Pancevac Online

Broj 4511 · 20.06.2013.

Komentari

Građanska promatračnica

Seks i grad

U poslednje dve nedelje Pančevo je nekoliko puta bilo u centru pažnje većine beogradskih medija. Ako izuzmemo jubilarni, deseti Internacionalni karneval, kojim se organizatori s pravom mogu ponositi, ostale teme po kojima su nas spominjali s one strane Dunava, kod većine Pančevaca i Pančevki izazivaju spektar nemilih osećanja – od stida, preko razočaranja, pa sve do besa.

Najpre je svekolika srpska javnost saznala da se čovek koga su nezaposlenost i siromaštvo doveli do ivice beznađa i ludila, s kratežom u ruci, dao u potragu za nepostojećim gradonačelnikom. Ovaj naš nesrećni sugrađanin nije nimalo usamljen u svojim problemima. U njegovoj muci mnogi od nas se prepoznaju. Oni koji se bave ljudskom psihom imali bi zasigurno dobra objašnjenja za „slučaj kratež”. A možete biti i potpuni laik da biste predvideli naredni potez bilo kog ljudskog bića koje živi u gradu gde vlast dugoročno probleme gura pod tepih, odlaže i zataškava, umesto da se uhvati ukoštac s njima. Plodovi nagomilanog nezadovoljstva redovno su nepodnošljivo opori i mirišu na tragediju. Samo tanka linija nas deli od njihove berbe.

* * *

Ove nedelje su Beograđani već počeli da se sprdaju s nama. „Budući gradonačelnik Pančeva ekspert za povećanje penisa”, „Računa na glasove muškaraca i zahvalnost žena”, „Snalažljivi gradonačelnik povećava penis” – samo su neki od naslova koji su nedavno osvanuli u dnevnim novinama u glavnom gradu. Reč je, naravno, o kandidatu SNS-a za gradonačelnika Pančeva Pavlu Radanovu, koji ne poriče da je zaista pre deset godina patentirao spravu za povećanje dužine i obima muškog polnog organa. Kaže da je ponosan na svoj izum, ali ne otkriva ništa o tome kako on funkcioniše, da li se i gde može kupiti, šta ga je inspirisalo da osmisli ovakvu spravicu i ko su mu bili „pokusni kunići”.

Ako se uzme u obzir da nauka nije dokazala da ovakvi ekstenderi zaista daju rezultate, a da su lekari upozorili da muškarci koji se igraju ovom vrstom vatre mogu pretrpeti ozbiljne i dugoročne zdravstvene posledice, dolazimo do pretpostavke da je naš potencijalni budući gradonačelnik svojevremeno zapravo izmislio još jedno u nizu oruđa za šišanje ovaca. A to baš i nije neka preporuka za prvog čoveka grada, zar ne? Uz sve jake kvalifikacije i stručnost Pavla Radanova, o kojima smo već pisali u „Pančevcu”, njemu će, hteo on to ili ne, „najjača” referenca u javnosti doveka ostati ovaj patent. Da se za proteklih deset godina pomoću njega proslavio i obogatio, možda mu i ne bi bilo žao. A pošto nije, ostaje nam da se pitamo da li je omanula sprava ili nedostatak adekvatne marketinške kampanje.

Možda će u celoj ovoj priči ispasti i nešto dobro po Radanova. Naime, u petak u ponoć ističe rok za dogovor o gradonačelniku, a do zaključenja ovog broja „Pančevca” SNS i SPS su i dalje bili pri svome kao u onoj dobroj staroj basni u kojoj se spominje brvno. Možda će gradonačelnička fotelja pripasti nekom sasvim trećem. A reklamna kampanja za „bezobrazni izum” planula je sama od sebe. I to fraj. Kakav god ishod bio, reklo bi se da Radanov može samo da profitira.

* * *

Dopiru već dugo do naše redakcije glasine da su u vladajućoj stranci vladajuće koalicije nezadovoljni tretmanom koji imaju u „Pančevcu”. Kažu, navodno, kako se o njima nikad ništa pohvalno ne može pročitati, a pojedinci na višim ili čak najvišim instancama osećaju se lično prozvanim zbog onoga što rade neki njihovi nižerangirani operativci.

Gospodo iz SNS-a, nama je dosta „glasina” i poruka poslatih preko golubova pismonoša. Novinari „Pančevca” nisu zaverenička banda koja na redakcijskim sastancima kuje planove kako da sroza vaš ugled i rejting vaše stranke, niti su oni ti koje treba smeniti i zameniti za podobnije kako bi „Pančevac” donosio lepše tekstove o vama. Mi vam zapravo pomažemo, uporno upirući prstom u probleme i problematične. Čim vi počistite svoje dvorište, naše stranice će zasijati same od sebe. Proverite!

Dragana Kožan


Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

•Nije nam lako. Sve je na nama!

