Pancevac Online

Broj 4523 · 12.09.2013.

Ekonomija

„Lidl” zainteresovan za Pančevo

Lakše do jeftinije hrane?

Predstavnici kompanije „Lidl Srbija supermarketi” razgovarali su u utorak, 10. septembra, s gradonačelnikom Pavlom Radanovim i njegovim saradnicima o mogućnosti da srpska poslovnica tog velikog međunarodnog trgovinskog lanca otvori supermarket u Pančevu.

Sastanak je inicirao „Lidl” pismom o namerama upućenim Radanovu, u kome je navedeno da u našem gradu traži pogodnu lokaciju za diskont, a kao najzanimljiviju ova kompanija je navela deo Koteža 1 između ulica Moše Pijade, Vojvođanskog bulevara i Svetozara Miletića.

„Lidl” je jedan od najpoznatijih evropskih lanaca supermarketa koji prodaje prehrambenu robu po diskontnim cenama i posluje u 25 država. Dolazak ove trgovine u našu zemlju odavno se najavljuje, a susret s gradonačelnikom Pančeva je prvi u nizu sastanaka na kojima će biti razmotrene mogućnosti da ovde bude otvoren jedan takav supermarket.

Investitori su najavili da bi, ukoliko se to dogodi, posao u tom objektu moglo naći između 20 i 40 Pančevaca.


Tehnički centar – jedan slučaj stečaja

Poverioci „vezali” sami sebe

Bivši radnici ne mogu da budu namireni zbog Poreske uprave i Banke „Inteza”

Kliknite za veci prikaz
Zapuštena zgrada bivše škole blokirala stečaj

Radnici Tehničkog centra, nad kojim je pre nešto više od jedne godine otvoren postupak stečaja, još uvek ne uspevaju da naplate svoja potraživanja. Bivša firma im duguje zarade za godinu dana i dvogodišnje doprinose za penzijsko osiguranje, pa zbog toga ne mogu ni da povežu staž.

Siniša Kujundžić i Rifat Nuri kažu da su u preduzeću za koje se ranije govorilo kako je uspešno privatizovano, poslednji put platu dobili u maju 2010, ali je reč o zaradama za oktobar 2009. godine.

Ova dvojica nekadašnjih radnika tvrde da se u preduzeću od trenutka privatizacije, naročito pred proglašenje stečaja, dešavalo koješta što nije bilo po zakonu, a najavljivalo je upravo onakvu sudbinu zaposlenih kakva ih je i zadesila.

Oni su svesni da je problem koji imaju s naplatom potraživanja od Tehničkog centra nastao zbog ponašanja pojedinih velikih poverilaca, a Stevan Živković, stečajni upravnik preduzeća, za „Pančevac” je izneo detalje slučaja.

On je rekao da su najveći poverioci, Banka „Inteza” i Poreska uprava, stavili hipoteke na celokupnu imovinu firme – banka na deo placa i zgradu bivše osnovne škole, koja izlazi na Ulicu Dimitrija Tucovića, a poreznici na montažne objekte do kojih se dolazi iz Ulice Branka Radičevića.

Slučaj je potom znatno zakomplikovala Poreska uprava.

– Pred otvaranje stečaja „Inteza” je prodala školu da bi namirila potraživanje od 200.000 evra, ali je gotovo istovremeno Poreska uprava na isti taj objekat stavila hipoteku radi naplate poreza i doprinosa, i zavela to u katastru. Onda se pobunio kupac (kompanija „Božić i sinovi” – prim. aut.), jer se ispostavilo da nije kupio imovinu bez tereta, pa nastaje nova zavrzlama – ispričao je Živković.

On je objasnio da je potom kao stečajni upravnik zatražio da sud odgovori čija je to imovina – onoga ko je kupio ili stečajnog dužnika, to jest Tehničkog centra? Na to je „Inteza” dodatno zamrsila slučaj jer nije odustala od kupoprodajnog ugovora za zgradu bivše škole, ali ni od potraživanja na teret Tehničkog centra na ime hipotekarnog kredita.

– Sad se postavlja pitanje šta je stav banke: da li to da se ona već naplatila prodavši objekat za 200.000 evra, ili zapravo priznaje da je bivša škola vlasništvo stečajnog dužnika, od čije prodaje Banka „Inteza” tek očekuje da namiri taj dug? – u dilemi je stečajni upravnik.

On objašnjava da razrešenje ove nesvakidašnje situacije zavisi isključivo od suda, koji je jedini ovlašćen da tumači zakone. Živković ne očekuje da će se to ubrzo dogoditi, jer je slučaj pred sudom već godinu dana, a još uvek nema presude.

