Pancevac Online

Broj 4519 · 15.08.2013.

Kultura

„Cvet” Danijele Isakov

Fotografija dana i nedelje

Fotografija „Cvet” Danijele Isakov je 31. jula proglašena najboljom fotografijom dana i nedelje na sajtu „Piksoto” („Pixoto”). Ova naša sugrađanka je fotografisanjem ozbiljno počela da se bavi pre dve godine, a uz to je veoma privlače slikanje i crtanje. Danijela je dosad fotografijama ovekovečila neke delove Pančeva, pojedine muzičke manifestacije, kao i pripreme i takmičenja triatlonaca.


Moj izbor

Here comes the Sun

Kliknite za veci prikaz
Slobodan Bubnjević, pisac i novinar

MUZIKA:

Karl Segan je nameravao da hit „Bitlsa” iz 1969. godine „Here Comes the Sun” snimi na „Zlatnu ploču”, koja je, kao svedočanstvo o zvukovima ljudske civilizacije, trebalo da bude poslata u duboki svemir na sondi „Vojadžer”. Tako bi se među Bahovim fugama, pesmama Aboridžina i drugim tekovinama čoveka našla i pesmica koju je Džordž Harison napisao kad je jednog jutra posetio Erika Kleptona i šetao po njegovoj bašti, pokušavajući da pobegne od obaveza prema izdavaču. S idejom poznatog astronoma složili su se i sami „Bitlsi”, ali ironijom sudbine, upravo njihov izdavač, ujedno i vlasnik prava, nije bio zainteresovan da ovaj izliv radosti podeli s drugim civilizacijama. Idealna za vrela jutra na poslu, ali i prvi dan letnjeg odmora, pesma „Here Comes the Sun” može se slušati u originalnoj verziji, ali i u odličnim obradama Nine Simon, Šeril Krou, Pitera Toša i mnogih drugih. Preporuka: poslušajte ih sve.

FILM:

„Pa vi mene pitate da izaberem između čovečanstva i jednog čoveka... Ubijte ga”, kaže junak jednog od najblistavijih, i bukvalno i metaforički, SF filmova koji su snimljeni poslednjih godina – reč je o ostvarenju „Sunshine” Denija Bojla, koji se proslavio filmovima „Milioner” i „28 dana kasnije”. Ova, u najboljem Bojlovom maniru, precizno ispričana priča, vrh je žanra, s uverljivim akcionim zapletom koji se očas pretače u najdublje filozofske dileme i priču o junacima koji zatočeni u svemirskom brodu putuju ka Suncu da bi otkrili sve začudnosti ljudske prirode. „Sunshine” nije zaradio toliko mnogo novca kao pređašnji hitovi istog autora, ali uz samo malo koncentracije, garantuje dva sata najpromišljenije filmske zabave.

KNjIGA:

„Večernji akt” Pavaoa Pavličića. Jugoslovenski žanrovski klasik iz senke, idealan za sunčano popodne.


Pripreme za rege festival

Made in Serbia

Krajem ovog meseca, 30. i 31 avgusta, Pančevo će biti srpska prestonica regea, pošto će tih dana u bašti Doma omladine biti održan rege festival koji ove godine nosi naziv „Made in Serbia”. U programu će učestvovati: Šone Al Kapone, King Kalipso, Profesor Treša i Gagi Selekta, King Šone i „Trenčtaun rokers”, Đango haj faj, ZAA i drugi domaći di-džejevi i grupe.

Karte za ovaj događaj već se mogu nabaviti u prostorijama Malog kluba Doma omladine po ceni od 200 dinara za jedan dan ili 300 dinara za komplet. Neposredno pre događaja ulaznica će koštati 300 dinara po danu. Kamp je besplatan.


Izložba radova Vladane Moldovan

Pogled iz „pupka sveta”

Kliknite za veci prikaz

Šta je sve pokrenulo, šta upravlja kretnjom, da li se delovanje i uticaj energije mogu prekinuti, šta je izvor takve sile – neka su od pitanja o kojima je razmišljala slikarka Vladana Moldovan prilikom pripreme radova izloženih u utorak, 13. avgusta, u Narodnom muzeju.

Prilikom otvaranja te izložbe direktor arhiva i slikar Milan Jakšić podsetio je na to da je umetnica 2012. godine takođe imala samostalnu izložbu u Pančevu.

– Ona je tada, pre godinu dana, pokušala da nam dočara svet sagledan iz ptičje perspektive. Sada nam donosi drugačiji pogled – iz „pupka sveta” – kako ona naziva središnju tačku putira, a oko nje je uglačana metalna površina.

Ako bismo taj putir okrenuli, videli bismo da se u njemu reflektuje ovalan i izlomljen svet. Tako ja vidim slike Vladane Moldovan, autorke koja je pokušala da iz putira vidi čitav svet – rekao je Jakšić.

