Pancevac Online

Broj 4529 · 24.10.2013.

Naslovna

U nedelju,

Kliknite za veci prikaz

27. oktobra u 3 sata, vratite časovnike na 2 sata.









Z. St.


Hladnih glava na vruće teme: Dušan Kovačević, dramski pisac i akademik

Krajnje je vreme da krenemo ka pameti, umesto ka budalaštini

Nakon letnje pauze list „Pančevac” u okviru ove rubrike nastaviće da ugošćava eminentne javne ličnosti i da s njima otvara nimalo lagodne teme – od aktuelnih zbivanja u visokoj politici do položaja u kom se nalazi novinarstvo.

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Dušan Kovačević je akademik, dramski pisac, scenarista i pozorišni radnik. Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1968, a potom je studirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i diplomirao 1973. godine, na odseku dramaturgije.

Bio je zaposlen kao dramaturg na TV Beogradu do 1978.

Od 1986. do 1988. radio je kao docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a 1998. godine je postao direktor „Zvezdara teatra” u Beogradu. Napisao je ukupno dvadeset drama, među kojima su i vanvremena remek-dela kao što su „Maratonci trče počasni krug”, „Balkanski špijun”, „Poseban tretman”, „Sabirni centar”, „Profesionalac”, „Sveti Georgije ubiva aždahu” i, naravno, „Ko to tamo peva” – zvanično najbolja posleratna srpska drama.

Oktobra 2000. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 5. novembra 2009. za redovnog člana.

PANČEVAC: Kao jedan od najkompetentijih hroničara srpskog društva, kako najbolje možete okarakterisati stanje u kome se ono nalazi?

DUŠAN KOVAČEVIĆ: Jednom jedinom rečju – preživljavanje! To će se nastaviti i naredne godine, koja će, prema svim najavama, biti i gora nego tekuća. Da bismo došli do takvog zaključka, ne moramo biti veliki stručnjaci za ekonomiju – svako od nas je ekspert za tu oblast, prosto zato što su naši životi ekonomija. Ne verujem ni da će 2015. biti posebno drugačija.

Ako dođe do realizacije najavljenih ekonomskih mera i drastičnog razrezivanja, oporavak posle duge i teške bolesti biće veoma bolan. Najviše me je strah kako će se u svemu tome snaći obični ljudi, šta će biti sa zdravstvom, školstvom, porodilištima...

Ova zemlja bez povećanja nataliteta nema nikakve svrhe.

Neće nam se ništa ni događati ako nas ne bude bilo.

Ništa od politike

Ovih dana su se u pojedinim medijima čule glasine da će jedan od naših najvećih dramskih pisaca biti pozvan u budući tim za gradsku vladu.

• Da li nameravate da se angažujete na nekoj od javnih funkcija?

– Niko mi to nije zvanično ponudio. Budući da nikada nisam bio u politici, moj stav je da ne bih ni u ovim godinama menjao poziv. Zamislite da nakon pola veka bavljenja jednim poslom krenem u političko obdanište.

• Jedno od večitih pitanja oko kojih se Srbi dele jeste hoćemo li na Istok ili na Zapad.

– Te dileme – levo ili desno, sa Evropom ili s Rusima, periferne su. Najvažnije je možemo li sami sa sobom.

Pisao sam priču o našim podelama i stao sam na broju dvadeset, alisam mogao da dodam bar još trideset. Najnovija, ujedno i najstarija, jeste da li ćemo ostati u sopstvenom dvorištu ili ćemo ići ka Evropi i kolika je cena ulaska. Desni opozicioni pol, koji je gotovo iščezao s političke scene, priča da je to automatski prodaja svete srpske zemlje. Dakle, nečega što više defakto nije naše.

Kada je trebalo o tome brinuti, to nije činjeno, zato što se ratovalo za ono što nikada nije bilo naše. Kao „kompenzacija” za sve tamo izgubljeno, uzeto nam je i Kosovo.

• Te utopističke borbe opisane su u mnogim vašim delima, međću kojima je i „Sveti Georgije ubiva aždahu”.

