Pancevac Online

Broj 4523 · 12.09.2013.

Kultura

Moj izbor

Još jedna šansa

Kliknite za veci prikaz
Adrijana Vamoš, profesorka srpskog jezika

KNjIGA:

O „Velikom Getsbiju” ovog leta ponovo se priča zbog pete ekranizacije najpoznatijeg dela američkog pisca Frensisa Skota Ficdžeralda. Međutim, ono što ovaj roman čini večno aktuelnim zapravo je njegova vanvremenska priča o surovosti savremenog doba. Pisana jednostavnim jezikom, ova knjiga govori o dekadenciji američkog društva između dva svetska rata i ljudskoj otuđenosti, ali i o ljubavi. Glavni junak romana, Getsbi, kroz život se vodi idejom o čistoj i večnoj ljubavi. Da li ga taj ideal čini velikim ili tragičnim junakom, saznaćete ukoliko uronite u Ficdžeraldov svet.

FILM:

„Marti, ostani! Sreća inteligentnih ljudi najređa je stvar za koju znam.” Ovim rečima je Ernest Hemingvej pokušao da ubedi svoju treću ženu, Martu Gelhorn, da ostane s njim i odustane od novinarskog zadatka – izveštavanja o ratnim dešavanjima u Evropi. Ostvarenje „Hemingvej i Gelhorn” prati odnos između ovo dvoje samosvesnih ljudi i avanturista, ali nikako ne spada u ljubavni film. Pre bi se reklo da je to film u kojem je prikazano da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena. I obrnuto.

KOLUMNA:

Britanski list „Gardijan” može se pohvaliti sjajnim novinarima. Jedan od njih je Leo Benediktus. Ovaj rođeni Londonac piše tekstove o socijalnim fenomenima i promenama u Velikoj Britaniji, kao i o komičarima širom sveta.

Njegove kolumne su pitke i jasne, ali istovremeno vrcave i sarkastične. Leov talenat leži u meri – svoj humor i pamet u svojim člancima ističe baš onoliko koliko treba. Zbog toga je Leo Benediktus i novinar i frajer modernog doba.


Predstava „Ateljea 212” u KCP-u

Dan kada je stigao revizor

Kliknite za veci prikaz

Pozorišna sezona u Kulturnom centru Pančeva biće otvorena izvođenjem predstave „Revizor” Nikolaja Gogolja.

To je komad „Ateljea 212”, u režiji Ive Milošević, koji je premijerno izveden u junu ove godine u matičnom pozorištu. Kao što je poznato, „Revizor” je izuzetno angažovana i žestoka komedija koja govori o korumpiranoj vlasti i primitivnom duhu.

U predstavi igraju Nebojša Ilić, Branka Šelić, Sofija Juričan, Gordan Kičić, Feđa Stojanović, Gorica Popović, Bojan Žirović, Ivan Jevtović i drugi. Scenografiju je uradio Gorčin Stojanović.

D. M.


Nagrada za fotografiju

Drugačiji, pa šta?

Kliknite za veci prikaz

Pančevka Dunja Šašić, nekadašnja tehnička urednica „Pančevca”, koja poslednjih pet godina živi u Novom Sadu, osvojila je prvu nagradu za fotografiju na konkursu „Mensa Photo Cup”. Ona je članica „Mense” od 2011. godine, a nagrada joj je uručena 7. septembra pred početak jesenje skupštine „Mense Srbije” na Paliću. Tema konkursa bile su suprotnosti. Dunja Šašić je na Kopaoniku fotografisala drvo sasvim različito od sveg drveća što ga okružuje i taj rad je naslovila sloganom pančevačke organizacije „VelikiMali” – „Drugačiji, pa šta?”.

