Pancevac Online

Broj 4470 · 06.09.2012.

Leto u prirodi

Smuđ

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Ovo je najcenjenija riba kod alasa. Po hranljivosti je ispred pastrmke i predstavlja biser naših voda. U ovim krajevima žive dve vrste smuđa, obični smuđ i smuđ kamenjar ili Volgin smuđ.

Opis i građa

Smuđ može da naraste do 1,3 metra dužine, a njegova masa dostiže i 15 kg.

Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela ima osam do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Smuđ ima veoma razvijenu vilicu, sa šest snažnih očnjaka koji služe ranjavanju i hvatanju plena, a ostali zubi, nešto slabiji i usmereni prema unutra, zadržavaju uhvaćene ribice. Sjajne oči, posebne strukture mrežnice, osiguravaju mu odličan vid čak i pri velikim dubinama i u nedostatku svetlosti.

Razmnožavanje

Mrest smuđa se odvija od marta do kraja aprila, ranom zorom, na dubini od pola do jednog metra, a u jezerima je zabeležen čak i na dubinama do 17 metara. Mresni supstrat je šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjeva, pažljivo očišćenim.

Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na jedan metar rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do čina mrešćenja, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispuštaju celokupnu količinu i mleča i ikre. Ženka polaže od 150.000 do 200.000 jajašaca po kilogramu vlastite težine. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri tokom cele inkubacije koja traje desetak dana.

Priraštaj i ishrana

Polnu zrelost smuđ dostiže u drugoj godini za mužjake i sa tri godine kod ženki. Tek s porastom, polako, mlađa riba uzima učešće u ishrani smuđa.

Prema različitim autorima, razlikuju se dužine pri kojima smuđ prelazi isključivo na ishranu ribom. Neki navode 12 cm, a drugi 20 cm. Životni vek smuđa je 17 godina. Tipična hrana smuđa su bodorka, keder i peš. Poznat je i kanibalizam, tj. ishrana sitnijim pripadnicima sopstvene vrste. U proleće, smuđevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije puževe.

Lov na smuđa

Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne. Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve „pršti” od sitne ribe koja beži od tog grabljivca.

Mladi i sitniji primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Smuđ živi u jatu, stalno je u pokretu i često se seli. Oprezan je, kreće se noću i u stanju je da tada pređe razdaljinu od 40 km. Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog načina kretanja teže pronaći. Smuđ ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi (vidi i do 15 metara), kao i u uslovima loše osvetljenosti (sumrak i zora). Pri tom, on lovi plen i u otvorenoj vodi, i pri dnu, i u delovima pod vegetacijom ili pod kršom od granja. Najizrazitiju aktivnost leti pokazuje u ranu zoru i kasno uveče, a zimi jede u toku čitavog dana. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo.

Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine, pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava velikim stresom (srčani udar) koji doživi tokom pokušaja da se oslobodi udice. Porast vode mu otvara apetit i tada prilazi obali. Opadanje vode ga tera u najdublje delove reke, a apetit mu se drastično smanjuje. Najbolje se lovi u kasnu jesen i početkom proleća. Za ribolov su najgore nagle promene. Iznenadni pad temperature vode u većini slučajeva grabljivicama zatvara apetit. Potrebno je tada čekati dva do tri dana pre nego što se počnu ponovno normalno hraniti. Lovi se na tanji pribor, upredenu strunu od 0,16 do 0,20 mm, varaličarenjem, muvanjem ili na „dubinku”.

Kvalitet

Smuđ je izuzetno cenjena i kvalitetna riba. Na ruskom dvoru carevi su isključivo jeli obraze smuđa koji su veoma sočni i ukusni. Nema mnogo kostiju.

Ljudima koji boluju od bolesti želuca, bubrežnim bolesnicima i osobama obolelim od šećerne bolesti preporučuje se ishrana smuđem. Godišnje se u Evropi ulovi oko 10.000 tona smuđa, tako da ima i veliki industrijski značaj.

Sve u svemu, smuđ je biser naših voda, prirodno bogatstvo koje treba čuvati i negovati sa izuzetnom pažnjom.