Dok ona ne stigne, stečajni upravnik ne može da prodajom preostale imovine namiri poverioce Tehničkog centra. Iz svega iznetog se stiče utisak kako banka pokušava da iz ove situacije izađe bez gubitka, ili sa što manjom štetom, jer ju je Poreska uprava sprečila da se namiri prodajom objekta kompaniji „Božić i sinovi”, a nije sigurna koliko bi novca dobila kroz stečajni postupak.

Međutim, ovo ne bi bio prvi slučaj da banke kroz stečaj pokušavaju da spasu bar deo svojih para bačenih u bunar srpske privatizacije. Menadžeri u njima dobijaju velike bonuse za davanje tako rizičnih pozajmica, a šteta se na kraju naplati kroz lihvarske kamate koje bankama plaćaju građani i privreda. Najveći problem u ovom slučaju imaju bivši zaposleni u Tehničkom centru.

Živković napominje da su radnici i sami upisali hipoteke na deo imovine, pa mogu očekivati da naplate bar zarade u visini „minimalca”. Kujundžić i Nuri kažu da se radi samo o jednom broju zaposlenih, dok će ostali morati da strepe do završetka stečaja.

Radnici su suočeni s još jednim problemom. Pošto su svojevremeno tužili firmu za neisplaćene zarade, sud ih je ovih dana obavestio da moraju da plate sudske takse i troškove za te postupke, koji dostižu i tridesetak hiljada dinara. Ljuban Nikolić, jedan od njih, ostao je bez posla nakon propasti Tehničkog centra i sada nema čime da plati te troškove. On je sudu javno postavio pitanje zašto bi uopšte platio tako nešto kada nije dobio nikakvu presudu.


Pokušaj spasavanja velikih preduzeća

Odbrana radnih mesta

Čelnici lokalne samouprave, Veća saveza samostalnih sindikata, direktori „Petrohemije”, „Utve avio-industrije” i Industrije stakla Pančevo, kao i sindikalni aktivisti u tim preduzećima, razgovarali su u sredu, 11. septembra, o sudbini ovih firmi.

Sastanak je iniciralo sindikalno Veće, a razlog je bila zabrinutost za budućnost ovih fabrika i zaposlenih u njima nakon juna naredne godine, kada ističe rok za okončanje procesa restrukturiranja. Nakon toga, ove firme će ili preživeti ili biti ugašene.

Lokalna samouprava je organizovala ovu raspravu svesna da, iako ne odlučuje o sudbini pančevačke privrede, mora pokušati da zaštiti Pančevce zaposlene u njoj, kao i gradski budžet. Naime, ova preduzeća po različitim osnovama Gradu duguju više od dve milijarde dinara, što je gotovo polovina prihoda u pančevačkoj kasi.

Zamenik gradonačelnika Saša Pavlov je nakon sastanka rekao kako je dogovoreno da svi njegovi učesnici naredne nedelje zatraže prijem u ministarstvima privrede, finansija i energetike, kako bi se tamo izborili za opstanak „Staklare i „Petrohemije”. Ocenjeno je da su te dve firme potencijalno ozbiljno ugrožene, dok je za „Utvu” država pripremila plan koji uliva nadu u to da će fabrika aviona imati budućnost.

Pavlov je rekao kako je Vlada planirala da proda ISP, što je loše rešenje, jer je poznato da pojedinci planiraju da za tri miliona evra dođu do imovine čija je vrednost bar četiri puta veća. Umesto toga, biće predloženo da se za „Staklaru” kupe nove mašine i obezbede poslovi u njoj, a potom pronađe način da dve trećine zemljišta tog preduzeća pripadne lokalnoj samoupravi, koja bi odmah mogla da ga ponudi investitorima, jer je potpuno infrastrukturno opremljeno.

U slučaju „Petrohemije” biće zatraženo da se umesto usvajanja pripremljenog plana reorganizacije za tu kompaniju nađe drugačije rešenje koje podrazumeva njeno tehnološko povezivanje sa NIS-om i „Srbijagasom”. U suprotnom, preti opasnost da bi izlazak preduzeća iz restrukturiranja mogao biti sproveden kroz stečaj, što bi značilo da će veliki broj radnika ostati bez posla.

Stranu pripremio Dragan Vukašinović


Belorusi u „Petrohemiji”

Kupci došli „na noge”

Kliknite za veci prikaz

Predstavnici kompanije „Hemijski sistemi” iz Belorusije posetili su Pančevo u ponedeljak, 9. septembra, i razgovarali s poslovodstvom „Petrohemije” o saradnji.