Dragana Mladenović


Pesnici na „Danima makedonske kulture”

Poezija da bude mudra i jednostavna

Veče narativne, emotivne, neoavangardne i nacionalističke lirike * Šta srpsko-makedonski autori misle o sopstvenom stvaralaštvu

Kliknite za veci prikaz
Viktor Šećerovski, Mićo Cvijetić, Biljana Obradović Donovski i Ilija Betinski

U okviru „Dana makedonske kulture”, Udruženje Makedonaca „German” iz Glogonja, u saradnji s Domom omladine Pančevo, priredilo je jedno u nizu septembarskih književnih večeri, u ponedeljak, 9. septembra, u Malom klubu Doma omladine. Malobrojnoj publici tom prilikom su se predstavili književnici Mićo Cvijetić, Branislav Veljković, Biljana Obradović Donovski i Ilija Betinski, a konferansije i učesnik bio je Viktor Šećerovski. Svako od navedenih autora je na ovaj ili onaj način povezan s Makedonijom i makedonskim jezikom i kulturom, a u Pančevu su čitali sopstvenu poeziju. Nakon toga su bili pozvani da za naš list pokušaju da definišu i opišu sopstveno stvaralaštvo.

Viktor Šećerovski, pesnik koji se nedavno u Domu omladine predstavio vinjetama, kaže da je pesma najsublimiraniji dokument i ako se u nju uvuče pogrešna reč, ona može da pokvari i stih i celu pesmu.

– Pesnik mora da istražuje. Nema više hermetičke, nerazumljive poezije, pesma mora da bude u saglasju sa savremenošću, ali da ne bude profana i patetična, već mudra i jednostavna – istakao je Šećerovski.

Kako je rekao Mića Cvijetić, njemu je važno da pesma prenese poruku i da nosi dobar balans između misli i osećanja. On je u Pančevu čitao izrazito narativne pesme koje su na ivici između poezije i proze.

Pesnikinja Biljana Obradović Donovski naginje emotivnoj lirskoj poeziji. Pored toga, pročitala je i nekoliko novih lirsko-filozofskih aforizama.

– Moja poezija je odraz mojih osećanja u momentu stvaranja, u magnovenju. Pišem kratku sublimiranu poeziju i retko kada prepravljam ono što spontano nastane – objasnila je pesnikinja.

Branislav Veljković je jedan od klokotista, tj. predstavnik pokreta klokotizam iz perioda neoavangarde, koji se oslanja na reči Aleksandra Sekulića da „klovnovi traju jer je beda večna”.

Iako je od raspada tog autohtonog beogradskog likovnoknjiževnog pokreta prošlo više od dve decenije (od 1978. do 1990), Veljković kaže da se duh klokotizma može pronaći i u njegovim docnijim pesmama, kao i u nedavno objavljenoj zbirci „Uzvodno od anđela”.

Ilija Betinski je tokom književne večeri više puta istakao da je srpski i makedonski nacionalista.

– Moja poezija je mala obimom, ali je tematski i stilski raznovrsna. U pesmama se uglavnom bavim svojim nacionalnim osećanjima prema Srbiji i Makedoniji, zato sam i rekao da sam nacionalista. Uz to, pevam o našem mentalitetu sa elementima satire – kazao je Ilija Betinski, koji tek namerava da objavi svoju pesničku knjigu i mahom se bavi prevođenjem s makedonskog i bugarskog.

D. Mladenović


Magija pančevačkih gitarijada

Rokenrol otet od zaborava

Kliknite za veci prikaz

U okviru obeležavanja pedeset godina rokenrola u našem gradu, Udruženje rok muzičara Pančeva objavilo je kompaktdisk pod nazivom „Gitarijade od 1978. do 1985”. Izdavač tog izdanja je Milorad Ilić, a urednik Tomislav Vagner.

„Udruženje rok muzičara Pančeva je želelo da oživi magiju gitarijada i vrati nas u vreme pet decenija duge rok istorije Pančeva. Imajući u vidu tehnički kvalitet i stanje materijala, ovo izdanje treba shvatiti prevashodno kao dokument jednog doba”, navedeno je na omotu ce-dea.

