Kino-pesnica

Betmen: godina poslednja

„The Dark Knight Rise”, SAD/Velika Britanija, 2012, 165 min.

Uloge: Kristijan Bejl, Majkl Kejn, Geri Oldman, En Hatavej

Režija: Kristofer Nolan

„Uspon mračnog viteza” praktično je remek-delo. Jeste, u pitanju je film o Betmenu, ali se slobodno može svrstati među najozbiljnija ostvarenja sedme umetnosti.

Finalni deo Nolanove trilogije o jednom od najpopularnijih strip junaka potpuno menja percepciju tretiranja superherojskog filma. Nolanovo ostvarenje svakako je najmračnija, najsumornija i najhladnija adaptacija stripa, ali je ujedno i najspektakularnija i najhrabrija.

Betmen je, kao lik, uvek balansirao na granici kempa i treša s jedne i mračne gotike s druge strane, što se videlo i prilikom starih filmskih adaptacija. Oslanjajući se na premisu jedne od najhvaljenijih grafičkih novela ikad, „Povratak mračnog viteza” Frenka Milera, scenaristi Dejvid S. Gojer i Džonatan Nolan prave ubedljivu i potentnu osnovu za hipnotišući zaključak sage u režiji Kristofera Nolana. Vizuelna majstorija reditelja stvara upečatljivi spoj fantazije i realizma, kombinujući Betmenove spravice i letilice s teškim temama kao što su terorizam, politička anarhija i ekonomska kriza. Duboko razdirući stripovsku postavku, Nolan pravi promišljenu i oštru alegoriju na paranoično stanje uma zapadnog društva – terorističke napade, nuklearne pretnje, sukob među klasama... Na jednoj strani se uzdiže mračna senka fašizma, a na drugoj potpuna revolucionarna anarhija. Gotam Siti predstavlja metaforičnu noćnu moru i otelotvorenje svih strahova savremenog društva.

Iako je ovo film o Betmenu, njega gotovo da i nema, s obzirom na to da Nolan tretira ovu ikonu pop kulture više kao simbol i ideju. Kristijan Bejl upečatljivo igra Brusa Vejna/Betmena, kao tragičnog heroja u podjednakoj meri opsednutog mračnom psihološkom traumom i plemenitim osećajem dužnosti da žrtvuje razum, reputaciju i život da bi zaštitio svoj dom od apokaliptičnog uništenja.

Uprkos mračnom tonu i melanholičnoj atmosferi, „Uspon mračnog viteza” jeste više nego izuzetan blokbaster s vrhunskim glumačkim izvedbama, snažnim idejama, uzbudljivim akcionim sekvencama i senzacionalnim klimaksom. Nolanova saga se završila...

OCENA: * * * * *

Knjige koje se gutaju

Dani opasnog življenja

(„Kuga”, Alber Kami, „Prosveta”, Beograd, 1963)

Jedan od najznačajnijih istoričara svih vremena, antički sveznadar Tukidid, opisao je propast atinskog polisa u vreme kada je ovim najmoćnijim gradom stare Helade harala kuga. Bilo je to u jeku Peloponeskog rata, kada je atinski savez bio nadomak pobede nad Spartom. Onda je nastupio nagli prevrat.

Opaka zaraza je počela da razara ne samo ljude već i same temelje gotovo savršeno organizovanog društva. Kuga je nagnala pomahnitalu svetinu da javno čini i preduzima ono što je do tada sebi dopuštala samo u potaji. Građani se nisu mučili ni oko čega što je dotad smatrano vrlim. Ni bogobojažljivost ni ljudski zakoni nikoga više nisu mogli sputati da dela anarhistički. Rasplet je poznat svima. Atina je izgubila rat protiv Sparte i zlatno doba Periklove vladavine se više nikada nije javilo u istoriji.

Mnogo vekova kasnije, jedan grad u Alžiru takođe opseda ova užasavajuća zarazna bolest. Usled nagle izolovanosti i odsečenosti od ostatka sveta, stanovnici Orana doživljavaju burne transformacije. Suočeni sa suštim zlom u vidu smrtonosnog virusa oni napuštaju dotadašnje postulate normalnog života i duboko zaranjaju u svet apsurda.

