EU želi naše proizvode

Briketi su izvozna Å¡ansa

Pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić razgovarala je nedavno s direktorima fabrika za proizvodnju peleta i briketa o mogućnosti izvoza tih proizvoda na tržišta zemalja Evropske unije.

Proizvodnja utemeljena na preradi agrobiomase i drvne biomase veliki je potencijal Vojvodine. Prvi korak Sekretarijata u pravcu potenciranja proizvodnje i potrošnje biomase bio je usmeravanje podsticajnih sredstava iz Fonda AP Vojvodine u razvoj ove profitabilne delatnosti. Pored toga, prošle godine je počelo korišćenje ovih energenata u toplanama socijalnih ustanova, škola i drugih javnih ustanova na teritoriji AP Vojvodine.

Ideja je da se u narednom periodu omogući da Vojvodina proizvodi sopstvenu toplotnu energiju i da tako zadovolji 50 procenata svojih potreba. Takođe, neophodno je otvaranje tržišta u tom periodu, te uklanjanje svih sistemskih barijera i plasiranje proizvoda potrošačima u EU. Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine najavio je da će krajem septembra bord Svetske asocijacije za bioenergiju doneti odluku o posebnoj saradnji s Vladom AP Vojvodine, kao i o pomoći koja će nam biti pružena kako bismo svoje proizvode od drvne biomase i agrobiomase plasirali na tržišta EU.

Obaveze proizvođača biće da obezbede kvalitet i da postojeće kapacitete prilagode potrebama tržišta EU. Strategija Pokrajine sasvim je jasna, a to je da ne izvozimo sirovinu, već gotov proizvod, što će svakako doprineti oporavku poljoprivrede.

Ekološki akcident na Novoseljanskom putu

Amonijak uplašio sugrađane

Podneta prijava protiv odgovornih lica * Nije bilo većih zdravstvenih posledica

Hteo čovek da seče cisternu!

Građane koji žive u blizini stovarišta na Novoseljanskom putu 17-a u subotu, 7. septembra, u večernjim satima, uznemirio je smrad amonijaka koji se preteći širio okolinom. Po prijavi građana, na lice mesta su došle vatrogasna ekipa i policija, i nakon preduzetih mera isparavanje opasne materije je zaustavljeno. Jedna naša sugrađanka zatražila je medicinsku pomoć, a većina ugroženog stanovništva u blizini ekološkog akcidenta požalila se samo na probleme s disanjem i peckanjem u disajnim organima. Na svu sreću, izbegnuta je veća ekološka katastrofa.

Prema rečima zvaničnika, niko od stanovnika tog dela grada nije imao ozbiljnije zdravstvene posledice.

O čitavom incidentu obaveštene su nadležne gradske i pokrajinske ekološke službe, ali usled očiglednog propusta gradskih institucija, pokrajinski inspektor Šimon Bančov saznao je za to dan kasnije, tako da nije bio u prilici da sporne večeri obavi uviđaj, već je to učinio u ponedeljak, 9. septembra. Na stovarištu je u vreme inspekcijskog nadzora zatečena rashodovana cisterna za prevoz tečnog amonijaka zapremine oko četiri kubna metra.

– Prema rečima vlasnika, do emitovanja amonijaka je došlo usled dreniranja opasne materija u metalnu burad s vodom. On je hteo da iseče cisternu na komade i da to proda u staro gvožđe.

Kako tvrdi, pošto je u njoj ostalo amonijaka usled gasne faze, kako bi sprečio da se otrovni gas zapali prilikom sečenja, preduzeo je preventivne mere – rekao je za naš list pokrajinski inspektor.

Na primedbu nadležnog organa da za skladištenje i tretman navedenog opasnog otpada nije rađena studija o proceni uticaja, tj. nije dobijena saglasnost pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine za obavljanje delatnosti skladištenja i tretmana navedenog otpada, vlasnik se pravdao time da to nije učinjeno zbog nerešenih vlasničko-pravnih odnosa.

Na osnovu svega navedenog, ekološki inspektor je zabranio firmi „Cilj” d. o. o. i njenom direktoru kao odgovornom licu da prima na skladištenje navedenu opasnu materiju na lokaciji u Pančevu, za šta nema odgovarajuće dozvole, i naložio da sav zatečeni amonijak preda ovlašćenoj i akreditovanoj firmi u roku od 20 dana. Pored toga, pokrajinski inspektor je podneo prijavu za privredni prestup protiv nadležnih u firmi „Cilj” d. o. o.

