janez Kranjc trenutno u Meksiku, nagradu za njega je preuzeo njihov sin.

Dragana Mladenović


Promovisana enciklopedija o roku u Vojvodini

Biti rokenrol – prvih pola veka

Knjiga o muzici koja nas je vaspitavala i menjala, uz koju smo sazrevali * Sviralo deset pančevačkih bendova

Kliknite za veci prikaz

Povod za nastup deset pančevačkih rok bendova u „Apolu” u subotu, 22. marta, bila je promocija „Ilustrovane enciklopedije rok muzike u Vojvodini 1963–2013” Bogomira Bogice Mijatovića. Nakon predstavljanja knjige svirali su: „Flatland”, „Ukratko Štef”, „Polaris”, „The Elements”, „Kontrabanda”, „Vibrator u rikverc”, „Iskaz”, „Fency Frogs”, „By-Pass” i „Cenzura”, a mnogi od njih su našli svoje mesto u tom velikom i značajnom izdanju o pedeset godina roka u našoj pokrajini. O enciklopediji su govorili autor Bogica Mijatović i novinari Ivan Ivačković i Zlatko Živković, a moderator je bio Branislav Radovanović.

Autor je rekao da je na toj knjizi svakodnevno radio punih sedam godina. Međutim, pripreme za njeno pisanje počele su znatno ranije.

– Bilo mi je potrebno pedeset godina da je napravim.

Gimnaziju u Novom Sadu upisao sam 1962. godine, a tada je krenulo ludilo s „Bitlsima”, ubrzo i sa „Stonsima”, i od tada pratim sve što se dešavalo na muzičkoj sceni Novog Sada. Prvu emisiju na radiju o rok muzici uradio sam 1968. godine i od tada sam se bavio rok muzikom na Radio-televiziji Vojvodine. Otkako sam se penzionisao 2006. godine, obišao sam celu Vojvodinu, a bio sam nekoliko dana i ovde, u Pančevu, da bih prikupio podatke o svim značajnijim bendovima – rekao je Bogica Mijatović.

Ivan Ivačković je kazao da ga je ova enciklopedija impresionirala, ali ne i iznenadila, jer je Bogica Mijatović bio neka vrsta mentora mnogim muzičkim novinarima. Govoreći o rok muzici u Jugoslaviji, on je primetio da su rok kulturu neki smatrali prolaznom modom, a drugi procenjivali da će dugo trajati. Prvi su bili omladinci koje je anketirao CK Saveza komunista Beograda, dok su u drugoj grupi bili važni ljudi iz partije koji su shvatili da je rok muzika mnogo dugovečnija i opasnija pojava.

– Pola veka nas je ta muzika vaspitavala, uz nju smo prohodali, porasli i sazreli. Što se tiče same knjige, ona je u profesionalnom smislu vrhunski urađena. Enciklopedije nam zapravo služe da bismo pronašli neki podatak, a samo neke od njih odstupaju od tog pravila i predstavljaju veoma zanimljivu literaturu. Ovo je jedna od takvih knjiga. Ona otima od zaborava rok muziku, koja više nije od životnog značaja, ne odlučuje ni o čemu, nema moć da menja ljudske živote.

Bogičina knjiga nas vraća u vreme kada je sve to bilo obrnuto – objasnio je Ivačković.

S tim viđenjem se nije složio Zlatko Živković. On veruje da će neka nova rokenrol priča imati veći značaj u našim životima, jer je rokenrol pogodan za iznošenje stavova i mišljenja. Kako je rekao, umetnost pobune je ono što može vratiti budućnost ako ne nama, onda barem našoj deci.

Govoreći o kriterijumima za izbor bendova za enciklopediju, Bogica Mijatović je kazao da je birao autorske bendove, a ne „kavere”, i da neki novosadski bendovi nisu ušli u knjigu pošto su već zastupljeni u „NS rokopediji”. Jedan od bendova iz Pančeva koji su ostavili odličan utisak na njega i ušli u enciklopediju jeste pančevački „Polaris”, a posebno dobro mišljenje ima o albumu te grupe „Programiran na strah”.

Tokom večeri je bilo razgovora o raznim vojvođanskim bendovima i rok muzičarima.

Bane Radovanović je podsetio da su sastav „Crni petak” osnovali dvanaestogodišnji klinci, koji su već sa 17 godina bili predgrupa „Bijelom dugmetu”. Da vreme muzičara koji rano stupaju na rokenrol scenu ipak nije završeno, ubrzo je pokazao trinaestogodišnji Kristijan Simić, koji je zajedno sa svojim ocem i drugim članovima benda „Flatland” otvorio veče odličnog pančevačkog rokenrola.

Dragana Mladenović


Pančevci svi i svuda

Dvadeset godina „Kockara”

Povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice od premijere filma „Kockar”, za koji je scenario potpisao Miloš Nikolić, a režiju Ivan Rakidžić, u Ruskom domu u Beogradu u sredu, 26. marta, održana je svečana projekcija tog filma i priređeno druženje s njegovim autorima i protagonistima. Pored navedene dvojice, u tom projektu su učestvovala još dvojica Pančevaca – glumac Milan Bogunović i direktor fotografije Miroslav Stanković. Film je snimljen 1994. godine, u vreme najveće hiperinflacije i opšteg haosa, po istoimenoj noveli F. M. Dostojevskog.

