Porodica Gička između bolesti i birokratije

Preživeti delimičnu solidarnost

Primanja nisu dovoljna za kupovinu lekova, a neplaćeni računi se gomilaju

Pančevka Marija Gička koja je obolela od teške bolesti elefantijaze, kaže da je zahvalna što joj je JKP „Grejanje” na predlog Gradskog veća otpisalo dug od 600.000 dinara, zbog koga joj je pretila prodaja stana.

Međutim, ona kaže da nisu tačne tvrdnje iz Gradske uprave koje je tom prilikom čula: da će ona ubuduće moći da plaća usluge ovog preduzeća, jer joj se materijalna situacija u poslednje vreme popravila. Uz to, ona je veoma rezignirana zbog nerazumevanja i nezainteresovanosti na koje je nailazila u Centru za socijalni rad, Ministarstvu zdravlja, pa i kod predstavnika bivše gradske vlasti.

– Finansijska situacija se poboljšala utoliko što pre tri godine nisam imala nikakva primanja, a sada mesečno dobijam nešto manje od 30.000 dinara na ime invalisdske penzije i tuđe nege i pomoći. Kada platim račune za struju, telefon, televiziju i gerontodomaćicu, ostaje mi 360 dinara dnevno. Kako da živim s tim novcem – pita nemoćno Marija.

Njen suprug Steva ne radi jer mu priroda Marijine bolesti ne dozvoljava da je ostavi samu duže do dvatri sata. Marija ne može da ustane iz kreveta već šest godina. U poslednje vreme joj je malo bolje, pošto se bolest ne manifestuje u onako drastičnom vidu kao ranije, ali da bi takvo stanje zadržala neophodni su joj lekovi koji koštaju 450 evra mesečno. Kako to uveliko prevazilazi primanja porodice Gička, Marija je bez ikakve terapije.

Ovo dvoje ljudi se od 2004. greje tako što i po najjačoj zimi uključe jednu cev na kvarcnoj grejalici.

Kažu da je takvo stanje neodrživo i da će morati ponovo da se priključe na daljinski sistem. Međutim, kada je naša sagovornica htela da ostvari pravo na beneficije prilikom plaćanja komunalnih usluga naišla je na prepreke.

– U Centru za socijalni rad su mi najpre rekli da sam zakasnila i da se javim u avgustu, a sada kažu kako još uvek nisu dobili odobrenje od lokalne vlasti.

Osim toga, stalno mi govore da sam zbrinuta i da im nije jasno šta još hoću – priča Marija.

U „Grejanju” su joj svojevremeno savetovali da plati račune tako što će prodati stan i kupiti manji.

Ona je odgovorila kako joj treba zasebna soba zbog prirodeoboljenja. Posebnu muku ova Pančevka ima sa zdravstvenom administracijom pošto u Ministarstvu nemaju sluha za njene potrebe, jer je ona jedini registrovani pacijent oboleo od elefantijaze u Srbiji. Naši lekari ne znaju kako da je leče, a ne dozvoljavaju joj lečenje u inostranstvu. Porodica Gička čeka još jednu zimu sa sve manje nade da će konačno naići na nečije razumevanje.

Održana 13. „Dolovačka štrudlijada”

Njeno veličanstvo štrudla

Vredne ruke, tajni začini, ukusan kolač

Naše bake su od nemačkih domaćica preuzele tradiciju pečenja kolača, za čiji nadev se najčešće koristi mak, mada ga prave i od oraha, rogača, višanja... Naravno, u pitanju je – štrudla.

U Dolovu se svake godine, prvog septembarskog vikenda održava manifestacija štrudli u čast. Tako je bilo i u subotu, 1. septembra, kada su se u centru Dolova okupili ljubitelji dobrog zalogaja i druženja.

I iza ovogodišnje, 13. „Dolovačke štrudlijade” stoje dame iz udruženja „Dolovke”, koje su uz nesebičnu pomoć lokalne vlasti, kako seoske tako i gradske, te manjih i većih sponzora, uspele da u Dolovo dovedu dvadesetak udruženja, nekoliko televizija i mnogo posetilaca. Sama manifestacija imala je zagrevanje u vidu dana štrudle, koji su još 22. avgusta počeli nizom zanimljivih dešavanja. Bilo je tu izložbi ručnih radova, edukativnih predavanja i degustacija. Sve to imalo je za krajnji cilj da se što bolje promoviše i najavi centralna manifestacija – „Štrudlijada”.

Subotnje druženje počelo od ranih jutarnjih časova uređenjem štandova, dočekom gostiju i prijemom takmičarskih štrudli. Park ispred Doma kulture ubrzo se zašarenio bogatstvom boja kakvo samo vojvođanska raznolikost može da priušti. Dolovkama je u goste došlo 15 udruženja iz okolnih mesta (ali i iz Kladurova iz Istočne Srbije), kao i nekoliko institucija, poput Instituta „Tamiš” i Zavoda za javno zdravlje, koji su podržali priču vrednih dama. Sve je bilo spremno za svečano otvaranje u 10.30, koje su uveličali Saša Pavlov, zamenik gradonačelnika Pančeva, i Branislav Pavlov, predsednik Skupštine MZ-a Dolovo.

