Pancevac Online

Broj 4511 · 20.06.2013.

Društvo

S atletskih nadmetanja

Aleksandri bronza

Atletičari „Dinama” su bili veoma aktivni prošlog vikenda jer su učestvovali na više značajnih takmičenja.

U Rumuniji je održano Prvenstvo Balkana u planinskom trčanju, na kome je senior Miloš Milovanović bio osmi, dok je juniorka Slađana Stamenković zauzela jedanaesto mesto. U sastavu reprezentacije bio je i trener Mile Ugren.

Na Prvenstvu Srbije u Sremskoj Mitrovici Aleksandra Marinkov je osvojila treće mesto u trci na 5.000 m.

Milan Erski je zauzeo sedmo mesto u finalu na 100 m, a Vladan Leu je stigao do polufinala u istom nadmetanju.

Zorana Barjaktarović, kao najmlađa takmičarka, uspela je da uđe u finale trke na 100 m, u kom je osvojila peto mesto, a bila je među najboljim takmičarkama i na 200 m. Radomir Razdoljac je bio četvrti na 3.000 m stipl, dok je Marko Milovanović bio šesti na 5.000 m. Milana Tirnanić je zauzela sedmo mesto na 400 m, a lične rekorde su oborili Damjan Šulja na 400 i 800 m, kao i Miloš Gašović na 3.000 m stipl.

U Novom Sadu je održano Prvenstvo Vojvodine za mlađe juniore, na kom je Ivan Božanić osvojio drugo mesto, dok je Jelena Novković bila treća u trci na 800 m.

A. Ž.


Obeležavanje Dana Dunava

Eko-radionica u Domu omladine

Zbog visokog vodostaja ove godine izmenjena lokacija manifestacije

Kliknite za veci prikaz

Grad Pančevo će i ove godine, sedmi put zaredom, učestvovati u evropskoj manifestaciji obeležavanja Dana Dunava (29. jun). Ovogodišnja manifestacija održava se pod sloganom „Aktivni za reke” i, prema najavama organizatora, 14 evropskih zemalja u slivu Dunava organizovaće veliki broj kampanja čiji je cilj da afirmišu potrebu o očuvanju ove značajnije reke.

U Srbiji će manifestacija tradicionalno biti organizovana u gradovima podunavskog sliva, pod pokroviteljstvom Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji s Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Generalni sponzor je kompanija „Coca-cola”.

Iako je prvobitno najavljeno da će Dan Dunava, kao i ranijih godina, u Pančevu biti obeležen na Tamiškom keju, organizatori su bili prinuđeni da odustanu od te ideje zbog visokog vodostaja. Deo programa će zbog toga biti realizovan u Domu omladine, a drugi deo, koji se odnosi na čišćenje obale i toka Tamiša, kao i promotivne veslačke trke, biće održan kada se za to steknu uslovi. Prema rečima koordinatora ovogodišnje manifestacije Milorada Timčenka, javnost će o ovome biti blagovremeno obaveštena.

Kada je reč o samom programu, u subotu, 22. juna, u 10 sati, u Domu omladine zakazana je ekološkolikovna radionica. Učesnici su članovi Udruženja obolelih od multiple skleroze, ateljea „Mali genije”, likovni umetnici iz Doma omladine i članovi ULU „Svetionik”. Po završetku radionice, biće održana izložba nastalih radova. Pored toga, građani koji sticajem okolnosti propuste subotnji hepening, imaće priliku da vide umetničke kreacije u holu Gradske uprave.

Z. St.


U Višem sudu u Pančevu

Izrečena kazna silovatelju

Dragan M. je žrtvi pretio ubistvom i ucenjivao je fotografijama

Kliknite za veci prikaz

Dragan M. (1987) osuđen je u Višem sudu u Pančevu na kaznu zatvora od pet godina zbog toga što je 20. maja 2011. silovao sedamnaestogodišnju devojku. On je počinio navedeno krivično delo zloupotrebivši to što ga je žrtva poznavala.

Dragan je primetio devojku, koja je vozila bicikl, kod starog buvljaka, prolazeći tuda automobilom. Nakon što su se pozdravili, pozvao ju je da pođe s njim, rekavši da njegova supruga, navodno, želi nešto da je pita.

