Pancevac Online

Broj 4519 · 15.08.2013.

Lokalna samouprava

Deo stanovnika Tolstojeve ulice nezadovoljan rekonstrukcijom

Zašto su preuski trotoari?

Širina predviđena projektom * Građani očekuju da se greška ispravi

Kliknite za veci prikaz

Dva i po meseca nakon početka radova na rekonstrukciji Ulice Lava Tolstoja pojavili su se prvi problemi. Naime, ima onih koji nisu zadovoljni.

Više od sto pedeset naših sugrađana koji žive na potezu od raskrsnice Tolstojeve i Pere Segedinca do raskrsnice sa Sterijinom ulicom ovih dana je potpisalo protestnu peticiju i uputilo je nadležnima u Direkciji za izgradnju i uređenje grada i gradskoj Skupštini.

Oni su upozorili na to da je trotoar u tom delu pomenute ulice toliko uzak da ni dva čoveka ne mogu normalno da se mimoiđu i apelovali na projektante i izvođače radova da isprave tu grešku što pre. Napisali su i da im nije jasno zašto je u tom delu Tolstojeve ulice, koji je dugačak nekoliko stotina metara, trotoar preuzak, a pre toga je, od pijace do osnovne škole „Đura Jakšić” i dalje, od raskrsnice sa Sterijinom ulicom do ulaska u naselje „Tesla”, normalne širine.

Ljiljana Cvetković, jedan od inicijatora potpisivanja peticije, rekla je kako je stanarima Tolstojeve još čudniji bio odgovor izvođača radova na rekonstrukciji ulice da je tako moralo da bude jer je ta širina trotoara predviđena projektom.

– Zbog toga smo im napisali u peticiji da se nadamo da se Tolstojeva ulica rekonstruiše zbog nas, ljudi koji u njoj žive, a ne zbog toga što je tako predviđeno na papiru, u nekom projektu. Ako je planirano da se potpuno promeni dosadašnji izgled ove ulice, onda neka sve bude urađeno kako treba i neka se ova greška koja je napravljena otkloni što pre. Ako se ništa ne promeni, čega se bojimo, kada se završe radovi na rekonstrukciji ulice, tim preuskim trotoarom će prolaziti ljudi koji budu išli na pijacu i vraćali se nazad, oni koji budu išli do Tesle i deca koja budu išla u „Đurinu” školu – rekla je Ljiljana Cvetković.

Boško Birclin, koji takođe živi u Tolstojevoj ulici, rekao je da se zbog preuskog trotoara žalio zaštitniku prava građana. On je izjavio da je pored njegove kuće trotoar uzak samo metar i dvadeset centimetara i da mu je neshvatljivo da je uži od biciklističke staze koja je široka oko dva metra.

Podsećamo, rekonstrukcija Ulice Lava Tolstoja počela je 22. maja ove godine. Vrednost radova koji bi trebalo da traju sto osamdeset dana je 120 miliona dinara, a ako ne bude puno kišnih dana, rekonstrukcija će biti završena pre roka, posle čega će doći na red Ulica Milke Marković.

M. Gligorić


Pogled preko reke

Voda

Kliknite za veci prikaz
Piše Miloš Vasić

Danima su prve vesti one o nestašici vode u Čačku i okolini. To je nešto novo i za svaku pohvalu: neko brine o tome kako ljudi žive. Nadam se da prolazi doba „letnjih šema” u novinama. Nema drekavaca, miševa u pivu i žileta u hlebu (ili beše obrnuto?).

Voda nam se podrazumeva.

„I voda lepo teče kad otvorim česmu”, kaže Momčilo Bajagić. E, taman sam smislio da o vodi pišem, kad mi je nestala. Kod nas na Zvezdari to je prilično često: cevi su stare, teren je sklon klizanju od podzemnih voda, itd. Dobri ljudi iz „Vodovoda” reaguju brzo i efikasno: kad kažu da će voda doći – tada i dođe.

Voda se ranije nije podrazumevala, a bogami se i dalje ne podrazumeva na mestima poput nekih jadranskih ostrva, na primer, gde se težaci i ribari oslanjaju na cisterne s kišnicom. Kišnicu onda osveže s malo sirćeta, kao što su radili rimski legionari, ili – ako imaju sreće – s malo crnog vina. Dva srećna ostrva, Cres i Lošinj, imaju Vransko jezero, čije je dno 63 metra niže od nivoa mora i gde je savršeno čista slatka voda. Vodovod su napravili već početkom šezdesetih i od tada se ne brinu.

