Pancevac Online

Broj 4551 · 27.03.2014.

Lokalna samouprava

Održana sednica gradske Vlade

Bez značajnih odluka

Izmena finansijskog plana MZ Banatski Brestovac

Gradsko veće donelo je u sredu, 26. marta, nekoliko manje značajnih odluka, među kojima se izdvaja ona o usklađivanju finansijskog plana Mesne zajednice Banatski Brestovac s rebalansom budžeta.

Lokalna vlada samo je potvrdila da su prošlogodišnja neutrošena budžetska sredstva namenjena za pojedine investicije u Brestovcu preneta u 2014, tako da će potrebe stanovnika ovog sela biti nesmetano finansirane.

Većnici su na osnovu uredbe Vlade Srbije usvojili zaključak koji će omogućiti da Gradska uprava i pančevačka preduzeća obezbede pojedine usluge. Zaključak je konkretno donet radi kupovine mobilnih telefona za potrebe zaposlenih u lokalnoj samoupravi.

Pančevačka izvršna vlast prihvatila je informaciju o korekciji cena ATP-a na liniji ka Beogradu. Time je ispravljena višegodišnja nelogičnost da karte do „Malog raja” na izlazu iz Pančeva i poljoprivredne škole u Beogradu koštaju isto – 55 dinara. Nadzorni odbor ATP-a odlučio je da prevoz do ove srednje škole sada košta 100 dinara. Ubuduće će i oni koji ne koriste usluge javnog prevoznika, a uzimaju od njega potvrdu o ceni mesečne karte radi refundiranja troškova prevoza u svojim preduzećima morati tu uslugu da plate 160 dinara.

D. V.


Pogled preko reke

Veseli Darko Šarić

Kliknite za veci prikaz
Piše: Miloš Vasić

Kriminalci većeg kalibra postanu veoma zanimljivi kad se pojave pred sudom. Zapravo, tek tada se dade proceniti kalibar optuženog – kao čoveka, rukovodioca i druga.

Evo gledam Darka Šarića u Ustaničkoj ulici, iza stakla.

Čovek se očito zabavlja: te nema nikakvu imovinu; te nikakav kokain nije njegov; te izdržava ga država Srbija, a i zatvorski kuvar je odličan. Ko? Je l’ ja? Nisam odavde, tu sam bio u prolazu, na biciklu, ne znam šta hoćete od mene. Kad razmisli malo – sve su mu to smestili zli ljudi iz „bivšeg režima” (ne kaže kog od toliko bivših režima), a sve da bi prikrili svoje lopovluke.

Eto su ih dušmani zavadili; dva bez duše – jedan bez glave; i u tom pravcu. Tako se Darko Šarić (i još neki iz ekipe) vesele u sudnici, ali sa potmulom notom pretnje: mogli bismo mi i da propevamo, pa da se onda vidi čija nana crnu vunu prede...

Imali smo mi i veselijih umetnika na sceni u Ustaničkoj. Legija Ulemek, na primer, zabavljao je Srbiju mesecima svojim masnim lagarijama, ali uz marljivo sasluživanje odgovarajućih medija i političkih stranaka poput DSS-a. Odatle su stizale zloslutne pretnje: da će „Srbija progledati kad Legija progovori” itd.; onda su skrušeno priznali da su lagali, a Legija je otišao u Zabelu da piše knjige.

Pojavio se i onaj Boban Kardinal Đurović, optužen u predmetu ubistva Ive Pukanića 2008: na pitanje o imovinskom stanju on je s visine odgovorio da ima para da ih sve kupi. Oni pametniji pacijenti Ustaničke ulice radije se brane ćutanjem; ako si već kriv, zašto bi im još i pomagao lupetajući gluposti na sudu? Jako malo njih izdrži ćuteći do kraja; ima neki đavo koji ih tera da se istaknu, da ne odu na robiju ćutke – mada bi im to bilo pametnije.

Kaže mi jedan moj drug, iskusni policajac, da njih samo treba pustiti da pričaju, ne pritiskati ih, biti prijateljski nastrojen, nuditi im šta traže i slušati. Pre ili kasnije propevaće; tu sujeta radi, to ne može da izdrži: zašto sam se toliko trudio, a da se to ne dozna? Daj budali dovoljno dugačak konopac – obesiće se sam pre ili kasnije, što kaže taj moj drug.

Ovo što sada gledamo na velikoj sceni u Ustaničkoj tek je uvertira, početno ispipavanje: mi se pravimo blesavi, sve čekajući da se optužba istrči sa dokazima, pa da onda mislimo šta ćemo. Tu spada i tabloidna pratnja: kroz novine se isprobavaju radne hipoteze i gledaju se reakcije. Ko će da se uznervozi? Ko će da se prevari, pa da reaguje? Na kraju, kao i uvek, stvar završi na onom legendarnom pitanju sudije Cigi optuženom za džeparenje: vaša je odbrana bila savršena, svaka čast; ali možete li da objasnite kako to da su žandari našli srebrni sat baš u vašem džepu kad su se svetla u krčmi ponovo upalila?


