Pancevac Online

Broj 4551 · 27.03.2014.

Hronika

Iz izveštaja saobraćajne policije

Devet vozača pod dejstvom alkohola

Kliknite za veci prikaz

U periodu od 17. do 23. marta na teritoriji našeg grada dogodile su se tri saobraćajne nesreće koje su završene samo s materijalnom štetom i osam u kojima su lakše povređeni jedan vozač automobila, četiri pešaka i jedan biciklista.

Teško su povređena dva vozača automobila, jedan putnik u vozilu i jedan pešak.

Tri saobraćajne nesreće završene su samo s materijalnom štetom.

Ukupna materijalna šteta izazvana prošlonedeljnim saobraćajnim nesrećama procenjena je na oko 605.000 dinara, a njihovi najčešći uzroci bili su neprilagođenost brzine kretanja vozila stanju puta i uslovima saobraćaja i neustupanje prvenstva prolaza.

Tokom protekle nedelje saobraćajna policija je sprovela četiri pojačane kontrole u kojima je praćeno koliko vozači poštuju propise o brzini kretanja, ispravnosti svetlosno-signalnih uređaja i zabrani konzumiranja alkohola.

Zaustavljeno je ukupno 148 vozača, a njih 76 je kažnjeno. Devetorica su isključena iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a jedan je zadržan u policijskim prostorijama do otrežnjenja.

M. G.


Preporuka saobraćajnoj policiji

Obiđite Ulicu Mite Topalovića uveče

Kliknite za veci prikaz

Može li ulica koja je proglašena za pešačku zonu da se pretvori u pešačku zonu? Moguće je, jer je u Pančevu sve moguće. Dokaz za to je fotografija Ulice Mite Topalovića u večernjim časovima koju je jedan naš sugrađanin objavio prošle nedelje na „Fejsbuku”.

– Ovo je snimljeno 18. marta u 23 sata. Pored toga što je ružno, nije baš ni bezbedno jer su vozači koji se tu parkiraju često pijani nakon što izađu iz obližnje kafane. To se lako može primetiti po tome što voze velikom brzinom da bi se videlo ko je najveći dasa – prokomentarisao je on.

Nadamo se da će posle ovoga u Ulicu Mite Topalovića svratiti i saobraćajna policija.

Ne do tamošnjeg restorana, već da bi kaznila one koji bahato krše propise.

Mihajlo Gligorić


ÄŒitaoci reporteri



Å ta se vidi iz limuzina

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Naš sugrađanin Miroslav Romić poslao nam je ove dve fotografije predsedničke kolone i tekst sledeće sadržine: „Dođoše, prođoše i odoše. Mi i dalje ostadosmo u blatu koje se valjalo pod njihovim točkovima. Koji li će kredit i vlast doneti elementarno dostojanstvo stanovnicima pančevačke Letnje ulice? Sumorna, jednolična, braonkasta podloga na fotografijama je mešavina vode i blata koja umešno skriva propali asfalt ove zaboravljene (odavno legalizovane) ulice grada Pančeva. Pitam se da li je prolazak kroz baruštinu u kojoj živimo izazvao makar malu neprijatnost čelnicima našega grada i naše države, osim činjenice da će državni sjajni automobili morati hitno na pranje”.



Ko prlja grad?

Kliknite za veci prikaz

Svaljivanje krivice za nečistoću u našem gradu na „Higijenu” je navika velikog broja naših sugrađana. Međutim, sve dok je onih koji bacaju đubre tamo gde ne treba i pritom ih nije briga ni za očigledna upozorenja, Pančevo neće biti čistije i da u njemu postoji nekoliko „Higijena”. Fotografiju nam je poslala Dušica Dakić Stojčevski.

Mihajlo Gligorić


Na ceremoniji u Vladi Srbije

Uručena donacija JKP-u Omoljica

Kliknite za veci prikaz
Ambasador Japana (stoji desno) uručuje donaciju

Na ceremoniji održanoj 20. marta u Vladi Srbije direktor JKP-a Omoljica Dragan Grujičić potpisao je ugovor sa Masafumijem Kurokijem, japanskim ambasadorom u Srbiji, o donaciji japanske vlade za omoljičke komunalce, zahvaljujući kojoj će biti kupljeni kamion za odnošenje smeća i 50 kontejnera.

Pored Omoljice, donacije u ukupnom iznosu od 323.610 evra su tom prilikom dodeljene i javnim komunalnim preduzećima u Kniću, Novoj Varoši i Trgovištu.

