Pancevac Online

Broj 4519 · 15.08.2013.

Ekologija

„Zeleni Srbije” u akciji

Jedi zdravo, stop GMO

Zeleni Srbije su 5. avgusta započeli dvomesečnu kampanju „Misli srcem, jedi zdravo, stop GMO”, u okviru koje će biti organizovano potpisivanje peticije kojom se od Skupštine AP Vojvodine zahteva donošenje Odluke o desetogodišnjem moratorijumu na uvoz, korišćenje i stavljanje u promet GMO (genetskih modifikovanih organizama) na teritoriji AP Vojvodine.

U naredna dva meseca, na dva punkta u Novom Sadu, svakodnevno će biti organizovano potpisivanje peticije. Zeleni Srbije intenzivno rade na sprečavanju svetskog GMO lobija da u Srbiji stvori uslove za nesmetanu proizvodnju, trgovinu i korišćenje ovih proizvoda. Oni ističu da čovek nije predodređen da koristi ovakvu vrstu hrane. Postoji lista od 65 naučno dokazanih rizika po zdravlje usled konzumiranja GMO, među kojima su: hronične alergijske reakcije, sterilitet, karcinom, impotencija, Alchajmerova bolest, Morgelonsova bolest, toksične reakcije, EMS (eozinofilija mijalgija sindrom) i mnoge druge bolesti, od kojih oboleva sve veći broj stanovnika planete.

Do sada je vlast u 79 gradova i opština u našoj zemlji (među njima je i naša lokalna samouprava) donela odluku da se u ovim sredinama zabrani upotreba genetski modifikovanih organizama.

Z. St.


Energetska efikasnost u Rafineriji

Primer dobre prakse

Za uličnu rasvetu kod nas i do 50 odsto više energije nego u zemljama Evropske unije * Nekada je trošeno 161,5 kilograma uslovnog goriva za proizvodnju tone pare, a sada 138,4

Kliknite za veci prikaz
Novo postrojenje, novi standardi i obaveze

Zbog ekonomske krize koja već nekoliko godina traje u celom svetu, kompanije teže maksimalnoj efikasnosti u radu uz minimalne troškove. Jedan od načina optimizacije troškova i povećanja rentabilnosti poslovanja je primena principa energetske efikasnosti. Statistika kaže da se promišljenom i doslednom primenom ovih principa troškovi mogu smanjiti do 40 odsto. U Srbiji ima mnogo prostora za unapređivanje u ovoj oblasti.

Na primer, prema rezultatima stručnih analiza, za uličnu rasvetu u našoj zemlji troši se i do 50 odsto više energije nego u zemljama Evropske unije.

Nedavno je NIS predstavio rezultate svog dosadašnjeg rada u ovoj oblasti i, na primeru Rafinerije u Pančevu, pokazao kako se može uštedeti energetskom efikasnošću.

U 2011. godini rusko-srpski naftni gigant je usvojio Strategiju dugoročnog razvoja kompanije za period do 2020. godine. Doneta je odluka da se u okviru NIS-a formira Blok Energetika – specijalizovani organizacioni deo unutar kompanije čiji je primarni zadatak realizacija projekata koji su u vezi s generisanjem toplotne i električne energije. Zadatak tima stručnjaka bio je da se pronađu mehanizmi i modeli kako bi se povećala energetska efikasnost rada svih organizacionih delova NIS-a, a najpre najvećeg potrošača energetskih resursa – Rafinerije nafte Pančevo (Blok Prerada).

Ulaganje je dobit

Nakon dve godine rada, na nivou čitavog NIS-a otkrivena su žarišta neracionalnog korišćenja energetskih resursa, primenjene su određene mere, definisani nivoi štednje i uvedena je stroga kontrola korišćenja energije. Pored toga, investirano je u opremu novog tipa koja u svom radu koristi tehnologije što štede energiju.

