Pancevac Online

Broj 4523 · 12.09.2013.

Hronika

Pedijatrijski kutak

Polazak u vrtić

Kliknite za veci prikaz
Piše dr Gordana Ilkić

Jedno od prvih velikih uzbuđenja u toku odrastanja naše dece svakako je polazak u vrtić. Neki mališani moraju da krenu u dečju ustanovu pre navršene prve godine, a najoptimalniji uzrast je oko treće godine, kada su delimično samostalni (u smislu razvijenog govora, motorike i korišćenja noše).

S polaskom malog deteta u kolektiv dolazi do veoma značajnih promena u životu porodice. To je period kada mališani počinju da provode deo vremena van svog uobičajenog okruženja.

Odvajaju se od roditelja, braće i sestara. Upoznaju vaspitačice, drugu decu, drugačiji životni prostor i igračke, ali i veliki broj novih virusa i bakterija. Tu nastaju najveći problemi. Suze i nezadovoljstvo zbog novog ambijenta brzo se prevazilaze, ali s dečjim bolestima „stvar” je ozbiljna.

Doskora potpuno zdrava deca ulaze u začarani krug razbolevanja. Šta moramo znati da bismo se lakše suočili s tim prvim bolestima? Postoji ogroman broj vrsta virusa. Većina njih izaziva veoma slične simptome bolesti. Zato se roditeljima čini da dete stalno pati od istog virusa, tj.

imaju utisak da nije dobro izlečeno od prethodnog. U pitanju su tzv. serijske infekcije. Njima znatno doprinose nagle vremenske promene, ali i boravak u zatvorenom prostoru.

Imajući u vidu ove činjenice, roditelji treba da budu strpljivi i svesni toga da će prve godine dete boraviti više kod kuće nego u vrtiću. Često će posećivati i Dečji dispanzer jer su pregled i zdravstvena potvrda obavezni kako bi mališani mogli da idu u vrtić nakon izlečenja. Na taj način sprečavamo boravak bolesne dece u vrtićima.

U ovim ustanovama borave i deca koja imaju blage simptome, kao što su curenje nosića i kašljucanje, ali bez povišene temperature i promene raspoloženja. To su uglavnom mališani koji su prevazišli ovu prvu, „bolnu” fazu prilagođavanja i oni ne predstavljaju problem za ostalu decu. U tim slučajevima je razmena virusa prihvatljiva pošto se na taj način mališani imunizuju i postaju otporniji.

Ako znaju sve ove činjenice, roditelji će lakše prebroditi prvu godinu boravka dece u kolektivu. Biće malo suza, ali više zadovoljstva i smeha, novih dostignuća i poznanstava, a kao rezultat ovog druženja deca će sledeće godine krenuti u vrtić s mnogo boljim imunološkim statusom.


Poslovanje Apoteke Pančevo

Zaposleni moraju da zasluže platu

Stari dugovi skoro isplaćeni, napravljeni novi * Poštovanje ili strah među radnicima?

Kliknite za veci prikaz
Za poslednjih godinu dana angažovan veliki broj ljudi

Poslednjih nekoliko godina Apotekarska ustanova Pančevo ima problema s velikim dugovima. Pre godinu dana na čelo ove ustanove došla je Branka Milojević, diplomirani farmaceut, koja je tada izjavila da će dugove svesti na nulu. To se, kako saznajemo od nje, nije desilo jer su gubici ove ustanove u poslednjih dvadeset godina bili ogromni. Na pitanje kakva je trenutna finansijska situacija u Apoteci Pančevo, direktorka je odgovorila: – Do sada je vraćeno 80 odsto starih dugova. Moj menadžment i ja radimo najbolje što umemo, a ja čarobni štapić nemam. Tenderska nabavka lekova, koja je nedavno počela da se primenjuje u svim apotekarskim ustanovama u Srbiji, znatno usporava proces vraćanja milionskih dugova. Postoje i nova zaduženja, ali Apoteka ne može da funkcioniše bez dugova prema veledrogerijama.

Međutim, to vrlo uspešno rešavamo i mogu da kažem da nemamo ozbiljne probleme.

Povećan broj zaposlenih

Kako „Pančevac” saznaje iz dobro obaveštenih izvora, za poslednjih godinu dana u ovoj ustanovi je radni odnos zasnovao veliki broj ljudi.