Ceremoniji su, pored njihovih direktora i ambasadora Japana, prisustvovali Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Pavle Radanov, gradonačelnik Pančeva, kao i predsednici opština iz kojih su javna komunalna preduzeća kojima su uručene donacije.

– U ime grada Pančeva i u svoje ime želim da zahvalim narodu i vladi Japana na ovoj vrednoj donaciji. Poznato je da je naš grad zagađen, tako da će pomoć koja nam je uručena sigurno poboljšati ekološku situaciju. To nije prvi rezultat saradnje između Pančeva i vlade Japana jer smo do sada dobili vrednu pomoć u opremi za Opštu bolnicu. Osim toga, Gerontološkom centru je prošle godine upućena vredna donacija od oko devedeset hiljada evra, zahvaljujući kojoj je našim najstarijim sugrađanima omogućen kvalitetniji i udobniji smeštaj. Pre nekoliko dana smo potpisali ugovor s japanskom Kancelarijom za međunarodnu saradnju o ispitivanju da li je i u kojoj meri zbog bombardovanja zagađeno poljoprivredno zemljište u Pančevu. To posebno ističem zato što je poznato da je Japan pre tri godine preživeo veliku i tešku nuklearnu i ekološku katastrofu i da je bez obzira na to nastavio da pomaže narodu Srbije i našim lokalnim samoupravama. Kao gradonačelnik Pančeva sanjam dan kada će Srbija ekonomski osnažiti i moći da uzvrati narodu Japana – rekao je Radanov.

Dragan Grujičić je izjavio da Omoljica do sada nije imala vozilo za odnošenje smeća, a zahvaljujući donaciji ono će biti kupljeno, što će doprineti poboljšanju uslova za rad zaposlenih u javnom komunalnom preduzeću u tom mestu i boljoj zaštiti životne sredine.

– Naše javno komunalno preduzeće se obavezuje da će čuvati i održavati opremu koja bude kupljena od ove donacije i tako će odati počast iskrenom prijateljstvu između naroda Japana i naše zemlje – dodao je Grujičić.

Ukupne donacije vlade Japana Srbiji od 1999. godine premašuju sumu od 460 miliona evra. Samo u oblastima zdravstva i socijalne zaštite one iznose približno deset miliona evra.

Mihajlo Gligorić


Donacija za Dom „Spomenak”

Vozači velikog srca za decu

Kliknite za veci prikaz

Kompanija „MOL Srbija” sprovela je krajem prošle godine jednomesečnu humanitarnu akciju pod nazivom „Vozači velikog srca” radi prikupljanja sredstava za dečje ustanove u zemlji. Predstavnici te kompanije su u sredu, 26. marta, uručili donaciju u vrednosti od oko 800.000 dinara stanovnicima Doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja „Spomenak” u Pančevu.

Nataša Pjevac, menadžer prodaje i marketinga u kompaniji „MOL Srbija”, objasnila je o kakvoj je akciji reč.

– Želeli smo da skrenemo pažnju na potrebe dece u Srbiji. Svako ko je kupio gorivo „evo” na našim pumpama, poklonio je po jedan dinar na svaki litar goriva. Akcija je bila više nego uspešna jer smo sakupili 40 odsto novca više nego što smo planirali.

Sredstva su poklonjena dečjim ustanovama u Kruševcu, Subotici i Pančevu – izjavila je predstavnica MOL-a.

Prema rečima Zdenke Radojković, direktorke „Spomenka”, novac će biti iskorišćen za sportske i rekreativne aktivnosti stanovnika tog doma, za organizaciju sportskih i kulturnih događaja, kao i za štampanje časopisa „Spomenak”. Ona je dodala da deci štošta nedostaje, a najviše bi se obradovala letovanju, na kojem nisu bila sedam godina.

Ivana Predić


Revolt jednog našeg sugrađanina

Preuredio prilaz, pa zasmetao

Dobrivoje Ivanović došao je na lepu ideju * Nije ni slutio da će imati problema

Kliknite za veci prikaz
Ovako izgleda oaza ispred zgrade

Umesto da pohvaljujemo one koji samoinicijativno učine nešto da bi oplemenili svoj životni prostor i da im u tome pomažemo, događa se suprotno. Naš sugrađani Dobrivoje Ivanović, koji je prošle godine preuredio zapušten i nesređen prilaz zgradi u Žarka Fogaraša 37a, nije slutio da će imati problema zbog toga.

On je od svog novca na tom mestu, uz pomoć „Zelenila”, uredio zelenu površinu i posadio cveće, ukrasne biljke i voćke. Ali kada je hteo da postavi ogradu i nastavi ukrašavanje, naišao je na neočekivane teškoće.