Analizom se došlo do podatka da troškovi energenata iznose oko 60 odsto od ukupnog obima troškova rafinerijske prerade. Administrativne mere, povećanje radne discipline i uvođenje sistema monitoringa trošenja energenata dali su pozitivan efekat. Pored toga, izvršena su određena ulaganja u obnavljanje opreme: zamenjena je termoizolacija na procesnim pećima postrojenja za atmosfersku destilaciju i korigovan je režim njihovog rada. Zatim je regulisan rad elektromotora na nizu postrojenja, čime je povećana količina električne energije koja se proizvodi u samoj Rafineriji. Sve to koštalo je NIS oko 700 miliona dinara, a na osnovu rezultata iz 2012. godine, ekonomska dobit usled primene ovih mera iznosi oko dve milijarde dinara.

Savremena tehnologija

Nadležni u NIS-u ističu da je ozbiljan doprinos povećanju energetske efikasnosti rada cele Rafinerije dalo to što je u rad pušteno postrojenje lakog hidrokrekinga MHC/DHT, konstruisano uz primenu najsavremenijih tehnologija koje štede energiju.

Oni su uspeli da u velikoj meri koriguju prosečnu potrošnju za proizvodnju energetskih resursa. Na primer, nekada su koristili 161,5 kilograma uslovnog goriva za proizvodnju tone pare, a sada je ta količina smanjena na 138,4 kilograma. Rezultat trošenja energenata u Rafineriji Pančevo, izračunat prema metodi Solomon, sa 182 boda u 2009. godini spao je na 161 bod u 2012, a do 2020. godine NIS planira da ga dodatno smanji na 105 bodova.

Vetrogenerator u Mašinskoj školi

U okviru programa otvorenih konkursa u 2013. godini, NIS će realizovati tri projekta iz oblasti obnovljivih izvora energije vredna tri miliona dinara. Reč je o instaliranju energetsko-efikasne rasvete u OŠ „Đuro Jakšić” u Zrenjaninu, montaži solarnih panela u OŠ „Besedeš Jozef” u Kanjiži, te izgradnji vetrogeneratora kapaciteta 2kW za potrebe Mašinske škole u Pančevu.

Program povećanja energetske efikasnosti Bloka Prerada za 2013/2014. predviđa optimizaciju rada kompresorskih i pumpnih sistema Rafinerije Pančevo i još čitav niz tehničkih i tehnoloških intervencija. U skladu s planom, ukupna vrednost investicija samo u rast energetske efikasnosti prerade u navedenom periodu treba da iznosi oko dve milijarde dinara.

Osim toga, od početka 2013. godine realizuje se pilot-projekat uvođenja međunarodnog standarda ISO 500001:2011 Energy management systems u nekoliko radnih jedinica, a među njima je i Rafinerija u Pančevu.

Z. Stanižan


Prijave za kamp u Pokretu gorana

Besplatno u Deliblatsku peščaru

Pokret gorana i centar volontera Pančeva (PGCVP) organizuje 14. eko-kamp u Deliblatskoj peščari, od 23. do 30. avgusta, uz pomoć kompanije NIS i Grada Pančeva. Za polaznike kampa pripremljene su zanimljive edukativne i kreativne ekološke radionice, ali i obuke za život i rad u timu i snalaženje u prirodi koje će održati tim-lideri PGCVP-a i iskusni profesori.

Ono što je novina u odnosu na prethodne godine jeste to da je kamp besplatan, a jedino je za prijavu potrebno izdvojiti 2.000 dinara. Za učešće u kampu mogu se prijaviti osnovci i srednjoškolci s teritorije grada Pančeva. Svi zainteresovani mogu dobiti detaljne informacije u prostorijama Pokreta gorana, u Domu omladine, svakog radnog dana od 10 do 14 sati, pozivanjem telefona 013/334667 ili slanjem imejla na pagorani@gmail.com. Broj polaznika kampa je ograničen, a prijave traju do 20. avgusta.

