Pancevac Online

Broj 4489 · 17.01.2013.

Naslovna

Prodaja poljoprivrednih firmi „Al Dahri” uznemirila duhove

Rasprava o „arapskoj Panoniji”

Država za 200 miliona evra daje osam preduzeća i 8.000 hektara zemlje * Paori traže da se vrati nacionalizovano, a kombinati ne prodaju strancima

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz
Paori se žalili na pogrešnoj adresi, lokalna vlast nije nadležna

Novi vlasnik osam poljoprivrednih firmi u Srbiji, među kojima su starčevačka „Vojvodina” i Poljoprivredno društvo „Omoljica”, od 31. maja biće kompanija „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Tako je predviđeno međudržavnim sporazumom Srbije i te pustinjske zemlje, smeštene na samom ulazu u Persijski zaliv, i predugovorom koji je u nedelju, 13. januara, u Abu Dabiju, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisao s pomenutom arapskom kompanijom.

Taj dokument najavljuje osnivanje mešovite kompanije u kojoj će Arapi imati 80, a Srbija i Grad Beograd 20 odsto vlasništva. Ona će s poljoprivrednim preduzećima u restrukturiranju, koja su ranije bila predmet neuspelih privatizacija, zaključiti kupoprodajne ugovore i na osnovu njih će „Al Dahra” postati vlasnik blizu 8.000 hektara zemlje za iznos od skoro 80 miliona evra.

Vrednost zgrada i oprema tih firmi biće naknadno procenjeni.

Povlašćeni zakup

Predugovor nalaže da srpsko-emiratska kompanija zakupi nešto manje od 3.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na period od trideset godina, po ceni koja neće biti niža od 250 ni viša od 370 evra po hektaru. U tom dokumentu je navedeno da će mešovito preduzeće uložiti 100 miliona evra u sisteme navodnjavanja, agrotehnički razvoj i obrtna sredstva. Dodaje se da će biti zadržani samo oni radnici koji budu ispunjavali zadate kriterijume, uz obećanje da će se novi vlasnici truditi da zadrže što veći broj trenutno zaposlenih.

Konačni ugovori o prodaji preduzeća treba da budu zaključeni najkasnije do 31. marta. „Al Dahra” ima obavezu da celu sumu uplati do 31.

maja, a iz nje će biti isplaćene sve hipoteke i druge obaveze koje ovih osam preduzeća sada imaju, kako bi ona bez ikakvih finansijskih opterećenja novim vlasnicima bila predata do 31. jula.

Mešovita kompanija s većinskim arapskim kapitalom će tako u Pančevu postati vlasnik 1.660 hektara plodne zemlje, za koju će biti isplaćeno 16,6 miliona evra. Od toga „Vojvodina” iz Starčeva poseduje 580, a „Omoljica” 1.080 hektara.

Starčevci imaju još poljoprivrednu mehanizaciju i farmu s 587 goveda, od čega je 250 muznih krava.

Direktor preduzeća Slobodan Slović je izjavio da su predstavnici arapske kompanije dva puta dolazili u „Vojvodinu” i oba puta se interesovali za kvalitet zemlje koju su uzeli na analizu. On je dodao da se gotovo uopšte nisu raspitivali o broju radnika, raspoloživoj mehanizaciji i drugoj imovini. Napomenuo je i da će tačan iznos dugova, koji će biti isplaćeni tokom privatizacije, biti poznat tek kada se uđe u postupak njihove likvidacije.

Omoljčani, uz pomenute oranice, poseduju i sistem za zalivanje, te objekte i opremu nekadašnje farme svinja, koju je bivši vlasnik preduzeća ugasio.

Kršenje Ustava

Prodaja agrarnih preduzeća u restrukturiranju koju su u Abu Dabiju nedavno ugovorili Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić, a ovaj drugi je operativno sprovodi, izazvala je odmah reakcije u domaćoj javnosti.

Stručnjaci uglavnom zameraju vlastima zbog načina na koji je taj poslovni aranžman sklopljen, ali i upozoravaju na to da prodaja obradive zemlje strancima nije u skladu sa Ustavom Srbije.

Ekonomista Aleksandar Stevanović je istakao kako je direktna pogodba netransparentan način prodaje, koji ne omogućava da se dođe do najboljeg kupca, ali je dodao kako je i to bolje nego da država upravlja preduzećima. Milan Prostran iz Privredne komore Srbije slaže se s tom ocenom i upozorava da bi ovakav način prodaje mogao ugroziti put Srbije ka EU pošto evropskim kompanijama nije ponuđena mogućnost da učestvuju u trci za srpske poljoprivredne kombinate.

Stručnjaci upozoravaju na to da prodaja obradive zemlje strancima nije u skladu sa Ustavom Srbije.

Goran Živkov, koji je 2006. nakratko bio ministar poljoprivrede, ocenio je da su prodajom zemlje strancima prekršeni Ustav i zakoni o državnom zemljištu, privatizaciji i restituciji. On smatra da bi bolje bilo da su vlasnici naših agropreduzeća postale kompanije iz EU, koje imaju savremena znanja i tehnologiju neophodnu za razvoj srpske poljoprivrede.