Sergej Čekanov, generalni direktor beloruskog preduzeća, izjavio je da je ono zainteresovano za kupovinu petrohemijskih proizvoda, a pre svega polipropilena, pa je s Milanom Teofilovićem, direktorom „Petrohemije”, razgovarao o mogućnosti isporuke tog proizvoda Belorusiji.

Taj susret je rezultat razgovora o privrednoj saradnji koji su u martu vodili predsednici Srbije i Belorusije Tomislav Nikolić i Sergej Lukašenko. Čelnici „Hemijskih sistema” su u posetu Pančevu došli u pratnji Dragomira Karića, narodnog poslanika i počasnog konzula Belorusije u Srbiji. Pre razgovora u „Petrohemiji” primio ih je gradonačelnik Pavle Radanov.

Posetu Pančevu je organizovao Željko Sušec, poslanik SNS-a i član Parlamentarne grupe prijateljstva s Belorusijom, a na njegovom spisku medija pozvanih da prisustvuju ovom susretu nije bilo mesta za „Pančevac”.


Paori privremeno odstupili

Traktori povučeni, zahtevi ostaju

„Meke” blokade nisu dale rezultate, ali se borba ratara i uljara nastavlja

Kliknite za veci prikaz

Pančevački poljoprivrednici su u utorak, 10. septembra, nakon dvonedeljnih protesta, uklonili traktore s puteva u okolini grada, iako nisu uspeli da dobiju željeno povećanje cena za ovogodišnji rod suncokreta. Podsećamo na to da su oni tražili 35 dinara za kilogram, dok su prerađivači nudili deset dinara manje.

Ukidanje blokada saobraćajnica usledilo je nakon dogovora predstavnika paora i Dragana Glamočića, ministra poljoprivrede, da se za deset dana nastave pregovori dveju „zaraćenih” strana, uz ministrovo posredovanje.

Miroslav Grubanov iz Crepaje, jedan od vođa pobune ratara u ovom delu južnog Banata, izjavio je da su traktori povučeni u znak dobre volje da se mirnim putem nađe rešenje, ali uz očekivanje da paori na kraju dobiju traženu cenu.

On je naglasio kako je insistiranje na tome važno i zato što se zna da se otkupljivači spremaju za to da pravi udarac proizvođačima zadaju tek na otkupnoj ceni kukuruza.

Još jedan razlog za odustajanje poljoprivrednika od delimičnog ometanja saobraćaja mogao bi biti i to što su oni svesni da ih je tako lako posvađati s građanima koji su prinuđeni da do svojih odredišta idu zaobilaznim putevima upadajući tako u velike gužve na drumovima. U suštini, i jedni i drugi su u istom sosu, jer svi plaćaju istu cenu uljarima i trgovcima na kasama samoposluga.

Tokom 14 dana paorskog protesta, predstavnici Vlade Srbije ponavljali su kao pokvarene ploče da država ne određuje cene, već da to čini nekakvo tržište. Seljaci su tvrdili da je to u Srbiji imaginarna kategorija jer mi umesto tržišta imamo kartele koji sprovode dogovornu ekonomiju. A onda je neko „odvalio” kako je dvostruko niža cena suncokreta od prošlogodišnje rezultat navodno enormne ponude te robe, jer je ovogodišnji rod bio mnogo veći od onog u 2012. godini.

Stručnjaci tvrde da je to apsolutno netačno, te da je godina bila samo malo manje sušna od prethodne, pa je stoga i rod neznatno veći. Kada se uz to ima u vidu da je u okruženju cena suncokreta između 33 i 34 dinara za kilogram, padaju u vodu i tvrdnje da je za nisku cenu u Srbiji navodno krivo svetsko tržište.

Novu dimenziju čitavom problemu daje činjenica da su subvencije koje zemljoradnici u nekim okolnim državama dobijaju istovremeno i do 300 evra više od onih u Srbiji. Osim toga, neki od velikih prerađivača kod nas su istovremeno i trgovci repromaterijalom, pa se paori žale na to da im oni prvi put „oderu kožu” kad im prodaju te proizvode, drugi put kada im otkupljuju letinu, a treći put se za to postaraju trgovci maloprodajnim cenama ulja u samoposlugama, jer one neće pasti.

Jeste li primetili da niko od uljara nije rekao kako će niža otkupna cena suncokreta prouzrokovati pojeftinjenje zejtina? Da je to rečeno, možda bi građani bili zaista besni na paore što preprečuju drumove traktorima.

Samo, teško da bi iko u takvu laž poverovao.