Branka Milojević nije želela da precizira koliko je to u brojkama, a potrebu za novim zaposlenima obrazložila je rečima: – Mi se ne bavimo kvantitetom, već kvalitetom. Otvorili smo: jedinicu za centralno snabdevanje, sektor zadužen za apoteke, tendersku službu i marketing službu galenske laboratorije, koja je registrovana dva meseca pošto sam došla na mesto direktora, a formirani su i arhiv, centralni magacin i služba nadzora i obezbeđenja.

Da li plate kasne?

Prema informacijama koje je „Pančevac” nezvanično dobio, plate zaposlenima u Apoteci Pančevo kasne oko 15 dana. Direktorka Branka Milojević je izjavila da je od zaposlenih u finansijskoj službi dobila informaciju da se zarade isplaćuju redovno, u skladu sa Zakonom o radu.

Prema Zakonu o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, svaka apoteka mora da radi u dve smene, a u svakoj jedinici naše ustanove neophodno je da rade diplomirani farmaceuti, koji do sada nisu postojali u drugoj smeni. Zbog toga smo morali da zaposlimo nove ljude, a nedostaje nam još njih pet.

Kada je u pitanju naručivanje lekova putem tendera, treba napomenuti da Apoteka Pančevo jedina u Srbiji nije pravila klasične tendere i koristila kasu kao način ponderisanja, već, kako navodi direktorka, takozvane naturalne rabate, koji omogućavaju sigurnu snabdevenost. Ona ocenjuje da su tenderi nepopularni i za pacijente i za zaposlene i da nisu primenljivi u apotekama otvorenog tipa.

Lekovi, trepavice i pižame

„Pančevac” je došao i do informacije da zaposleni strahuju od gubitka radnog mesta, pogotovo stari radnici. Direktorka smatra da su odnosi u kolektivu Apoteke skladni i da nema straha, već samo poštovanja.

– Primenjujem zakon i ništa više. Do sada niko od zaposlenih nije dobio otkaz. Treba mnogo loših stvari da uradite da bi se raskinuo stalni radni odnos. Oni koji su zaposleni na određeno vreme moraju da prate Zakon o zdravstvenoj zaštiti i da se pridržavaju dobre apotekarske prakse kako bi ostali u ovoj ustanovi. Apotekari u državnim ustanovama nisu više u situaciji da budu bogomdani zato što i privatnici imaju mogućnost raspolaganja receptima. Moramo da se osvestimo i počnemo tržišno da razmišljamo. Budućnost nije državni sektor u kom su zaposleni nezainteresovani za posao. Svako mora da da sve od sebe kako bi zaslužio svoj dohodak – rekla je naša sagovornica.

Rukovodstvo je u poslednjih godinu dana stavilo poseban akcenat na kozmetičke i medicinske proizvode, koji su izloženi na ulasku u objekte. U šarenolikom asortimanu mogu se naći lakovi za nokte, veštačke trepavice, kao i svilene pižame i medicinske papuče. Direktorka kaže da je ovaj potez logičan jer je tržišna utakmica u toku, tako da državna apoteka mora imati istu ponudu kao i privatne farmaceutske kuće kako bi bila konkurentna.

Branka Milojević navodi da je zadovoljna dosadašnjim rezultatima. Rukovodstvo je otvorilo dve nove apoteke – u naselju Tesla i u Ivanovu, a registrovana je i galenska laboratorija, koja postoji od 1991. godine. Apoteka Pančevo je jedina u Vojvodini koja ima ovu dozvolu i može da pravi sve lekove kojih nema na tržištu. Ona najavljuje da se u narednom periodu očekuje otvaranje apoteke na Strelištu i rekonstrukcija objekta u Vojlovici. Branka Milojević je na kraju metaforički rekla da ne želi da bude vođa vojske koja hoće da je ubije, nego da je sledi, a ona smatra da zaposleni idu za njom.

Ivana Predić


Akcija za Dejana Petrovića

Na dijalizi bez struje

Pre desetak dana u Kovinu i Kragujevcu počela je akcija prikupljanja sredstava za lečenje šestogodišnjeg Dejana Petrovića. Na frekventnim mestima u ta dva grada postavljene su kutije za prikupljanje novca koji će biti iskorišćen za nabavku lekova za malog Dejana. On boluje od bubrežne insuficijencije, zbog čega svakog dana mora da bude na dijalizi osam sati.