Oštećena je to odbila, ali je Dragan izašao iz vozila, gurnuo ju je s bicikla, a kada je pala, uhvatio ju je za ruku i uvukao u automobil. Potom je uzeo njen bicikl, ubacio ga u automobil, odvezao se do svoje kuće i sakrio bicikl u šupu.

Zatim je odvezao devojku van grada, blizu kafane „Koliba”, i parkirao automobil na poljskom putu. Počeo je da preti žrtvi, tražeći od nje da se skine, a kada je ona to uradila, fotografisao ju je mobilnim telefonom. Zahtevao je da devojka pristane da vodi ljubav s njim, ucenjujući je da će u suprotnom poslati njenom ocu slike na kojima je ona bez odeće.

Optuženi je silovao oštećenu iako je ona plakala i molila ga da to ne radi. Kada je završio, odvezao ju je ponovo do starog buvljaka i zapretio joj je da nikom ne priča o onome što se desilo jer će u suprotnom opet imati s njim problema. Međutim, oštećena je na putu do kuće srela jednog komšiju i ipak mu je ispričala sve o traumi koju je pretrpela, a on je odmah obavestio policiju.

U završnoj reči na suđenju predstavnica Višeg javnog tužilaštva naglasila je da se odbrana optuženog ne može uzeti u obzir jer je devojka koju je silovao bila jasna, nedvosmislena i sigurna dok je pred sudijama opisivala taj događaj.

Predstavnica Tužilaštva je naglasila da je oštećena pretrpela intenzivan strah jer ju je optuženi na silu ugurao u automobil, oduzeo joj je mobilni telefon, a potom više puta pretio ubistvom. Ona je rekla i da se ne sme zanemariti ni to što je silovatelj zloupotrebio poznanstvo sa žrtvom, jer je jedno vreme živeo s njenom sestrom.

M. G.


Nova izdanja seoskih glasila

Sedma godina „Dobošara”

Kliknite za veci prikaz

Dvadeset četvrti broj „Ivanovačkog dobošara” počinje rečima urednika Josifa Vasilčina, koji je sa čitaocima podelio duboke emocije povodom sedam godina izlaženja lista i rekao da kada pogleda unazad, „čelo mu se orosi znojem”.

Na preostalih 49 strana za svakog po nešto – od hronike, preko izveštaja s Međunarodnog dana maternjih jezika i izborne skupštine MKUD-a „Bonaz Šandor”, do foto-vesti i pisma čitalaca. Po jedna strana posvećena je lovu i turizmu.

Pored ostalog, predstavljena su i dva domaćinstva koja raspolažu kategorisanim smeštajem. Nisu izostavljeni ni kultura, sport i škola, ni „Prozor u prošlost”, ni „Lepe vesti”, ni prelepe fotografije novorođenčadi i venčanih.

Naravno, glavna osobenost ovog lista su tekstovi na jezicima manjina – mađarskom, palćenskom, bugarskom, rumunskom, slovačkom i romskom.

Pred sam kraj se našlo mesta i za savete iz oblasti seksualnog vaspitanja, još jedne teme po kojoj su novine prepoznatljive.



Od roka do neolita

Kliknite za veci prikaz

Najnoviji, 223. broj „Starčevačkih novina” na trećoj strani najavljuje peti „EksJu rok fest”, na kom će 6. jula nastupiti „Riblja čorba”, „Psihomodopop”, „Valentino” i „Bjesovi”.

Sledi hronika aktuelnih zbivanja u mestu, a pažnju privlače izveštaj sa zasedanja skupštine i zaključak da Mesna zajednica ima sve manje ovlašćenja i sve više problema. U velikom intervjuu Miloš Mijić, direktor ATP-a, odgovorivši na brojna pitanja, naglasio je da je budućnost preduzeća u autobusima na metan-gas.

Novinari „Starčevačkih” razgovarali su i sa sugrađanima Markom Aleksićem, Milenom Đurišić, kao i sa „licem s naslovnice” – gitaristom Miljanom Nedićem.

Redovne rubrike „Uopštinavanje” i „Crtice iz prošlosti” posvećene su tradicionalnoj srpskoj svađi i starim Starčevcima, tu je i pregled dešavanja u Domu kulture i KKK-u, a posebno se izdvaja priča o poseti paraćinskih osnovaca „neolitskom” Starčevu.

