Pancevac Online

Broj 4519 · 15.08.2013.

Komentari

Građanska promatračnica

Kakvi smo ljudi

Na polju srpske diplomatije saznali smo ovih dana jednu novost: naša država ima ministra spoljnih poslova, zove se Ivan Mrkić i ume ponekad da se i oglasi. Kao pre dan-dva kada je, komentarišući paušalnu ocenu predsednika Rumunije Trajana Baseskua o položaju rumunske manjine u Srbiji, kazao da „nismo dobili pun tekst istupanja predsednika Baseskua, tako da bi bilo neprimereno da komentarišem njegov sadržaj”.

Prvi čovek prijateljske zemlje je, naime, rekao da „Srbija treba da napravi još mnogo koraka da bi postala demokratska država zbog toga što na političkom planu ne shvata da je od ogromnog značaja da prizna nacionalne manjine, jer to doprinosi opštem poboljšanju bilateralnih odnosa”.

On je, doduše, govorio o položaju sunarodnika u Timočkoj Krajini, odnosno njihovoj tamošnjoj (navodnoj) dvovekovnoj asimilaciji, ne uzimajući u obzir činjenicu, što je morao da učini, da u Južnom Banatu, čiji je epicentar Pančevo, veliki broj Rumuna živi u lepim sugrađanskim odnosima sa pripadnicima svih ostalih mnogobrojnih vojvođanskih naroda.

Nije teško naći nekoliko primera za ovu tvrdnju. Recimo, u Glogonju, koji nije centar negovanja tradicionalnih vrednosti rumunske nacionalne manjine na teritoriji grada, ovih dana, na igrankama i uz misu, proslavlja se rumunski praznik Kirvaj, čemu prisustvuje veliki broj komšija Glogonjaca koji se ne izjašnjavaju kao Rumuni. U tom mestu, na radost meštana svih nacionalnosti, uspešno dela KUD „Veselija”.

Isti slučaj je i s KUD „Jon Kreanga” u Dolovu. Takođe, stanovnici tog mesta često s radošću ističu da litije, kao što su one za bolje doba poljoprivrednih kultura, uvek zajedno održavaju sveštenici srpske i rumunske crkve.

Šta tek reći za Banatsko Novo Selo, u kom se svaki četvrti građanin izjašnjava kao Rumun. Pored umetnički vrednih dostignuća KUD-a „Radu Flora” i Asocijacije DAK, da se daleko po dobrom čuje o Novoseljanima zaslužan je mesni Dom kulture, koji vodi Sorin Boljanac, ljudina pogađate koje nacionalnosti. Upravo se sprema jedna novoseljanska stvaralačka ekipa da u petak krene na gostovanje u Rumuniju.

Celu predmetnu priču moguće je opisati na sasvim drugi način; zato, zaboravitena trenutak sve ovo o čemu ste dosad čitali.

Na primer, deca potpisnika ovih redova tokom celog života će s ponosom u sebi nositi saznanje (što će svakako na razne načine i ispoljavati) da su, uzimajući u obzir samo tri generacije unazad, potomci najbližih krvnih srodnika sledećih nacionalnosti: makedonske, rumunske, hrvatske, mađarske, jermenske, francuske i srpske! Made in Banat. Takvih, ne baš identičnih primera u Vojvodini ima bezbroj.

Zato su Vojvođani drugačiji, zato nas ne zanima ko se kako na popisu izjašnjava, već nas isključivo interesuje ko je kakav čovek.

* * *

Kakvi smo ljudi imamo priliku da pokažemo u akciji „Pomozimo sami sebi”, koju je iniciralo pančevačko udruženje građana „Nova EvroPA”, a medijski pokrovitelj je „Pančevac”. O očajnim, ponižavajućim uslovima u kojima se pacijenti leče i lekari uz pomoć medicinskog osoblja rade na Internom odeljenju bolnice u našem gradu, možete se informisati na naslovnoj strani ovog broja novina.

Za slučaj da neko nije u potpunosti razumeo suštinu: nije u pitanju pomoć bolnici, već je reč o samopomoći, o tome da nam niko ne može izaći u susret kao što možemo sami sebi.

Budimo ljudi.

Siniša Trajković


Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Kako i priliči zemlji Novaka Đokovića, sinoć je padao grad veličine teniske loptice!

• On je iznad svih podela. Uvek sve uzima za sebe!

• Teško je biti čovek. Divim se onima koji nose to s lakoćom.

• Naši igrači se ne libe da nasrnu i na sudiju, jer je opšte poznato da oni izuzetno vole kontakt igru!

Misao za ovu nedelju

• Ako pogledate u ogledalo i vidite čoveka koji uopšte ne liči na vas, ne uzbuđujte se. To ste, ipak, samo vi!