Dragana Mladenović


Razgovor s povodom: Aja Jung, umetnička direktorka beogradskog Festivala igre

Strah od rastanka s prohujalim

U Beogradu će u nedelju, 30. marta, biti otvoren Beogradski festival igre, čija je umetnička direktorka i organizatorka izuzetno energična i sposobna balerina Aja Jung.

Uprkos finansijskim problemima, ona iz godine u godinu uspeva da napravi program koji je za nijansu bolji, zahtevniji, zanimljiviji, veći. Zahvaljujući njenom entuzijazmu pojedine predstave će ove godine biti izvedene u Vršcu, Novom Sadu i Pančevu.

Kliknite za veci prikaz

„PANČEVAC”: Koje predstave na ovogodišnjem festivalu nikako ne treba propustiti?

AJA JUNG: Publika nepogrešivo bira ono što je najviše zanima. Neki su više naklonjeni plesnom teatru, drugi više vole igru u smislu vrhunske estetike. Sve zavisi od ukusa i senzibiliteta. Međutim, ono što nikako ne treba propustiti jesu dve svetske premijere u izvođenju kompanije Andonisa Fonjadakisa, 12. aprila, kao i predstavu Baleta iz Augzburga, 9. aprila u Beogradu, a dan kasnije i u Vršcu. Publici bih svakako preporučila predstave onih trupa koje se verovatno više neće vraćati u Srbiju jer su velike i tehnički neverovatno zahtevne. To su prva i istorijska gostovanja Velikog kanadskog baleta, koji broji 84 člana na turneji, i trupe „Hubbard Street Dance” iz Čikaga, s trideset sedmoro ljudi i neverovatnim scenskim efektima, za koje smo takođe morali da donesemo opremu iz Amerike.

• Vaš festival je prozor u svet za sve koji ga prate. U kolikoj meri on utiče na razvoj umetnosti igre u Srbiji?

– Verujem da je festival bio izuzetno značajan za lokalnu plesnu scenu. Pomaci se uglavnom odnose na saradnju s koreografima koji su se kasnije vraćali kako bi napravili neke zanimljive produkcije s našim igračima. Radi se o Edvardu Klugu, Jasmin Vardimon, Gaju Vajcmanu, ali i o postavkama Jiržija Kilijana i Pola Lajtfuta, koje su stigle u Narodno pozorište nakon prvog gostovanja Holandskog plesnog teatra. Ipak, svi ovi iskoraci ostaju u formi incidenta ako nisu deo neke ozbiljnije priče. Mali lampioni koji se ugase i nestanu ne obećavaju svetlost. Tužne su posledice izostanka interesovanja, strategije i sistema u kulturi. U današnjoj igri neverovatno je važan stalni protok koreografa i pedagoga, mogućnost da mladi igrači dobiju šansu, stalne audicije koje osiguravaju kvalitet… Nedostaje nam repertoar, gostovanja naših ansambala u svetu kao mogućnost odmeravanja, kretanja… Imamo divne igrače i odlične mogućnosti, ali se stalno vrtimo ukrug jer postoji strah od promena, od rastanka sa ustaljenim, s prohujalim… • Šta je bilo presudno u vašoj odluci da odaberete Pančevo kao jedan od gradova saradnika? Postoji li mogućnost da se to partnerstvo produbi? – Mislim da blizina između Beograda i Pančeva omogućava da se neke predstave relativno lako premeste iz jednog u drugi grad. Velika je šteta da ne postoje bolje tehničke mogućnosti naših pozorišta, jer bismo mogli da ponudimo male turneje trupama i da samim tim dobijemo neke plesne ili pozorišne naslove po znatno pristupačnijoj ceni.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu već nekoliko godina zaredom podržava Beogradski festival igre i naša saradnja je rezultirala važnim baletskim i plesnim događajima u Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu i Pančevu, a ove godine i u Vršcu. Naravno, treba pomenuti i podršku Grada Pančeva, bez koje jednostavno ne bi bilo moguće gostovanje kompanije „Malka” iz Grenobla.

• Da li država Srbija dovoljno ulaže u organizovanje jedne tako ozbiljne manifestacije kao što je Beogradski festival igre?

– Jedinu unapred definisanu podršku i profesionalne dogovore svih prethodnih godina imali smo s Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu. Nažalost, ministri kulture u Vladi Srbije brzo se menjaju, tako da ne postoji vreme da se uspostavi kontinuitet i sigurnost za festival, već se svake godine kreće od početka... Grad Beograd ove godine još nije objavio rezultate konkursa, a festival počinje za svega nekoliko dana. To su sve nemogući uslovi za pravljenje bilo koje ozbiljne manifestacije. Važno je istaći da su domaće institucije pozvane da pokriju tek četvrtinu ukupnih troškova festivala, dok ostali teret pada na donatore, ambasade i kulturne centre. Takav primer domaćeg umetničkog festivala ne postoji. Mi zapravo molimo državu i grad da svojim učešćem učine ulaznice dostupnim za svoje građane.

Dragana Mladenović