J. F.


Akcija „Pančevca” i udruženja „Ljubimci”

Ne kupuj – udomi!

Društvo prijatelja životinja „Ljubimci” i „Pančevac” organizuju akciju pod sloganom „Ne kupuj – udomi”. Svake nedelje biće predstavljeni ljubimci za besplatno udomljavanje, odnosno objavljene njihove fotografije sa osnovnim podacima.

Novi vlasnici će potpisivati ugovor kojim će se obavezati na to da će svojim budućim ljubimcima pružiti adekvatnu negu.

Crni

Kliknite za veci prikaz

Crni je mužjak, star oko dva i po meseca.

Ovaj čupko je nastao kao mešavina domaće i persijske mačke, što se lako može primetiti.

Razigran je i veseo mačor, navikao na ljude i druge životinje.

Ovo je jedinstvena prilika da udomite zaista lepu i plemenitu životinju.

Žozi

Kliknite za veci prikaz

Žozi je ženkica, trobojna i veoma blesava životinjica. Ova mačkica mogla bi da se igra po ceo dan.

Stara je skoro dva meseca i veoma je uspešan lovac na pertle i nogavice.

Sve informacije se mogu dobiti na telefon 064/21-74-880 ili na imejl adresi ljubimci@gmail.com.


Hladnih glava na vruće teme: Dejan Vuk Stanković, politički analitičar

Mediji u opasnosti od interesnih grupa

List „Pančevac” u okviru ove rubrike ugošćava javne ličnosti i s njima otvara nimalo lagodne teme – od aktuelnih zbivanja u visokoj politici do položaja u kom se nalazi novinarstvo.

Kliknite za veci prikaz

Dejan Vuk Stanković (1973) doktorirao je na odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na smeru za etiku i praktičnu filozofiju. Bavi se pitanjima etike, pravne i političke filozofije i autor je dela „Pravo i moral – filozofija Herberta Harta” (2009) i niza stručnih tekstova. Radi kao docent za predmete Filozofija sa etikom i Filozofija vaspitanja i obrazovanja na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored akademske karijere, bavi analizom javnog mnjenja, političkih događaja i procesa. Jedan je od citiranijih analitičara političke i društvene stvarnosti u štampanim i elektronskim medijima.

PANČEVAC: Kakve su mogućnosti da Srbija dobije datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji?

DEJAN VUK STANKOVIĆ: Odluka će biti doneta u poslednjem trenutku i teško je reći da li će, strogo formalno gledano, Srbija dobiti datum ili neku vrstu pohvale za ono što je urađeno potpisivanjem Briselskog sporazuma i za dosadašnji tok njegove primene. U Evropi u ovom trenutku, nažalost, ne postoji nepodeljeno mišljenje da Srbija treba da bude nagrađena datumom, nego se pomalo zahtevno, što i nije toliko neočekivano, insistira na tome da se postignuto implementira.

Eventualni neuspeh neće imati veće posledice po politički život u Srbiji, bez obzira na silnu dramatizaciju u medijima. Razlozi se kriju u tome da je Srbija suštinski deo približavanja Evropskoj uniji u pogledu južne pokrajine već obavila, jer se s promenom politike osnovni ciljevi više ne vezuju za autonomiju Kosova unutar Srbije, već za zaštitu srpske zajednice koja tamo živi, odnosno za stvaranje institucionalnih garancija da će Priština nad Srbima na severu imati samo suverenitet na papiru, što je Briselskim sporazumom, bar u teoriji, i postignuto.

• Da li je taj dogovor sprovodljiv u praksi?

– To neće ići nimalo jednostavno iz najmanje dva razloga.

Jedan je vezan za stav Srba sa severa Kosova, čiji su lideri nedvosmisleno suprotstavljeni Briselskom sporazumu.

Drugi je želja vlade Hašima Tačija da, što je moguće više, relativizuje dobitke srpske i maksimalizuje dobitke kosovske strane. I tamo su očekivanja od rešavanja spora sa Srbima velika, jer se veruje da oni treba da dobiju sve, a Srbi gotovo ništa. Izostanak datuma u ovom trenutku neće značiti automatski da će se Srbija okrenuti sa evropskog puta, budući da se je Briselskim sporazumom problem Kosova stavljen u širi kontekst evrointegracija. Ipak, neuspeh će svakako biti neka vrsta psihološkog udarca za vladajuću garnituru jer je ona mnogo uložila u taj pregovarački proces, iako se to neće odraziti na raspoloženje biračkog tela, koje po prirodi nije preterano lojalno ideji evropskog udruživanja, kao što je to slučaj sa glasačima DS-a i LDP-a. Suština i epilog Briselskog sporazuma jeste da se sadašnja vladajuća koalicija približila Evropi i samo je pitanje trenutka kada će dobiti zeleno svetlo.

