Pancevac Online

Broj 4470 · 06.09.2012.

Puls grada

U Pančevu sam, nego šta

Frida Liversidž iz Engleske

Kliknite za veci prikaz

U Pančevo sam stigla početkom nedelje. Moja snaja je odavde, tako da već godinama posećujem vaš grad. Kad sam pre osam godina prvi put došla ovde, bila sam šokirana, sve mi je izgledalo kao zaustavljeno u nekom prošlom vremenu. Arhitektura me je podsetila na ruski komunizam, što nije baš privlačno. Ono što mi ovde nedostaje jesu bašte. Većina ljudi u Barnsliju, gradu u kom ja živim, ima makar malo dvorište, gde gaji cveće i povrće. S druge strane ljudi su ovde veoma prijatni i druželjubivi, a mislim i da se situacija s arhitekturom poboljšava. Zgrade i kuće koje se grade sve su lepše. Srećna sam jer su moj sin i snaja ovde kupili stan, tako da sada imam gde da odsednem kada dođem. Nažalost, odlazimo ove nedelje jer mojim unučićima počinje školska godina. Žao mi je što veoma loše govorim srpski jezik, jer je veoma teško naučiti ga. Moja unuka, koja ima četiri godine, veoma dobro priča vaš jezik, ali ga unuk, koji ima osam godina uopšte nije usvojio.

Mislim da dečaci nisu toliko zainteresovani za učenje novih jezika. Moje omiljeno mesto u Gradu je centar, i to je jedini deo Pančeva koji zaista poznajem, uglavnom zato što ovde dovodim unuke i njihove rođake da se igraju. Vidim da skoro svi građani voze bicikle, što smatram pravom privilegijom. Imate sreće što živite u ravnici, jer je Barnsli prepun strmih ulica. Inače, ja sam celog života radila kao učiteljica, a sada sam u penziji. Ipak, nisam dozvolila da me to spreči da radim ono što najviše volim, pa sam nastavila da predajem, ali honorarno. Ja sam udovica i živim sama, tako da mi rad pričinjava zadovoljstvo i čini da se osećam vrednom. Imam 75 godina, a planiram da radim bar do 80. U Pančevo ću verovatno doći i sledeće godine, jer imam puno rodbine ovde, a i unuci mi veoma mnogo nedostaju kada dođu u Srbiju na raspust. Uvek se radujem dolasku u vaš Grad, naročito zbog toga što se osećam veoma bezbedno, a sklapanje novih poznanstava mi predstavlja pravo zadovoljstvo. Upravo je to ono što me podseća na moj grad. U Barnsliju, kao i u Pančevu, svi ljudi se javljaju jedni drugima i uživaju u razgovoru iako se možda i ne poznaju.

Stranu pripremila Mirjana Ilić


Profesionalno ostvareni sugrađani: Čarna Popović, pisac

Poezija je izdah

„Naš Grad ima jaku književnu tradiciju”, kaže Čarna * Uskoro nova zbirka pesama

Kliknite za veci prikaz
„Naša zemlja poznata je po odličnim piscima i pesnicima”
Kliknite za veci prikaz

Naša spisateljica Čarna Popović ove godine izdala je svoju treću knjigu pod nazivom „Belo blato”. Reč je o zbirci pesama koju je izdalo Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Čarna ima 23 godine i trenutno je na završnoj godini Filološkog fakulteta u Beogradu.

Za razliku od većine pisaca koji su svoje prve pesme stvarali u vrtiću ili osnovnoj školi, ona je, kako kaže, sačekala da krene u srednju školu, gde je počela da piše svakodnevno i neobavezno, a to se uskoro pretvorilo u retko i obavezno pisanje.

