Pancevac Online

Broj 4470 · 06.09.2012.

Hronika

Čitaoci fotografišu

Pravila su jasna

Kliknite za veci prikaz

Jedna naša sugrađanka uslikala je 28. jula, u 19.15, vozilo komunalne policije parkirano na zelenoj površini. Kada je to postavila na „Fejsbuk”, usledili su prilično oštri komentari na tu temu. Pravila igre su jasna. Ako je neko nadležan da uspostavi red u gradu, onda mora da pođe od sebe i da koriguje sopstveno ponašanje.

Fotografišite i vi komunalni nered u Pančevu, ima ga gdegod se okrenete, i pošaljite nam te snimke na mejl adresu: pancevac@ pancevac-online.rs.

D. M.


Korak po korak našim gradom

Putem herojske ulice

Kliknite za veci prikaz

Jedna od najdužih ulica u Pančevu jeste Ulica Stevana Šupljikca. Ime je dobila po austrijskom general-majoru i prvom vojvodi Srpske Vojvodine. On je rođen u graničarskoj porodici. U austrijsku vojsku je stupio 1805. godine, a posle stvaranja Ilirskih provincija 1809. prešao je u francusku vojsku i bio ađutant maršala Marmonta. Tokom rata s Rusijom odlikovao ga je francuski car Napoleon Prvi Bonaparta zbog osobite hrabrosti. Ponovo je primljen u austrijsku vojsku 1814. godine. Na Majskoj skupštini Srba u Sremskim Karlovcima proglašen je za prvog vojvodu Srpske Vojvodine i u tom svojstvu je pristupio reorganizaciji jedinica za borbu protiv Mađara.

Vrhovni vojni zapovednik srpskih narodnih odreda postao je 6. oktobra, ali je ubrzo (15. decembra) umro u Pančevu. Sahranjen je u Krušedolu.

Ova ulica se prvobitno zvala Baštenska, ali je njen naziv promenjen 1946. godine i tako je ostalo do dan-danas. Ona povezuje Teslu, Kotež 1 i 2 i Gornji grad. Iako je veoma duga, u njoj nema mnogo značajnih istorijskih i kulturnih objekata.

Na samom početku ulice nalazi se krst do kojeg tokom pravoslavnih praznika dolazi litija iz Preobraženjske crkve. Na postolju krsta naslikani su Sveti Jovan Krstitelj, Paraskeva, Sveti Nikola i Vaskrsenje gospodnje. Preko puta krsta podignut je spomenik u čast crvenoarmejcima i partizanima koji su svoje živote dali za oslobođenje grada 1944. godine. Spomenik je podigla antifašistička organizacija i trenutno je veoma lošem stanju. Pored je i stajalište za gradske autobuse. Nedaleko odatle nalazi nalazi se pivara „Efes Vajfert”.

Staro protestantsko groblje nalazi se nekoliko metara od pivare. Ono je nedavno obnovljeno i otvoreno kao pravoslavno groblje. U kući u Ulici Stevana Šupljikca 1a u Gornjem gradu jedno vreme je živeo vojvoda. U tom objektu je i preminuo.

Iz ove ulice se može izaći na put za Kovin i za Vršac.

A. Baba


Skener i dalje u kvaru

Naredni ili neki drugi ponedeljak?

Skener u Opštoj bolnici u kvaru je još od 24. jula. Zbog toga se već čitavih mesec i po dana pacijenti iz Pančeva šalju u beogradske zdravstvene ustanove. Pitali smo direktora Opšte bolnice dr Milana Milića koliko će to stanje još da traje.

– Ovlašćeni serviseri će za dva-tri dana ugraditi deo i tada će se videti da li će time biti završena popravka. Ukoliko se ispostavi da je to jedini kvar, skener će početi da radi već od ponedeljka. Međutim, ako je u pitanju još neki problem, serviseri će dati procenu o tome dokle će popravka da traje – rekao je dr Milan Milić.

