Pancevac Online

Broj 4540 · 09.01.2014.

Naslovna

Sve mene lokalne vlasti tokom 2013. godine

Koalicija kojoj nije bilo spasa

Vrhunac dugotrajnog raspadanja zajedništva SNS-a i SPS-a na godišnjicu formiranja vlasti * Odbijeni napadi političkih mešetara iz SNS-a na „Pančevac”

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz
Redakcija „Pančevca” odolela političkim napadima
Kliknite za veci prikaz
Poslednji pokušaj javnog glumljenja koalicionog jedinstva

Najvažniji politički događaj u Pančevu protekle godine bila je promena lokalne vlasti nakon skoro jednogodišnje krize odnosa u koaliciji koju su činili SNS, SPS, URS i DSS. Od drugih bitnih događaja svakako se izdvaja uspešna odbrana „Pančevca” od pokušaja grupe lokalnih i beogradskih političkih mešetara da ga preuzmu. Prvu polovinu godine za nama obeležila su previranja u dvema ključnim vladajućim strankama – SNS-u i SPS-u, a sve se to reflektovalo na različite aspekte života u gradu.

Uzrok je ležao u činjenici da su pančevački naprednjaci u vlast ušli kadrovski nespremni i svrstani u nekoliko struja, pa je to otvorilo put nekim funkcionerima iz beogradske centrale stranke da i dalje postavljaju svoje ljude iz Beograda na neke funkcije u Pančevu.

Ne postoje dokazi o tome šta se iza ovih poteza krilo, ali neke indicije ukazuju na to da bi tu bilo posla i za istražne organe.

Jasno i vrlo brzo se pokazalo postojanje različitih grupa, od kojih su neke bile strogo interesne, unutar SPS-a nakon što je ova stranka ušla u vlast 2012, a tokom prošle godine je proces rastakanja Gradskog odbora doživeo vrhunac.

Ostavka na čekanju

Izvršna vlast u Pančevu je sve do sredine 2013. funkcionisala kao i poslednjih meseci 2012. godine – po inerciji. Gradonačelniku dr Svetozaru Gavriloviću vrh Socijalističke partije Srbije, čiji je član, i dalje nije dozvoljavao da podnese ostavku, jer je na taj način pokušavao da zadrži mesto gradonačelnika.

Gavrilović se početkom januara nakratko pojavio na poslu, ali bez pravog objašnjenja šta je pozadina njegovog dugog bolovanja. Naprednjaci su tada još uvek davali socijalistima šansu da se organizuju i dogovore o novom kandidatu za prvog čoveka Pančeva, pa je inicijativa DS-a i LSV-a da se početkom februara sazove skupština na kojoj bi se raspravljalo o gradonačelniku „minirana” tako što vladajuća većina nije obezbedila kvorum za njeno održavanje.

Na predlog demokrata da blokadu rada vlasti treba razrešiti smenom Gavrilovića odgovoreno je kako gradonačelnik ima podršku svih stranaka vladajuće koalicije. Pokrajinski odbor SPS-a, predvođen Dušanom Bajatovićem, pokušao je da spase stvar raspuštanjem gradskog odbora partije i postavljanjem povereništva, ali se ispostavilo da to nije bilo delotvorno.

Krajem februara, posle pet meseci upornog ćutanja, čelnici lokalnih vladajućih stranaka ohrabrili su se da održe zajedničku konferenciju za novinare, i to na insistiranje Tigrana Kiša (DSS) i Saše Pavlova, tada prvog čoveka pančevačkog URS-a.

Različite struje postojale su i u odboru SNS-a, koji je takođe funkcionisao kao povereništvo. Na lokalnu vlast se to reflektovalo kao otvoreni sukob dvojice naprednjaka – Borislava Milutinovića, većnika za saobraćaj, i Miloša Mijića, direktora ATP-a.