Njenu prvu zbirku poezije pod nazivom „Autokanibalizam” objavila je Matica srpska 2010. godine, a Književna opština Vršac je 2011. izdala njenu knjigu aforizama i Fesbuk statusa pod nazivom „Za lajk, ne za ignor, ja sam rođena”. O svom najnovijem delu Čarna priča: – Da ne bih smišljala na licu mesta kojim sam se temama bavila, citiraću jednog kritičara: „Ovo je knjiga pesama u kojoj se slika i ispoveda izrazito lično, iskošeno i kritičko, osećanje i viđenje savremenog sveta kao mesta udesa smisla, dekadencije i krize, sveta koji ’čuči na ivici istine’. U njemu osetljivo pojedinstvo traži mesto za ljubav, lepotu i spokoj.” Želja ove mlade spisateljice jeste da joj sve ono od čega bude zarađivala za život bude usput, a da joj jedino pisanje, od kojeg, kako kaže, nema ništa, postane glavna okupacija u životu.

– Čini mi se je ovo zemlja u kojoj uporedo raste broj pisaca/pesnika i njihova necenjenost, ali se Srbija, eto, ko zna koji put pokazuje kao žilava, rastući na onome što sama gazi. Kad je reč o odlasku u inostranstvo, istina je da nema nijednog velikog pisca koji nije otišao iz svoje zemlje, jer dostizanje „širine duha” ipak ima veze i s prelaskom granica. Ne proričem sebi svetlu budućnost, naročito ne u ulozi pisca, ali ću svakako napustiti Srbiju u nekom momentu, na mesec, na jednu ili 20 godina... – priča Čarna.

Kad je reč o kolegama čiji rad ceni, Čarna ističe da je naša zemlja poznata po odličnim piscima i pesnicima, kao i da se u njoj stvara kritična masa dobre književnosti, zbog čega joj je teško da izdvoji, a da ne zaboravi nekoga.

– Želim da istaknem nekoliko autora: Jelenu Lengold – sveznalicu u oblasti ljubavi, Anu Ristović – majstora za detalje i za večitu igru, Gordanu Đilas – poznavateljku prirode i ljudske duše, Vladimira Vukomanovića – velikog mislioca i negovatelja dubine, Jasminu Topić – tešku romantičarku treperenja, Tomislava Marinkovića – nežnog negovatelja smisla, Dragoslavu Barzut – duhovitu i sjajnu pripovedačicu, Miloša Ilića – dubinski crnog realistu, Vasu Pavkovića – prikrivenog ljubavnika života, Lanu Bastašić – jer se u pričama bavi i temama koje nisu erotske, kao i zbog toga što voli palačinke.

Kad je reč o položaju mladih autora u Pančevu, naša sagovornica smatra da Grad ima jaku književnu tradiciju i da u njemu postoji neka čudna energija koja nas sve spaja na jednom mestu. Pritom, ona ne misli samo na književnike, već i na sve ostale umetnike i smatra da će Grad, ako se ta tradicija nastavi, biti u stanju da pruži više – možda ne toliko finansijski koliko duhom jer, naposletku, svi mi delimo istu nesreću. Promene, svakako treba praviti, a ona će krenuti od sebe.

– Moram priznati da mi je teže da se bavim prozom, s obzirom na to da pišem poeziju. Verujem da je isti slučaj i obrnuto. Postoje autori koji pišu i jedno i drugo vrlo uspešno, ali takvi su retki.

Čini mi se da je proza ipak za ljude koji imaju više živaca, vole da se vraćaju svom delu i radu na njemu. Ja smatram da je poezija izdah – ističe Čarna.

Za sve koji s nestrpljenjem čekaju sledeće delo naše talentovane sugrađanke imamo dobru vest, a to je da Čarna priprema novu knjigu pesama.

Datum završetka još uvek ne zna, ali se nada da čitaoci neće morati dugo da čekaju.

Kako zaključuje – nekad je i za izdah potrebno vreme.


Predstavljamo mlade bendove: "Endorfin“

Novi album uskoro u prodaji

Kliknite za veci prikaz

Grupa „Endorfin” nastala je 2005. godine, a njene članove čine Vladan Maksimović (vokal i gitara), Stevan Borčić (bubanj), Milan Bjelica (solo gitara i vokal), Zlatko Vlček (bas gitara), Željko Jevtović (bubanj) i Bojana Budimir (bas gitara).

Kako kaže frontmen benda Vladan Maksimović, muzika koju sviraju predstavlja pravu mešavinu žanrova. Naime, u njihovim pesmama se može čuti pank, rok, pop, rege i indi rok uticaj.