Usput zabeleženo

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Mudra odluka

Mudra je bila odluka našeg gradonačelnika da tokom prvih nedelja svog mandata poseti nekoliko većih gradova ne bi li s njihovim upravljačima razmenio iskustva koja se tiču vođenja ovih varoši i rešavanja problema s kojima se one rvu. Tako je, recimo, u Novom Sadu, uz ostalo, naša delegacija mogla da sazna kako može da se prepakuje lokalna vlast uz pomoć pet odbornika neke romske partije, koji su krivično gonjeni zbog sumnje da su primili nešto na ruke uoči majskih izbora. U Zrenjaninu su čuli da se na izdavanju zemljišta u industrijskim zonama moglo lepo omastiti, a u Kosovskoj Mitrovici da je veoma unosno muntati s robom na koju je država Srbija ukinula PDV.

Zanimljivije je, međutim, ove susrete posmatrati iz drugog ugla: šta sagovornici iz drugih gradova mogu naučiti od Pančevaca. Pre svega, treba se ugledati na našu gradsku administraciju: u zdanju prepunom činovnika unutrašnji saobraćaj je savršeno organizovan, tako da nema sudaranja, potplitanja ili muvanja.

Nepotizam je u Pančevu, skoro sasvim iskorenjen, samo s vremena na vreme poneki visoki gradski funkcioner zaposli svoju suprugu u dobrostojećem javnom preduzeću.

Kadrovska politika je izašla na glas u republičkim razmerama i vodi se po principu uzimala–davala... Prvo su, nakon formiranja naprednjačko-socijalističke koalicije, šut-karte dobili skoro svi rukovodioci javnih firmi koji su njima upravljali vo vremja „demokratske vladavine”, a na njihova mesta su ustoličeni novi likovi.

Ipak, posle promene sastava vlasti, to jest od časa kad su joj prišle demokrate praćene liberalima, oni stari su dobili nove funkcije, i to važnije nego pre prošlojesenjeg ražalovanja.

O drugim poznatim pančevačkim dostignućima: pomanjkanju mesta za grinfild ili neke druge investicije, snimanju filmova o NATO agresiji u „Staklari”, staroj Pivari i drugim ruševnim zdanjima, o aero-zagađenju protiv kojeg se Pančevci još uvek bore na klasičan način, stavljajući vlažne peškire u ragastove vrata i okvire prozora, ne treba govoriti, jer će se dragi gosti s njima upoznati na licu mesta.

M. M.



Face – starlete i „zvezde”

Članovi Omladine Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine izveli su ovih dana u centru grada performans kojim su hteli da skrenu pažnju prolaznika na težak položaj mladih u Srbiji.

Oni su postavili panoe sa proevropskim i nacionalističkim sadržajima i ponudili mladima da se na licu mesta izjasne da li su za Srbiju u kojoj će se definitivno raskrstiti s negativnim nasleđem devedesetih ili su za državu koja će i dalje biti bastion nacionalizma, kršenja ljudskih prava, ksenofobije i nedemokratičnosti.

Mladi ligaši su tako hteli da skrenu pažnju na to da najveći deo njihovih vršnjaka planira da ode iz Srbije i da svoju budućnost vidi „preko crte”.

Javna tajna je da mladi koji žele da se zaposle i da imaju svoja primanja o tome mogu samo da sanjaju, osim ako nisu članovi vladajuće političke partije.

Iz Srbije već godinama masovno odlaze oni koji bi pod normalnim uslovima ovde ostali jer nemaju vremena da čekaju da se ova zemlja upristoji kako bi u njoj živeli. Sadašnjim mladim generacijama je jasno da ovde nema ni volje, ni želje, ni šanse da se živi normalno, kao što je to slučaj sa ostatkom sveta, zbog čega samo žele da pobegnu što dalje od Srbije.

Uspesi koje postižu mladi sportisti i talentovani matematičari, fizičari i astronomi isključivo su rezultat njihovog entuzijazma, a ne osmišljene strategije naše države.

Rezultati nedostatka brige naše države i političara o mladima su na svakom koraku vidljivi. Apatija, beznađe, porast kriminala, mržnje, nacionalizma i netolerancije, kao i želja da se umesto borbe za svoje ideje i snove nađe neki kancelarijski posao u državnoj službi samo su neke od posledica krize.

Zbog toga su, prema rezultatima brojnih istraživanja, najveće „face” za mlade i dalje estradne zvezde, starlete i oni koji su se preko noći obogatili i počeli da voze skupe automobile. Sve dok bude tako, u Srbiji se ništa neće promeniti.

M. G.