Urednik izdanja je objasnio da je sačuvan samo deo snimaka, pa se zato nije više bendova našlo na ovom disku. Gitarijade nisu bile samo muzička takmičenja, već i prilika za dokazivanje danas vrsnih muzičara, od kojih su neki karijere započeli baš na binama ispred Doma omladine, u Studentskom ili Mesnoj zajednici Centar.

Na albumu su zastupljene numere dvadeset jednog benda, među kojima su: „Crni petak”, „Cenzura”, „Baš-Čelik”, „Bauk”, „Jo-jo”, „Ledeno hladni”, „Nedelja i prijatelji”, „Neki to vole vruće”, „Proces”, „Pegaz” „Srce zemlje” itd.

Izdavač i urednik ovog kompakt-diska potrudili su se i zabeležili imena svih članova pančevačkih bendova koji su nastupali na pančevačkim gitarijadama. Audio-zapis numera i informacije o bendovima tako su postali nezaobilazno „štivo” za svakoga koga zanima istorija rokenrola u našem gradu.

Dragana Mladenović


Francuski filmski karavan

Narednog četvrtka, 19. septembra, u 19 sati, u Izabinskom prostoru KCP-a, u okviru „Francuskog filmskog karavana” biće prikazan film iz ciklusa ljubavnih filmova – „Druga” u režiji Patrika Marioa. „Francuski filmski karavan” realizuju Kulturni centar Pančeva i Francuski institut iz Beograda.


Le(t)nji razgovori: Milan Todorović, reditelj

Žanrovski film je kamen temeljac

Kliknite za veci prikaz

Milan Todorović je trenutno jedan od najuspešnijih i najagilnijih reditelja iz našeg grada. Posle uspeha sa zombi-filmom „Zona mrtvih” on je u julu radio prolog-scenu za film „Gnev mrtvih”, a za nedelju dana počeće da snima ostvarenje pod nazivom „Mamula” u Herceg Novom. Od samog starta Milan Todorović radi s profesionalnim filmskim ekipama, a u njegovim filmovima igraju glumci kao što su Franko Nero, Ken Fori, Katarina Radivojević, Dragan Mićanović i drugi. Reč je o veoma mladom čoveku koji, čini se, uspeva da živi svoje snove.

PANČEVAC: Prošlo je tek mesec dana otkako su mediji pisali o snimanju prolog-scene za „Gnev mrtvih”, a već je najavljeno snimanje još jednog tvog filma. U čemu je tajna?

M. TODOROVIĆ: Da, prošlo mesec dana od rada na prolog-sceni za „Gnev mrtvih”, ali prošlo je i pet godina od snimanja „Zone mrtvih”. Tokom tog perioda pripremano je više projekata i rađeno na obezbeđivanju sredstava i partnera za njih.

Dogodilo se da smo krenuli u „Gnev mrtvih”, a onda se iznenada aktivirao projekat „Mamula”, koji je pripremljen u rekordnom roku. Mislim da je tajna, ako se to može tako nazvati, u tome da uvek postoji spreman rezervni plan, odnosno projekat.

To sam naučio od stranih producenata i reditelja. Ako se finansijeru ne sviđa jedan projekat koji imate, možda će mu se dopasti neki drugi. Besmisleno je gubiti vreme i godinama spremati jedan film. Ako taj ne zaživi, treba ga staviti u fioku, ostaviti za bolja vremena i pokrenuti neki drugi.

• Možeš li nam reći nešto više o filmu „Mamula”? Iz sinopsisa se vidi da je reč o hororu.

– Jeste horor, a može se reći i da je u pitanju prvi srpski „kričer fičer”, to jest horor podžanr s monstruoznim stvorenjem. U pitanju je priča o morskoj sireni zarobljenoj na ostrvu Mamula koja napada turiste. Priču za film je smislio naš sugrađanin Marko Backović, a razradili su je Milan Konjević i Beri Kiting.