Kod nas u Banatu, pak, imali smo uvek artesku vodu koja je godinama u Bavaništu, neumorno, danonoćno, šikljala na svakom ćošku (oni kažu „svakoj ćošci”). Bila je to najukusnija voda koju sam ikad pio: nas decu su slali na „moravu” (tako se to zvalo), sa onim lepim emajliranim kantama uglavnom crvene boje, sa poklopcem i „lulom” za sipanje. Jednu takvu „moravu”, kažu, lepu, od livenog gvožđa, podigao je neki moj sporedni predak.

Austrija, majka naša (kaže Čanak), isušila je močvare, ušorila sela, okrečila kuće, naredila da se „prokot” (nužnik) mora graditi daleko od kuće i bunara, iskopala „šanac” (jarak za odvodnjavanje) na svakoj strani šora, pa je svaka kuća dobrih domaćina imala svoju ćupriju, čak dve – za kola i za pešake. Iz „morave” je oticala čista voda, šančevi su se čistili, a nama, decama, bilo je veselje da kotaricom po šancu lovimo čikove. Znate li šta je čikov? To vam je jedno čudo od ribice, neuništivo i jako staro; leti, po suši se ukopa u blato i čeka kišu mesecima; kad ga patka proguta, on nađe sebi put i iskoči iz pačjeg šupka.

Onda su počeli da postavljaju hidrofore u bunare, jer su im „morave” bile daleko,pa su izašle iz mode. Bunari nisu baš duboki, a poneko i odnese uzorak vode na analizu.

Mogu misliti kako je bilo po ovoj vrućini tim jadnim Čačanima i ostalima. Ali, vodovod je mnogo dobra stvar, mada se kvari tu i tamo. Pravite rezerve, ima tako dobrih plastičnih balona od pet i više litara.


Ohrabrujuće vesti iz „Vodovoda”

I ove godine bez restrikcija

Kliknite za veci prikaz
Milica Radovanović

U situaciji kada se ponovo najavljuju tropske vrućine i iz brojnih gradova u Srbiji stižu alarmantne vesti o nedovoljnim količinama vode, nadležni u pančevačkom JKP-u „Vodovod i kanalizacija” poručuju da do kraja ovog leta neće biti restrikcija, kao što ih nije bilo ni godinama ranije.

Direktorka „Vodovoda” Milica Radovanović izjavila je da, osim manjih i sporadičnih kvarova, do sada nije bilo problema u obezbeđivanju pritiska u mreži i dovoljnih količina kvalitetne vode za piće.

Prema njenim rečima, potrošnja vode dostiže maksimume u jutarnjim časovima, između 6 i 7 sati, i uveče.

Ranijih godina potrošnja je bila veća zbog zalivanja bašti i rada gradske privrede, ali se tokom poslednje tri godine znatno smanjila zbog zatvaranja brojnih fabrika i povećanja cene.

– Najveća potrošnja vode zabeležena je 20. avgusta 2000. godine, u 20 sati, kada je iznosila 865 litara u sekundi, a sada je pala na oko 500600. Dnevna potrošnja 2000. godine bila je 560.000 kubnih metara na dan, a sada je oko 35.000. Što se tiče godišnje potrošnje, očekujemo da će ona ove godine iznositi oko 10 miliona kubika, a ranijih godina, dok su radile brojne fabrike, bila je 13 i 14 miliona kubika – dodala je Milica Radovanović.

Kako je istakla, JKP „Vodovod i kanalizacija” ima tri izvorišta i više bunara, a svake godine vrši se njihovo obnavljanje. To je neophodno s obzirom na to da zbog geološke strukture i sastava tla na kome se bunari nalaze, kao i zbog blizine Dunava, dolazi do njihovog starenja.

To znači da se svakih pet ili deset godina njihov kapacitet smanjuje za pola.

– Naši stručnjaci to prate i svake godine prave plan koliko bunara će biti revitalizovano, a koliko će morati ispočetka da se izbuši. U „Vodovodu” se godinama radi tako i uvek vodimo računa o tome da građani imaju dovoljno sirove vode. Ove godine smo imali sreću, pa smo iz gradskog budžeta dobili deset miliona za investicije, što nam je omogućilo da sprovedemo javnu nabavku opreme za pet novih bunara. Naravno, to što imamo dovoljno vode ne znači da ne treba da budemo racionalni i da je trošimo bez mere – istakla je Milica Radovanović.

M. G.