– Hteo sam da ogradim to mesto da bih sprečio da tu ulaze životinje i prolaze narkomani koji se okupljaju u blizini, ali se nekim stanarima to nije dopalo. Otišao sam u Direkciju za izgradnju i uređenje grada da bih je obavestio o tom problemu. Međutim, neprijatno me je iznenadila potpuna nezainteresovanost ljudi u Direkciji. Rekli su mi da moram da pišem neke molbe, pa da ih odnesem u Gradsku upravu i da, pored svega toga, treba da platim porez!? Ne mogu da shvatim takav odnos, jer sam jednu površinu koja je pre moje akcije bila neuređena, zapuštena i puna đubreta preuredio i pretvorio u prijatno mesto za odmor – naglasio je Ivanović.

On je dodao da su problemi počeli nakon što je lokalna televizija početkom jula prošle godine emitovala prilog o njegovoj inicijativi.

Kako je rekao, posle toga je bilo onih Å¡to su ga pohvalili, ali i drugih, kojima se njegova akcija nije dopala.

Stojanović je istakao i da sumnja da mu probleme pravi jedan od komšija koji želi da uzurpira prilaz zgradi, da ga omalteriše i prisvoji za sebe. On je dodao da mu je tako nešto neshvatljivo jer je pre nego što je započeo preuređenje prilaza, pitao sve komšije da li se slažu s tim i niko nije imao ništa protiv.

Prema njegovim rečima, ove godine je odustao od ideje da nastavi sadnju cveća i potpuno se razočarao zbog nerazumevanja za njegovu inicijativu i sve što je uradio.

Mihajlo Gligorić


Za godinu dana

Novi policajci na pančevačkim ulicama

Kliknite za veci prikaz

Policijska uprava u Pančevu biće za godinu dana bogatija za dvadeset novih uniformisanih policajaca. Na sajtu Centra za osnovnu obuku u Sremskoj Kamenici i na oglasnim stranama „Večernjih novosti”, „Politike” i „Dnevnika” početkom ove nedelje objavljen je oglas za upis 150 polaznika koji će pohađati policijsku obuku i nakon toga biti raspoređeni u Pančevu i nekoliko drugih gradova.

Pravo učešća na konkursu koji traje do 9. aprila imaju lica koja su državljani Srbije ili imaju dvojno državljanstvo, starosti od 18 do 26 godina. Od zainteresovanih kandidata se traži i da najmanje godinu dana žive na teritoriji policijske uprave za koju konkurišu i da nisu osuđivani.

Oni koji budu konkurisali za prijem moraju ispunjavati i posebne zdravstvene i psihološke uslove za obavljanje policijskog posla. Između ostalog, kandidati za buduće policajce ne smeju biti niži od 170 centimetara, a kandidatkinje od 163 centimetra.

Pravo učešća na konkursu imaju i lica koja nisu odslužila vojni rok i nisu prethodno položila vozački ispit B-kategorije.

Pored sistematskog lekarskog pregleda i provere psihofizičkih sposobnosti, kandidati će morati da prođu i test pomoću kojeg će se otkriti da li konzumiraju narkotike. Zanimljivo je da se od budućih policajaca traži i da polože ispit na kome će se utvrditi njihovo poznavanje jezičke kulture i pravopisa.

Oni koji budu primljeni školovaće se godinu dana, a nakon toga će zasnovati stalni radni odnos u policijskim upravama svojih gradova. Ukoliko naknadno požele da promene zanimanje, to neće moći da učine pre nego što prođu tri godine.

M. G.


Od četvrtka, 27. marta

Besplatna provera sluha

Sugrađani koji sumnjaju na oštećenje sluha moći će besplatno da provere sluh od četvrtka, 27. marta, do petka, 4. aprila, u predstavništvu firme „Audiovoks”, u Ulici 6. oktobra 21 u Pančevu. Termin je moguće zakazati na telefon 013/317546, od 8 do 15 sati.

Ivana Predić


Uspešno lečenje

Dragani se vraća vid

Kliknite za veci prikaz

Zahvaljujući empatiji pojedinaca, preduzeća i cele zajednice novac za operaciju naše trogodišnje sugrađanke Dragane Radanov sakupljen je u rekordnom roku.

Akcija je pokrenuta u septembru, a samo mesec dana kasnije sakupljeno je 4.670 evra, koliko je bilo potrebno za intervenciju u Rusiji.

Početkom decembra trogodišnja Dragana je operisana na očnoj klinici u Kalugi.