• Kakva su tvoja predviđćanja u vezi s radom na tom filmu? Imate li dovoljno vremena i novca da realizujete taj projekat?

– U pitanju je projekat s malim budžetom i velikim ambicijama. Imamo ozbiljnu glumačku ekipu, predvođenu legendarnim Frankom Nerom, a tu su i Dragan Mićanović, Kristina Klib, Miki Krstović i drugi. Ideja nam je da se žanrovski film revitalizuje kod nas i da se uz njega plasira i celokupna nacionalna kinematografija u svetu. Činjenica je da se bez dobrog žanrovskog filma, kao kamena temeljca, teško može graditi dobar umetnički film.

Planiramo da napravimo premijeru na FEST-u, a ako koncept zaživi, to će biti početak stvaranja serijala niskobudžetnih žanrovskih filmova.

• Kada će početi snimanje „Gneva mrtvih”?

– Uskoro, nadam se. I dalje radimo na zatvaranju finansijske konstrukcije. Kada se prolog-scena plasira, računamo da će to ubrzati proces.

Ona će premijerno biti prikazana na ovogodišnjem Festivalu srpskog filma fantastike u Domu omladine Beograda, u oktobru.

• Ko su tvoji uzori u snimanju zombi i horor, odnosno zombi-horor filmova? Koji autori i koja ostvarenja danas pomeraju granice tog žanra?

– Oduvek ističem Džona Karpentera kao svog omiljenog reditelja, mada više volim njegove akcione filmove. „Noć veštica”, „Magla” i „Stvor” i dalje su mi veoma strašni i jezivi. Horor je kao žanr oduvek imao uspone i padove. Trenutno je u velikom komercijalnom usponu, koji traje već neko vreme. Teško je u bilo kom žanru danas pomeriti granice, ali činjenica je da je dobar horor film uvek rado gledan, čak i kada ne nudi nešto epohalno novo. Bitne su dobra priča i autentična atmosfera.

• Postoji li adekvatna podrška naše države razvoju filma?

– Ne, ne postoji. Nema nikakve osmišljene strategije, niti bilo kakvog plana. Ne radi se samo o nedostatku novca, mnogo je ozbiljniji problem nedostatak ideja o tome kuda usmeriti srpsku kinematografiju. Stihijska dodela sredstava filmovima koji nemaju perspektivu ni za prikazivanje u domaćim bioskopima, a kamoli za plasman u svetu, godinama je obeležje domaće kinematografije.

Dragana Mladenović


Ivana Markez u galeriji „Boem”

Vedrina u turbulentnim vremenima

Izložba slika i crteža pančevačke umetnice Ivane Markez Filipović otvorena je u sredu, 11. septembra, u galeriji „Boem” u Starčevu. Slikarka je izložila radove koji su nastajali u dužem periodu i predstavljaju presek njenog stvaralaštva.

– Rukovodim se idejama Vasilija Kandinskog koje je zabeležio u eseju „O duhovnom u umetnosti”. Ne bavim se figuracijom nego apstrakcijom i nastojim da rešim sopstveni likovni jezik preko emocija. U ovim turbulentnim vremenima važno je ljudima dati vedrinu i lepe emocije na koje su zaboravili. Mislim da publika može da prepozna poruke koje im šaljem preko slika, jer su one mahom univerzalne – objasnila je Ivana Markez Filipović.

Ova umetnica je na nedavno završenom konkursu Kulturnog centra Pančeva odabrana za urednicu likovnog programa Galerije savremene umetnosti. Kako je rekla, u narednom periodu možemo očekivati odličnu izložbu dečjih radova, Salon Pančeva i mnogo drugih zanimljivih postavki kako u Galeriji savremene umetnosti, tako i u foajeu Kulturnog centra.