Deo koji će ovih dana biti ugrađen u skener dostavljen je iz Amerike i veoma je skup. Novac, a reč je o 1.300.000 dinara, obezbedila je AP Vojvodina.

D. M.


Hitna pomoć

Preopterećenost naše službe

Kliknite za veci prikaz
Piše dr Miroslav Tepšić

Septembar je počeo s visokim temperaturama, a prognoze kažu da će ceo mesec biti topliji od proseka za ovo doba godine. Jutarnji i popodnevni sati su umereniji i dozvoljavaju nam više aktivnosti napolju.

Ipak, trebalo bi i dalje da budemo oprezni, pogotovo kada je reč o unosu tečnosti.

Stariji sugrađani, hronični pacijenti i oni teško pokretni pod većim su zdravstvenim rizicima.

Moždani udar je bio predmet mnogobrojnih naših intervencija i transporta od Opšte bolnice Pančevo do tercijarnih ustanova.

Velike probleme u radu zadavala nam je činjenica da je pančevački skener u kvaru. Svaki ozbiljniji pacijent koji se ovim putem dijagnostikuje morao je biti transportovan do najbližeg skenera u Beogradu. Ako tome dodamo konzilijume, kontrolne preglede, traumatizovane pacijente, one koji se voze na rehabilitaciju u Melence i Stari Slankamen, psihijatrijske pacijente koji se transportuju u Kovin, naše sugrađane koji su se razboleli u udaljenim mestima, kao što su Leskovac ili Podgorica, onda je svakom laiku jasno da ovo ne može da se obavi s tri transportne ekipe. U ovakvim situacijama automehaničar postaje transporter, perač postaje vozač, urgentna ekipa se deli da bi bila transportna, a prekovremeni rad je više pravilo nego izuzetak. Na svu tu muku, neretko se naši zaposleni nalaze u situacijama da im se zabranjuje povratak, sve dok se pacijent dijagnostički ne obradi u drugoj ustanovi. To često traje satima. Za nas koji se bavimo urgentnom medicinom najveća kazna je kada smo zarobljeni u čekaonici neke zdravstvene ustanove i kada se osećamo beskorisno. Za to vreme ostali članovi smene trpe intenzivan stres i napor kako bi obavili poverene im zadatke. Moguće rešenje za rasterećenje naše službe vidimo u formiranju barem jednog transportnog tima u okviru pančevačke bolnice. Svesni smo materijalnih teškoća u kojima je zdravstvo, ali zajedničkim snagama lakše ćemo doći do rešenja.

Mnoge sugrađane je rastužila vest o još jednom gubitku mladog života. Vožnja motociklom završila se tragično za devetnaestogodišnjeg mladića. Nije prilika da donosimo prerane sudove o samom događaju, ali ostaje samo nada da ćemo ređe viđati ovakve nesreće na našim ulicama.


Gde je istina o podizanju vetrozaštitnih pojaseva?

Košava će nekog da oduva

Javnost čeka da sazna činjenice

Gradsko veće je na predlog svog člana Gorana Pandurova 28. avgusta formiralo radnu grupu čiji je zadatak bio taj da ispita realizaciju ugovora o podizanju vetrozaštitnih pojaseva iz decembra 2011. vrednog 40 miliona dinara, i da u roku od sedam dana izvesti pančevačku izvršnu vlast o tome ima li propusta i ko je odgovoran za njih.

Pandurov je izneo sumnje da u ovom poslu ima ozbiljnih propusta, navodeći kako je zasađeno manje od 30 procenata mladica raznog drveća, a naplaćeno dvostruko više novca. On je na osnovu svoje slobodne procene utvrdio kako je korov prekrio najveći deo sadnica, kao i da se 50 do 70 procenata njih osušilo, priznajući pritom kako uzrok tome može biti i velika višemesečna suša.

Odlukom Veća razrešena je komunalna inspektorka Ilona Apro Krstić, zadužena za kontrolu poštovanja ugovora pod izgovorom da je bila u sukobu interesa.