Devojčica je imala visoku dioptriju koja je rasla velikom brzinom, što je moglo dovesti do gubitka vida. Srećom, njeni roditelji Mirjana i Dragan reagovali su na vreme i uspeli da sakupe novac za operaciju skidanja dioptrije. Dragana sada vidi 30 odsto na jedno i 40 odsto na drugo oko.

– Pre početka lečenja ona je videla samo šest odsto na jedno i na drugo oko. Zahvalna sam svima koji su učestvovali u akcijama i omogućili Dragani da ode na operaciju – rekla je Mirjana Radanov i dodala da devojčici predstoji operacija strabizma u Rusiji.

Kako joj se stanje ne bi pogoršalo, Dragana jednom u tri meseca ide u privatnu rusku kliniku u Novom Sadu na terapije laserom. Jedan tretman, koji traje deset dana, s prevozom i smeštajem košta oko 70.000 dinara.

Poslednja terapija bila je u februaru, a novac je sakupljen u akcijama koje je organizovalo JKP „Zelenilo”. U junu će devojčica imati novu turu terapije, posle koje će se znati kada će uslediti druga operacija u Rusiji.

Svi koji žele da pomognu porodici Radanov da sakupi novac za terapiju svoju donaciju mogu uplatiti na tekući račun EFG banke broj 250115000652150085 na ime Mirjana Radanov.

Ivana Predić


Apel vozačima motornih vozila

Pazite na dvotočkaše

Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala je na vozače motornih vozila da u danima koji dolaze posebno povedu računa o motociklistima, vozačima skutera i drugih dvotočkaša jer će ih, zbog lepog vremena, biti sve više na ulicama i putevima.

Tokom prošle godine u Srbiji je u saobraćajnim nesrećama poginulo 115 vozača dvotočkaša, a teže ili lakše je povređeno više od 3.200 lica koja su se vozila s njima.

Iz dosadašnjih analiza koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja uočljivo je da su najčešći uzroci nastanka saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju vozači dvotočkaša neprilagođena brzina, nepropisno izvođenje radnji na putu, nepropisno preticanje, obilaženje kolone vozila, neustupanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola. Pored toga, na tragične posledice ovih nezgoda u velikoj meri utiče i nenošenje zaštitne kacige ili nošenje kacige koja nije zakopčana.

Analize su pokazale i da u saobraćajnim nezgodama s dvotočkašima stradaju uglavnom mladi od 18 do 30 godina. Zbog toga se posebno apeluje na roditelje da obrate pažnju na način na koji njihova deca upravljaju dvotočkašima.

Iako je, prema preliminarnim podacima, broj nastradalih vozača i putnika na dvotočkašima u 2013. smanjen u odnosu na 2012. godinu, Agencija za bezbednost saobraćaja još jednom apeluje na veći oprez svih učesnika u saobraćaju, a posebno sada, na početku prolećne sezone.

M. G.


Izložba slika bračnog para Nikolić

Portreti, priroda i NATO agresija

Zajednička izložba slika Nade i Vladimira Nikolića, članova Kluba za odrasla i stara lica Gerontološkog centra Pančevo, otvorena je u ponedeljak, 24. marta, u Gerontološkom centru.

Postavka je posvećena obeležavanju petnaest godina od početka bombardovanja Srbije.

– Mislim da taj događaj ne sme da se zaboravi. Zbog toga smo se okupili ovde, ali i radi druženja. Poslednju izložbu sam imao pre osam godina i ovo je prilika da predstavim čime sam se bavio od tada do danas – rekao je Vladimir Nikolić.

On se amaterski bavi slikarstvom već 25 godina, a na njegovim platnima su oslikani Pančevo i priroda. Uz Vladimira je pre desetak godina slikarstvom počela da se bavi i njegova supruga Nada. Ovo im je četvrta zajednička izložba.

– Voleli bismo češće da izlažemo, ali mislim da se prednost daje akademcima, dok smo mi, čini mi se, skrajnuti. Učestvujemo u raznim kolonijama i rado se odazivamo humanitarnim akcijama – izjavila je Nada Nikolić.

Postavka je prodajnog karaktera i biće otvorena do 8. aprila.

Ivana Predić


Počinje akcija „April – mesec čistoće”

Za uredniji grad

JKP „Higijena” sprovešće tradicionalnu akciju „April – mesec čistoće” na teritoriji Pančeva u periodu od 31. marta do 30. aprila, od 7 do 15 sati. U to vreme će njeni radnici organizovano prikupljati i odvoziti kabasto đubre, stari nameštaj, belu tehniku, ambalažu, auto-limariju, gume, baštenski i sav drugi otpad osim građevinskog šuta.

Tokom trajanja akcije građani će sve informacije moći da dobiju na telefone „Higijene” 327-010 i 310-931.