Francuski nobelovac Alber Kami u uzbudljivom romanu „Kuga” istražuje same granice ljudske egzistencije. Šta se događa s pojmovima kao što su sloboda, bratstvo, milosrđe, Bog i dobro u uslovima povišenog, odnosno radikalno preobraženog intenziteta življenja. Kroz sudbine glavnih junaka, na prvom mestu doktora Rijea, potom bivšeg revolucionara Žana Tarua, novinara Ranmbera, gradskog službenika Grana, hohštaplera Kotara i sveštenika Panlua, pisac pokušava da prikaže širu sliku krucijalnih pitanja vremena sutona humanističkih vrednosti. Ova velika tema stradanja i borbe u Kamijevom delu dobija izraženu simboličnu projekciju. Roman je angažovan i vrlo aktuelan, pogotovo danas kada je društvena paranoja dosegla ekstremne vrednosti usled sve učestalijih pretnji čovečanstvu u vidu širenja smrtonosnih virusa, eksplozije terorizma, nuklearne ili prirodne katastrofe.

Proslavljen Evropski dan jevrejske kulture

Humor kao odbrambeni mehanizam

Kao i prethodnih godina, širom Evrope je na prigodan način 2. septembra obeležen „Evropski dan jevrejske kulture”. Članovi Jevrejske opštine Pančevo upriličili su tim povodom svečani kulturni program u foajeu Kulturnog centra, uz prisustvo gradskog većnika za kulturu Milisava Uroševića. Prisutne je najpre pozdravio predsednik Jevrejske opštine Pančeva David Montijas, i upoznao ih s povodom održavanja ove svečanosti. Reč je o manifestaciji koja se održava u svim evropskim gradovima, svake prve nedelje u septembru. Prvi put je održana u Francuskoj 1995. godine na inicijativu jedne francuske jevrejske asocijacije i tamošnje turističke organizacije, radi promovisanja turizma i prikazivanja jevrejskog istorijskog nasleđa. Vrlo brzo je ta manifestacija prerasla lokalne okvire i postala evropska. Jevrejska opština Pančevo se uključila u to obeležavanje 2003. godine i od tada aktivno učestvuje i doprinosi negovanju i razvijanju kulture svog naroda.

Ove godine, tema „Duh jevrejskog humora” pružila je mnogo mogućnosti učesnicima da budu kreativni i da se podsete koliko je smeh važan. Ak cenat je bio na otkrivanju specifičnosti jevrejskog humora, kao i čitavog istorijskog i sociološkog konteksta njegovog razvoja. Kako je navedeno u pratećem katalogu izložbe, ovaj humor je usko povezan s opstankom jevrejskog naroda. Nastao je u istočnoj Evropi u 19.

veku i nakon toga prolazio kroz brojne modifikacije u teškim uslovima antisemitizma, progona, pretnji i Holokausta. Odlikuju ga ozbiljnost, misaonost i jednostavnost.

„Izvrtanjem stvarnosti skoro do apsurda, on pokušava da tu stvarnost menja, izazove smeh i učini život podnošljivijim. S druge strane, isticanjem posebnosti, on pokušava da održi unutrašnju koheziju i identitet Jevreja koji sebe prihvataju onakvim kakvi su, daleko od idealnog”, napisala je Miroslava Kon Panić u pomenutom katalogu, uz izvrstan osvrt na Frojda i njegovo tumačenje humora kao odbrambenog mehanizma.

U programu je učestvovao i naš poznati glumac Miroslav Žužić i razonodio publiku šalama o Jevrejima. Na naročito odobravanje naišle su šale o jevrejskim majkama, toliko brižnim da postaju komične u upornim nastojanjima da zaštite svoju decu od svega i svačega. Žule je pročitao i početak priče Efraima Kišona, čuvenog izraelskog satiričara i pisca. U nastavku programa za okupljene je priređen koktel, a veče se završilo projekcijom „Nemog filma” Mela Bruksa.

Pored toga, u foajeu je postavljena i izložba printova „Duh jevrejskog humora” na kojoj su prikazani radovi komičara, pisaca i strip crtača jevrejskog porekla, kao i kolekcija jevrejskih poslovica i izreka.

Predsednik Jevrejske opštine Pančeva istakao je da su manifestacije ovog tipa veoma važne za očuvanje jevrejskog identiteta i da na najbolji način doprinose međusobnom upoznavanju različitih kultura u multietničkim sredinama.

– Mi smo registrovani kao verska organizacija, ali pored toga obavljamo i kulturne manifestacije na široj teritoriji Banata. Jedan od naših problema biće uskoro rešen. Grad Pančevo je uložio veliki napor u to da se imovina ostataka sinagoge prenese na nas i ovom prilikom zahvaljujemo na pomoći.

Želeli bismo da u budućnosti napravimo novu sinagogu, primerenu broju naših članova, koja će funkcionisati kao mali jevrejski centar za južni Banat. Mi smo uvek bili spona Izraela i Srbije. U Pančevo dolazi sve više poslovnih ljudi iz Izraela i smatram da će im jedan takav objekat puno značiti –– rekao je David Montijas.