Čamcem od Veslačkog kluba do „Željaka” i nazad

Tamiš – reka koja ima dušu

Kliknite za veci prikaz
Magnet za ribolovce
Kliknite za veci prikaz
Lepota...
Kliknite za veci prikaz
Tamiški zumbul
Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz
Majstorska radionica

Ekipa „prirodnjaka” našeg lista nedavno je sa svojim domaćinima i vodičima, braćom Naumović, Petrom i Nemanjom, prokrstarila Tamišem i uverila se u njegove lepote. Vožnja čamcem trajala je četrdesetak minuta, a krenuli smo od Veslačkog kluba, iz čuvene radionice majstora Nemanje. „Ekipu” smo zatekli na „radnom” sastanku, pa smo na trenutak prekinuli polemiku o najboljem ribolovcu.

Za titulu „naj”, borili su se Mile konobar, koji nas je „upoznao” i sa malim, šarenim (baš ljutim) povrćem koje raste tik uz radionicu, Vlada – barski pecaroš i naravno, majstor Nemanja. A onda je „zazujao” i motor čamca.

Vremena nije bilo mnogo, pošto su na obali „čekale” pečene kobasice i pivo, ali sasvim dovoljno da nas Naumovići upoznaju sa svakim kutkom Tamiša. Sve do Železničkog mosta.

Lepota. Zaista je svaki milimetar obale ove čarobne reke priča za sebe. I šteta je što Tamiš nije ono što je nekad bio. Posle prolaska ispod mosta koji vodi za Beograd, nailazimo na „tri šerpe” i mnogo lepih mesta za zabacivanje. Pobodene štice, čak i do polovine reke, koje vajnim alasima „čuvaju” mesta u svačijoj reci, kvare idilu, ali avaj... Valjda će se i tome stati na put. Srećemo mnogo ukotvljenih čamaca, s „posadom”, u hladovini topola koje nadvijaju reku. Nisu baš sportski ribolovci, jer iz njihovih čamaca „viri” i po pet-šest štapova... Ali, idemo dalje.

Prelep je Tamiš da bi tako nešto pokvarilo utisak. Naši domaćini nas upoznaju i sa vodenim zumbulima, lokvanjima i cvećem koje raste samo na Tamišu. Raj za oči...

Prolazimo i pored Gornjeg grada. Obala je uređena, ali ima i sumnjivih ugostiteljskih objekata. Prva krivina.

Nestvarno lepo. Malo dalje pozdravlja nas i čuveni šarandžija. Čeka već danima. Dobacuje s obale da nema „udaraca”. Zove i na rakiju, ali Naumovići ne čuju poziv. Šteta, kažu da ima dobru „domaćicu”. Metar po metar i naša „posada” se lagano probija kroz deo reke koji se zove „panjevi”. Ribolovci kažu da tu najbolje radi šaran. Prolazimo u tišini, kako i dolikuje alaskom „bontonu”... A onda dolazimo i tog, u ribolovačkom svetu čuvenog „Željaka”. Priroda je fantastična, iako je Tamiš dočekao najniži vodostaj u ko zna koliko poslednjih godina.

Sevali su blicevi fotoaparata, sve je ostalo zabeleženo. Za istoriju, za priču...

Ali ovo je bio samo jedan, mali deo puta preko Tamiša. O nekim „tajnim” mestima, gde se lovi protviš recimo ili neka druga ribe, tek ćemo saznati. Tamiš je reka koja ima dušu. A da je mnoge štetočine na dve noge ne skrnave, ona bi bila još šira. I dublja...


Riblji specijaliteti

Kroketi od smuđa

Sastojci: kilogram smuđa, četiri kašike ulja, 10 svežih šampinjona, 100 g margarina, dva krompira, veza zeleni, sok od jednog limuna, malo brašna, seckan peršunov list, začin od povrća, biber, so

Priprema: Ribu očistite, operite i isecite na komade.

Glavu i rep skuvajte s vezom zeleni u malo vode. Ostale komade pažljivo očistite od kostiju i propržite na ulju.

Izmaknite s vatre, prelijte limunovim sokom i ostavite da se ohladi. U ulju u kojem se pržila riba propržite očišćene i na listiće nasečene šampinjone, ocedite ih potom od ulja i pomešajte s prženom ribom. Kad je supa od riblje glave i repa gotova, procedite je. U posebnoj posudi rastopite margarin, posolite, sipajte brašna po potrebi, dolijte malo riblje supe, tako da dobijete gušći sos.

Sa njim izmešajte pržene filete ribe, pržene pečurke i dva obarena i izgnječena krompira, da dobijete kompaktnu masu. U dubljem tiganju dobro zagrejte ulje, pa kašikom vadite krokete i pržite da budu rumeni.

Služite uz svežu zelenu salatu.

Prirodnjaci: J. Filipović i A. Živković