„Dilojtova” lista uspešnosti

NIS – lider u regionu

Na listi 500 najvećih firmi u srednjoj Evropi koju tradicionalno svake godine objavljuje revizorsko-konsultantska kuća „Dilojt”, NIS je zauzeo prvo mesto u regionu u kategoriji visine neto dobiti ostvarene u 2012, dok je hrvatski „Telekom” drugi, sa skoro duplo manjom dobiti – 225 miliona evra.

Prva dva mesta na listi 500 najvećih kompanija u srednjoj Evropi u 2012, kao i prethodne godine, po svim parametrima zauzele su dve energetske kompanije – poljski PKN „Orlen” i mađarski MOL, dok je na trećem mestu češka „Škoda”. Među rangiranim kompanijama, iz Srbije je osam firmi, što je tri manje nego u 2011. godini.

NIS je u 2012. godini ostvario najbolje finansijske rezultate od kada postoji. Predstavnici ove kompanije ističu da su ove rezultate postigli zahvaljujući povećanju profitabilnosti, konstantnom rastu investicija u nove tehnologije, razvoju maloprodajne mreže u zemlji i regionu, kao i istraživanju rezervi nafte i gasa.

Konkurs AP Vojvodine

Besplatan video-nadzor

Pokrajinski Sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova dodeljuje bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 30 miliona dinara gradovima i opštinama za unapređivanje i razvoj elektronskih komunikacija i informacionog društva na teritoriji AP Vojvodine. Reč je o opremanju hotspot lokacija u opštinama i gradovima u AP Vojvodini koje će građanima omogućiti slobodan pristup internetu.

Lokalne samouprave mogu konkurisati za najviše pet hot-spot lokacija. Konkursom je obuhvaćeno i postavljanje sistema video-nadzora na raskrsnicama radi poboljšanja bezbednosti saobraćaja i građana, ali i sistema video-nadzora u obrazovnim ustanovama radi povećanja bezbednosti učenika.

Lokalna samouprava dužna je da, uz prijavu na konkurs, dostavi idejni ili glavni projekat i saglasnost obrazovne ustanove za realizaciju projekta, kao i da omogući uspostavljanje nadzornog centra u obrazovnoj ustanovi. Za ovu tačku konkursa visina traženog iznosa ne može biti veća od 500.000 dinara po školi.

Pomoć gradovima i opštinama

Počinje izrada planskih dokumenta

AP Vojvodina izdvojila 26 miliona dinara za neophodne planove * Uslov prekogranične saradnje

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović i predstavnici lokalnih samouprava u Vojvodini potpisali su prošlog petka ugovore o dodeli bespovratnih sredstava iz budžeta AP Vojvodine. Novac je raspodeljen na osnovu javnog konkursa i namenjen je za sufinansiranje izrade planskih dokumenata u vojvođanskim opštinama i gradovima. Cilj je stvaranje neophodnih uslova za plansko uređenje i korišćenje prostora na principima održivog razvoja i za realizaciju investicija u oblasti građevinarstva, infrastrukture, poljoprivrede, industrije i drugim privrednim granama, odnosno radi razvoja tih naseljenih mesta.

Iznos predviđen za projekte planskog uređenja u Pokrajini iznosio je 26 miliona dinara. Od 27 lokalnih samouprava koje su konkurisale za ova sredstva, podržano je 19 projekata. Sredstva su dobile opštine: Žitište, Sremski Karlovci, Čoka, Inđija, Senta, Bački Petrovac, Vršac, Žabalj, Kikinda, Kanjiža, Pećinci, Alibunar, Bela Crkva, Sečanj, Bačka Topola, Temerin, Beočin i Ada, kao i Grad Subotica.

Lokalne samouprave su mogle da konkurišu za četiri vrste planskih dokumenata: za sufinansiranje izrade prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanističkog plana, plana generalne regulacije za sedište jedinice lokalne samouprave ili plana detaljne regulacije radnih zona.

Nadležni u pokrajinskoj upravi kažu da su se trudili da odaberu najvažnije planske dokumente vojvođanskih gradova i opština. Imali su u vidu to da ove aktivnosti budu deo Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine, koji je donet krajem 2011. godine, kao i Programa implementacije Regionalnog prostornog plana do 2017. godine.

Pokrajinski sekretar Puzović naglasio je prilikom svečanog potpisivanja da je naša pokrajina daleko ispred ostalih regiona u Srbiji što se tiče ispunjenosti kriterijuma u vezi s prostorno-planskom dokumentacijom, te da je zato uspešna i u privlačenju stranih investicija. Kvalitetna planska dokumentacija predstavlja osnov da lokalne samouprave dobiju i sredstva na konkursima prekogranične saradnje.