Održan deseti festival „ETHNO.COM”

Mesto egzotičnih ukrštanja

Tradicija Srbije između Istoka i Zapada * World music ili brisanje granica

„ETHNO.COM” između istoka i zapada

Festival tradicionalne muzike „ETHNO.COM”, posvećen ove godine prof. Milošu Petroviću, održan je u petak, 31. avgusta, i u subotu, 1. septembra. On je dočarao publici šarolikost muzičko-foklornih formi Srbije i izvođačke stilove koji gravitiraju zvučnim paradigmama Istoka i Zapada. O fenomenu muzike sveta „ETHNO.COM” je počeo promocijom knjige „World Music u Srbiji – Tradicija, poreklo, razvoj” našeg sugrađanina dr Rastka Jakovljevića, a predstavile su je etnomuzikološkinje Irina Cvijanović i Marija Vitas, poslednjeg dana avgusta u foajeu Kulturnog centra.

Kako je istakla umetnička direktorka festivala Selena Rakočević, Jakovljević je napisao udžbenik za srednjoškolce i gimnazijalce, učesnike kviza Muzičke omladine, koji tretira poreklo, razvoj i definiciju koncepta muzike sveta ili world music-a kao žanra.

– Autor knjige objedinjuje različite pristupe i dosadašnja saznanja o jednom od savremenih fenomena popularne muzike. On tvrdi da world music treba posmatrati kao muziku čija je glavna karakteristika susret različitosti – mesto na kojem se drugačije muzičke vrste ukrštaju i dopunjuju, ukazujući na teškoće prilikom svakog preciznog određenja i klasifikovanja ovog muzičkog problema – rekla je Irina Cvijanović.

Ona je napomenula kako world music kao termin nije zaživeo u zemljama Balkana, već se koristio pojam etnomuzika. Govorila je, između ostalog, o hibridnosti, koja je u prirodi tog fenomena, i objasnila da je suština muzike sveta u negiranju i brisanju granica između tradicionalne, popularne, pa čak i umetničke muzike.

Nešto kasnije iste večeri, ljubitelji džeza su na Letnjoj pozornici uživali u odličnom zvuku i originalnoj svirci Vasila Hadžimanova i njegovog benda, koji su 15 godina prisutni na našoj muzičkoj sceni. Specifičnost ove grupe je u tome što se igra džezom i drugim stilovima, pa i balkanskim melosom. Balkanska muzika propuštena je kroz Hadžimanovljev filter, što je rezultiralo autentičnim i svežim interpretacijama tradicionalne muzike. Ka imaginarnom Istoku Drugi dan festivala „ETHNO.COM” doneo je izvrsno i zanimljivo antropološko predavanje prof. dr Ivana Čolovića, održano u foajeu KC-a. On je razmatrao sliku Istoka i Zapada u govoru o srpskoj etno-muzici. Bavio se poreklom termina world music, estetičko-ideološkom platformom koja se mogla uočiti sredinom devedesetih, ističući ideološki i politički sukob između turbo-folka i roka.

Čolović je govorio o pozitivnim i negativnim stereotipnim predstavama istočne i zapadne kulture i prisustvu egzotičnih stereotipa u govoru o srpskoj tradicionalnoj muzici. Etno-muzičari sa ovog prostora obraćaju se publici na Zapadu i pružaju im egzotičnu sliku koju nema samo Srbija već i Balkan. Takođe se osvrnuo na negativno viđenje Balkana, ali je skrenuo pažnju posetiocima i na pozitivne govore o tom području (drevnost, autentičnost, prirodnost). U svom predavanju je pratio liniju od jedne ograničene multikulturalnosti, koja je isključivala „anadolsko arlaukanje”, do šire ideje multikulturalnosti i Levanta, gde se javlja novi govor o Balkanu i srpsko-turski muzički tandemi – spajanje Istoka s Orijentom.

Na Letnjoj pozornici su u subotu, 1. septembra, nastupila dva izuzetna izvođača što promovišu stereotipe imaginarnog Istoka, interpretirajući tradicionalnu muziku shvaćenu u širem smislu. Prvo se predstavila Divna Ljubojević, koja je sa sastavom „Melodi” održala više od 600 koncerata u Srbiji i širom sveta. Pančevačka publika čula je pažljivo odabrana i kvalitetno izvedena dela duhovne muzike vizantijskog usmerenja nastala u rasponu od 13. do 20. veka.