– Priča o čoveku koji pokušava da ubije nekakvo čudovište večni je usud, verovatno otkako su Sloveni došli na Balkan. Stalno neko maše mačem i ratuje protiv nekog.

Nikada nema mira ni spokoja i ne može se ništa planirati. Beznađe i nemoć bili su tragični za naše pretke, za nas same i za generacije koje dolaze. Bez obzira na to silno mračno nasleđe, najteži malj koji nas drobi je to što ništa strateški ne nudimo dolazećim generacijama. U zemlji u kojoj je dvadeset pet odsto ukupnog stanovištva nezaposleno, od čega pedeset dva odsto mladih, nema budućnosti, planiranja porodice i života uopšte.

• Kako se ponaša mlad čovek koji ustane ujutro i nema šta da radi?

– Postoje dve opcije – ili će dangubiti u nekom kafiću ili će, kao većina normalnih, razmišljati o tome da ode. I tako opet dolazimo do te strašne činjenice da se, kad se odškrinu granice, odavde masovno beži. Živeći ovde i povremeno odlazeći u inostranstvo, shvatio sam da je hrabrost i jedno i drugo. S druge strane, ne zna se ni šta je veća ludost. Veoma je teško adaptirati se u tuđini, ali ostati i ne raditi ništa, u najblažoj varijanti izaziva stanje teške depresije, koje metastazira u nasilje ili prema drugom ili prema sebi.

Svakodnevno imamo neko ubistvo, najčešće porodično, inicirano raznoraznim stresovima i bolestima društva.

Tako dolazimo do katastrofalne godišnje statistike od po hiljadu samoubistava i ubistava i još oko hiljadu stradalih na drumovima. Recimo, pravi naziv za Ibarsku magistralu je seoski put pregaženih pasa, gde svakodnevno neko izgubi glavu. Kada znate da nekoliko hiljadaSrba nestane na takve načine, i ne treba vam neprijatelj.

Pokušaj otimačine „Pančevca” je skandalozan

Srpski akademik je dobro upoznat s radom najstarijeg nedeljnika na Balkanu, pa i s najnovijim događajima.

• Kakvo je vaše mišljenje o nameri neformalnih centara moći da stave pod svoj uticaj ono što je preostalo od nezavisnih medija, poput poslednjeg pokušaja otimačine „Pančevca”?

– To je najblaže rečeno skandal. Kada kažem da postoje glasila s bogatom tradicijom, koja i u ovim nemogućim vremenima drže do svog dostojanstva, mislio sam i na neke iz manjih sredina. Jedan od njih je svakako i „Pančevac”, u čiji sam se kvalitet i lično više puta uverio. Bio bi veliki greh dopustiti da ponovo ode u pogrešne ruke i ne sačuvati ga i za buduća pokolenja.

• „Pančevac” je preživeo lošu privatizaciju, ali je sada opet samoodrživ. Trenutno je pod Agencijom za privatizaciju, a nakon donošenja Zakona o javnom informisanju i medijima očekuje ga rešenje vlasničkog statusa. Kao jedna od opcija spominje se i podela besplatnih akcija zaposlenima.

– Nije to ništa novo. U mnogim čuvenim listovima vlasnici su sami davali ili prodavali akcije svojim radnicima. Stoga, verujem da bi akcionarsko društvo tog tipa bilo najcelishodnije rešenje, u kom bi bilo mesta i za one koji žele da ulažu. Mislim da bi to bilo dobro i za pozorišta.

• Ovih dana se mnogo priča o borbi protiv korupcije.

– Pre neki dan sam razgovarao s prijateljem Japancem, prevodiocem, koji fenomenalno govori srpski. Kada me je pitao otkud kod nas najednom tolika borba protiv korupcije, odgovorio sam mu da je to naglo, zato što je dosad nije ni bilo. Rekao sam mu i ovo: znaš šta, prijatelju, da se toliko kralo u Japanu, jednoj od najvećih ekonomskih sila, odavno bi propao. Krao je ko god je mogao, pa se sada svake nedelje hapsi po petoro, šestoro, desetoro ljudi koji su opljačkali na desetine miliona dinara. Zaista, oduvek sam se pitao kojim se to mađioničarskim trikovima u jednoj tako siromašnoj zemlji nalazi toliko para za krađu.

