Pancevac Online

Broj 4523 · 12.09.2013.

Komentari

Građanska promatračnica

Nedodirljivi

Odmah pošto su po medijima počeli da se pojavljuju glasovi da su potpredsednici Demokratske stranke na vetrometini ostavili svog predsednika i gradonačelnika Beograda Đilasa, tj. da ćutke glede medijski rat koji se vodi protiv njega, a samim tim i protiv te partije, situacija se promenila. Potpredsednica DS-a i bivša gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović dospela je u žižu pažnje pošto je ministarki energetike i zaštite životne sredine Zorani Mihajlović (SNS) postavila neka nezgodna pitanja na koja nije dobila odgovore.

Naša sugrađanka je, naime, tražila objašnjenje zbog čega je Dušan Bajatović još uvek prvi čovek „Srbijagasa” iako mu ministarka neprestano upućuje javne kritike, a Zorana Mihajlović je „objasnila” da je pomenuti visoki funkcioner SPS-a postavljen u vreme vladavine DS-a. Pa šta, to je prošlost, sada je na vlasti SNS, ako ne valja, neka ga smeni ta stranka.

Namera opozicije bila je jasna: postojala je želja da se aktuelizovanjem te teme uzdrmaju odnosi dveju najvećih stranaka iz koalicije na vlasti. Zato, nemušt „odgovor” dobija na težini, jer odbijanje da se s tim u vezi kaže nešto konkretno kazuje da su se stranački prvaci dogovorili da posle rekonstrukcije Vlade stanu s međusobnim napadima, bez obzira na to da li neke aktivnosti pojedinaca koji vrše javne funkcije zaslužuju reakciju vlasti. Tako su građanima nacrtali da ipak ima privilegovanih i nedodirljivih, mada sve vreme slušamo kontrapesmu.

Fraze umesto odgovora stigle su i u vezi sa skupom izgradnjom solarne elektrane, duplim računima za struju i njenim najavljenim pojeftinjenjem, što se pretvorilo u poskupljenje. Ministarka se bavila razaranjem Srbije dok su je vodile demokrate, nasleđenim „neverovatnim problemima” u sektoru energetike...

Istorija se ponavlja: do pre godinu i po dana demokrate bi, kada nisu bile sposobne da pozitivno rešavaju stvari, optuživale vlast iz devedesetih, a naprednjaci sada u sličnim situacijama napadaju DS. Znamo kako je na republičkom nivou posle prethodnih izbora prošao DS, a šta će biti nakon nekih sledećih sa SNS-om, zavisiće i od toga da li će zaista biti drugačija vlast, kako su najavljivali u predizbornojkampanji, koja je, baj-d-vej, odavno prošla.

* * *

Dobro obaveštenim krugovima u gradu poslednjih nedelja posebno zadovoljstvo predstavlja razmena informacija u vezi s dvema ustanovama – Narodnim muzejom i Apotekom Pančevo. Uobičajeno je da kada se nešto „kuva” postoje i potpuno oprečne ideje i predviđanja, što nije mimoišlo ni ove slučajeve.

U Narodnom muzeju se bira novi (stari?) direktor. Ne bi to bilo posebno interesantno da se na čelu te ustanove kulture već deceniju i po ne nalazi isti čovek, pa niko u tom periodu (recimo, neki novi direktor) nije imao pravu šansu da po ovdašnjem goreopisanom običaju (ne)opravdano za sve promašaje u životu Muzeja optuži prethodnika. Druga zanimljivost je da je dugogodišnjeg prvog čoveka ustanove za to mesto delegirao DSS, te da po novom sporazumu koalicije na vlasti to mesto pripada DS-u. Tužna stvarnost je da i muzeje vode prvenstveno partijski ljudi, pa tek onda se, možda, razmišlja i o njihovim kvalifikacijama.

U tekstu na naslovnoj strani o ovoj temi pročitaćete da izbor direktora prati čitav niz kontradiktornosti, da ih ne ponavljamo.

Gledano zajedno, one govore da je u toku nevešto prikrivanje nekih činjenica koje bi mogle drugačije da osvetle ceo slučaj.

Upravo to je vezivno tkivo s pričom o Apoteci. Iako nekoliko zaposlenih u toj ustanovi, koji iz razumljivih razloga žele da ostanu anonimni, tvrdi da je u toku masovno novozapošljavanje, što je dovelo do toga da kasne plate, tamošnja pre godinu dana legitimno postavljena direktorka niti hoće da javno iznese tačan broj novih radnika, niti bez konsultacija s finansijskom službom zna da odgovori na pitanje da li lični dohoci stižu na vreme. Uobičajeno je da ljudi znaju kada im leže plata, brojne banke čak i es-em-es porukama obaveštavaju svoje klijente o tome.

Opširnije na strani osam.

Siniša Trajković


Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Da nema lektora i cenzora, niko ništa ne bi čitao.

• Stalno se pozivamo na prošlost jer budućnost nemamo.

• Oženio se anđelom, koji ga sad košta đavo i po!

• Za one koji su se kasnije uključili u naš program, možemo reći da ništa nisu propustili.

• Dali smo šansu poštenima i to je urodilo plodom. Pošteno su se obogatili!