Autorka slika je bliže objasnila ideju o „pupku sveta”, rekavši da je slike radila po uzoru i na način na koji se tečnost izliva iz putira. Dakle, iz „kontre”.

– Ovu postavku sam pripremala poslednjih godinu dana, a taj opus ću nastaviti da razvijam i narednih godina, uz tendenciju kretanja ka instalacijama. Pitanje „Šta je sve pokrenulo?” tiče se izvora i kretanja energije, i to moje lične energije, energije kosmosa i one koju pretačem u svoje slike – rekla je Vladana Moldovan.

Ova slikarka mnogo pažnje poklanja jeziku simbola, čija je uloga da preciznije definišu doživljeno.

– Moja glavna inspiracija dolazi iz same prirode, a oblike i forme iz prirodnog sveta – lišća, stabla, cveta, ploda – ja redefinišem, apstrahujem i prevodim u sistem simbola i na taj način se izražavam – dodala je autorka.

Izložbu slika Vladane Moldovan možete pogledati do 27. avgusta.


Posle „Zone mrtvih” – „Gnev mrtvih”

Hodaj sad (opet) kao zombi

Glavne uloge tumače Katarina Radivojević i Ken Fori * Zombi filmovi su metafora globalizacije i utapanja individua u bezličnu masu

Kliknite za veci prikaz

Sredinom jula snimljena je prolog-scena filma „Gnev mrtvih” Milana Konjovića i našeg sugrađanina Milana Todorovića. Reč je o promotivnom filmiću koji autorima treba da pripomogne u nabavci finansijskih sredstava neophodnih za snimanje filma. Inače, „Gnev mrtvih” se donekle oslanja na Todorovićev i Konjovićev prvenac, horor film „Zona mrtvih” iz 2009. godine, koji je zabeležio internacionalni uspeh.

– „Gnev mrtvih” je samostalni nastavak, pa će radnju moći da prate i oni koji nisu gledali prvi deo. Za gledaoce koji vole „Zonu mrtvih” ovaj film će biti još bolji. Nadovezivanje na „Zonu” najviše se odnosi na junaka kojeg tumači Ken Fori. Nakon zombi apokalipse u Pančevu taj lik se promenio, tačnije postao je drugi čovek. On luta svetom i sprečava nove zombi najezde – objasnio je Milan Todorović.

Glavne uloge u „Gnevu mrtvih” tumačiće Katarina Radivojević i Ken Fori, a samo snimanje filma planirano je za kraj godine. Kako je rekao Todorović, Katarina Radivojević je prihvatila da igra u ovom filmu i to je njen prvi domaći angažman nakon pauze koju je napravila zbog stvaranja internacionalne karijere. Ona igra Morenu, veoma zanimljiv i tragičan lik negativca.

Kada je reč o Kenu Foriju, glumcu koji je tumačio glavnu ulogu i u „Zoni mrtvih”, valja reći da je u drugom delu filma on učestvovao i u osmišljavanju radnje, a potpisaće i koprodukciju.

– Ken Fori je bio i ostao glavni zagovornik da se napravi nastavak. Dopala mu se saradnja s nama, kao i lik koji je igrao. Ostalo je još prostora u tom junaku i ovo je prvi put u Forijevoj karijeri da igra isti lik ponovo – rekao je Todorović.

Na pitanje kako objašnjava veliko interesovanje publike u svetu za zombi serije i filmove, on je prokomentarisao: – Ljudi jednostavno vole zombije. Tačka. Zombi filmovi su zabavni, uzbudljivi, strašni i predstavljaju metaforu globalizacije i utapanja individua u bezlične mase.

Borba protiv zombija je neka vrsta katarze u borbi protiv svakodnevnice.

Kada se zasiti horora, ovaj pančevački reditelj razmišlja o snimanju akcionihi naučno-fantastičnih filmova, naravno, ako mu to finansije dozvole. Privlači ga i komedija, ali još uvek nije dobio pravi scenario za to.


Osvežavajuće iskustvo

Kliknite za veci prikaz

Glumac Ken Fori je za naš list rekao da je uzbuđen što će ponovo snimati film u Srbiji.

– Radili smo veoma naporno tokom snimanja „Zone mrtvih”, a saradnja sa Vladom Srbije, gradskim upravama Beograda i Pančeva, kao i s medijima i fanovima bila je pravo osvežavajuće iskustvo – izjavio je Fori.

Upitan o utiscima koje je pre tričetiri godine poneo iz Srbije, on je kazao da su mu zanimljivi srpska istorija, to što su gradovi tako raznoliki i odličan noćni život.


