Incident s medicinskim otpadom

Propust bolnice ili prljava igra?

Privatnici žele da preuzmu državni posao * Inspektori otkrili niz nepravilnosti

Na konferenciji za novinare Zelenih Srbije koja je održana u Pančevu 11. septembra rečeno je da je zdravlje građana Srbije i našeg grada ugroženo jer se medicinski otpad neadekvatno odlaže. Takođe, istaknuto je da su se predstavnicima ove stranke javljali sugrađani koji su na obali Tamiša i u naselju Margita viđali špriceve, igle, tupfere, krvave zavoje i slično. Slučajno ili ne, istog dana kada je održana pomenuta konferencija, gradski inspektor je po prijavi obišao deponiju i zatekao rasut medicinski otpad koji pripada Opštoj bolnici Pančevo.

Prema rečima Suzane Tančić, šefa Službe za bezbednost i zdravlje na radu, ekologiju i protivpožarnu zaštitu Opšte bolnice Pančevo, do ovog „propusta” je došlo zbog greške radnika deponije, odnosno JKP-a „Higijena”, koji nisu pravilno odložili tretirani (sterilisani) otpad. Naša sagovornica je rekla da su ga oni izručili na zemlju, pri čemu su crne kese u kojima se otpad nalazio, pukle. Potom su smeće sakupljali lopatama, zbog čega je došlo do njegovog razvlačenja.

Sve u skladu s procedurama

– Kada otpad ode iz Bolnice, mi nismo više odgovorni za ono što se dalje s njim dešava. Sve je bilo urađeno po procedurama, otpad je bio sterilisan i upakovan u crne kese.

Greška naše ustanove je što otpad ne drobimo u mašini za mlevenje otpada, jer je ona u kvaru, i što kontejner za medicinski otpad ne držimo pod ključem – izjavila je Suzana Tančić.

Ove dve stvari zamerili su im i republički i pokrajinski inspektori za zaštitu životne sredine koji su proteklih dana posetili Opštu bolnicu. Ovoj ustanovi je naloženo da: preuzme pronađeni otpad s deponije i da ga ponovo steriliše, da popravi mašinu za mlevenje otpada, da kontejner koji služi za njegovo odlaganje stavi pod ključ i uvede kontrolu i evidenciju iznošenja otpada.

Za popravku drobilice Bolnica treba da izdvoji oko 500.000 dinara, koje nema. Rukovodstvo pokušava da obezbedi ovaj novac, a da bi se izabrao izvođač, neophodno je raspisati tender. Zbog dužine cele procedure očigledno je da drobilica neće uskoro biti u funkciji. Inače, 2009. godine Opšta bolnica je dobila od Evropske unije dva autoklava (sterilizatora) i dve drobilice. Jedna mašina za drobljenje dodeljena je Zavodu za javno zdravlje Pančevo, ali je ta ustanova ne koristi. Postojala je ideja da njegova drobilica bude ustupljena Bolnici, ali je utvrđeno da ni ona ne radi.

Naša sagovornica je navela da je ceo slučaj sumnjiv jer se dešava u trenutku kada u Pančevo dolazi novi operater za tretman medicinskog otpada. Ona je rekla da drobilica u vlasništvu Bolnice ne radi već osamnaest meseci, ali je JKP „Higijena” bez problema primala medicinski otpad koji nije izdrobljen, već samo sterilisan. Ovo javno preduzeće donelo je odluku da će nakon prošlonedeljnog incidenta ubuduće primati samo takozvani meki otpad, koji čine zavoji, gaze i špricevi, dok će oštre predmete (igle, ampule) Bolnica morati da skladišti dok drobilica ne bude popravljena.

Ipak, nakon sastanka kome su prisustvovali predstavnici JKP-a „Higijena”, Opšte bolnice i pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine, odlučeno je da ovo javno preduzeće i Opšta bolnica treba u što kraćem roku da potpišu ugovor kojim će biti regulisano odnošenje medicinskog otpada.