Za ponedeljak, 31. mart, planiran je obilazak Mučeničke ulice, Keja Radoja Dakića, Dositejeve, Georgija Dimitrova, Žarka Zrenjanina (do Georgija Dimitrova i od broja 14 do 18), Mite Topalovića, naselja Sodara i Solara, kao i Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” i Gimnazije „Uroš Predić”.

Dan kasnije na red će doći ulice Petra Drapšina, Dimitrija Tucovića (do Moše Pijade), Moše Pijade do Svetog Save, Trg kralja Petra Prvog, Vojvode Živojina Mišića, Njegoševa, Karađorđeva (do Moše Pijade) Braće Jovanović, Svetozara Miletića, Branka Radičevića, Braće Jovanović 33-a, Zmaj Jovina, kao i Osnovna škola „Stevica Jovanović” i Srednja hemijska škola „23. maj”.

U sredu, 2. aprila, radnici „Higijene” uklanjaće otpad i đubre iz ulica Maksima Gorkog, Cara Lazara, Dr Svetislava Kasapinovića, 6. oktobra, Žarka Fogaraša, kao i iz Srednje škole „Nikola Tesla”.

Sutradan, u četvrtak, 3. aprila, na redu će biti ulice Branka Anovića, Takovska, Petra Preradovića, Filipa Višnjića, Vladimira Žestića, Marka Kraljevića, Žarka Zrenjanina (od Georgija Dimitrova do 7. jula), Nušićeva, Prvomajska, Cara Dušana, Miloša Trebinjca, naselja Tip Stanko, Zelengora i Pepeljare, kao i Osnovne škole „Branko Radičević”, „Braca Petrov” i „Mara Mandić”.

Za 4. april predviđeno je da ekipe „Higijene” dolaze na pozive građana i da još jednom obiđu sve pomenute ulice.

Mihajlo Gligorić


Poništavanje prvostepenih presuda sve češće

Kad delioci pravde pogreše

Tokom prošle godine poništeno 12.000 nepravosnažnih sudskih odluka * Advokati: to je znak da određene sudije ne rade dobro svoj posao

Kliknite za veci prikaz

U poslednje vreme iz medija se sve češće može saznati da apelacioni sudovi u velikoj meri poništavaju prvostepene sudske odluke i vraćaju ih na ponovno suđenje. Određeni slučajevi u kojima je primenjena ta pravna mogućnost izazvali su veliko ogorčenje javnosti, kao što se desilo nedavno kada je ubici novosadske manekenke, uz neubedljivo i nejasno obrazloženje, osporena prva sudska presuda na trideset pet godina zatvora.

Iskustva s poništavanjem prvostepenih presuda imaju i sudije u Pančevu. Apelacioni sud u Novom Sadu je krajem prošle godine ukinuo presudu Višeg suda koja je izrečena Milanku Andrejiću, nekadašnjem članu Gradskog veća i predsedniku Gradskog odbora „Nove Srbije”, i vratio je na ponovno odlučivanje.

To je objašnjeno time da su počinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka i da je obrazloženje prvostepene presude protivrečno jer su razlozi koji su navedeni u njemu potpuno nejasni.

Ima i drugačijih primera.

O tome svedoči i nedavna odluka Apelacionog suda da potvrdi prvostepenu presudu Višeg suda kojom je Vladimir Jorga proglašen krivim i kažnjen s petnaest godina zatvora zbog ubistva koje je počinio i ranjavanja bebe u Njegoševoj ulici krajem juna 2002. godine.

Da problem poništavanja prvostepenih presuda zaslužuje pažnju, svedoči podatak da su apelacioni sudovi u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu 12.000 puta tokom prošle godine osporili donete odluke i naložili ponovno suđenje. Kada se uzme u obzir ukupan broj rešenih predmeta u našoj državi, dolazi se do zaključka da je poništeno preko 22 odsto prvostepenih presuda, što je veliki skok u poređenju sa devedesetim godinama, kada je taj procenat bio duplo manji.

Međutim, pančevački advokat Saša Levnajić kaže da ta statistika ipak nije alarmantna.

– Na nivou osnovnih sudova u Srbiji trenutno ima u radu tri miliona predmeta. Godišnji priliv od početka do kraja prošle godine bio je 901.737 predmeta. Toliko se slučajeva u proseku godišnje reši i uvek ima još oko dva miliona predmeta zaostalih iz prethodnih godina. Međutim, postoji drugi problem.