Takođe, ne verujem da će nedobijanje datuma uzdrmati stabilnost Vlade, jer ona mnogo veće izazove ima na socijalno-ekonomskom planu, u borbi protiv korupcije, kao i u domenu održanja unutarkoalicione harmonije u svetlu dramatičnih promena u biračkom telu, oličenih u naglom skoku rejtinga SNS-a.

Å eikove ekskurzije

• Kakve su perspektive u pogledu dolaska kapitala sa Istoka, pre svega iz arapskih zemalja?

– Uprkos dobrim namerama vlasti, nema previše signala da će se to zaista dogoditi. Nakon euforije u medijima, očigledno je da su se i jedni i drugi suočili s problemima. Nije lako to sprovesti u delo, jer nam zakoni i administracija nisu najsjajniji, a i investitori u ovim vremenima mogu da biraju gde će uložiti novac. Nije nemoguće ni da je to još jedna u nizu šeikovih ekskurzija, koje ne moraju nužno da se završe nekim dilom sa zemljom domaćinom. Koliko mi je poznato, slične stvari su se dešavale i u nekim drugim istočnoevropskim državama, u kojima nakon početnog ushićenja nije bilo realizacije. Sve u svemu, sjajno je ako se to obistini, u suprotnom – biće to još jedno u nizu olako podignutih a neispunjenih očekivanja biračkog tela.

• Koliko će efekta najavljene antikrizne mere imati na ekonomskom planu?

– Te mere su nužan uslov za izlazak iz ekonomske krize.

Pravo je pitanje koliko će one biti sprovedene, jer su mnogi zahvati veoma bolni, prvenstveno u domenu racionalizacije potrošnje u organima državne uprave i u okviru javnog sektora. Moguće je da će sama besparica diktirati bezuslovno sprovođenje nepopularnih mera ekonomske politike. Druga stvar je prodaja mnogih javnih preduzeća, iako investiciona klima nije na zavidnom nivou. Nije lako naći kupce, pogotovo za dugogodišnje gubitaše, koje je vrlo teško nekome i pokloniti. Zapravo je te antikrizne mere trebalo sprovoditi onda kada je bilo više novca, jer zdrava logika nalaže da se štedi onda kada se ima. Kako nužda zakon menja, moraćemo da se adaptiramo na novonastale okolnosti, a to više nije pitanje opstanka Vlade, već ekonomskog sistema, ma kakav on bio. U protivnom ćemo imatiogromne probleme.

• Kako tumačite (ne)zamrzavanje plata i penzija?

– To se praktično već događa – svima je jasno da su iznosi za koje se plate i penzije povećavaju zanemarljivi.

Vlast je izbegla da otvoreno to kaže zato što to nije popularno. Na zamrzavanje će Vlada biti prinuđena sve dok ekonomija ne stane na zdrave osnove, što ne zavisi samo od Srbije, već od stanja finansija u evrozoni, s kojom je naša privreda neraskidivo umrežena.

• Dokle je stigla borba protiv korupcije i organizovanog kriminala?

– Napreduje, doduše u svojoj prvoj fazi, koja se odvija u policiji i medijima. Međutim, izuzetno je važno pitanje da li će svi ti navodi protiv osumnjičenih biti dokazani u fer suđenju. Doći do pravosnažne osude zapravo je glavni test kredibilnosti te borbe. Tek onda možemo govoriti o tome da je taj proces doprineo emancipaciji našeg društva i uspostavljanju pravne države.

Bitna tačka je i pravosudni sistem, to jest njegova sposobnost da procesuira takva dela. Što se tiče političke dimenzije, mislim da Srpska napredna stranka neće popuštati u tome, jer joj to donosi znatan porast rejtinga.

