Pancevac Online

Broj 4511 · 20.06.2013.

Kultura

Izložba u kafeu „Galerija”

Novosadski umetnici u Pančevu

Zadovoljstvo u slikanju i raskošan kolorit * Četiri mlada stvaraoca kao neformalna grupa NS4

Kliknite za veci prikaz
Interesantna postavka u našem gradu

U prijatnom ambijentu pančevačkog kafea „Galerija” tokom proteklih mesec dana posetioci su imali priliku da vide veoma interesantnu izložbu.

Reč je o radovima četvorice umetnika: Narcisa Alispahića, Janoša Tarka, Milana Nešića i Bojana Novakovića.

Oni su nastupili zajedno, kao neformalna grupa NS4. Njihovi radovi su različiti po tehnikama i korišćenom materijalu, ali ih sve povezuje jedan grad – Novi Sad, u kome su sva četvorica studirala na tamošnjoj Akademiji umetnosti.

Narcis Alispahić je već izlagao u ovom prostoru, 2009. godine. Rođen je 1983. godine u Zenici, u Bosni i Hercegovini. Do sada je imao sedam samostalnih postavki i učestvovao na četiri kolektivne izložbe. Slobodan Tišma je napisao da slike ovog umetnika predstavljaju dobar primer toga kako eklektički pristup u umetničkom stvaranju daje najbolji rezultat.

„Istorija umetnosti je puna takvih primera. U svetskim razmerama samo da spomenem jednog Franca Marka ili Augusta Makea, ili u drugoj polovini dvadesetog veka Markusa Liperca i Anselma Kifera. Postkonceptualno doba vratilo je estetiku u umetnost, pa samim tim i ugođaj, tj. ’zadovoljstvo u slikanju’.

Narcis to postiže na svojim slikama suprotstavljajući ugođajnosti forme (raskošan kolorit i vatromet ritmova) neprijatne i teške narative koji imaju koren u savremenosti, u ’našem svetu koji nije naš’. Osećaj strepnje i nelagodnosti lebdi nad čarobnim krajolikom koji je pozornica ’strašnih faunskih igara’.

Ipak, čini se da autor zauzima jedan poseban stav u odnosu na tremendum objekata bačenih u kovitlac istorije, to je ironijska distanca”, napisao je Tišma svoja zapažanja.

Janoš Tarko je rođen 1980. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na odseku za grafiku, kod profesora Milana Stanojeva. Izlagao je u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Meksiku i Kanadi – ukupno je imao 14 samostalnih i 12 kolektivnih izložbi. Pored slikanja, grafike i vajanja, u oblast njegovog autorskog interesovanja ulaze i muzika i performans.

Milan Nešić je rođen 1976. godine u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a trenutno radi kao asistent na Akademiji klasičnog slikarstva Univerziteta „Educons” u Sremskoj Kamenici. Imao je dvadeset jednu samostalnu postavku i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama.

Bojan Novaković je rođen u Novom Sadu i u tom gradu trenutno živi i radi kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti. Učestvovao je na preko 70 kolektivnih izložbi u Srbiji, Mađarskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Pored toga je realizovao oko 25 samostalnih izložbi u Srbiji (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu, Apatinu, Vranju, Somboru, Paraćinu i Zrenjaninu).

Interesovanje posetilaca je bilo veliko i Pančevcima su se dopala izložena dela. Postavka će biti otvorena još nekoliko dana.

S. Ćirković


Festival otvorenih ateljea

Bunt i nerešen problem prostora

Dvodnevna likovna manifestacija održana je u Pančevu, kao i širom Srbije * Umetnici skrenuli pažnju javnosti na nedostatak ateljea u gradu

Kliknite za veci prikaz
Uprkos svemu, atmosfera na platou ispred Gradske uprave bila je pozitivna

U organizaciji Udruženja „Fraktal 3” od petka, 14. juna, do nedelje, 16. juna, širom Srbije je održana tradicionalna manifestacija „Festival otvorenih ateljea”. Program je priređen u Beogradu, Vrbasu, Novom Sadu, Užicu, Despotovcu, Arilju, Sremskoj Kamenici, Sremskoj Mitrovici, Kosovskoj Mitrovici, Majdanpeku, Vranju, Obrenovcu i Pančevu. U našem gradu organizator je bilo Udruženje likovnih umetnika „Svetionik”. Koncept čitavog događaja zamišljen je tako da se tokom tih nekoliko dana za javnost otvaraju individualni ateljei. Svaki umetnik koji je učestvovao na festivalu tih dana je uvodio posetioce u svoj stvaralački prostor i pružao im priliku da uživaju u ambijentu i atmosferi obično zatvorenog, intimnog umetničkog kutka.