Prvostepene presude se najčešće ukidaju zbog bitnih povreda krivičnih postupaka, kao i zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kada apelacioni sud obrazloži svoju odluku prvim od ta dva razloga, to znači da je došlo do ozbiljnog faula koji je napravio prvostepeni sudija, a to ne sme da se dešava profesionalcima – izjavio je on.

Levnajić je rekao da greške sudija koje su sudile u prvom stepenu i poništavanje njihovih presuda utiču na trajanje sudskih postupaka.

Prema njegovim rečima, prosečna prvostepena suđenja sada traju do godinu i po dana.

Nakon toga se čeka još otprilike isto toliko do odluke apelacionih sudova po žalbama, a ako oni posle toga vrate predmet na ponovno suđenje, epilog se dodatno prolongira. Kao posledica toga povećavaju se troškovi koje ima država i neizbežno je nezadovoljstvo stranaka.

Zbog toga, prema Levnajićevim rečima, sudije moraju voditi računa da svoj posao obave što bolje i temeljitije u prvostepenim suđenjima, jer time ne ostavljaju prostor za žalbe bilo koje od sukobljenih strana i poništavanje presuda.

On je dodao da na dužinu trajanja sudskih postupaka utiču i protivrečna i neusklađena mišljenja sudskih veštaka.

Levnajić je istakao da se često dešava da dva veštaka u jednom slučaju ne mogu da se usaglase i o istim pitanjima daju potpuno različita mišljenja.


Odgovor na reagovanje „Na ’Slaninijadi’ se nisu sva čula radovala”, „Pančevac” broj 4550

Lep kolegijalni pozdrav

Zahvaljujući kolegi Vujačiću redakcija RTV Pančeva istinito, objektivno, tačno i, što je jednako važno, sa istim aršinima i bez dlake na jeziku informiše građane o tradicionalnoj kačarevačkoj manifestaciji već 27 godina. I ne samo o njoj. Da na Vujačića niko i, posebno, ništa ne može da utiče u misiji stvaranja objektivnog informisanja iz seoskih sredina, znaju (skoro) svi.

Stoga smo mu zahvalni na tome što je u svom reagovanju na našu foto-reportažu izneo dve istine: prva – „’Pančevac’ je glasilo od velikog uticaja na informisanje građana Pančeva”, i druga – „sve fotografije su autentične i bez greške”.

Zbog njegove posvećenosti nezavisnom novinarstvu (na koje niko, ni na koji način, ne može uticati – hm, rekosmo li to već?), u čijim su temeljima i brojna zanatska pravila, ubeđeni smo da mu se samo omaklo nekoliko primedbi na račun pisanja ovih novina. Sigurni smo da kolega Vujačić zna da je smisao novinske foto-reportaže, te beletrističke forme novinarskog izražavanja, da čitaocima fotografijama približi događaj koji opisuje, uz usputna duhovita pojašnjenja onoga što se na njima može videti.

Tu, samo zato, nema mesta za, slažemo se, veoma ozbiljne opservacije na temu ko kome na „Slaninijadi” šta plaća ili ko je kome za šta dosad plaćao a više ne plaća i u čije privatne džepove, koje pominje Vujačić, idu pare. Ili su išle...

I za šta. Uf, to smo već rekli.

Preostale dileme tipa da li je nešto legenda ili urbani, 26 puta prepričani, mit, ili, recimo, da li „mnogi tvrde da je Kačarevo najmasnije selo na planeti” jer je to odlična metafora za ovakvu manifestaciju ili zato što neko laže i ima zadnje namere, pa prećutkuje činjenicu da u tom selu (verovaćemo kolegi Vujačiću) ne živi ni 50 krmača – pomalo podsećaju na montipajtonovske rasprave.

Mi bismo, kao ljubitelji tog engleskog šou-programa, voleli da „snimimo” bar još pet takvih epizoda, ali za tako nešto, nažalost, u novinama nema mesta.

Na kraju, pokvarićemo opušten tekst ozbiljnim „smaranjem”: ko je (dosad) uzimao pare, nije šaljivo pitanje, već posao za istražne organe.

Redakcija „Pančevca”


In memoriam

Goran Popa Džiz

(1967–2014)

Kliknite za veci prikaz

Goran Popa Džiz, kolega, prijatelj i učitelj, umro je u utorak, 25. marta.

Tonac starog kova, majstor zvuka i rasvete, fotograf, strastveni rekreativac i najveći fan benda AC/DC uvek je bio dobro raspoložen i spreman da ispriča novi vic ili anegdotu iz svoje dugačke karijere. Preko „saundkraft” miksete Doma omladine bio je svedok odrastanja mnogih pančevačkih muzičara i dobar domaćin celoj eks-Ju rok sceni. Pamtiće ga i svi pančevački tonci, jer su zanat pekli upravo kod njega u Studentskom domu.