– Grupa „Endorfin” je postojala do 2010. godine, a sada, posle dve godine pauze rešili smo da se ponovo okupimo, a 12. avgusta smo izdali dupli album pod nazivom „Džank i skank”. On se može besplatno preuzeti preko internet adrese endorfin.bandcamp.com – priča Vladan.

Kako dodaje, album je izdala kompanija „Slušaj najglasnije” iz Hrvatske, koja uveliko priprema njegovo puštanje u prodaju u prvoj plovini septembra.

Prvi spot za pesmu s albuma „Džank i skank” članovi benda snimiće za numeru pod nazivom „Deset hiljada izvinjenja”, a to će se desiti takođe početkom septembra.

– Ove godine nismo imali svirki, jer se bend nedavno ponovo okupio, ali pripremamo nastupe koji će biti na jesen. Njih ćemo verovatno održati na svima dobro poznatim mestima, kao što su Dom omladine Pančevo, klub „Žica” u Beogradu i beogradski Dom omladine. Imaćemo eventualno i nekoliko koncerata u zemljama u regionu, najverovatnije u Hrvatskoj i Bosni – najavljuje Vladan.

Kako ističe, grupa „Endorfin” ima vernu publiku u Pančevu, a smatra da kod nas nije problem u manjku kvalitetnih muzičara, već u nedostatku dobrih autora.

– Pančevački bendovi dobijaju podršku Doma omladine, kao i sporadičnu pomoć Kulturnog centra u vidu prostora za svirke u „Elektrici”, ali toga je sve manje. Međutim, s obzirom na kvalitet grupa na našoj muzičkoj sceni, smatram da imamo dovoljnu podršku – objašnjava Vladan.

Njegova najveća želja, kad je o karijeri u bendu reč, jeste da svojim radom postane i ostane bitan deo muzičke scene u Srbiji.


Poznati Pančevci: Aksentije Maksimović

Buntovni predstavnik srpskog pozorišta

Kliknite za veci prikaz

Srpski kompozitor Aksentije Maksimović rođen je u Dolovu 1847. godine, gde je završio osnovnu školu, dok je gimnaziju pohađao u Sremskim Karlovcima. Još kao dečak postao je poznat po svom talentu, ali i po buntovničkom ponašanju.

Naime, već je u sedmom razredu bio izbačen iz škole jer je komponovao jednu nacionalističku pesmu pod nazivom „Gde je srpska Vojvodina”. Ipak, iza njega je ostao veliki broj kompozicija i pesama kojima se naš narod i danas ponosi.

Od crkvenih, napisao je „Malu liturgiju” i pesme za jutrenje, a između ostalih i muzička dela za pozorišne komade poput: „Milenko i Dobrila”, „Srpski Cveti”, „Smrt kneza Dobrosava” od Matije Bana, „Miloš Obilić” od Jovana Subotića, „Saćurica i šubara” od Ilije Okrugića...

Od kad je osnovano u Novom Sadu 1861. godine, Srpsko narodno pozorište je na svom repertoaru imalo komade koji su uključivali pevanje i muziku.

Razvijajući se, preko uključivanja složenijih oblika, poput operete, pozorište se krajem 19. veka predstavilo i najkompleksnijom muzičkom formom – operom. S obzirom na to da je za vreme te tzv. pionirske dekade muzika bila veoma važna komponenta predstava, tada na pozorišnu scenu stupa Aksentije Maksimović. On je bio zaslužan za veliki doprinos novosadskoj kulturnoj sceni jer je komponovao muziku za sedamnaest predstava.

Maksimović je od 1865. do 1871. godine bio kapelnik u Srpskom narodnom pozorištu, a zatim je u Pragu studirao muziku, gde je i umro 1881. godine.

Kuća u kojoj se rodio i u kojoj je živeo i danas se nalazi u njegovom rodnom Dolovu, u Ulici Dejana Brankova 3.

Objekat je podignut u prvoj polovini 19. veka, a od njegovog prvobitnog izgleda, u potpunosti je sačuvana jedino ulična fasada. Zbog svojevrsnih arhitektonskih detalja ova građevina predstavlja značajno dostignuće narodnog neimarstva.