Pavle Aksentijević i grupa „Zapis” dali su zatvaranju festivala posebnu draž. Kratak prvi blok bio je posvećen crkvenoj muzici, a potom je usledila etno-muzika s Kosmeta, iz južne Srbije i stare Srbije, prema zapisima Stevana Mokranjca i Miodraga Vasiljevića. Osobenost ovih melodija jeste to da su aranžirane i izvedene u duhu gradske muzike iz poznog srednjeg veka.

Ovogodišnjim „ETHNO.COM-om” zaokružena je celina, kojoj je Selena Rakočević dala svojevrstan autorski pečat. Sledeće godine biće štampana publikacija koja će obuhvatiti svih deset godina festivala. Kako je najavio Slobodan Tanasijević, muzički urednik Kulturnog centra, od naredne godine uslediće zaokret u koncepciji manifestacije. Pančevo će dobiti „ETHNO.COM” World Music Festival, što će iziskivati više novca, ali će predstavljati svima nov izazov.

„Pečat u crvenom vosku” na francuskom jeziku

Dve Žakline i Pančevo kao spona

Tajni pogled u misteriju prošlih života

Žaklin Biseron i Žaklina Kiš Jocić

Pančevačka književnica Žaklina Kiš Jocić dobro je poznata našoj čitalačkoj publici. Posebnu pažnju privukao je njen roman „Pečat u crvenom vosku” objavljen 2010. godine u izdanju „Lagune”. Knjiga je doživela i svoje drugo izdanje, a sudeći po interesovanju čitalaca, njeni putevi se tek otvaraju. Reč je o izuzetno zanimljivom delu koje se čita bez daha, s uspešnim i uverljivim opisima događaja i ličnosti iz istorije Pančeva.

Posebnu draž romanu daje i neobična fabula zasnovana na hipnoterapiji, regresiji i misterijama prošlih života.

Način na koji je autorka iskombinovala prošlost i sadašnjost svoje junakinje stvara napetu, dinamičnu i gotovo fantastičnu priču u kojoj svako može da pronađe nešto za sebe. Pritom, jezik kojim se pripoveda je jednostavan, lagan i gotovo teče dok pred čitaočevim očima vaskrsavaju slike starog Pančeva, mutne vode Tamiša i nesrećne junakinje koja krije tajnu svog porekla čak i od sebe same.

– Roman je vrlo slojevit i ljudi su ga doživljavali na više nivoa. Neko je u njemu, pre svega, video fantastičan prikaz istorije Pančeva s kraja 19. i početka 20. veka, a neko je pažnju usmerio ka intrigantnoj temi vraćanja u prošle živote. U poslednje vreme urađene su brojne naučne studije koje dokazuju da hipnoterapija može puno da pomogne u lečenju mnogih psiholoških poremećaja, neuroza, pa i psihoza.

Prema jednoj teoriji, iz prošlih života u sadašnji prenosimo emotivna sećanja. Dokazano je da su mnogi ljudi koji su se podvrgli hipnoterapiji i regresiji, kao i razrešavanju svojih konflikata iz prošlih života (ukoliko prošli životi postoje) dostigli izuzetno poboljšanje u rešavanju svojih problema u sadašnjosti.

Roman je nastao na osnovu istinite ispovesti osobe koja se podvrgla hipnoterapiji, a koja je želela da ostane anonimna za čitalačku publiku. Naravno, sam roman je u velikoj meri plod fikcije, ali u njemu ima i mnogo autentičnih detalja koji se tiču njenih iskustava s te hipnoterapije – otkrila nam je Žaklina Kiš Jocić, uz napomenu da se bavila i ulogom masona i njihovim uticajem na život običnih ljudi, kako u prošlosti tako i u današnjem vremenu.

Uzbudljiv roman privukao je pažnju i slikarke, prevodioca i diplomiranog slaviste (na Univerzitetu u Sorboni) Žaklin Biseron. Preko interneta (tačnije, preko „Fejsbuka”) dve Žakline su stupile u kontakt i vrlo brzo je postignut dogovor o prevodu knjige na francuski jezik. Žaklin je takođe poreklom Pančevka.

Njena majka se rodila u ovom gradu i tu je živela do svoje dvadesete godine, udaje i odlaska u Francusku. S prevođenjem romana počela je proletos i uskoro će se pojaviti izdanje na francuskom jeziku. Izdavač će biti kuća „Privat” iz Tuluza, jedna od najpoznatijih u tom delu Francuske. Poseban problem u prevođenju predstavljala je dilema kako u francuskom izdanju napisati reč Pančevo. Žaklin nije htela da koristi fonetsku transkripciju i napiše Pantchevo, jer je želela da francuskim čitaocima olakša put ka dodatnim informacija o događajima i likovima iz knjige. Zbog toga je ime grada napisano kao Pancevo, onako kako se to ime može koristiti prilikom pretrage na internetu. Pored tog uslovno rečeno problemčića, prevod joj nije predstavljao nikakav napor i radila ga je sa zadovoljstvom.