Poslednjih nekoliko godina Džiz je radio u tonskom studiju „PAnDEMOnijum”. Tamo nikome nije uskratio pomoć ili podršku, a urbana legenda je da niko ne lemi kablove i održava sitnu opremu bolje od njega.

Istorija se ponovila i, kao i pre više desetina godina u Studentskom domu, mladi bendovi opet imaju demo-snimke zahvaljujući njemu.

Dragi kolega, svojim radom si zadužio mnoge generacije i niko neće moći da zameni tvoju dobru energiju.

Pokazao si nam kako se živi rokenrol i za rokenrol.

Slava ti i hvala!

Mladen Kašler, šef tehnike Doma omladine Pančevo


Dileme i predrasude o usvajanju dece

Priča sa srećnim krajem

Supružnici se odlučuju na usvajanje kada iscrpe sve mogućnosti da se ostvare kao biološki roditelji

Kliknite za veci prikaz
Stručni tim ohrabruje potencijalne usvojitelje

Predrasude o genetici, nespremnost na promenu stila života, strahovi od nepoznatog i idealizacija deteta osnovni su problemi s kojima se suočava najveći broj potencijalnih usvojitelja u našoj zemlji. Poslednjih godina u Srbiji je sve veći broj parova koji žele da prihvate decu iz hraniteljskih porodica jer ne mogu da dobiju bebu biološkim putem. Na dete čekaju i po nekoliko godina, ali ne zbog komplikovane procedure, već zbog izbirljivosti.

Prema rečima Lidije Panajotović, pedagoga u Centru za socijalni rad „Solidarnost” u Pančevu, bračni parovi se odlučuju za usvajanje mališana tek kada iscrpe sve mogućnosti da se ostvare kao biološki roditelji. Zbog toga su potencijalni usvojitelji uglavnom ljudi u zrelim godinama. Ipak, u poslednje vreme, kako navodi naša sagovornica, pojavljuju se i mlađi bračni parovi. Ona je rekla da je utisak da se broj parova zainteresovanih za usvajanje smanjio, što nije tačno jer neki parovi odustanu nakon prvog informativnog razgovora. U proseku pet porodica godišnje prođe kroz ceo proces usvajanja.

Odluka u zrelom dobu

– Naša ustanova je godinama imala veliki broj usvojenja godišnje – od četiri do šest.

Sada je taj broj nešto manji s obzirom na to da naši parovi mogu usvojiti decu iz nadležnosti drugog centra, gde se sam čin adopcije i okončava, dok decu iz naše nadležnosti usvajaju uglavnom parovi koji nisu s teritorije ovog grada – istakla je naša sagovornica.

Ona je potom objasnila proceduru za usvajanje. Naime, nakon podnošenja obimne dokumentacije centru za socijalni rad sledi tromesečna procena budućih roditelja. Stručni tim, u sastavu: pedagog, psiholog, socijalni radnik i pravnik, realizuje postupak dobijanja podobnosti za usvajanje, koji deluje glomazno, zahtevno i dugotrajno, ali se pokazao vrlo praktičnim i neophodnim.

– Usvojitelji imaju puno nedoumica i dilema, hiljadu pitanja, te se kroz sistematičnost i organizovanost intervjua prerađuju sve teme. Mi ih ohrabrujemo, upućujemo i savetujemo im da se osveste i iznesu strahove, obrade bolne teme i da usvojenje shvate kao životnu odluku. Dešavalo se da roditelji odustanu na samom kraju procesa, što ipak pokazuje da nisu bili spremni – rekla je Lidija Panajotović.

Idealizacija deteta

Ona je ocenila da sam postupak usvajanja, ukoliko se ne sagleda na pravi način, nosi veliki rizik, što se kasnije može odraziti kroz nefleksibilan razvoj modela roditeljskih kompetencija. Tada se obično pribegava pogrešnom definisanju problema, pa se oni pripisuju detetu, njegovoj nepoznatoj genetici, poreklu i korenima. Iskustva govore da su ljudi spremniji da prihvate dete čije je kompletno poreklo nepoznanica.

Takođe, uočeno je da su stariji ljudi rigidniji u stavovima, teško prihvataju sugestije, savete i moguće rizike, žele malo dete koji ne odgovara njihovim godinama. Teže se usvajaju mališani od pete godine života. Najstarije dete koje je usvojeno u Pančevu imalo je devet godina, a priprema za dolazak u novu porodicu trajala je godinu i po dana, ali je sve uspešno realizovano.