Ivana Markez Filipović je diplomirala na novosadskoj Akademiji umetnosti, u klasi profesora Milana Blanuše. Osnivač je škole crtanja za decu „Mali genije” i predsednica udruženja „Svetionik”.

Dragana Mladenović


Najava izložbe

„Svetionik”, šesti put

Šesta godišnja izložba Udruženja likovnih umetnika „Svetionik” biće otvorena u utorak, 17. septembra, u 19 sati, u galeriji Gradske biblioteke. Radove će tom prilikom predstaviti članovi tog udruženja: Mimica Aleksić, Vesna Antonić, Larisa Ackov Palić, Đuro Adžić, Jelena Badnjevac Ristić, Slađana Dinić Đorđević, Biljana Dolić, Dragan Đorđević, Marjan Muškinja, Emil Sfera i drugi.

D. M.


Predavanje Nikole Vlajića u Muzeju

Ko je, u stvari, Konstantin Danil?

Kliknite za veci prikaz

Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i Narodni muzej priredili su u petak, 6. septembra, u prostorijama muzeja, zanimljivo predavanje pod nazivom „Ko je, u stvari, Konstantin Danil?”. Povod za ovaj događaj bilo je obeležavanje 140 godina od smrti velikog umetnika koji je ostavio značajan trag u istoriji našeg slikarstva. Posećenost je bila izuzetno velika, a predavač je bio Nikola Vlajić, savetnik-konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

On je prisutne proveo kroz priče o portretima koji su ostali iza Konstantina, njegovom životu i značajnim istorijskim ličnostima 19. veka. Pre svega, treba istaći da se radi o jednom od najznačajnijih srpskih slikara 19. veka, čija je biografija do danas ostala bez mnogih pouzdanih podataka. Tako se ne znaju čak ni tačno mesto i vreme njegovog rođenja. Pretpostavlja se da je rođen u Lugošu ili Ečki između 1792. i 1802. godine. Dolazak u Pančevo i uspešan rad na ikonostasu Uspenskog hrama pozitivno su uticali na njegovu karijeru.

Mnogi mladi ljudi iz uticajnih porodica odlazili su kod njega u Zrenjanin da uče slikanje. Zanimljivo je da je među njima bio i veliki pesnik i slikar Đura Jakšić.

Pored pančevačkog, Danil je uradio još četiri ikonostasa – jarkovački (zahvaljujući upornim i vrednim meštanima), temišvarski, uzdinski i dobrički. U Srbiji ima stotinak njegovih radova u muzejima. Veći deo njegovih portreta nalazi se po Evropi, a deo je dospeo čak i do Amerike. Među slikama koje je uradio, lepotom se posebno izdvaja portret arhimandrita Pavla Kengelca.

– To je najznačajniji i najlepši portret srpske umetnosti 19. veka, a pored toga, imamo i najlepši ikonostas iz tog vremena. Kod nas vlada mišljenje da se tadašnje Pančevo predstavljalo kao neko ratničko mesto, kao srpska Sparta, upravo zbog revolucionalnih događaja iz 1848. i 1849. godine i svih značajnih ljudi koji su prošli ovuda.

Međutim, Pančevo je od početka 19. veka bilo i vrlo značajan grad kulture, umetnosti i prosvete. Zato mislim da možemo da ga nazovemo i srpskom Atinom – rekao je Nikola Vlajić i naglasio da je veći broj portreta koji su u muzeju vlasništvo Srpske pravoslavne crkvene opštine.

Veza između Konstantina Danila i našeg grada bilaje veoma bliska. On je na svojoj stazi uspeha krenuo iz Pančeva, postao je poznat i drugi su nakon toga počeli da ga kopiraju. Pored toga, sačuvani portreti nam pružaju i dragocen uvid u to kako su određene značajne ličnosti tog doba izgledale, kakav im je bio karakter i kako su se odevale, što njihovoj estetskoj dimenziji dodaje jednu novu, faktografsku crtu.

S. Ć.