Pored bolesti s kojom se bore već dve godine, Petrovići imaju i druge probleme. Već nekoliko meseci u selu Pločice, u kojem žive, često nestaje struja, a dijaliza je nemoguća bez električne energije.

– Tražili smo od Opštine Kovin da nam pomogne, ali do sada nismo dobili pozitivan odgovor. Hitno nam je potreban agregat jer kada u selu nema struje četiri do šest sati, moramo da prekidamo dijalizu i zatim da šaljemo uzorke krvi na Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj na analizu – rekao je Srđan Petrović.

On je dodao da je Dejan u ovoj ustanovi na prioritetnoj listi za transplantaciju bubrega, a nedavno je stavljen na čekanje i na klinici u Novom Sadu.

Njemu je neophodan dečji bubreg, nakon što je njegovo telo odbacilo organ odraslog čoveka koji mu je presađen u maju. Prema rečima Srđana Petrovića, šanse da takav organ stigne u Srbiju su male.

Porodica Petrović živi u veoma teškim uslovima. Majka Jasmina brine o bolesnom detetu, a otac Srđan radi dva posla u selu kako bi porodica mogla da se prehrani. Žive u kući koju im je ustupio Srđanov prijatelj jer svoju ne mogu da završe. Dejan je u septembru krenuo u zabavište u Pločicama, ali Srđan kaže da nemaju dovoljno novca da mu obezbede potrebne knjige koje se koriste u predškolskom programu.

Akcija prikupljanja novca za lečenje Dejana Petrovića do sada je dala dobre rezultate u Kovinu i Kragujevcu, a očekujemo da će joj se uskoro pridružiti i Pančevci.

Ivana Predić


Aktivnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine

Evropska nedelja mobilnosti

Pančevo će i ove godine biti u grupi od 3.000 evropskih gradova u kojima se organizuje kampanja „Evropska nedelja mobilnosti”, a ona traje od 16. do 22. septembra. Cilj ove višednevne akcije jeste da se lokalne vlasti širom Evrope i građani ohrabre da prihvate alternativne vidove prevoza i tako pomogu u promovisanju održivog razvoja.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine ove godine je pripremio veliki broj različitih zanimljivih aktivnosti koje treba da afirmišu drugačiji oblik mobilnosti. U saradnji sa ATP-om biće organizovan besplatan prevoz Pančevaca autobusom koji kao gorivo koristi metan, a najmlađi sugrađani imaće priliku da se provozaju velikim čamcima i brodom na jedra.

U dogovoru s Konjičkim klubom „Pančevac 1928” naši sugrađani će moći da uživaju u vožnji fijakerima oko grada. Prednost će imati učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

Z. St.


Drskost vandala nema granicu

Ponovo sprečena krađa stuba na dalekovodu

„Elektromreža Srbije” (EMS) saopštila je 4. septembra da je prilikom remonta dalekovoda između Beograda i Pančeva, koji je pod naponom od 400.000 volti, otkriveno da je deo jednog stuba kod Starčeva bio pripremljen za krađu. Ekipa EMS-a utvrdila je da je njegov podupirač iskrivljen i, da je stub ukraden, bio bi ugrožen čitav dalekovod, a samim tim i elektroenergetski sistem naše države.

Nadležni u „Elektromreži Srbije” ističu da je situacija alarmantna s obzirom na to da je pre dva meseca, 3. jula, u neposrednoj blizini tog dalekovoda, zbog krađe ankera, pao stub dalekovoda koji povezuje trafostanicu „Beograd 8” s trafostanicom u „Petrohemiji”.

Pored toga što je tom krađom bio ugrožen rad Naftne industrije Srbije, „Petrohemije” i „Elektromreže Srbije”, izazvana je i materijalna šteta od devet miliona dinara, koliko su koštali materijal i popravka.

Iznos štete zbog krađa energetske opreme kojom upravlja „Elektromreža Srbije” prošle godine je bio dvostruko veći nego u 2011. godini.

Policija uhapsila dva lopova

Pančevačka policija je prošle nedelje saopštila da su T. N. (1985) i Z. N. (1983) iz Starčeva uhapšeni zbog osnovane sumnje da su u noći između 3. i 4. jula srušili jedan od stubova dalekovoda kojim se fabrike u južnoj zoni snabdevaju strujom.