Do zaključenja ovog broja našeg lista u sredu 5. septembra nije rečeno da li je radna grupa završila svoj posao. Jelenka Novaković, prethodna većnica za poljoprivredu, u telefonskom razgovoru je samo kratko izjavila kako je reč o „paušalnim i subjektivnim procenama jednog čoveka (Gorana Pandurova prim. aut.) koji nije ni razmatrao činjenice iz ugovora, te da mu je cilj najverovatnije da pusti glasinu, a da potom izveštaj radne grupe, koja će utvrditi kako nema nepravilnosti, dobije neuporedivo manju medijsku pažnju”.

Prema saznanjima „Pančevca” tekst ugovora i analiza nadležnog većnika ne slažu se utoliko što su sa 23 miliona dinara dosad isplaćena izvođaču pokriveni ne samo troškovi nabavke sadnica, kako tvrdi Pandurov, već i geodetske pripreme i uređenje terena na kojima su vetrozaštitni pojasevi podignuti. Osim toga, ovim novcem plaćen je još jedan broj sadnica koje u rasadnicima čekaju jesenju sezonu sadnje. Prema izvorima našeg lista, od navedenog novca 10 miliona je iz pančevačkog budžeta, a preostalih 13 miliona dala je Vlada Vojvodine. Pokrajinska vlast utvrdila je kako je sve sprovedeno u skladu s ugovorom.

Postoje indicije i da nije sve jasno ni u vezi s razrešenjem inspektorke Apro Krstić, ali da bi trebalo sačekati izveštaj radne grupe. Iz njega bi trebalo da bude jasno da li je po sredi zloupotreba budžetskih sredstava, kako se implicitno može zaključiti na osnovu odluke Gradskog veća, ili čitav slučaj ima drugačiju pozadinu.

D. V.


Proširena pozitivna lista lekova

Novi lekovi i hronične nestašice

Od 1. septembra Republički fond za zdravstveno osiguranje proširio je pozitivnu listu lekova sa 47 medikamenata, a 22 leka su skinuta sa A liste. Kako smo saznali od dr Slavice Đurice, direktorke pančevačke filijale RFZO, na recept će od sada moći da se dobiju lekovi za neurološka oboljenja, medikamenti za decu, poput sirupa „paracetamola” i „panaterma”, koji se koriste za snižavanje temperature, kao i „enterofuril” za akutnu dijareju kod dece do sedam godina. Na A listi je i lek „opverol” protiv dečje paralize, a medikamentima za snižavanje krvnog pritiska „repril” i „olanzapin” snižena je cena za 20, odnosno 50 odsto. Kako je za naš list rekla Branislava Jocić Milosavljević, farmaceutkinja zadužena za centralno snabdevanje lekova Apoteke Pančevo, najveća novina na listi odnosi se na sirupe za snižavanje temperature kod dece. Naime, sa A liste skinut je sirup „brufen”, koji i pored najava još nije stigao u apoteke, a umesto njega na recept će se dobijati sirup „paracetamol”. Ova dva leka, objašnjava naša sagovornica, nisu istog hemijskog sastava, ali su i jedan i drugi efikasni za skidanje temperature. Od sada na pozitivnoj listi je i digestivni lek „kreon”, koga još nema u apotekama. Kada je o nestašici medikamenata reč, u pančevačkoj Apoteci trenutno nema lekova: „flugalin”, „lopion”, „daonil” „rivotril” i „lasiks” za koji postoji paralelni lek „furosemid”, koji se takođe dobija na recept. Na rafovima nema ni „madopara” koji bi, prema najavama dobavljača, trebalo da stigne u apoteke do polovine septembra.