Kako su istakli u Udruženju „Fraktal”, izložbenu postavku radova je, pored savremenog srpskog slikarstva, obuhvatio i program iz oblasti sakralne umetnosti, narodnih radinosti i starih zanata. Zastupljene su sve vrste umetnosti: likovna, primenjena, dramska, konceptualna i drugi vidovi artističkog izražavanja, kao i književnost, muzika i interaktivni sadržaji. Poseban akcenat je stavljen na skulpture, pa je tako publika imala priliku da pogleda dela nekih od najeminentnijih stvaralaca srpske likovne scene kao što su Vladimir Komad, Vladan Martinović, Kolja Milunović, Đorđe Arnaut i drugi. U Pančevu je festival počeo u petak, 14. juna, izložbom dečjih radova ateljea „Mali genije” likovnog pedagoga Ivane Markez Filipović. Iste noći za posete je bio otvoren atelje Emila Sfere.

Narednog dana, članovi udruženja „Svetionik” su se predstavili na platou, ispred Gradske uprave. Pored prodajne izložbe, zainteresovani prolaznici su mogli da vide kako nastaje umetničko delo, da popričaju sa umetnicima i saznaju nešto više o problemima s kojima se oni suočavaju. Jedan od najvećih je, prema rečima Ivane Markez Filipović, nedostatak ateljea u kojima bi mogli da rade. Njihov izlazak na ulice predstavlja jedan vid diskretnog apela Gradu da reši taj problem.

– Morali smo da se predstavimo ovde, jer nemamo svoje ateljee, a publika ne može da nas posećuje u našim privatnim kućama. Zato smo izašli na ulice i mislim da ovo predstavlja jedan tihi bojkot kako bi opštini stavili do znanja da treba da pokrene pitanje ateljea koje je večito, mučno i dugotrajno, ali zaista mora da se reši što pre – smatra Ivana Markez Filipović. Bez obzira na probleme, atmosfera među pančevačkim umetnicima je bila vedra i puna optimizma. Družili su se sa posetiocima i strpljivo im odgovarali na pitanja o svom stvaralaštvu.

Prisutni su mogli da vide radove nastale različitim slikarskim tehnikama, a deo njih je bio inspirisan pančevačkim Karnevalom, koji se održavao u isto vreme.

Najmlađim slikarima, kao i njihovim roditeljima, najinteresantnija je bila izložba dečjih radova prikazanih prvog dana, na samom otvaranju.

Treba reći da atelje „Mali genije” već pet godina uspešno edukuje najmlađe stvaraoce i pomaže im da razviju svoj talenat i tako osvoje značajne nagrade u zemlji i inostranstvu.

Prošlog meseca učenica šestog razreda i polaznica ovog ateljea Andrea Novićević osvojila je prvu nagradu na 21.

izložbi likovnih radova učenika Republike Srbije i Republike Srpske na temu „Svetosavlje i naše doba” održanoj u organizaciji Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine. Pored toga, učenik četvrtog razreda Miloš Grković je nedavno dobio nagradu za svoj rad (u okviru obeležavanja 65 godina postojanja ATP-a).

Od međunarodnih priznanja, treba pomenuti i osvojeno četvrto mesto na međunarodnom takmičenju u Japanu „Ie-no-hikari”, za koje se izborio učenik osmog razreda Nebojša Špica.

S. Ćirković


Druženje s piscima i popusti

Drugi rođendan knjižare „Delfi”

Kliknite za veci prikaz

Već pune dve godine u Pančevu postoje knjižara „Delfi” i „Lagunin” klub čitalaca, koji se nalaze u „Aviv parku”.

U subotu, 22. juna, od 18 sati, ta knjižara će zajedno sa čitaocima proslaviti svoj drugi rođendan. Samo te večeri važiće popust od 30% za naslove s „Lagunine” top-liste.

Tako ćete, po izuzetno povoljnim cenama, moći da nabavite novi roman Haleda Hoseinija – „A planine odjeknuše”, ili novi roman Vladimira Arsenijevića – „Let”. Imaćete priliku i da se besplatno učlanite u „Lagunin” klub čitalaca, a sa svim posetiocima će se družiti bestseler-autori „Lagune” – Zorica Karanović, koja je nedavno objavila sjajnu knjigu „Moć želje – Vodič kroz životni optimizam”, i Vanja Bulić, koji je sa svojom novom knjigom, pod naslovom „Jovanovo zaveštanje”, u samom vrhu čitalačkih top-lista.

Poklone su obezbedili prijatelji „Lagune” i knjižara „Delfi”: „Golden rouz”, „Ejvon”, „Lomaks”, „Multiaktiv”, „Anči kolači”, „Vivio kafe” i park zabave „Spejs”. Ne propustite priliku da prisustvujete rođendanskoj proslavi „Lagune” i da nabavite neke od najčitanijih knjiga u Srbiji i svetu.