Nejedinstvo

Gradsko veće je za to vreme radilo zahvaljujući nastojanju Pavlova, zamenika gradonačelnika, da izvršnu vlast održi na okupu. Ipak, pukotine u tom bloku sastavljenom od većeg broja partija bile su sve vidljivije.

Najviše se to videlo na pitanju takozvane severne industrijske zone, to jest dugogodišnjeg zakupa u kome je beogradsko preduzeće SHB držalo gotovo čitav taj prostor.

Pavlov i većnik za finansije Željko Lazić (SPS) tvrdili su da ta zemlja pripada gradu i da je treba pretvoriti u investicionu zonu, dok su naprednjaci Goran Pandurov, većnik za poljoprivredu, i Andrej Dimitrijević, direktor Direkcije, branili pravo SHB-a da zadrži zakup. Da ne postoji jedinstvena politika vlasti, pokazala je afera s neumerenim zapošljavanjem u „Higijeni”, ali i još nekim preduzećima.

Uprkos tome, vladajuća koalicija se na sednici Skupštine krajem februara uspešno branila ćutanjem od odbornika DS-a i LSV-a, koji su iznosili argumente za promenu vlasti. Početkom marta smenjen je Jovan Biočanin (SPS), kompromitovani direktor „Higijene”, navodno zbog odlaska u penziju, a umesto njega je izabran Zoran Malobabić, takođe socijalista. On će kasnije biti kandidovan za gradonačelnika, ali će se ispostaviti da je taj potez SPS poslao pravo u opoziciju. Na sastanku vadajućih stranaka krajem marta dogovoreno je da se Gavriloviću dozvoli da se povuče s gradonačelničke funkcije, a socijalisti počinju da izvode različite pravne i političke akrobacije kako bi ga zamenili Malobabićem, 35. na listi odbornika koalicije SPS–PUPS–JS–SDPS. Navodno je Bajatović kombinacijom ucena i „podmazivanja” obezbedio Malobabiću ulazak u Skupštinu. Međutim, naprednjaci su javno izrazili sumnju u kvalitete SPS-ovog kandidata i počeli da ističu ambiciju da preuzmu tu funkciju.

U takvim previranjima je početkom aprila krenula bitka za „Pančevac”. Najpre je Aleksandar Vučković, privremeni zastupnik državnog kapitala u preduzeću, poslao zahtev za sazivanje vanredne Skupštine akcionara s namerom da smeni rukovodstvo sastavljeno od novinara našeg nedeljnika. Članovi redakcije vrlo brzo dobijaju dojavu da iza tog poteza stoji grupa lokalnih naprednjaka, sačinjena od Dragana Simeunovića Simketa, Dragana Katuce i još nekih, čiji identitet nije otkriven iz taktičkih razloga, a pod „dirigentskom palicom” Dušana Adamovića, tada koordinatora Izvršnog odbora SNS-a za ovaj deo Vojvodine.

Njihov krajnji cilj bio je da najstarije žive novine na srpskom jeziku stave pod političku kontrolu.

Članovi udruženog zločinačkog poduhvata protiv slobode štampe brzo su raskrinkani, zahvaljujući tome što je među naprednjacima bilo i onih koji su ozbiljno shvatili zaklinjanje vrha te stranke u očuvanje slobodne uređivačke politike u medijima.

Lična hrabrost

Jedan od njih je Jovan Lazarov, pokrajinski poslanik i u tom trenutku član Upravnog odbora Agencije za privatizaciju. On je na konferenciji za novinare pančevačkog SNS-a javno potvrdio navedene informacije o pokušaju preuzimanja „Pančevca”. Usledili su neubedljivi i gotovo komični demantiji „provaljenih” zaverenika, ali su oni istovremeno preko Vučkovića još jednom pokušali da ostvare svoje namere.