Čak ni pod političkim pritiscima koalicionih partnera, mada je i njima jasno da će SNS srušiti Vladu pri svakom pokušaju da se ta borba opstruiše. Stoga smatram da će tu teško ko biti pošteđen. Kada je reč o srpskim tajkunima, mislim da niko od njih nije nevin i dopada mi se načelo da zakon podjednako važi za sve, bez obzira na to da li se on zove Beko, Mišković ili je bio ministar.

Politički gospodari i sluge s tašnama i mašnama

• Kakav je uticaj novinarstva na političku scenu, posebno u lokalu?

– Racionalno, odgovorno i profesionalno novinarstvo danas nije na ceni ni u eliti ni u građanstvu. Prevashodno zbog teške materijalne situacije, velika je opasnost da mediji, posebno u lokalu, postanu lak plen raznih interesnih grupa. One po političkom diktatu vrlo lako mogu razoriti pozitivno profesionalno jezgro među novinarima i naneti nemerljivu štetu tim lokalnim bastionima demokratije. Stoga mislim da je veoma važno da glasila u lokalu budu poverena onima koji umeju da njima profesionalno upravljaju, u korist struke i zarad zaštite temeljnih demokratskih načela.

Biće to teška bitka, jer će svaki medij u borbi za duše građana biti važan partijama. Tako će svako ko ima tašnu, mašnu i svežanj para moći da se kod političkih gospodara prijavi kao budući sluga i da im, zarad sitnosopstveničkih interesa, obavi pokoji prljavi posao.

Tabloidi, s druge strane, sigurno imaju uticaja i on je najčešće vrlo razoran. Lako nekom mogu urušiti rejting, što se može videti na slučaju gradonačelnika Beograda.

To su zapravo jedine novine koje se prodaju i njih će zloupotrebiti svako ko ima političku moć. I stranke u opoziciji moraju računati na to da trpe vrlo niske udarce, ali i da na njih odgovaraju.

• Rekonstrukcija Vlade ili novi izbori?

– Rekonstrukcija se može, s jedne strane, čitati kao želja da se bolje vlada, odnosno da se ispitivanjem rada ministara vidi koliko su oni doprineli poboljšanju ambijenta u kom živimo. Slično je najavljivao i Tadić u prethodnom sazivu, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Naprednjaci, koji su lansirali tu ideju, moraju ići do kraja, jer bi bilo veoma nesmotreno rušiti stečeni kredibilitet na lako položivom ispitu. Svi će biti na proveri, uključujući i prvake vladajućih stranaka, što ukazuje na to da ishod te priče može dovesti i do raspisivanje izbora, jer će teško Dačić i Dinkić pristati na to da budu „rekonstruisani”. Zanimljiva je pozicija u kojoj se nalazi predsednik URS-a i mogućnost da budu razdvojeni resori koje on vodi – privreda i finansije, čime bi faktički bio promenjen i prvobitan koalicioni sporazum.

Ni to ne bih isključio, znajući da SNS konstantno raste i suvereno drži političke konce u svojim rukama. Pogotovo što u resorima koje vodi URS, pa i SPS, nisu viđeni ozbiljniji pomaci. Premda se ni ministri iz SNS-a ne mogu pohvaliti spektakularnim učinkom u domenu svojih nadležnosti.

• Kako komentarišete rezultate poslednjih lokalnih izbora?

– Lokalne izbore ne treba smatrati jasnim signalom šta bi se dešavalo na parlamentarnim, ali ih ne treba ni relativizovati. Prisustvo velikog broja lidera u tim mestima govori o tome da su posredi mali politički ratovi. Mislim da to veoma negativno utiče na smisao lokalne demokratije i uopšteno na politički sistem, koji će napredovati tek onda kada budu jasno odvojeni lokalni od parlamentarnih i predsedničkih izbora. U razvijenom svetu postoji jasan integritet lokalne demokratije, izbori su odvojeni od onih na višim nivoima, ne priča se o krupnim temama, već se izlazi s lokalnim programima i ljudi se ne kriju iza postera stranačkih lidera. I sam proporcionalni sistem ukida mogućnost takmičenja ličnosti koje imaju politički dignitet. Pančevo je jedan od primera po kom se čitav lokalni partijski život oblikuje iz stranačkih centrala i tako postaje predmet njihovih pogodbi. Nažalost, u pozadini širih političkih dilova gubi se autentičan interes za lokalne probleme.