Misao za ovu nedelju

• Vlada nam je bacila kosku da bismo shvatili u čemu je srž problema.


Usput zabeleženo

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Opsadno stanje

Bezbroj puta sam pominjao idealan geografski položaj Pančeva, prekonosirajući našim vlastima to što su nam godine pojeli skakavci, a one nisu uspele da ga iskoriste za privlačenje stranih ulagača. Rezultat toga je da ni dan-danas pored autoputa, pruge (uskoro dvokolosečne), luke, pa čak i aerodroma za lake avione, nemamo nijednu tzv. grinfild investiciju.

Ovaj položaj, umesto blagodeti, doneo je Pančevu prokletstvo: svakog leta u njemu vlada opsadno stanje jer se iz njega ne može izaći zbog blokade koju mu nameću nezadovoljni zemljoradnici. Jedna izreka veli da su seljaci uvek nezadovoljni, rodilo – ne rodilo. Uzrok njihovog protesta jedne godine bio je potcenjeni kukuruz, druge niska otkupna cena pšenice, a ovog leta su zbog mizerne cene suncokreta koju im nude uljare isterali traktore na drumove i opkolili Pančevo.

Građani Pančeva su dobili od njih neko kiselo izvinjenje kao zamenu za maltretiranje pod kojim su ži veli nekoliko sedmica. Ne sporim pravo poljoprivrednika da protestuju zbog niskih cena njihovih proizvoda, ali to njihovo pravo ne može da se ostvaruje ukidanjem prava Pančevcima da putuju u Beograd bez čekanja pred preprečenim traktorima, da srednjoškolci bez zakašnjenja stignu na nastavu, a studenti na ispite, i da bolesnici što pre budu pregledani u nekoj od uglednih beogradskih medicinskih ustanova.

Odlazak ne koncert, pozorišnu predstavu ili sportsku priredbu ne treba ni pominjati...

Zanimljiva su i dva aršina kojim naše lokalne vlasti mere ove paorske proteste. Prošli put je Vesna Martinović, tadašnja gradonačelnica, zapretila podnošenjem tužbe protiv organizatora blokade puteva.

Od toga nije bilo ništa, ali građani su stekli utisak da ih neko štiti od samovolje „traktorista”. Ovom prilikom sadašnji prvi građanin Pančeva Pavle Radanov nosio je ponude seljacima koji su blokirali njegovu varoš. Iz novinskih izveštaja nije se moglo razaznati da li je i građanima koji su se čvarili u usijanim kolima pred blokadama doneo neko osvežavajuće piće.

P. S. Stigla je vest da paori prekidaju blokadu puteva. Istina, samo na osam dana, a ukoliko ne dobiju 35 dinara za kilo suncokreta, Pančevo će ponovo biti opkoljeno. Obaška što predstoji natezanje oko cena kukuruza i soje...

M. M.



Å utiranje zdravog razuma

Da smo sve više okovani raznim oblicima nasilja odavno je jasno, ali da huligani postaju ne samo nedodirljivi za zakon već i apsolutni uzori mlađih generacija, to je prosto sablažnjujuće. Ta „stvar” ide dotle da se čak i predškolci umesto žmurke radije igraju „huligana”.

Kako i ne bi kad se ti žustri momci za sve pitaju – i ko sme da nosi kapitensku traku, ko da vozi rolere, ko gde može da popije piće...

Zašto je to tako?! Verovatno zbog toga što te baje služe kao udarna igla interesima moćnih pojedinaca. Dobro, to je već poznata poštapalica, ali da li će pošast pustiti pipak toliko duboko u ionako svim i svačim sluđene mozgove klinaca?! Toliko da za njih više ne postoje nikakvi autoriteti! Izuzev, naravno, vođa sa „severa & juga”(u prevodu šibadžija koje su za jotu brutalnije i perfidnije od ostalih).

Poslednji primeri drastično govore tome u prilog: u Novom Sadu profesora matematike Ivana Janeša mučki je pretukla grupa tinejdžera. Ono što posebno traumira svaki zdrav razum jeste krvoločnost aktera – nesrećnog prosvetara mali huligani su oborili na zemlju, svirepo ga udarali i takmičili se ko će što jače da ga šutne u glavu!? Užas! Da će se ovako nešto neminovno dogoditi bilo je mnogo pokazatelja – od potpunog rušenja autoriteta nastavnog osoblja, preko mlakih mera sankcionisanja nedoličnog ponašanja i netaktičnog odnosa roditelja, do vrišteće narastajućeg broja incidenata po školama.

Nažalost, takve nemile scene događaju se i u našem okruženju. Vinovnici su ponovo bili srednjoškolci, s tom razlikom što ovog puta meta nisu bili profesori, već njihovi vršnjaci: u utorak se, pred šokiranim prolaznicima, nasred ulice, ispred Elektrotehničke škole „Nikola Tesla”, odigralo iživljavanje jedne grupe učenika, potpomognute nešto starijim nasilnicima, nad svojim školskim drugovima.

Bilo je toliko žestoko da je policija jedva uspela da zavede red.

Situacija je postala do te mere usijana da nam ostaje samo da se upitamo: kuda plovi ovaj brod.

J. F.