Pancevac Online

Broj 4535 · 05.12.2013.

Naslovna

Konferencija o nasilju nad ženama

Ohrabriti žrtve da prijave nasilnike

Akcenat na unapređivanju multisektorske saradnje * Neophodna podrška po izlasku iz Sigurne kuće * Kaznena politika blaga

Kliknite za veci prikaz

U okviru kampanje „Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, koja je počela 25. novembra, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine i novoformirana Ženska parlamentarna mreža organizovale su u ponedeljak, 2. decembra, u maloj sali Gradske uprave Pančevo, konferenciju pod nazivom „Zajedno protiv nasilja nad ženama”. Tribina je održana s ciljem jačanja svesti o rodno zasnovanom nasilju, kao i radi sagledavanja rezultata postignutih u borbi protiv nasilja nad ženama.

Učesnice konferencije su nakon radnog sastanka donele sledeće zaključke: raditi na ohrabrivanju žena koje trpe nasilje da prijave nasilnika; obezbediti aktivno učešće poslanica Ženske parlamentarne mreže i odborničke mreže grada Pančeva, čije je osnivanje u najavi, u preventivnim aktivnostima; pomoći ženama kada izađu iz Sigurne kuće (obezbediti im smeštaj i posao); ojačati nadzornu ulogu parlamenta i Ženske parlamentarne mreže nad sprovođenjem Strategije za suzbijanje nasilja u porodici i drugih dokumenata i unaprediti multisektorsku saradnju institucija koje učestvuju u rešavanju ovog problema.

Konferenciji su prisustvovale Stojanka Lekić, predsednica odbrora za ravnopravnost polova i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, pokrajinske poslanice, predstavnice Gradske uprave, policije, suda, tužilaštva i Sigurne kuće, a prisutne su pozdravili i domaćini Pavle Radanov, gradonačelnik Pančeva, i Filip Mitrović, predsednik Skupštine grada.

Saradnja institucija dragocena

Pančevo ozbiljno shvata borbu protiv nasilja, te je među prvim gradovima u Srbiji donelo protokole i strategije koji regulišu pitanja u vezi s tom tematikom. Milica Todorović, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Skupštine grada Pančeva, izjavila je da se iz budžeta odvaja novac za tu oblast i da je do sada mnogo urađeno, ali da institucije treba još bolje da rade svoj posao.

Pančevo je, pored gradske Odluke o ravnopravnosti polova, usvojilo i Protokol o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama, i to pre državnih organa. Kako je objasnila Suzana Jovanović, članica Gradskog veća zadužena za područje rada, zapošljavanja i socijalne politike, prioriteti prilikom pravljenja ovakvih protokola i sporazuma bili su bezbednost i zaštita dece jer su i ona žrtve nasilja u porodici.

U Pančevu je 1. januara 2012. počela da radi Sigurna kuća za žrtve porodičnog nasilja s teritorije Južnobanatskog okruga. Njome rukovodi Centar za socijalni rad „Solidarnost” Pančevo, a finansira je lokalna samouprava. Jasna Vujičić, koordinatorka Sigurne kuće, objasnila je kakav vid podrške žrtve dobijaju na ovom mestu: – Žene dolaze kod nas u strahu, a mi im, pored sigurnosti, zaštite, smeštaja i hrane, pružamo i individualno i grupno savetovanje, i pomoć u obrazovanju i izgradnji novih veština i samopoštovanja. To im je neophodno kako bi se osnažile za život koji ih čeka kada izađu iz kuće.

Ona je dodala da je saradnja sa institucijama, kao što su sud, tužilaštvo, Nacionalna služba za zapošljavanje, predškolske i zdravstvene ustanove, od vitalnog značaja za brzo reagovanje kako bi se žrtva zaštitila. Veliki problem predstavlja život posle izlaska iz Sigurne kuće jer žene i njihova deca najčešće odlaze u nepoznato, bez smeštaja i posla. Prema rečima Jasne Vujičić, upravo će se na ovom problemu raditi u narednom periodu, a podrška lokalne samouprave je neophodna.

Pored Sigurne kuće, žene koje trpe nasilje mogu se javiti i Savetovalištu za rad sa žrtvama porodičnog nasilja pri Centru za socijalni rad, a dostupan je i besplatan SOS broj 0800-100-113.

Polaganje oružja pre završene bitke

Ženska parlamentarna mreža Skupštine AP Vojvodine osnovana je 1. oktobra ove godine. Prva tema kojom su se poslanice pozabavile bila je nasilje u porodici. Zamenica koordinatorke pomenute mreže i pokrajinska poslanica Đenđi Seleši objasnila je zašto je rešavanje ovog problema prioritet u društvu: – Političari se uglavnom bave rešavanjem ekonomskih problema, ali ova tema je mnogo važnija od toga jer niko ne može da radi i živi u sredini u kojoj vlada nasilje. Zahvaljujući naporu nevladinih organizacija i civilnog društva ovaj problem je sada vidljiviji i počinje da se rešava. To je najrasprostranjeniji oblik kršenja ženskih ljudskih prava i jeste globalni problem, koji se ne može iskoreniti. Ono što mi možemo jeste da zajedno radimo na podizanju svesti o ovom problemu i na ohrabrivanju žrtava.