Opšta bolnica Pančevo određena je za regionalnog prerađivača medicinskog i infektivnog otpada, koji stiže iz svih domova zdravlja s teritorije južnog Banata, osim Kovina. Godišnje se preradi oko 80 tona otpada. Pored onog koji nastaje u državnim zdravstvenim ustanovama, bolnička služba zaštite, uz novčanu naknadu, steriliše i medicinske otpatke iz raznih privatnih ordinacija. Jedan od njenih najvećih klijenata je firma „Medikal vest” iz Zrenjanina.

Nova strategija

U našem gradu i državi do 2008. godine neadekvatno se rukovalo opasnim medicinskim otpadom, pre svega zbog nepostojanja odgovarajućih sistema za rešavanje problema ove kategorije otpada, ali i zbog nepostojanja zakonom propisanih procedura u radu zdravstvenih radnika prilikom razdvajanje medicinskog otpada, njegovog obeležavanja i transporta. Ove opasne materije predstavljaju ozbiljan zdravstveni i higijenski rizik za medicinare, pacijente i osobe koje se bave prikupljanjem, skladištenjem i odlaganjem medicinskog otpada. Ugroženo je i stanovništvo ukoliko se on odlaže na neodgovarajući način, jer predstavlja izvor zagađenja životne sredine. Stoga je Vlada Republike Srbije 2003. godine usvojila Nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, u okviru koje je definisan model rešavanja pitanja medicinskog otpada.

Ministarstvo zdravlja je juna 2007. godine pokrenulo projekat „Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom”, koji je realizovan u tesnoj saradnji s Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Finansijsku podršku je pružila Evropska unija.

Kompletnim sistemima za tretman infektivnog medicinskog otpada opremljeno je 55 zdravstvenih ustanova. Od toga je 25 zdravstvenih ustanova, među kojima i naša Opšta bolnica, određeno za centralna mesta za tretman otpada i za njih su obezbeđena vozila za transport infektivnog medicinskog otpada na teritoriji administrativno-upravnih okruga. Nabavljena je i veća količina potrošnog materijala za razdvajanje infektivnog medicinskog otpada (žute kese, kontejneri za oštre predmete u žutoj boji, crne kese za komunalni otpad), kao i metalni kontejneri za sterilizaciju. Sada, prema rečima nadležnih u Opštoj bolnici, sav trošak održavanja opreme i nabavke navedenog materijala snosi ta ustanova.

Država ima strategiju i mehanizam za rešavanje ovog problema, ali je primetno da sve veći broj privatnika želi da preuzme ovaj posao. Ovde treba podsetiti na slučaj od prošle godine, kada je jedna firma podnela pokrajinskom Sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, kao nadležnom organu, zahtev za izdavanje dozvole za privremeno skladištenje medicinskog citotoksičnog, hemijskog i farmaceutskog otpada, kao i za skladištenje i tretman medicinskog infektivnog otpada u staroj „Utvi” u Pančevu. Pokrajinska institucija je dozvolila beogradskoj firmi da na teritoriji našeg grada godišnje skladišti 1.000 tona ovog otpada i da steriliše 450 do 740 tona medicinskog infektivnog otpada, jer je, prema mišljenju nadležnih pokrajinaca, reč o najsavremenijoj i ekološki potpuno prihvatljivoj tehnologiji.

S druge strane, tadašnja lokalna vlast nije imala ništa protiv toga da se ova delatnost obavlja, ali je investitoru postavljen uslov da može da tretira isključivo medicinski otpad nastao na teritoriji našeg grada i da pre početka rada mora da prikaže jednogodišnje ugovore potpisane s pančevačkim zdravstvenim ustanovama. Prema rečima Vladimira Delje, gradskog većnika zaduženog za ekologiju, beogradska firma još uvek nije tražila od lokalne samouprave dozvolu za rad.