Roditelji u našoj zemlji nisu spremni ni da usvoje decu sa smetnjama u razvoju ili mališane romske nacionalnosti, kojih je u jedinstvenom registru mnogo. Takvu decu najčešće usvajaju inostrane porodice.

Ipak, Lidija Panajotović kaže da supružnici koji krenu u proces usvajanja iskreno i otvoreno kroz ceo postupak prolaze prilično bezbolno.

Upravo je takav primer pančevački bračni par koji je u kratkom periodu usvojio dvoje dece. Posle osam godina borbe da dobiju bebu biološkim putem, odlučili da krenu u proces usvajanja.

Ljubav bez dilema

– Naše iskustvo je pozitivno jer je sve teklo glatko. U roku od godinu dana dobili smo prvog sina, starog 15 meseci, a vrlo brzo smo odlučili da usvojimo još jednog dečaka.

Strahovali smo kako će nas deca prihvatiti i da li će patiti za usvojiteljima s kojima su živeli od prvog dana, ali to se sve rešilo u rekordnom roku.

Takođe, dileme da li ćemo voleti decu kao svoju pale su u vodu posle samo nekoliko dana.

Kajemo se jedino zbog toga što ranije nismo ušli u proces usvojenja – priča ponosni tata.

Naš sagovornik je dodao da supruga i on razmišljaju o još jednom detetu i poručio svim ljudima koji žele da se ostvare u ulozi roditelja da ne oklevaju, nego da u proces usvojenja krenu što pre.

Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, prošle godine je usvojeno 151 dete, a trenutno je u jedinstveni registar upisano 770 parova i pojedinaca koji čekaju na ovaj proces.

Kada se biološka majka odrekne svog deteta jer nije spremna da se stara o njemu, njegov dosije se šalje u centralni registar Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Isti proces važi i za potencijalne roditelje. S njima se kontaktira kada se nađe dete koje im može odgovarati. Ono se zatim upućuje u porodicu na period uzajamnog prilagođavanja, koji traje najduže šest meseci, i ukoliko je on uspešan, donosi se odluka o usvajanju.

Ivana Predić


Logopedski ugao

Disfazija kod dece

Kliknite za veci prikaz
Piše: Petruša Popović, spec. logoped

Kada dete ne razume govor ili priča ispod nivoa koji je očekivan za njegov mentalni uzrast, reč je o kašnjenju u razvoju govora. Uporedo s tim procesom usporava se i razvoj drugih funkcija deteta. Ako je kašnjenje udruženo s poremećajem emocionalnog razvoja, problem je daleko složeniji.

Jezički poremećaji mogu znatno uticati na buduće školsko postignuće. Utvrđeno je da se preko 60 odsto te dece u kasnijem dobu usmerava na obrazovne aktivnosti koje su ispod nivoa koji bi za njih bio realan da je problem rešen do predškolskog uzrasta.

Razvojna disfazija je poremećaj sposobnosti da se razume, strukturira i izrazi jezička misao. To je skup fizioloških, neuropsiholoških i jezičkih deficita, socijalnih i edukativnih poremećaja, s nemogućnošću izgovora velikog broja glasova. Deca nemaju sintezu glasova u reči. Postoji deficit u pamćenju reči, kao i u upotrebi gramatičkog oblika. Reč je o opštoj nesposobnosti verbalnog izražavanja. Stepen poremećaja je različit, od veoma malog fonda glasovno oštećenih reči, preko izrazitih jezičkih i pojmovnih deficita, do naizgled normalnog govora, ali sa smetnjama u čitanju (disleksija) i pisanju (disgrafija), kao posledica ranijeg patološki nerazvijenog govora.

Kako roditelji mogu prepoznati problem? Izgovor je ispod uzrasnog nivoa, dete razume govor okoline, ali postoji odsustvo reči ili reč počinje početnim ili zadnjim slogom. Veoma je mali fond reči do dve godine, postoji nesposobnost formiranja proste rečenice, čija je struktura oštećena, ne koriste se gramatičke kategorije...

Ritam govora je oštećen i prisutne su teškoće na polju fine motorike i koordinacije pokreta na svim nivoima. Ako se detetu ne pomogne u optimalnom periodu, a to je odmah posle prve godine, u školskom dobu ova deca imaju smetnje u odnosima s vršnjacima, emocionalne poremećaje i probleme u ponašanju (hiperaktivnost), uz obavezno slabu pažnju.

Optimalno vreme za intervenciju kod ovih mališana je oko petnaestog meseca života, a već u prvoj godini života treba organizovati i stimulaciju razvoja fine motorike i koordinacije opšte telesne motorike.