Ogromna većina onih koji su bili nadomak novca nisu odoleli iskušenju, pa dolazimo do konstatacije da je borba za vlast, u stvari, borba za novac i privilegije.

• Otkad datiraju razlozi takvog urušavanja vrednosnog sistema?

– Slikovito rečeno, ovde se radi o čoveku koji je upao u nemirno more s broda na kom je samo žestoko lumpovao i od silnog pijanstva još uvek nije svestan da se davi. Može se reći da smo živeli u jednoj krčmi u kojoj se šezdeset i kusur godina samo veselilo a da niko nije ni pomislio da plati račun. Čitava jedna generacija nostalgično veliča Titovo doba, ističući da se u poređenju s današnjim vremenom živelo sjajno, a zaboravljajući da su za to „zaslužni” krediti moćnika, zainteresovanih da Jugoslavija bude neutralna.

Istina, postojale su nekakve političke fabrike, koje su propale kada je država prestala da ih finansira. Takav je primer smederevske železare, odlukom jednog čoveka sagrađene u regionu u kome ne postoje sirovine neophodne za proizvodnju čelika. Slično je i s mojom rodnom Mačvom, gde su nakon Drugog svetskog rata komunisti smanjivali i ukidali posede imućnog seljaka, u kojima je proizvođeno sve što je bilo neophodno za deset, petnaest članova familije.

Velika gazdinstva su svođena na desetak hektara, od čega toliki broj ljudi nije mogao ni da se prehrani. A onda je usred Šapca i plodne mačvanske oranice, umesto prerađivačke industrije, sagrađena „Zorka”, fabrika hemijskih proizvoda i, kao vrhunac gluposti, japanskih pločica, za šta je dopremana glina iz nekih udaljenih zemalja. I naravno da se to moralo urušiti. Nije nemoguće da, zbog takve politike, jednog dana Srbija s Vojvodinom, Mačvom, Šumadijom ili Pomoravljem neće moći da prehrani stanovništvo.

• Kako u tim olujnim vremenima pliva kultura?

– Pliva i davi se! Kultura doživljava sudbinu celog društva – puko preživljava. Tračak nade je da novi ministar kulture Ivan Tasovac trenutno, bar verbalno, ima podršku od ljudi na vlasti. Naravno, za konkretne rezultate neophodno je vreme. Budući da sam član Nacionalnog saveta za kulturu, znam šta je sve predlagano i da bi se nešto opipljivije uradilo, potrebno je najmanje godinu dana. Dotle će mnoge vitalne pore biti ugrožene. Kao neko ko vodi kulturnu ustanovu u glavnog gradu, znam koliko je teško funkcionisati u ovakvim uslovima. Ulažemo ogromne napore da „Zvezdara teatar” opstane, jer pozorište doživljava sudbinu ostatka društva.

• Kakva je tek situacija u unutrašnjosti?

– U predložene planove spada i donošenje zakona o pozorištima, a u okviru toga i namera o rekonstrukciji, oživljavanju i održavanju teatara u manjim sredinama. Apsurdno je da je nekad ta scena bila neuporedivo življa nego danas.

Nekada su postojali domovi kulture, koji su okupljali ljude oko bavljenja muzikom, filmom, folklorom, pa i pozorištem. Radili su dragocenu stvar, jer su žitelje ruralnih sredina stimulisali na kreativno izražavanje, umesto čamljenja u kafani. Pamtim da sam obilazeći domove kulture u jednom vojvođanskom gradu ustanovio da nije bilo sela bez solidnog amaterskog pozorišta. Iako ni blizu kao nekad, ponegde ti domovi još uvek funkcionišu. Nažalost, u većini slučajeva mangupi su se dosetili da tamo prave bircuze. S druge strane, pod uslovom da je to pošteno, moguća je i simbioza, pa da se kulturne ustanove izdržavaju od iznajmljivanja prostora ugostiteljskim objektima. Tako nešto je legitimno u razvijenom svetu, mada i kod nas ima i pozitivnih primera. Uopšte, mnogo je načina da se povežu privreda i kultura, kako ona ne bi ostala na bednih 0,62 odsto ukupnog budžeta, što je Tasovac nasledio da ih deli sirotinjski kao na kazanu.