Početkom nedelje oglasila su se i udruženja pančevačkih poljoprivrednika. Novoformirani Sabor proizvođača agroprivrede Srbije ocenio je da se predugovorom nezakonito diskriminišu potencijalni domaći kupci i zakupci državne zemlje, te da je cena zakupa od 250 evra po hektaru neopravdano niska.

U saopštenju koje je potpisao Zoran Sefkerinac, predsednik Upravnog odbora SPAS-a, navodi se da će se minimalne cene zakupa u Pančevu kretati između 24.000 i 40.000 dinara za hektar zemlje, te da je „Al Dahri” trebalo da se odredi viši iznos, jer će cene hrane narednih godina stalno rasti. Ova organizacija, kao i neka druga udruženja poljoprivrednika, odmah su zatražili sastanak s nadležnim članovima Vlade, pa im je za četvrtak, 17. januar, zakazan razgovor s ministrima poljoprivrede i finansija Goranom Kneževićem i Mlađanom Dinkićem.

Pančevački većnik za poljoprivredu Goran Pandurov je u sredu, 16. januara, primio predstavnike asocijacije „Banatski paori”, na njihov zahtev. Oni su tražili da im se objasne razlozi zbog kojih će državna zemlja biti prodata strancima i da li zbog toga kasni licitacija za zakup državnih oranica.

Tuđe sluge na svojoj zemlji

Predsednik Upravnog odbora navedenog udruženja Dorel Mik izneo je stav da oni ne odobravaju prodaju prirodnih resursa stranim državljanima i firmama, jer bi nas to moglo načiniti slugama na sopstvenoj zemlji. On je zatražio da se, umesto toga, nakon postupka restitucije pomogne malim i srednjim gazdinstvima tako što bi ona dobila povoljne kredite za kupovinu do 20 hektara zemlje i tako opstala na tržištu.

Pojedini članovi ove asocijacije iznosili su različite primedbe i strahovanja u vezi s najavljenom privatizacijom agrarnih preduzeća. Iz izlaganja se moglo zapaziti da govornici ili nisu ni pročitali tekst predugovora, ili ga nisu najbolje razumeli, mada je bilo zanimljivih zapažanja i primedbi na račun republičke i lokalne vlasti.

Radica Stojakov iz Omoljice smatra da je lokalna samouprava pasivno gledala prodaju preduzeća i njihove imovine kao da joj prihod od nje ne treba. On je rezignirano predložio da se i zgrada Gradske uprave iznajmi Emiratima za 200 evra. Stojakov je protestovao zbog toga što će Arapi dobiti jeftinije zemlju u zakup od domaćih proizvođača. Saša Stojanov iz Starčeva pitao je da li to šeici imaju manje novca od pančevačkih paora kada dobijaju zemlju po nižoj ceni.

ÄŒiju zemlju prodaju?

Saša Stojanov je protestovao što prodaji nisu prethodili restitucija i komasacija i upitao preko čije zemlje će novi vlasnici iz Emirata kopati kanale za navodnjavanje. On je izneo strahovanje da neće mnogo vremeno proći dok Starčevci koji vekovima obrađuju svoja imanje ne dođu u poziciju da „šeicima” zakucaju na vrata s molbom da ih zaposle.

Sličnu primedbu je izneo i Marko Bojtar iz Dolova. On je rekao da bi zemlju tih kombinata trebalo dati onima od kojih je uzeta 1953. godine, jer ona nije pripadala nijednoj prethodnoj ili sadašnjoj vladi. Bojtar je ocenio kako bi vraćanje imovine starim vlasnicima i ljudima koji žive u selima smanjilo nezaposlenost i rešilo mnoge socijalne probleme. Paori su izneli sumnje u to da je višemesečno kašnjenje licitacije za zakup zemlje povezano s privatizacijom državnih preduzeća u restrukturiranju.

Većnik Pandurov se veoma mnogo pomučio da sagovornicima objasni kako on nije nadležan za sklapanje posla za prodaju firmi, niti je učestvovao u tome, a morao je više puta da pročita delove predugovora koji su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija. On je poljoprivrednike donekle utešio, rekavši da se nijedan od 3.000 hektara koji će biti dati u zakup arapskoj firmi ne nalazi u Pančevu. Pandurov je obećao da će preneti primedbe nadležnima u Republici, a kolegama u Veću predočiti zahtev seljaka da se lokalna vlast izjasni o čitavom slučaju.

Podvukao je da kašnjenje oglasa za zakup zemlje nema nikakve veze sa ovim aranžmanom, već je problem u Ministarstvu poljoprivrede, koje je iz nepoznatih razloga odlagalo davanje saglasnosti. Pandurov je naveo i to da mu je ministar Knežević rekao kako će sva zemlja koju sada rade firme u restrukturiranju ići na licitaciju, bez obzira na to da li su je ona jesenas poorala, ili je na tim parcelama čak nikla pšenica.

Kako „Pančevac” saznaje, direktori pančevačkih firmi u restrukturiranju zapretili su da će podneti prijave protiv svakog zakupca tih oranica koji nije ispunio sve zakonske uslove da bi mogao da ih legalno koristi.

D. Vukašinović