S. Ć.


Razglednica iz Albanije (4)

Pozdrav s mora za kraj putovanja

Kliknite za veci prikaz

Kod Albanaca je, slično kao i kod nas, ispijanje kafe institucija za sebe. Time se, pre svega, ukazuje čast i poštovanje poznaniku ili prijatelju, ili je povod za okupljanje porodice nakon završenih poslovnih i dnevnih obaveza.

Posle toga sledi obavezna predvečernja šetnja, pa onda priprema za novi radni dan.

Meni, kao apsolutnom strancu, taj duh grada i njegovog življa bio je u isto vreme i tipičan i neobičan. Kroz takve utiske probijala sam se možda pomalo nespretno, kao kroz lavirint komplikovanog albanskog jezika, upirući prstom i mimikom umesto rečima, i često sam imala utisak da se na mom licu veoma dobro ocrtava kako nisam domaća. A nedomaćih nema baš mnogo, ili barem nisu vidljivi.

Rutina spisateljskih rezidencija obično se nalazi negde na pola puta između posla, odnosno pisanja, otkrivanja mesta i uživanja u jednom drugačijem bivstvovanju. I jednom ili užasno neurednom ili urednom životu. Ono što ostane jeste nekoliko pesama ili ciklusa, poneki esej ili priča, koji ne moraju nastati baš tada, ali iskustvo bivanja na drugom mestu izađe neočekivano u stvaranju i uvek ostavi trag tada već bivšeg prisustva.

Moje, nažalost, jedino izmeštanje iz Tirane bila je celodnevna poseta obližnjem Draču ili, kako ga oni zovu, Duresu. To je najveća morska luka u Albaniji, udaljena tek 30 kilometara od glavnog grada. Išlo se modernim auto-putem, a baš na samom ulasku postoji jedan zavijutak kojim se prolazi tek toliko da putnik prvo ugleda tirkiznoplavo more, pa se onda spušta u grad. Moj domaćin veruje da je projektant puta u sebi sigurno imao nečeg pesničkog, čim je hteo da prvi susret obeleži more, a ne ulica s nizovima kuća.

Drač nije turističko mesto, ali nosi morsku atmosferu.

Novi deo grada ne odlikuju nikakve posebnosti, dok stari deo sadrži ostatke antičkog perioda – vizantijsku tvrđavu i gladijatorsku arenu i jednu posebnu utihnutost davnog vremena, čiji utisak se odlično stopio s naknadnim sedenjem pored obale mora i ispijanjem domaćeg vina.

Albanci u okućnicama uglavnom gaje vinovu lozu i trude se da od toga proizvedu makar minimalne količine rakije za ličnu upotrebu. Takođe, prave blaga, organska vina i najrazličitiji spektar lozovih rakija, ali imaju i veoma dobro pivo.

Kada rezimiram utiske svog boravka, oni ipak jesu specifični. Svakako su obojeni i teretom istorije odnosa Albanije i Srbije, ali i lepotom te zemlje koja čuva svoje specifičnosti. Pritom, vidi se da Albanija ekonomski i kulturološki napreduje, s jednim neotkrivenim potencijalom u turizmu.

Ali i to je već pomalo stara vest.

(Kraj)


Moj izbor

Sila ljubavi

Kliknite za veci prikaz
Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke

FILM:

Kao podsećanje, koje bi u ove sparne dane moglo da osveži našu ogrubelu i umornu čovečnost, preporučujem film iz 2005. godine – „Tigar i sneg” euforičnog, ali zbog toga ništa manje izvanrednog Roberta Beninjija, oskarovca, poznatog italijanskog komičara, glumca i režisera. I u ovom svom magičnom umetničkom ostvarenju, sa atmosferom koju muzički podupire neodoljivi Tom Vejts, autor nas majstorski vodi ka nesumnjivoj spoznaji proste životne činjenice da je Ljubav ono što pokreće i životu daje pun smisao. Filmska priča, koja je u osnovi jedna duga filmovana ljubavna pesma, razvija se i govori, jednostavno rečeno, o nemogućem – o neodoljivoj sili ljubavi što trijumfalno vaskrsava iz smrti. Samo ako istinski volimo, drugog izbora i nemamo osim da činimo čuda, jer „ako ona umre, mogu slobodno da zatvore čitavu ovu šaradu od sveta, izbrišu je skroz, odvrnu zvezde, zamotaju nebo i stave ga na kamion. Mogu da isključe sunce i njegovu svetlost. Mogu da odnesu sve, ove tepihe, stubove, kuće, pesak, vetar, žabe, zrele lubenice, grad, sedam uveče, maj, jun, jul, crkvu, pčele, more, tikvice...” (Roberto Beninji)

MUZIKA:

U Beogradu je konačno, 19. maja ove godine, nakon četiri godine od otkazivanja neposredno pred samo održavanje, efektno nastupio najpopularniji elektrobend na svetu „Depeche mode”, pred više od 30.000 ljudi, sa zakašnjenjem od – budimo realni – dvadesetak godina. No, ipak, podsetili smo se šta je pravi muzički i izvođački kvalitet, potvrđen trajanjem dužim od tri decenije. Reći još nešto bilo bi potpuno suvišno jer: „All I ever wanted, all I ever needed is here in my arms, words are very unnecessary, they can only do harm...”