Let(nj)i razgovori: Jasmina Topić, pesnikinja

Poetsko osvajanje prostora intime

Naša sugrađanka Jasmina Topić je zanimljiva pojava na srpskoj književnoj sceni. Iako povremeno piše priče, eseje i kritike, ona je najpoznatija kao pesnikinja. Njenu poeziju karakterišu subjektivno i sentimentalno poimanje sveta, refleksivnost, odsustvo ironije, povremena citatnost... Topićeva je i višegodišnja urednica zbornika „Rukopisi”, te autorka i jedan od pokretača pančevačke poetske edicije „Najbolja”.

Kliknite za veci prikaz

PANČEVAC: Tvoju poeziju kritičari opisuju kao „iznova otkriveni sentiment”. Kako bi je ti opisala?

J. TOPIĆ: Novi romantizam ili novi sentimentalizam neke su od smernica na koje upućuju kritičari što su pisali o mojoj poeziji. To je, u stvari, moj pokušaj da ponovo osvojim prostor intime i da je sagledam iz savremenosti koja, naizgled, mnogo toga otkriva, ali nas retko kad vodi ka suštinskim stvarima ili nama samima. Pisati o emocijama ne znači pisati samo o ljubavi, već i, recimo, o emocijama izazvanim percepcijom sveta. To se ne uklapa samo u moje poimanje poezije nego i šire, celokupne umetnosti.

Zanimljiv mi je taj odnos našeg, ličnog i svega onoga što nas okružuje.

• Kako komentarišeš ocenu da u tvojoj poeziji nema ironije ili da je nje veoma malo?

– Može se reći da ona ipak nije sasvim nestala, već se pojavljuje na mestima na kojima nije očekivana, onda kada sama pesma nametne potrebu za njom. Ne treba po svaku cenu insistirati na određenim poetskim modelima ako oni ne postoje u nama.

• Jedna od tvojih knjiga nosi naslov „Romantizam”. Ipak, u njoj nisi otvorila prilično provokativnu temu o izgradnji nacionalne svesti, što jeste bitan aspekt te stilske formacije.

– Ispalo je problematično što naziv knjige upućuje i na to. Za mene je pak naslov „Romantizam” više koketiranje s našim poimanjem romantizma. Ta stilska formacija često se meša s terminom „romantičano”. Ako bismo romantizam posmatrali kao buđenje nacionalne svesti, treba da imamo u vidu da on donosi i žudnju za nekim udaljenim krajevima. Mene je zanimalo upravo to, ali i razmišljanje na temu različitih vrsta egzistencije i različitih svetova samih srpskih pesnika. Zbirka „Romantizam” je puna citata srpskih pesnika i to je bila moja potreba za dijalogom sa savremenom pesničkom literaturom.

Reči i između redova

• Imaš afiniteta i prema drugim vrstama umetnosti, ali i prema pisanju eseja i proze. Zašto je tvoj izbor pao na poeziju?

– U suštini, odgovara mi zgusnutost energije koju poezija poseduje. U njoj podjednako funkcionišu reči – one napisane i one nevidljive, „smeštene” između redova. Taj odnos me podseća na postojanje dveju pesama od kojih je jedna materijalna, a druga nematerijalna.

• Dosad si objavila pet zbirki pesama. Koliko se tvoja poezija promenila od tvojih početaka do danas?

– U odnosu na početak i na knjigu „Pansion. Metamorfoze” čini mi se da je došlo do promene, naročito na polju stila. Ako verujemo kritičarima, došlo je do zaokreta, tačnije do promene izraza, mada mislim da su osnove mog stila podjednako prisutne i u pomenutoj knjizi i u narednim zbirkama.

Svejedno, poezija je za mene putovanje, i šta god da te vuče ka određenom načinu izražavanja, stvar je tog putovanja, tvog stanja i konstantnog učenja.

• Koliko su putovanja, odlasci na festivale, studijska gostovanja i upoznavanja s piscima iz drugih zemalja značajna za jednog savremenog pisca?

– Veoma mnogo, jer svako otvaranje novih prostora ne vodi samo ka upoznavanju sveta nego i samospoznaji. Za savremenog čoveka veoma je važno povezivanje s drugima, da ne kažem umrežavanje. Još ako se čovek bavi rečima – to je neprocenjivo. Uz to, verujem da svako mesto ima neku energiju i sebi svojstvenu atmosferu koja gradi naše iskustvo.

• Tvoja najnovija zbirka „Dok neko šapuće naša imena” objavljena je u novoj pančevačkoj ediciji „Najbolja”. Ti si takođće inkorporirana u rad te izdavačke kuće. Koji su ciljevi koje želite da postignete?

– Mislim da je taj izdavački poduhvat veoma bitan za grad, ali i za savremenu srpsku poeziju. Pesnici su najaktivniji deo naše književne scene, što je obrnuto proporcionalno pažnji koju im posvećuju izdavači i mediji, te je bilo važno da se pojavi edicija koja će afirmisati aktuelno pesništvo, ali i potvrditi naš grad kao bitnu književnu sredinu.