A. V.


Odbor Skupštine Srbije

Pripreme za pregovore

Kliknite za veci prikaz

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je prošle nedelje da će finalne verzije izmena niza zakona iz oblasti zaštite životne sredine, uključujući Zakon o zaštiti prirode i Zakon o zaštiti životne sredine, biti završene do kraja avgusta. Ministarka je na Odboru Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine, prilikom podnošenja izveštaja o radu Ministarstva za period od februara do aprila, rekla da se završavaju i izmene zakona o hemikalijama, o zaštiti prirode, o biocidnim proizvodima, o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.

Skupštini Srbije biće predloženi i još uvek nepostojeći podzakonski akti čije je usvajanje neophodno kako bi mogli da otpočnu pregovori s EU. Ministarka je negirala da će biti osnivanja novih agencija iz oblasti zaštite životne sredine zbog usklađivanja s propisima EU, ali je istakla da bi bilo bolje da sva ekološka pitanja budu objedinjena u jednom ministarstvu.

Sasvim je izvesno da će država ponovo osnovati budžetski fond za zaštitu životne sredine i da će na taj način sprečiti nenamenski odliv novca namenjenog zaštiti životne sredine. Najavljeno je da će uskoro biti organizovan sastanak ministarke s predstavnicima ekoloških organizacija, na kome će razgovarati o budućoj saradnji. U narednom periodu Srbija će dobiti nacionalnu laboratoriju za hemikalije.

Z. St.


Novost u skejt-parku

Uskoro stena za sportsko penjanje

Kliknite za veci prikaz

U nedavno otvorenom skejt-parku kod „Barutane”, prošle nedelje je počela izgradnja veštačke stene za treniranje i takmičenja u sportskom penjanju, atraktivnom i za mnoge opasnom ekstremnom sportu u kome takmičari korišćenjem fizičke snage, uz minimalnu upotrebu pomoćnih rekvizita, savladavaju planinske uspone.

Jelena Vujnović, portparolka JKP-a „Zelenilo”, izjavila je da je završetak radova predviđen za polovinu septembra, a da će veštačka stena biti visoka preko deset metara. Kada bude završena zaljubljenici u sportsko penjanje iz našega grada više neće morati da putuju u Vršac i Beograd, gde se nalaze najbliže veštačke stene.

– Biće napravljena od armiranih betonskih ploča i ispunjavaće sve norme koje dozvoljavaju da se na njoj održavaju različita domaća i međunarodna takmičenja. U njenoj neposrednoj blizini biće postavljen i manji zid visok dva i po metra i dug pet metara, na kome će moći da vežbaju početnici i deca.

Ispod njega će sa obe strane biti postavljena gumena podloga, čija će svrha biti da amortizuje eventualne padove. Penjači će biti osigurani najkvalitetnijom i atestiranom opremom – naglasila je Jelena Vujnović.

Inače, buduća stena će imati mnogo nagiba i padova da bi bila što teža za savladavanje, a na njenom vrhu biće ograđeno horizontalno postolje za koje biti zakačena užad penjača. Oni će na raspolaganju imati i silikonske rukohvate za koje će moći da se drže, a tokom radnog vremena pored stene će uvek biti prisutan neko od zaposlenih ko će zainteresovanima objašnjavati sve što je važno za njeno pravilno korišćenje.

Podsećamo, skejt-park u kome će se nalaziti veštačka stena otvoren je 29. juna u „Barutani” i, s obzirom na to da se prostire na površini od 2.200 kvadratnih metra, najveći je u Srbiji.

Ovaj prostor je zamišljen kao oaza za sve one koji vole ekstremne sportove, a podizanjem veštačke stene njegova ponuda će preći na viši nivo, jer su do sada tamo mogli da vežbaju samo zaljubljenici u „fri stajl” vožnju biciklom i biciklističke skokove.

M. G.