KNjIGA:

„Tačka Omega” provokativan je roman iz pera odličnog američkog pisca i esejiste Dona de Lila, kao svojevrstan odgovor na teološki koncept Tejara de Šardena, francuskog filozofa i sveštenika. Uokvirujući fabulu performansom „Dvadesetčetvoročasovni Psiho” Daglasa Gordona iz 1993. godine, pisac se bavi idejom vremena i kretanja, a najviše onim što propuštamo da doživimo kada stvari posmatramo na uobičajeni način, iz ugodne pozicije zaštićene rutine.


Predstava za bebe

Šarena priča

Na sceni Kulturnog centra, u sredu, 26. juna, gostovaće „Teatar u pelenama” Dečjeg pozorišta iz Subotice s predstavom „Šarena priča”. Ona će biti igrana u dva termina – u 11.30 i u 17 sati. Dečje pozorište u Subotici je prvo u Srbiji otvorilo scenu za bebe starosti do 36 meseci i nazvalo je „Teatar u pelenama”.

Prva predstava za koju se od premijere traži karta više je „Šarena priča”, a ima zainteresovanih roditelja i iz drugih gradova. Predstavu za bebe postavila je rediteljka iz Mađarske Rita Bartal Kiš, a glumci je izvode i na srpskom i na mađarskom jeziku. U verziji na srpskom igraju Elvira Gal, Jelena Rašković i Branislav Trifković, a na mađarskom Imelda Vereš, Endre Kočiš i Greguš Zalan. Scenu, lutke i kostim osmislila je Elvira K. Janovič, a muziku je komponovao Arpad Bakoš. Kako publici, tako i glumcima, najzanimljiviji je deo kada posle „Šarene priče” mališani mogu da dođu na scenu i igraju se lopticama, zavire u kućice i trče po bini. Scenografija je veoma maštovita i funkcionalna, tako da će mnogo dece verovatno jedva čekati da zavire u šareni svet ove bajke.

S. Ć.


„Beogradski sindikat” održao tribinu

Kako danas biti ÄŒovek?

Kliknite za veci prikaz

Udruženje „Las hentes” je u utorak, 11. juna, u Gradskoj biblioteci organizovalo promociju prve zbirke pesama „Trag čoveka” Feđe Dimovića, člana grupe „Beogradski sindikat”. Na tribini su, pored autora, učestvovale i njegove kolege iz benda Boško Ćirković (Škabo) i Blažo Vujović. Reč je o društveno angažovanoj poeziji koja govori o izazovima sa kojima se savremeni čovek suočava i o njegovom položaju u društvu danas. Zbirka nije tematska, već predstavlja skup pesama s različitim motivima, a novina je ljubavna poezija, kojom se „Beogradski sindikat” nikad dosad nije bavio.

Poezija predstavlja presek razmišljanja umetnika o svakodnevnim problemima diskretnih heroja, mladih ljudi u Srbiji koji preživljavaju u surovoj stvarnosti, a ova knjiga je pokušaj da se ponovo afirmišu prave vrednosti.

Umetnik se naročito osvrnuo na činjenicu da postajemo sve više potrošačko društvo, ističući da ljudi danas robuju kupovini različitih brendova, što dovodi do toga da pojedinac postaje vlasništvo kompanija. Dimović je istakao da građani prave kompromise zarad lažnog uspeha, a kao posledica toga dolaze otuđenost, nerazumevanje među ljudima, stalni umor i nemogućnost da se sagleda šira slika od one koje nam nude velike korporacije. Autor smatra da je danas u takvim uslovima veoma teško biti Čovek, a još je teže ostaviti trag u vremenu. Ipak, umetnik ističe da je prevladavanje ovih problema moguće požrtvovanjem i stalnim radom na stvarima koje smatramo vrednim i značajnim. Zato „Beogradski sindikat” veruje da je edukacija mladih veoma važna i zato već duže vreme organizuje tribine po školama, gde u razgovoru sa učenicima pokušava da promoviše neke zaboravljene vrednosti kao što su rad, posvećenost, samostalno razmišljanje i vraćanje tradiciji.

J. J.