– Ja sam Žaklinin roman pročitala za dva dana i bio mi je lak za prevod jer me je veoma zainteresovao. Posao mi je olakšalo i to što puno čitam istorijske romane na francuskom jeziku tako da mi nije bilo teško da pronađem arhaične termine neophodne za istorijski deo romana – rekla je Žaklin Biseron i dodala da je odmalena veoma vezana za Pančevo, grad u kome ima porodicu i prijatelje.

Uskoro će biti održana i promocija novog romana Žakline Kiš „Druga šansa” nakon čega će se pristupiti i prevodu na francuski. Dve Žakline su, zahvaljujući internetu i „slučajnostima”, pronašle jedna drugu i reč „Pančevo” će u narednom periodu, bez sumnje još dugo lomiti jezike francuskih čitalaca. U svakom slučaju, ovo je veoma lep primer saradnje dveju uspešnih žena, a roman „Pečat u crvenom vosku” ne treba propustiti.

Lepota interkulturalnosti

Veče makedonske poezije

Poezija i kultura grade mostove među ljudima

Udruženje makedonske zajednice „German” iz Glogonja formirano je pre godinu dana s ciljem da promoviše makedonsku kulturu. Na čelu organizacije su Srećan Krstić i Maja Georgievska, koji su ove jeseni pokrenuli akciju upoznavanja sugrađana s makedonskom poezijom. Karavan pesnika koji pišu na ovom jeziku ili u svom stvaralaštvu obrađuju teme vezane za Makedoniju stigao je 3. septembra u pančevački Dom omladine.

Kako je objasnio Viktor Šećerovski, veliki poznavalac makedonske književnosti i voditelj programa, Dani makedonske kulture se već sedam godina održavaju u Srbiji.

Turneja je krenula iz Obrenovca, a pesničke večeri biće upriličene i u Kačarevu, Glogonju, Jabuci, Zrenjaninu, Novom Sadu, Vršcu i Subotici.

– Veoma je teško organizovati ovakve manifestacije, pa bih htela da za podršku zahvalim Savetu za nacionalnu manjinu Makedonaca, Viktoru Šećerovskom, direktoru „NIU MIIC-a” i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu. Želimo da i ljudi u malim mestima dobiju priliku da čuju ovu poeziju i očekujemo odličnu posetu. Takođe, poklonili smo 120 knjiga Domu omladine u Pančevu, oko 100 knjiga domovima kulture u Kačarevu i Glogonju, kao i Domu kulture „Kočo Racin” u Jabuci – rekla je Georgievska.

Dobrodošlicu pesnicima poželela je direktorka Doma omladine Danamarija Serdar. U prijatnoj atmosferi svoju poeziju su čitali: Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije, pesnik Mićo Cvijetić, glavni urednik „Književnih novina”, Branislav Veljković, urednik „Književnih novina”, Ilija Betinski, pesnik i prevodilac s makedonskog, Miljurko Vukadinović, voditelj čuvene tribine u Francuskoj 7, Biljana Obradović Donoski, pesnikinja sa Žabnjaka, Dušica Ilin i Iskra Peneva, mlada autorka koja piše na makedonskom i srpskom jeziku.

Iako svako od učesnika govori najmanje dva jezika, složili su se da je najvažniji onaj treći koji ih spaja, a to je jezik poezije. Viktor Šećerovski je istakao da jedino poezija i kultura među ljudima grade mostove koji se nikada ne ruše, a da su ovakve večeri stvorene za upoznavanje i međusobno približavanje različitih kultura i tradicija. On je rekao da možda na ovoj književnoj večeri ima više učesnika nego publike, ali da kao moto makedonskog časopisa „Videlo” stoji: „Koliko smo, toliko smo, dovoljno nas je.” Poezija nikada nije bila predmet interesovanja većine.

Radomir Andrić je govorio o svom pesničkom iskustvu balkanskog pevača, o festivalu u Strugi, o svojoj prvoj objavljenoj pesmi u kojoj govori o Ohridu i nagradi za najboljeg pesnika, dobijenoj ove godine u Bitolju. Učesnici su diskutovali i na temu položaja pesnika u društvu, a osim poezije govorili su i aforizme, koji su izazvali oduševljenje i ovacije publike.

Na kraju su svi prisutni poželeli da se ovakva druženja što češće organizuju jer ona doprinose širenju vidika i međusobnom upoznavanju različitih kultura.