I. P.


Tragedija u naselju „Misa”

Devetnaestogodišnjak poginuo na motoru

Mladić, po svemu sudeći, udario glavom u betonski stub * Nije nosio zaštitnu kacigu * Prošle godine poginulo 70 motociklista u Srbiji

Kliknite za veci prikaz
Vožnja motora završila se kobno

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 4. septembra, u 15.40, u Bosanskoj ulici, na Misi, poginuo je Dušan Soleša, rođen 1993. godine. Istragom će biti utvrđeno šta je uzrok nesreće, a jedino što je poznato jeste to da je on vozio motor i da je u blizini restorana „Arč” pao na asfalt. Povrede koje je zadobio bile su toliko teške da je na mestu ostao mrtav. U Hitnoj pomoći smo saznali i da nije nosio zaštitnu kacigu i da je, po svemu sudeći, udario glavom u betonski stub.

Prema podacima saobraćajne policije, u Srbiji se tokom 2011. godine dogodilo 1.300 saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali vozači dvotočkaša. Poginulo je njih 70, a povređeno više od 1.200.

Inače, Pančevo spada u grupu srpskih gradova u kojima je najveći rizik od stradanja motociklista u saobraćaju.

Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća u kojima su oni stradali bili su prebrza vožnja, nepropisno preticanje i uključivanje u saobraćaj, neustupanje prvenstva prolaza, kao i nenošenje homologovanih (ojačanih) kaciga koje ublažavaju povrede i posledice padova na beton. Za znatan procenat udesa kobnih za motocikliste krivi su vozači automobila koji nisu uključivali migavce pred skretanje, neoprezno su izlazili iz sporednih ulica ili su se nepažljivo uključivali u saobraćaj s parkinga itd.

Posebno je zabrinjavajuće što dve trećine nastradalih čine mladi do 30 godina.

Ocenjeno je da su oni najugroženija kategorija u saobraćaju i da najčešće stradaju tokom letnjeg perioda, ali i na kraju sezone, tokom septembra i oktobra.

Zbog ovakve i sličnih tragedija koje se, nažalost, često dešavaju na našim ulicama i putevima Auto-moto savez Srbije od 2. do 9. septembra organizuje akciju „Kaciga glavu čuva”. Tokom njenog trajanja motociklistima i vozačima skutera u gradovima širom Srbije koji su članovi AMSS-a biće poklonjeno 500 homologovanih kaciga.

Mihajlo Gligorić


Intervju: Jozef Levi, ambasador Izraela u Srbiji

Sudbine koje se prepliću

Između Izraela i Srbije postoje velike simpatije i solidarnost * Najveći potencijal za ekonomsku saradnju je u poljoprivredi

Kliknite za veci prikaz
Izrael: bliski odnosi dveju udaljenih zemalja
Kliknite za veci prikaz

Povodom manifestacije „Izrael u Pančevu”, koja će biti održana od 13. do 17. septembra u našem gradu, razgovarali smo s Jozefom Levijem, ambasadorom te države u Beogradu. Namera organizatora je da našim sugrađanima što više približi ovu zemlju, kroz prikaz njene istorije i svakidašnjeg savremenog života. U razgovoru s ambasadorom Levijem obuhvatili smo te, ali i neke druge teme.

PANČEVAC: Vaša ekselencijo, jednom prilikom ste napisali da između naših naroda postoje velike sličnosti. Koliko je važno organizovanje ovakih priredbi za zbližavanje Srbije i Izraela?

LEVI: Ovo je divna prilika da se Pančevci upoznaju ne samo s državom Izrael već i s prisustvom jevrejske zajednice u Pančevu. Oko 60 odsto nas ne živi u Izraelu, a nakon holokausta u Srbiji je preostala tek mala zajednica naših sunarodnika.

Biće ovo sjajna prilika da se ljudi upoznaju s posebnom ulogom koju su Jevreji imali u istoriji srpskih gradova poput Pančeva, kao i s dobrim saživotom koji je generacijama vladao među Srbima i Jevrejima.

Jevreji, Srbi i Romi su u mnogim slučajevima zajedno stradali i bili sahranjivani u istim grobnicama, tako da su naše sudbine uveliko isprepletane. Čak 87 odsto Jevreja u Srbiji je ubijeno, i to je tragična činjenica koja nas prati do danas.