Paralelno, na centralnoj bini ispred Doma kulture, upriličen je raznovrstan program. Za neformalni deo manifestacije zaduženi su bili glumac Miroslav Žužić i tamburaški orkestar „Veseli Margićani”, koji su svojom pesmom i šalom razgalili publiku, a predstavili su se i dolovački folkloraši i pojedini vokalni solisti.

Dok se masa zabavljala, žiri je imao pune ruke, tj. puna usta posla. Za ocenjivanje je predato više od 90 uzoraka. Nakon dužeg većanja oko 14 sati proglašeni su ovogodišnji pobednici. Sve tri nagrade za najbolju štrudlu ostale su u Dolovu. Najbolju je umesila je Đurđevka Jovanović, drugoplasirana je bila Zorica Zubović, a treća Nadežda Jovanović. U kategoriji neobične štrudle prva dva mesta otišla su u Dobricu, zahvaljujući Ljiljani Velja i Lidiji Ilić, dok je trećeplasirana bila Dolovka Dragana Marić. U konkurenciji najlepših štandova pobedile su Vojlovčanke iz udruženja „Đetvan”, dame iz Kovačice zauzele su drugo mesto, dok su Kovinke odnele treću nagradu. Za najdomaćicu žiri je proglasio Nadu Brzovan iz udruženja „Dolovke”.

Nakon višečasovnog zanimljivog programa, druženje je nastavljeno u zgradi Mesne zajednice uz muziku, zakusku i, naravno, štrudle.

„Zlatni kotlić” Vojvodine

Krčkaće se u preko 100 kotlića

Velika, tradicionalna manifestacija pod nazivom „Zlatni kotlić Vojvodine” ove godine će biti održana 22. septembra u našem gradu. Biće to dan kada će se okupiti najbolji majstori u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša, a nadmetaće se više od stotinu ekipa. Ovo veliko takmičenje održanaće se na tamiškom keju, a u organizaciji Turističke organizacije Pančevo, pod pokroviteljstvom TO Vojvodine.

„Zlatni kotlić Vojvodine” jeste jedna od najznačajnijih gastro-turističkih manifestacija u našoj pokrajini i takmičenja u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša uopšte. Nadmetanje i prijava učesnika organizuju se na osnovu propozicija u dve kategorije – u zvaničnoj konkurenciji takmičiće se pobednici „zlatnih kotlića” opština i gradova iz Vojvodine u kuvanju riblje čorbe i paprikaša, a u kategoriji van konkurencije – pobednici drugih kotlića i učesnici iz cele Srbije i drugih zemalja.

Kotizacija za takmičare iznosi 1.500 dinara po kotliću, a organizator će obezbediti tri kilograma šarana, vodu, drva i mesto za loženje. Učesnici bi trebalo da donosu svoje kotliće s nogarama, začine i namirnice. Prijava za takmičenje se dostavlja Turističkoj organizaciji Pančeva do 17. septembra.

Za sve posetioce „Zlatnog kotlića Vojvodine” kuvaće se besplatna riblja čorba, u saradnji s pančevačkim ribolovačkim udruženjima „Marko Kulić” i „Tamiš”, a za lepo raspoloženje biće zadužen tamburaški orkestar „Banatski kicoši”.

U Kačarevu

Dani makedonske kulture

U okviru Dana makedonske kulture, u ponedeljak, 10. septembra, u svečanoj sali Mesne zajednice Kačarevo, s početkom u 19 sati, biće održano književno veče. Učestvovaće: Viktor Šećerovski, Branislav Veljković, Miljurko Vukadinović, Radomir Andrić, Mićo Cvjetić, Biljana Obradović Donoski i Dušica Ilin.

Organizator manifestacije je udruženje Makedonaca „German” iz Glogonja, uz podršku Doma kulture Kačarevo.

Reagovanje na tekst „Jasni planovi za budućnost”, „Pančevac” broj 4469

Više od 20 programa u Domu kulture

Dom kulture Kačarevo prinuđen je da demantuje izjavu novog predsednika Skupštine MZ Kačarevo, koja je objavljena u prošlom broju „Pančevca”. Žalosna je činjenica da prvi čovek sela ne zna šta se dešava u njegovom sopstvenom dvorištu, a moram da napomenem i to da nije obavljen nijedan zvaničan razgovor predstavnika Doma kulture s novopostavljenim predsednikom Skupštine MZ-a.

U Domu kulture je tokom ovog leta (jun, jul i avgust), u dvorištu zgrade Mesne zajednice, u kojoj je privremeno smešten od 1982. godine do izgradnje namenskog objekta, održano preko 20 programa za mlade (projekcije filmova, koncerti, izložbe...). Dom kulture je ovo dvorište, zbog prostornih problema, bez ičije pomoći prilagodio kulturnim programima.