Želeći da se na taj način domognu bakra, koji bi preprodali otkupljivačima sekundarnih sirovina, ne samo da su izazvali zastoj u radu Rafinerije i „Petrohemije” nego su i ugrozili celokupan elektroenergetski sistem naše zemlje.

Dvojica uhapšenih se sumnjiče za krivično delo uništenje i oštećenje javnih uređaja, za šta je predviđena kazna od tri meseca do pet godina zatvora.

Lopovi su odnosili čelične ankere, bakarna uzemljenja i dijagonale na stubovima, aluminijumske kablove, bakarnu užad... Ove i druge predmete koji spadaju u energetsku opremu prodavali su kao sekundarne sirovine za nekoliko hiljada dinara, a šteta koju su time nanosili energetskim objektima bila je višemilionska.

Iako „Elektromreža Srbije” preduzima sve raspoložive mere da spreči krađe i šalje svoje ekipe na teren, praktično je nemoguće kontrolisati sve dalekovode budući da je električna mreža u Srbiji dugačka preko 10.000 kilometara.

Kada se desi da lopovi budu uhvaćeni u krađi energetske opreme, sudije to tretiraju samo kao običnu krađu i ne izriču im stroge kazne.

M. G


Apel za pomoć maloj Dragani

Hitna operacija oba oka

Trogodišnjoj Dragani Radanov pre nedelju dana određena je hitna operacija oba oka kako ne bi izgubila vid. Devojčica ima problema s dioptrijom, koja raste velikom brzinom i ukoliko se ne zaustavi operacijama, ona može oslepeti. Roditelji male Dragane kažu da su im lekari privatne klinike „Sveti Vid” rekli da je neophodno uraditi tri operacije u roku od mesec dana kako dete ne bi izgubilo vid. Majka Mirjana priča da je prvi pregled obavljen u januaru u pančevačkoj Očnoj bolnici, kada je utvrđena dioptrija. Međutim, u avgustu se dioptrija skoro udvostručila, a prošle nedelje je još više porasla. Da bi zaustavili napredovanje bolesti, lekari preporučuju skleroplastiku oba oka.

Ova operacija se ne radi ni u jednoj državnoj ustanovi u zemlji, a za tri zahvata Radanovi moraju da obezbede oko 7.000 evra. Roditelji kažu da taj novac nemaju i zbog toga apeluju na sve ljude dobre volje da se priključe akciji i pomognu maloj Dragani uplatom novca na žiro račun 250115000652150085, na ime Mirjana Radanov.

Ivana Predić


Novi oboleli od groznice Zapadnog Nila

Za dva dana hospitalizovano osam pacijenata

Kliknite za veci prikaz

Na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice Pančevo trenutno leži 18 pacijenata za koje se sumnja da su zaraženi virusom groznice Zapadnog Nila, čiji su prenosioci tigrasti komarci. Prema rečima dr Moše Markovića, infektologa na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice, kod devet pacijenata je potvrđeno da su zaraženi ovim virusom, a za ostale se čekaju rezultati iz Beograda. Bolesnici su, kako kaže naš sagovornik, uglavnom starije životne dobi i leče se od upale mozga koju je prouzrokovao virus groznice Zapadnog Nila.

On kaže da u poslednja dva-tri dana nije bilo prijema novih bolesnika sa ovakvim komplikacijama, ali da je prošle sedmice za dva dana hospitalizovano osam pacijenata.

– Određeni broj bolesnika je u stabilnom stanju, a dva pacijenta su na Odeljenju intenzivne nege. Najkritičniji period lečenja je prvih deset dana, a bolesnici dobijaju simptomatsku terapiju, što znači da ne postoji lek koji se koristi isključivo za ovakve komplikacije – objasnio je dr Moša Marković.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, do sada je u našoj zemlji prijavljeno 135 slučajeva obolevanja od groznice zapadnog Nila, a osamnaestoro ljudi je umrlo.

Prisustvo virusa je do 1. septembra potvrđeno u 14 gradova u Srbiji, a većina zaraženih je s teritorije Beograda (njih 97).

Beogradski Zavod za biocide i medicinsku ekologiju očekuje da laboratorija „Makrogen Jurop” u Holandiji uskoro dostavi rezultate o tipu virusa groznice Zapadnog Nila koji prenose „domaći” komarci.

Ivana Predić