• Kolika je uloga medija u kreiranju društvene svesti?

– Najviše me pogađa to što sam se celog života sa istomišljenicima iz petnih žila borio da u medijima ne bude cenzure, a sad sam došao do tog paradoksa da mi je ponekad žao što je nema. Nekad je bilo dovoljno da spomenete jedno ime i znali ste koliko ćete robijati. To je, svakako, bilo loše, ali danas su stvari otišle u drugi ekstrem.

Bez ikakvih posledica možete da izvređate čoveka, da predsednike pojedinih partija nazovete najvećim kriminalcima na svetu, da ih oblačite u zatvorska odela i crtate im na čelu nekakve žigove. Uz tako gnusne optužbe neko bi morao da bude uhapšen: ili prozvani zbog svog nedela ili urednik novina zbog klevete. Međutim, istina je sasvim drugačija... Kad mnogi pišu određene stvari van svog ubeđenja zato što im je naređeno ili plaćeno, onda to više nije novinarstvo. Na sreću, tu i tamo se nađe pokoji list i novinar kome ljudi još uvek mogu da veruju.

• Na kraju, ima li svetla u srpskom tunelu?

– Znam da su sve ove priče prilično depresivne i defetističke, ali su surovo realne. Jednostavno, to je naša matematika, naše dva plus dva jednako je četiri. Duboko verujem da smo došli do jedne od najbitnijih raskrsnica.

Krajnje je vreme da se nešto radikalno menja. Nije reč o tome da li ćemo ka Evropskoj uniji ili ka Istoku, već da li ćemo krenuti prema pameti ili ka budalaštini.

Starica iz autobusa – slutnja smrti

Kliknite za veci prikaz

Ove godine je četrdeset godina od prvog izvođenja „Maratonaca”, koje je Dušan Kovačević napisao dve godine ranije. Otada je za sobom ostavio još devetnaest veličanstvenih drama.

Šta povezuje sva ta dela? – Uvek sam se trudio da priče koje su prilično tamne začinim smehom, da bi ljudima lakše legle. Ni ja privatno ne volim da već postojeći mrak dodatno dosoljavam. Humor je svetlost, ne znam nijednog čoveka kog krasi osmeh a da nije lep na svoj način.

• Mnoge poruke koje šaljete kroz autentične likove jezgrovite su i jasne. Ima i onih uvijenih i gotovo nevidljivih, a tako snažnih. Pomniji poznavaoci vaših ostvarenja pitali su se, recimo, šta simbolizuje starica koja se jedva nazire u polumraku čuvenog autobusa firme „Krstić” iz filma „Ko to tamo peva”.

– Iako u osnovi ideja nije bila eksplicitna, ona jeste postala neka vrsta simbola smrti. Ta baka je bila veoma stara, sve vreme je ćutala i kao neka slutnja i zebnja iz prikrajka i polumraka samo posmatrala sve te likove koji su imali neki veliki razlog da krenu na put bez povratka. Intrigantno je da joj se trag gubi negde na groblju.

Jordan Filipović


Ministarka Zorana Mihajlović u subotu u Pančevu

Razgovor s građanima

Kliknite za veci prikaz

Prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u subotu, 26. oktobra, u prostorijama Gradske uprave (Trg kralja Petra I 2–4), od 8.30 do 13 sati razgovaraće s građanima Pančeva o aktuelnim problemima iz oblasti koje pokriva delatnost ministarstva na čijem je ona čelu. Pančevci će imati priliku da ministarki i njenim saradnicima iznesu svoje probleme, postave pitanja i daju sugestije.

Ovo je ukupno deseti susret ministarke Mihajlović s građanima Srbije, a treće koje nadležno ministarstvo organizuje van Beograda. Do sada su razgovori ministarke i građana održani u Šapcu i Leskovcu.