Komunalci bez subvencija?

Poslovna politika ispružene ruke

Patić: „Moguće je da cene budu niže, a oslanjanje na budžet postane nepotrebno”

Kliknite za veci prikaz
Večita tema zavisnosti gradskih firmi od budžeta

Mogu li gradska preduzeća koja su navikla na izdašne budžetske dotacije ovu poslovnu godinu da završe sa smanjenim subvencijama? To je pitanje od milion dolara. Predrag Živković, gradski većnik za finansije, kaže da u poslednje vreme nije bilo zahteva komunalaca za dodatni novac.

On je prilikom pravljenja budžeta za 2014. naglasio kako neće biti dodatne finansijske pomoći Grada tim firmama, jer će uslediti sankcije republičke Vlade. Ipak, iz prvog ovogodišnjeg rebalansa RTV-u Pančevo je dato 10 miliona dinara, a JKP-u „Mladost” čak 35 miliona.

Živković je napomenuo da gradske finansije imaju još svega 20 miliona dinara na raspolaganju za slične intervencije i dodao kako već ima zahteva za manjom pomoći iz lokalne kase.

Na primeru „Mladosti” može se videti kako pored direktne budžetske intervencije postoje i drugi načini da lokalna samouprava pomogne svojim posrnulim firmama. Na predlog Gradskog veća „Vodovod” odnedavno vodu za gradske bazene više ne naplaćuje po ceni za industriju, već za domaćinstva. Razlog je to što „Mladost” ne može da plaća račune, a uz to je dosad nagomilala 17 miliona duga za vodu.

Pošto dug neće nestati, „Vodovod” je kavaljerski na sebe preuzeo sav teret duga, a ubuduće će subvencionisati rad bazena kroz nižu cenu vode. Takvih primera sigurno ima još, samo treba malo zagrebati ispod površine poslovanja javnih preduzeća.

Predrag Patić, član Veća zadužen za komunalne delatnosti, napomenuo je kako je „Mladost” jedino preduzeće kome nisu smanjivane subvencije, te da se korišćenje bazena pojedinim klubovima plaća iz budžeta, tako da mu nije jasno otkud problem s vodom. On je dodao kako se očigledno radi o pogrešnom planiranju poslovanja i lošoj organizaciji rada u toj firmi.

Ovaj većnik je naglasio da pojedina gradska preduzeća imaju objektivan problem s velikim firmama u restrukturiranju, kao što su „Petrohemija” i „Azotara”, koje stvaraju velike dugove, jer im zakon omogućava da ne plaćaju komunalne usluge i takse, dok komunalce istovremeno obavezuje da im pružaju svoje usluge.

Patić je ipak ocenio da bi komunalna preduzeća mogla da posluju i bez subvencija kada bi se drugačije odnosila prema poslu.

– Ona treba da smanje svoje cene, počnu racionalno da posluju i osmisle nove usluge radi povećanja prihoda. Tada bi mogla da rade bez dodatne pomoći čak i sa sadašnjim brojem zaposlenih, a da im opstanak ne bude ugrožen. Kad bismo smanjili broj zaposlenih, mnoge firme ne bi ni tražile novac iz budžeta, ali je to posebna priča, jer bi otpuštanja uz isplatu otpremnina iziskivala previše novca kojeg u budžetu nema – rekao je Patić.

Upitan na šta je onda prošle godine potrošeno 780 miliona dinara subvencija, Patić je naveo primer ATP-a koji je u prvom tromesečju 2013. potrošio onoliko novca koliko je to preduzeće dobilo za čitavu ovu godinu. Naveo je kako je tamo na sve strane „curilo” gorivo i svašta drugo, te da takvih rupa ima u svim preduzećima. Patić je dodao kako je poslednjih meseci preduzet niz mera radi smanjenja nepotrebnih troškova i ocenio da bi javni prevoznik mogao iz sopstvenog prihoda da plaća kredit za kupovinu novih autobusa.

On je rekao kako razmatra mogućnost da pojedine komunalne usluge pojeftine. Izneo je tvrdnju da cena vode može biti niža i da od KFV banke treba tražiti izmenu ugovora na osnovu toga što „Vodovod” sada povećava cene i vraća kredit za izgradnju mreže koji nije ni podigao.

– Isto je i s grejanjem. Treba uvesti kalorimetre, pa će građani onda plaćati prema potrošnji. „Grejanje” je ovu zimu završilo bez problema, pa se pokazalo da smo bili u pravu kad im nismo dali da podignu cenu usluga u traženom obimu. I „Higijena” može da napravi drugačije cenovnike, a pogotovo da drugačije obračunava odnošenje smeća privredi – izjavio je Patić.

Zaključio je da bi građani trebalo da dobiju jeftinije usluge, a komunalna preduzeća racionalizuju svoje poslovanje i prestanu da zavise od budžeta. Pokaže li se ovo tačnim, bilo bi sasvim logično da se pokrene istraga o tome gde su godinama „curile” pare poreskih obveznika koje su lokalne vlasti lopatama ubacivale u finansijske bezdane gradskih firmi.

D. Vukašinović