•U našoj gradskoj bolnici svi pacijenti se osećaju domaćinski.

•Sve što im treba, donesu od kuće!

•Naše sudbine su negde zapisane. Zato postoje dosijei.

•Ne samo da ne sedimo skrštenih ruku već smo digli ruke od svega!

•Imam problem sa varenjem. Žene, tašte, šefa...

Misao za ovu nedelju

• Baron Minhauzen je za mnoge naše političare mala beba!


Usput zabeleženo

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Ližete na sopstvenu odgovornost

Nekada davno uživali smo slušajući grupu „Prljavo kazalište” kako peva: „Hajde, hani, pliz, pliz, daj mi jedan dobar liz, liz…” Naravno, to je sve one koji nisu opterećeni seksualnim asocijacijama, podsećalo da je letnje doba i da je vreme za sladoled.

I sada nas s malih ekrana TV prijemnika kompanija „Frikom” uredno obaveštava da treba „pažljivo da ližemo”, jer se iza poslastice, na štapićima ili papirnom omotu, kriju vredne nagrade, poput apartmana na Zlatiboru, automobila marke „mercedes”, bonova koji vrede hiljadu evra i još mnogo toga.

Em pristupačno, em slatko, em može da bude i korisno.

Međutim, ima tu i jedna začkoljica. Ne toliko davno da bismo to zaboravili (tačnije, aprila 2012. godine), čitali smo u dnevnoj štampi kako je izvesni Darko, asistent marketinga u firmi „Frikom”, uhapšen u policijskoj akciji suzbijanja prevara u organizaciji nagradnih igara. On je bio osumnjičen da je, koristeći okolnost da je znao gde će se prodavati sladoledi koji donose nagradu, sa svojim pajtašima organizovao kupovinu i tako prisvojio džip „hamer” i nekoliko stotina hiljada evra! Interesantno, ali pomenuta firma nije bila preterano zainteresovana za taj slučaj, a potencijalne dobitnike, za koje se nije moglo utvrditi ko bi bili, nije imao ko da obešteti.

Drugim rečima, džabe su pažljivo lizali.

Istovremeno, Ivica Todorić, predsednik pomenutog koncerna, na zvaničnom internet sajtu „Frikoma” kaže: „Naše zaposlene smatramo najvrednijim delom kompanije”, kao i: „Oni su naša stalna prednost u tržišnoj utakmici i pokretači novih dostignuća”.

Ako se svemu tome doda i niz drugih sličnih prevara čiji smo svedoci bili, poput one sa slanjem SMS poruka s najnižim jedinstvenim brojem (čime su se prevaranti okoristili sa čak četiri stana i oko 50 automobila marki „fijat punto”, „škoda oktavija”, „pežo 206” i „pežo 407”), eto nam novog razloga za slatko i korisno zadovoljstvo.

Pa ko je naivan, nek veruje i liže.

Z. Sp..



Luda zemlja

Naslov ovog teksta delimično je pozajmljen od emisije „Luda kuća”, kojom nas svake subote u udarnom terminu usrećuje televizija „Hepi”.

Reč je o đubretu kakvo naš TV ekran dosad još nije izdržao; u njoj voditelj, koji likom i glasom neodoljivo podseća na hermafrodita, ispituje neki ulični ološ o njegovim seksualnim sklonostima. Redovi koji slede neće biti posvećeni toj tematici, već zemlji Srbiji i njenim podanicima.

Sličnost je, naravno, namerna, jer u našoj državi živi bar polovina ludaka. Nisu oni rođeni kao takvi, već ih je vlast napravila s uma sišavšim. Mislim na plaćanje raznih dažbina, počev od poreza, pa do komunalija, struje, grejanja, vode, televizijske pretplate... Nešto što se u civilizovanom svetu smatra normalnom, građanskom disciplinom, za polovinu našeg sveta je mislena imenica. Navodno zbog siromaštva, mada ima mnogo onih dobro potkoženih koji se iz čiste obesti ne hvataju za džep. Ili računaju na lažnu bolećivost države i njoj potčinjenih službi, koje zarad socijalnog mira, a u stvari pobede na izborima i osvajanja vlasti, takvima izlaze u susret. Porezi se otpisuju, plaćanje komunalija odlaže ili prebacuje na beskamatne, dugoročne kredite...

Najnoviji propisi kojima se ovakav njihov status učvršćuje svinjarija je zbog koje se radnici čiji poslodavac nije uplaćivao doprinos za penzijsko osiguranje mogu oprostiti od dela staža. I kola će se slomiti na njihovim leđima, jer će dobiti manju penziju. Sličan je efekat Veljinog zakona o legalizaciji nezakonito podignutih objekata: savesnim građanima maca je pojela (grdne) pare, a „divlji” graditelji su pomilovani.

Zaključak je kratak i jasan: Srbija je pravna država u kojoj se samo budale drže reda.

M. M.