Ona je dodala da je u poslednjih deset godina donet niz protokola, zakona i strategija u vezi sa borbom protiv nasilja. Krivični zakonik je 2002. godine definisao pojam krivičnog dela nasilja nad ženama, tri godine kasnije donet je Porodični zakon, kojim se izriču mere zaštite nasilja u porodici, a 2009. godine je usvojen i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Činjenica je da uprkos svim pomenutim regulativama nasilje ipak ne prestaje. Naprotiv, žene se posle izlaska iz nasilne porodice uglavnom vraćaju u iste uslove jer, kako je rekla Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, nemaju potpunu podršku sistema i zato što nisu ekonomski nezavisne. Ona je ocenila da sve institucije moraju zajedno raditi zato što nijedan državni organ ne može sam da se nosi s problemom nasilja u porodici. Danica Todorov je iznela i podatak da godišnje u našoj zemlji bude oko ubijeno oko 50 žena i da je nasilje zastupljenije u malim sredinama.

– Dugo je vladalo mišljenje da je nasilje privatna stvar i zato se komšije, prijatelji i rođaci nerado mešaju u takve odnose. Naš zadatak je da to promenimo, da primenimo mehanizme i mere koji su nam dostupni i da kroz preporuke ukazujemo sistemu na to gde greši. Nasilje u našoj zemlji dugo traje, tako da se žrtve ponovno viktimizuju, a nasilnici zbog blage kaznene politike osnažuju – objasnila je Danica Todorov.

Kada žrtva nasilja odluči da prijavi nasilnika, prva adresa je policija. Dragana Vuković, policijski inspektor PU Pančevo, rekla je da je broj krivičnih prijava zbog nasilja u porodici u porastu i da su ove godine podnete 162 prijave, a veći broj žena je zadobio lake telesne povrede.

Pet žrtava nasilja je imalo teže traume, a jedna žena je umrla od posledica povreda.

Predstavnica policije je istakla da ova institucija ima potpisan protokol o postupanju u ovakvim slučajevima, ali da je neophodno raditi na obuci policijskih službenika.

Nakon podnošenja krivične prijave sledeća instanca je tužilaštvo. Ana Borović, v. d. predsednika Osnovnog tužilaštva u Pančevu, istakla je da je najveći problem to što više od 50 odsto žena koje dođu u tu instituciju – odustane, a tužiocima su tada ruke vezane.Prema rečima Ane Borojević, zadatak predstavnika civilnog društva jeste da rade na jačanju samopouzdanja kod žrtava nasilja, kako one ne bi odustale od krivičnog postupka. Ona je navela da je sve veći procenat žena koje kao nasilnike navode svoje sinove.

Sud primenjuje dva zakona kada je reč o nasilju u porodici. Jedan od njih je Porodični zakon, kojim se izriče zabrana približavanja žrtvi i iseljenje nasilnika iz stana. Ti postupci se, prema rečima Stanke Simonović, v. d. predsednika Suda u Pančevu, završavaju u roku od mesec dana. Međutim, krivično delo nasilja u porodici, regulisano Krivičnim zakonikom, procesuira se u proseku godinu dana. Ona je iznela podatak da je ove godine u Pančevu podneto 86 ovakvih krivičnih prijava i da su hitnost i efikasnost rešavanja ovakvih postupaka od neprocenjivog značaja. U praksi, međutim, sudski procesi se „vuku” godinama, a kaznena politika koja predviđa izricanje isključivo uslovne kazne jasno govori o tome koliko je nova reforma sudstva neophodna.

Ivana Predić


Oj, mladosti!

Kliknite za veci prikaz

Nagla promena vremena i hladni jesenji dani nikako ne prijaju našim starijim sugrađanima.

Krckaju im zglobovi, bole ih stare rane, tište nekadanji uboji.

O životnim ožiljcima da i ne govorimo.

Zbog neoprezne šetnje mogu da fasuju nazeb, a o sedenju na klupama ne smeju ni da razmišljaju.

Po takvom vremenu teško i svoje staro društvo mogu da pronađu.

Mladima, međutim, ništa od toga ne predstavlja nevolju: ni temperatura, ni hladna klupa, ni društvo.

Da bi bili zadovoljni, dovoljni su im jedan veran prijatelj, mobilni telefon i dobre bežične veze.

A jedini im je problem to što ih matorci ne razumeju baš uvek.