Z. St.


Sa sednica pančevačke Vlade

Nije isključen još jedan rebalans

Ukoliko se prihodi budžeta ne poprave, moraće ponovo da bude revidiran spisak javnih rashoda * Sanacija ambulante u Dolovu opet u opticaju

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Izveštaj o realizaciji budžeta Pančeva za devet meseci 2013. godine bio je najvažnija tema sednice Gradskog veća održane u utorak, 22. oktobra. Iako će na sledećem zasedanju lokalne skupštine biti samo informativno predstavljena odbornicima, ona ukazuje na neke od razloga poslednjeg rebalansa i moguća kretanja pančevačkih javnih finansija do kraja godine.

Vera Stamenić iz Sekretarijata za finansije izjavila je kako je Grad do oktobra ostvario ukupan prihod od 3,8 milijardi dinara, što je 108 miliona manje od planiranog. Ona je objasnila da je projekcija javnih finansija do kraja 2013. zasnovana na očekivanjima kako će u poslednjem kvartalu doći do povećanja prihoda, što je bila i osnova za pravljenje rebalansa. Dodala je da podaci iz ovog meseca pokazuju taj trend, te da se tek očekuju uplate rata za zakup poljoprivrednog zemljišta. Međutim, ona je upozorila na to da će ukoliko ne bude sve išlo prema prognozi, vlast ponovo morati da „utvrdi prioritete”, što je sinonim za „kresanje” rashoda, kako bi svi budžetski korisnici mogli normalno da rade do kraja godine.

Stare investicije u novoj godini?

Prema predstavljenom izveštaju, na računu Grada stoji više od 900 miliona dinara, što znači da nisu sva planirana sredstva utrošena, a najveći deo spada u namenska sredstva za poljoprivredu. Nisu navedeni razlozi zbog kojih korisnici ne troše svoje pare, ali verovatno deo objašnjenja treba tražiti u krizi funkcionisanja prethodne vladajuće garniture. Do promene sastava koalicije, pa i personalnih izmena u Veću, došlo je sredinom godine, što je uticalo na to da realizacija pojedinih projekata zastane i okasni.

Ukoliko u poslednja tri meseca 2013. ta sredstva ne budu potrošena, biće preneta u budžet za 2014. takozvanim nultim rebalansom. To možda, politički gledano, i ne bi bilo loše rešenje ako se ima u vidu da će naredna godina, zbog mera Vlade Srbije usmerenih na smanjenje javne potrošnje, biti vrlo teška i, moguće, bez većih investicija.

Uspeh pravobranilaštva

Većnici su usvojili izveštaj o radu Gradskog javnog pravobranilaštva za 2012. godinu. Podneo ga je aktuelni pravobranilac Božidar Koprivica, ali se radi o dokumentu koji govori o radu njegovog prethodnika Božidara Brajera. Navedeno je da je pretprošle godine bilo 250 parnica, od čega je Grad dobio 28, a izgubio četiri.

Ukupna potraživanja građana i pravnih lica u tim sporovima bila su nešto veća od 1,3 milijarde dinara, ali do sada ništa od izgubljenih parnica nije stiglo na naplatu.

Koprivica je naglasio kako je najveći sudski spor vođen sa članovima porodice Miloradović, jer je visina potraživanja 490 miliona dinara. Reč je o tužbi Miloradovića za vraćanje oko dva hektara gradskog građevinskog zemljišta na Kotežu. Prvostepeni sudski organ je presudio u korist Pančeva, ali je Apelacioni sud vratio predmet na ponovno razmatranje. Međutim, Koprivica je rekao kako je optimista u pogledu ishoda.

On je pomenuo i da je u toku 2012. bilo 147 tužbi radnika ATP-a za isplatu razlika u zaradama, ali se Pravobranilaštvo nije mešalo u te slučajeve jer je Gradsko veće sa sindikatima preduzeća postiglo dogovor kojim je praktično priznalo da su tužitelji u pravu.

Na tu konstataciju je Predrag Patić, većnik za komunalne delatnosti, napomenuo kako je do danas zaposlenima u ATP-u isplaćeno 244 miliona dinara, od čega 51 milion ove godine.