• Budući da više godina uređćuješ „Rukopise”, kako bi ocenila radove koji stižu na adresu Doma omladine? Kako pišu mladi? Imaš li utisak da čitaju savremene pisce?

– Kvalitet radova varira iz godine u godinu, jednom stignu bolji radovi iz regiona u odnosu na one iz Srbije, pa onda bude drugačije... Kada je reč o samoj Srbiji, primetili smo da iz Vojvodine dobijamo kvalitetnije priče i pesme nego iz drugih delova zemlje. Ne znam zbog čega je tako, ali to je jednostavno primetno. Takođe, dešava se da neko pošalje pesmu koja pokazuje da je izuzetno talentovan, ali da ne čita i da uopšte nema predstavu kuda se savremena poezija danas kreće. Veoma je bitno da se ti mladi autori međusobno čitaju i upoznaju.


„DDT” u Makarskoj

„Luda čajanka” iz Pančeva

Članovi „DDT – kreativnog centra za pokret” učestvovali su u subotu, 3. avgusta, na karnevalu u Makarskoj. Pored hrvatskih, čeških, nemačkih i slovenačkih timova, DDT je na ovom karnevalu bila jedina grupa iz Srbije.

Pančevci „iz zemlje čuda” bili su odlično dočekani, a tokom karnevalske povorke publika je pozitivno reagovala na originalne maske njihove „Lude čajanke”.


3d avantura u Pančevu

Pravac bioskop!

Zahvaljujući projektu „Mobil 3D Cinema”, 16, 17. i 18. avgusta u dvorani Kulturnog centra biće prikazani animirani film „Štrumpfovi 2” i spektakularna priča o strip-junaku „Vulverin”, oba u 3D formatu. Firma „Art Vista”, pokretač ovog projekta, obećava dobar kvalitet slike i tona, pošto se za projekciju koristi najnovija tehnologija: silver skrin platna, „dolby” ozvučenje i „barco” digitalni projektori.

Cena ulaznice za „Štrumpfove 2” iznosi 250, a za „Vulverina” 300 dinara.


Slike Dalibora Anđelkovića

Mrtva priroda

Kliknite za veci prikaz

Izložba radova Dalibora Anđelkovića pod nazivom „Mrtva priroda” biće otvorena u utorak, 20. avgusta, u 20 sati, u svečanoj sali Narodnog muzeja.

Autor će se predstaviti zanimljivim slikama i instalacijama.

Dalibor Anđelković je rođen 1982. godine u Pančevu. Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini, u klasi profesora Petra Đuze. Član je ULUS-a i dosad je imao više samostalnih i grupnih izložbi. Zaposlen je u OŠ „Sveti Sava”, u Pančevu.


Postavka u Savremenoj galeriji

„Peristaltika” Milana Stankova

U Galeriji savremene umetnosti narednog četvrtka, 22. avgusta, u 19 sati, biće otvorena izložba slika i skulptura „Peristaltika” pančevačkog umetnika Milana Stankova. Ovaj autor je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo, u klasi profesora Slavoljuba Radojčića.

Dosad je imao samostalne izložbe u Pančevu i Novom Sadu, a radove je predstavio i na brojnim grupnim izložbama u zemlji.


Sledeće nedelje u Domu omladine

Na pomolu – FAMNAZ!

Kliknite za veci prikaz

Festival alternativne muzike na jezicima nacionalnih zajednica (FAMNAZ) biće održan 22, 23 i 24. avgusta u bašti Doma omladine. Organizatori ovog događaja – Udruženje za razvoj kulture „Elektrika” i Dom omladine Pančevo, najavljuju raznovrstan program sačinjen od izložbi, radionica i koncerata.

– Cilj je da još jednom skrenemo pažnju javnosti na jednu širu kulturnu scenu koja postoji paralelno sa zvaničnom popularnom kulturom u Srbiji, a čiji akteri dolaze iz jednog broja etničkih grupa koje žive na teritoriji Pančeva – najavili su organizatori.

Tih dana biće otvorena izložba radova Gorana Dačeva iz Makedonije i Atile Starka iz Mađarske, biće prikazana dva politička horora slovenačkog režisera Dijega Menadeza i promovisana kompilacija slovačkih i rusinskih bendova, dok će romski reper Kastro održati em-si radionicu. Planirani su i nastupi grupa: „Nastrom”, „Menendez Brothers”, „Zbogom, Brus Li”, „Lenhart Tapes”, SIZ, te Muhe Blekstazija, em-si Kastra i Adore Naiad.

Finansijsku podršku ovom festivalu pružili su Grad Pančevo i Ministarstvo kulture Republike Srbije, a ulaz na sve programe FAMNAZ festivala je besplatan.