MZ Kačarevo u 2012. godini nije ostvarila nijedan novčani transfer prema Domu kulture, tako da ne bi trebalo da postavlja pitanje alternativnih vidova finansiranja ove ustanove. Kada su u pitanju udruženja „Vardar” i „Slaninijada”, Dom kulture je sve ono što su ta udruženja organizovala, a tiče se kulture, ispratio u ljudstvu, u tehničkoj opremi i ustupanjem svojih prostorija na korišćenje, bez nadoknade. Dolazimo do zaključka da su svi kačarevački kulturni programi održani uz učešće Doma kulture.

Ustanova na čijem sam čelu je 3. aprila ove godine poslala tadašnjoj većnici za kulturu dokument „Opstrukcija rada Doma kulture”, u kom je objašnjeno kako je opstrukciju vršio tadašnji saziv Saveta MZ-a Kačarevo.

Nadam se da izjava sadašnjeg predsednika Skupštine MZ-a nije pokazatelj nastavka istog odnosa, već samo njegov lični pogled na ovu situaciju.

Počela školska 2012/2013. godina

Sve škole su tehnički ispravne

Štrajk upozorenja – časovi trideset minuta

Sve osnovne i srednje škole u Pančevu počele su da rade 3. septembra. U mnogima je zbog neuspelih pregovora o povećanju zarada između reprezentativnih sindikata i republičke Vlade prvi nastavni dan bio skraćen jer su nezadovoljni prosvetni radnici, u znak upozorenja, skratili nastavu na trideset minuta. Naravno, đaci prvaci su svečano dočekani.

Kao i svake godine domaćini, stariji učenici i nastavnici potrudili su se da prvi dan u školskim klupama 1.296 prvaka provede u igri i zabavi, kako bi se što bolje prilagodili. U srednjim školama slika je bila drugačija – pevanja i igranja nije bilo, samo pozdravni govori direktora za novopridošle učenike. Prema rečima Miodraga Radojkovića, gradskog većnika zaduženog prosvetu, sve škole u gradu tehnički su bile spremne za početak nove školske godine. Radovi u nekim prosvetnim ustanovama još nisu završeni i, prema njegovim rečima, biće uskoro privedeni kraju. Tako na primer još uvek traje rekonstrukcija krova na osnovnim školama u Jabuci i Dolovu, a u školi „Jovan Bandur” uskoro bi trebalo da bude saniran sanitarni čvor.

Privodi se kraju postavljanje video-nadzora u Poljoprivrednoj.

Na inicijativu Gradskog veća, prošlog petka u OŠ „Miroslav Antić” održan je zajednički sastanak direktora osnovnih i srednjih škola kome je predsedavao većnik Radojković. Aktiv direktora ovakvog tipa prerašće u uobičajenu praksu i od sada će se odvijati u zgradi Gradske uprave. Radojković kaže da je tehnički to mnogo pogodnije i da će, zavisno od teme, sastanku prisustvovati i službe lokalnih sekretarijata u čijoj su nadležnosti prosveta i obrazovanje, ali i činovnici urbanizma i javnih preduzeća koji mogu da pomognu da škole u Pančevu i naseljenim mestima funkcionišu normalno.

Prošlonedeljni susret je iniciran kako bi lokalna vlast dobila što jasniju sliku o stanju u školama s pančevačke teritorije. Dosad je za sanaciju i rekonstrukciju utrošeno oko 33 miliona dinara, a može se očekivati da u narednom periodu, najavljeni rebalans donese još nekoliko desetina miliona za popravku oštećenih krovova tokom prošlogodišnjeg snežnog kijameta.

– Za goruće probleme u tri škole gde cure krovovi koji su nastali posle formiranja budžeta za ovu godinu, a pojavili su se u februaru, participiraće se sredstva u narednom rebalansu budžeta, koji se očekuje u septembru mesecu – dodao je Radojković.

Na sastanku je posebno bio interesantan deo koji se odnosio na raspodelu tehnoloških viškova. Pojedinim direktorima nije se svidela ideja da se na takav način uslovljava odabir kadrova jer pojedine škole teže ka tome da u svoje redove dovedu stručnjake koji mogu da zadovolje visoke kriterijume Ministarstva prosvete. To se pretežno odnosi na stručne obrazovne institucije koje u svoje redove žele da dovedu inženjere s praksom u privredi, a ne kadar iz drugih prosvetnih ustanova.

Pored toga, mnogi direktori su se požalili većniku da se pojedini klubovi koji koriste fiskulturne sale za treninge bahato ponašaju i upozoravaju lokalnu vlast da povedu više računa o tome kome se izdaje školska imovina – ne mogu da naplate štetu, pa su prinuđeni da novcem za materijalne troškove saniraju oštećenja.