Od te sume, 15 miliona su budžetska sredstva, a 36 miliona je firma dala iz sopstvenih prihoda. Patić je ocenio da su uzrok tužbi greške u vođenju preduzeća u periodu kada su one nastale, te loše reakcije tadašnje gradske vlasti. On je istakao da je neophodno sistemski rešiti probleme u toj komunalnoj firmi kako bi joj bilo omogućeno normalno poslovanje.

Veće je prihvatilo nacrt odluke o raspisivanju konkursa za direktore javnih gradskih preduzeća, pa će, tako, biti sprovedena procedura predviđena Zakonom o javnim preduzećima. Izrada projektne dokumentacije i opremanje budućeg centra za odlaganje komunalnog otpada koji se ne može bacati u kontejnere – poput baterija i istrošenog ulja – povereni su JKP-u „Higijena”. Ta komunalna firma će za te svrhe dobiti pet miliona dinara.

Razvojni prioriteti

Gradsko veće je na sednici održanoj prošlog petka, 18. oktobra, donelo odluku o obrazovanju tima čiji je zadatak da revidira Strategiju razvoja grada Pančeva za period od 2014.

do 2020. godine. Novac za taj projekat dobijen je iz pokrajinskog budžeta, a u reviziju pomenutog dokumenta biće uključeni predstavnici stručnih službi Gradske uprave, mesnih zajednica, udruženja građana i svi drugi koji mogu doprineti postizanju konsenzusa o pravcima razvoja Pančeva.

Anđelija Cvetić, sekretar Sekretarijata za privredu, objasnila je da su prioritetne oblasti koje će biti obuhvaćene revidiranom Strategijom lokalni ekonomski razvoj, društveni razvoj, ekologija, urbanizam i poljoprivreda.

Većnici su usvojili dve odluke kojima se JKP-u „Vodovod i kanalizacija” produžavaju rokovi za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u delovima grada i severnim selima. Od Pokrajinske vlade će najpre biti zatraženo da rok za završetak planske dokumentacije za izgradnju vodovoda u Kačarevu, Jabuci i Glogonju bude pomeren sa 21. oktobra na kraj ove godine.

Ljiljana Stanković, rukovodilac u „Vodovodu”, objasnila je kako je taj posao završen, ali se čeka revizija.

To preduzeće će biti obavezno da o svom trošku do kraja naredne godine izradi projektno-tehničku dokumentaciju za produžetak vodovodne mreže u Ulici Ive Kurjačkog, kao i kanalizacije u delovima Ulice Kraljevića Marka. Cilj je da se sazna koliko je novca potrebno kako bi 2015. mogli da počnu radovi na izgradnji ove komunalne infrastrukture.

Po zakonu

Usvojen je i predlog Komisije za vrednovanje projekata nepoljoprivrednih organizacija iz pančevačkih sela po kome će 22 od ukupno 62 ideje dobiti 6,5 miliona dinara od osam miliona, koliko je u budžetu planirano za te potrebe. Preostalih 40 projekata nije ispunilo zakonske kriterijume, tako da će nešto više od 1,6 miliona ostati neraspoređeno.

Dejan Živanović, pomoćnik gradonačelnika, rekao je da će biti pronađeno pravno rešenje da se i preostali novac dodeli onima kojima je namenjen. Gradonačelnik Pavle Radanov napomenuo je kako je jedini razlog zbog kojeg nijedan od 11 projekata organizacija iz Banatskog Novog Sela nije prošao to što oni nisu ispunjavali zakonske uslove, te da ne postoji nikakva netrpeljivost niti zla namera prema tom mestu.

Na sednici Veća održanoj istog dana tim zadužen za izgradnju ambulante u Dolovu dobio je zadatak da razmotri i mogućnost rekonstrukcije postojeće zdravstvene stanice. Dr Milan Trifunović, gradski većnik za zdravstvo, rekao je kako se od nadležne komisije očekuje da do izrade budžeta za narednu godinu dostavi informaciju o tome da li je isplativije sanirati sadašnju ambulantu ili graditi novu. Popravljanje postojeće zdravstvene stanice podrazumeva legalizaciju objekta i, eventualno, stabilizaciju temelja, jer se sumnja da zgrada tone.

D. Vukašinović