Tada je naš nedeljnik uzbunio medijske i druge organizacije i redakcije u Srbiji i dobio podršku OEBS-a, UNS-a, NUNS-a, NDNV-a, mnogih kolega, pa i lokalne samouprave, koju je tada zastupao Saša Pavlov, zamenik gradonačelnika. Prašinu u javnosti podigli su svojim tekstovima i izveštavanjem B92, „Danas”, „Vreme” i RTV Vojvodina.

Sve zajedno doprinelo je tome da imenovani članovi neformalnog centra političke moći, bar privremeno, odustanu od planiranog prepada na „Pančevac”.

Zbog političkih podela u vlasti, takozvani nulti rebalans budžeta je umesto u februaru obavljen tek početkom maja. Poverenici SPS-a, od kojih niko nije iz Pančeva, pokušali su da glasanje za rebalans uslove izborom Malobabića za gradonačelnika, na šta su naprednjaci zapretili da će nesuđenog prvog čoveka Pančeva smeniti i s mesta direktora „Higijene”, na kome je tada bio, pa su na kraju obe strane odustale od svojih namera.

Poluhrabrost

Da javni život ne bude dosadan, pobrinuo se i Andrej Dimitrijević, direktor Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva blizak SNS-u, koji je u razgovoru za „Pančevac” optužio svoje „partijske poznanike” i predstavnike nekih drugih vladajućih stranaka kako pokušavaju da preko tog preduzeća ostvare neke svoje „finansijske potrebe”. Dimitrijević je poručio kako neće dozvoliti da preko Direkcije bilo ko „pravi kombinacije”, što je kolokvijalni izraz za nameštanje milionskih poslova „prijateljskim” firmama na tenderima.

Direktor Direkcije je od „partijskih poznanika” imenovao samo očigledno nezaobilaznog Dušana Adamovića. Već u sledećem broju našeg nedeljnika Dimitrijević je demantovao neke svoje navode, a nezvanično se moglo saznati da je to uradio nakon političkih pritisaka koji su na njega vršeni iz SNS-a.

Pokeraši

Socijalisti su 21. maja saopštili da je Gavrilović podneo ostavku na funkciju gradonačelnika. Vladan Milićević, član Povereništva SPS-a, potvrđuje kako je namera da na taj način naprednjaci budu stavljeni pred izbor: prihvatanje Malobića za gradonačelnika ili novi izbori. Usledio je odgovor Željka Sušeca, poverenika SNS-a, da nikakve ucene ne dolaze u obzir, te da će ova stranka radije na nove izbore nego da nekonsolidovanim pančevačkim socijalistima dopusti da prave nove probleme u funkcionisanju lokalne vlasti.

Nezvanično se moglo čuti kako je Milićević na sastanku koalicije izjavio da će SPS formirati novu vlast s demokratama, ali će se te pretnje na kraju socijalistima obiti o glavu. Pored toga, pitanje je da li je on za takav potez imao mandat svoje centrale.

Sednica Gradskog veća na kojoj je trebalo dogovoriti rebalans budžeta zbog smanjenja javnih prihoda od oko 500 miliona dinara, održana pred rekonstrukciju lokalne vlasti u junu, ličila je na metež u krčmi, kakav se obično završava fajrontom. Sve je ukazivalo na to da se kraj približio.

Najpre su čelnici stranaka napravili trule političke ustupke jedni drugima na račun realnih potreba građana. Tako je odložena neophodna hitna rekonstrukcija mosta na Tamišu, a pare su prebačene na izgradnju parkinga u Kačarevu i trga u Jabuci, a i znatna sredstva sa investicija u zdravstvu preusmerena su na druge budžetske pozicije. A onda su pojedini većnici, što po sopstvenoj savesti, što po partijskom naređenju „odozgo”, pred sednicu Veća izmenili prethodni stranački dogovor. Fajront je usledio dan pred sednicu Skupštine zakazanu za 20. jun.

(Nastavak u sledećem broju)


Dočekan Božić u Pančevu

Badnjaci pucketali na svakom koraku

Kliknite za veci prikaz

Opširnije na strani Fotoreportaža