J. Filipović


Uoči „Mediteranskih igara”

Bitević i Jovanović među odabranima

Kliknite za veci prikaz

Na samom kraju prolećne sezone najbolji takmičari KK-a „Dinamo” nastupiće na možda najznačajnijem ovogodišnjem takmičenju. Seniorski reprezentativci Slobodan Bitević i Nikola Jovanović učestvovaće na „Mediteranskim igrama” u turskom gradu Mersiju, koje počinju 25. juna.

Iako je zbog teške situacije u zemlji spisak reprezentativaca redukovan, Bitević i Jovanović su dobili šansu da se nađu u delegaciji sportista Srbije. Nažalost, ovog puta s takmičarima neće putovati šef stručnog štaba KK-a „Dinamo” Predrag Stojadinov. Posle osvajanja srebrne medalje na Regionalnom evropskom prvenstvu ovo je prilika da Bitević i Jovanović u mečevima s najboljim takmičarima iz Italije, Španije, Francuske, Grčke, Turske, Hrvatske, BiH, Egipta i Tunisa ostvare dobar rezultat.

Sve mlađe grupe i karate škola „Dinama” na zasluženom su odmoru. Kadetski i juniorski reprezentativci ići će u Apatin na pripreme, dok će se najbolji poletarci, pioniri i nade zajednički pripremati na Divčibarama, u kampu koji organizuju Sportski savez, Direkcija i Grad Pančevo.

A. Ž.


Počeli „Dani prote Vase”

Manifestacija s dugom tradicijom

Kliknite za veci prikaz

U organizaciji Grada Pančeva i Srpske pravoslavne crkvene opštine „Centar” u porti Svetouspenske crkve, u nedelju, 16. juna, otvorena je tradicionalna manifestacija „Dani prote Vase”. Program je nastavljen u sredu, 19. juna, druženjem s pesnikom Brankom Stevanovićem, uz podsećanje na poeziju Saše Božovića. Recitatori su, uz pratnju Dečjeg hora Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, izveli prigodni program. Između ostalog, Radovan Vranić je izveo „Vostani Serbije” Dositeja Obradovića, Jovana Šeremetović „Nepovratnu pesmu” Miroslava Mike Antića, a posebno dirljivo bilo je čuti kompoziciju „Vaskršnje jutro” Leontine Vukomanović, po tekstu Saše Božovića. Dirigovala je Borjana Stražmešterov, a instrumentalnu pratnju činili su Zlata Grabundžija, Aleksandra Biro i Sonja Ristić. Voditelj programa bila je Marina Dimitrić.

Poslednje veče manifestacije, koje će se održati u četvrtak, 20. juna, biće posvećeno obeležavanju važnog jubileja – 175 godina postojanja Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva. Program će početi u 20 sati u porti Svetouspenskog hram Tom prilikom dirigentkinja ovog hora mr Vera Carina govoriće o značaju prote Vase Živkovića za Pančevačko pevačko društvo. Besedu će održati dr Katarina Stanković, nakon čega će PSCPD izvesti neke od najlepših kompozicija duhovne muzike. Na programu će biti: „Oče naš” Nikolaeva, Stankovićevo „Dostojno jest”, Đurkovićev „Ljubopevac” (po tekstu Vase Živkovića) i mnoge druge pesme. Publika će moći da čuje i kompoziciju „Tekla mi je ladna voda Bistrica” Dušana Maksimovića Dumaksa, koja je posvećena PSCPD-u.

Autor programa manifestacije je mr Vera Carina. Za odličnu organizaciju pobrinuli su se članovi Upravnog odbora PSCPD-a: Srđan Miković, Protonamesnik Radoslav Milanović, Kosta Subotić, Božidar Marošan, mr Vera Carina, Duška Živković, Eleonora Tadić, Violeta Borojev, Nemanja Vujić i Irena Đurić. Stručni saradnici su Nikola Mrkajić ispred „Ateljea mladih”, kao i Goran Trailović i Gordana Gajić iz Gradske biblioteke. Tehničku podršku obezbedili su Kulturni centar, Dom kulture iz Starčeva, pančevački Dom omladine, Gradska biblioteka i JKP „Mladost”.

Medijsku podršku, kao i obično, pružili su RTV Pančevo i „Pančevac”.

S. Ć.