Nezaboravno s putovanja (9)

Piše: Ljubomir Ristanović

Kuća Ernesta Hemingveja

„Oh, moj mohito u Bodegiti, moj daikiri u Floriditi”, uzdisao je Hemingvej * Žalio što ne može da se pridruži Kastru u borbi * Nobelovac 20 godina živeo na Kubi

Ovaj svojevrsni muzej se ne otvara, nego se njegovi delovi razgledaju kroz otvorene prozore

Poput „Bodegite” ili kuće Hose Martija, postoji još jedan spomenik u Havani koji ne zaobilazi nijedan putnik; to je velika kuća, letnjikovac čuvenog severnoameričkog pisca, nobelovca Ernesta Hemingveja. Ona se nalazi na brežuljku s velikim zelenim livadama, na periferiji grada, gde pažnju zaokupljaju čitavi parkovi bujnog tropskog drveća. Ovaj deo glavnog grada Kube zove se „Imanje svetionika” – San Fransisko de Paula.

Imanje je ograđeno žicom.

Nedaleko od ulaza u kompleks je brodica „Pilar”, kojom je pisac lutao po okolnim morima. Na njoj je nastalo čuveno delo „Starac i more”.

Dom pun trofeja

S leve strane, ispod velike kuće, nalazi se desetak metara visok toranj, s malom sobom na vrhu, u kojoj je pisac mislio i mogao da radi, ali veoma retko, jer mu se nije dopadalo da bude „iznad tla”. Pored tornja je i mali bazen u kome se Hemingvej osvežavao u vrelim havanskim danima i noćima.

Nedaleko od malog bazena je drvo s belom, nežnom korom, u koju su, celom površinom, urezana imena i drugi znaci.

Oko starih potpisa, decenijama ranije urezanih, kora se raširila i sad liči na levkaste izrasline.

Kuća je prizemna, dugačka i široka, prostorije se ređaju jedna za drugom sa široko otvorenim vratima, pa nesmetano možete proći od ulaza do pročelja kako biste sve videli. Posle obilaska, jasno možete zaključiti da kuća ima samo ono što je jednoj porodici potrebno za svakidašnji život. U njoj nema ničega luksuznog, osim velikih, verovatno kristalnih, lustera.

Ovaj svojevrsni muzej obično se ne otvara, nego se njegovi delovi razgledaju kroz široke, otvorene prozore. Ipak, pošto smo stražarima objasnili da smo novinari iz daleke evropske zemlje, pustili su nas da uđemo.

Stepenice vode u malu radnu sobu u kojoj su verovatno nastale mnoge briljantne stranice velikog pisca. U njoj je veliki radni sto od politiranog drveta boje kafe, baš kao i velika stolica. Na stolu je čitava hrpa raznih piščevih trofeja, medalja, odlikovanja; takođe, jedno pero za pisanje od neke velike ptice i figure raznih životinja izrađene od drveta.

Ispod prozora koji gleda na dvorište je nekoliko pari cipela i sandala, a malo dalje, u vitrini, desetak vrsta pištolja i noževa. Na zidovima stoje okačene preparirane glave raznih životinja, uglavnom trofeji koje je sam pisac i strastveni lovac ulovio na svojim putovanjima po svetu.

Korida i police s knjigama

Iza manje, radne sobe, nalazi se veća prostorija koja ima postelju za popodnevno odmaranje, a s desne strane, pored kreveta, možete videti čitavu gomilu prispelih, neotvorenih poštanskih pošiljki i pisama. Sve to je, verovatno, stiglo posle piščeve smrti.

Kraj zidova su mnogobrojne police s knjigama i, opet, mnogi trofeji iz lova, a uglavnom su to razne rogate, velike i male životinje.

U nastavku je velika soba za odmor i dnevni boravak. U sredini prostorije je polukružni trosed, s foteljama ispred njega. Na zidovima su brojne slike i većinom su to motivi koride poznatog španskog autora Roberta Dominga, koji je bio dobar prijatelj Ernesta Hemingveja. Jedna velika slika je, zapravo, plakat za najavu koride i na njemu piše: „Korida bikova, ponedeljak, 28. avgusta 1933, u 4,30 posle podne – Madrid. Videćete šest izvanrednih, odabranih bikova...” U ovoj sobi, na stolu su i flaše s pićem, pa možete videti: bakardi, rum, tekila, kampari, vermut i razne vrste mineralne vode. S leve strane prozora nalazi se jedan veoma stari radio-prijemnik i opet ormani i police s knjigama.

Kraj malog bifea je knjiga „,Dajte mi brodić da zaplovim”, a malo dalje stoličica na kojoj piše: „Jadni stari tata...”. I u kupatilu je mala polica s knjigama, a tamo su i dve-tri tegle s tečnošću u kojoj su prezervirane razne male životinje.

Iza ove prostorije je veliki salon sa starim nameštajem i trosedom sa stolicama, a sve je prekriveno kožama divljih životinja. Tu je i fotografija pisca sa suprugom ispred kuće.

Spavaća soba je kao i svaka druga – dve udobne postelje i ormani za odeću. U trpezariji je veliki sto sa šest stolica i osam fotelja, a opet je cela prostorija ukrašena slikama i predmetima iz lova, kožama životinja...

Ceo ovaj brežuljkasti kompleks s livadama, tropskim drvećem, palmama i velikom kućom ima oko devet hektara površine. Hemingvej je ovde povremeno živeo od 1939. do 1959. U tom mirnom havanskom domu stvorene su najlepše priče čuvenog pisca i nobelovca.