Događaj koji će biti organizovan u Pančevu pokazaće da su oni zajednica kao i svaka druga, koja ima svoj svakodnevni život, radosti, muziku, kuhinju, i to će biti veliki doprinos međusobnom razumevanju. Treba takođe pokazati i veliku našu zahvalnost prema Srbima, kao jednoj od malobrojnih nacija u Evropi kod kojih antisemitizam nikad nije našao plodno tlo.

PANČEVAC: U kojoj meri ćđe prikazivanje svakodnevnog života u savremenom Izraelu doprineti zbližavanju dvaju naroda?

LEVI: Najbolji način za zbližavanje s jednom zemljom jeste upoznavanje svakodnevnog života u njoj. Svi Srbi koji posete Izrael iznenade se sličnostima koje postoje među našim narodima. Zbog toga se mnogi Jevreji koji dođu ovde osećaju kao kod kuće. Među našim zemljama ima veoma mnogo simpatija i solidarnosti, što nije samo stvar balkansko-mediteranskog mentaliteta, već i istorijskih veza između naša dva naroda. Stanovnici Izraela žive pod stalnim bezbednosnim pretnjama, ali uprkos tome oni su poznati po svom nesalomivom duhu, po vrlo kreativnoj kulturi i po bogatom noćnom životu i zato pozivam Pančevce da nas posete.

PANČEVAC: Koliko je jevrejska zajednica u Srbiji važan most u saradnji dveju zemalja?

LEVI: Nakon pogroma koji su počinili nacisti, u Pančevu živi svega 250 Jevreja. Ambasada ima odličnu saradnju s gospodom Montijasom i Singerom, a prilikom posete njihovoj zajednici bio sam iznenađen koliko su aktivni u očuvanju svog identiteta. Ali oni su veoma uključeni i u život lokalne zajednice jer se osećaju kao građani Srbije i sa svojim komšijama imaju dobre odnose. Zahvalni smo što su antisemitski incidenti u vašem gradu vrlo retki, a u Jevrejskoj opštini su nam rekli kako se osećaju sigurno i slobodno, što se danas u Evropi ne sreće često.

Glavni razlozi za to su prirodne simpatije koje postoje između Srba i Jevreja, ali i to što vlasti daju sve od sebe da zaštite Jevreje.

PANČEVAC: Kako ocenjujete današnje odnose Srbije i Izraela?

LEVI: Beograd smatramo jednom od prema nama najprijateljskije nastrojenih evropskih prestonica. Ja sam se ovde vratio jer sam, boraveći u Srbiji kao zamenik ambasadora od 1999. do 2001, spoznao koliko je divan srpski narod. Tada sam često dolazio u Pančevo, sretao se s ljudima i tadašnjim predsednikom opštine (Srđanom Mikovićem prim. aut) i odavde sam poneo veoma lepe uspomene. Međutim, postoji otvoreno i veoma komplikovano pitanje restitucije jevrejske imovine konfiskovane tokom rata. To je najpre moralno, ali i pitanje namirivanja pravde. U Pančevu sam video mesto gde se nalazila sinagoga koja je nekada predstavljala deo panorame grada.

Danas ni sama zgrada ne postoji jer je srušena nakon rata.

PANČEVAC: Nedavno je lokalna vlast donela odluku da taj plac bude vraćđen Jevrejskoj opštini.

LEVI: To je veoma dobra vest i ja zahvaljujem svima koji su doneli takvu odluku. Mislim da će Pančevo biti dobar primer drugim gradovima kad je reč o pokazivanju privrženosti građanima jevrejskog porekla. Nadam se da ću čuti nešto više o tome kada budem posetio Pančevo.

PANČEVAC: Gde vidite mogućđnosti za proširenje saradnje između Izraela i Srbije?

LEVI: Na mnogim poljima, ali pre svega na ekonomskom. Izraelske firme uložile su do sad 1,2 milijarde evra u razne projekte i nastavićeu tom pravcu. U Pančevu je izgrađen „Aviv park”, a znam za još neke planove širenja izraelskog prisustva u vašem gradu. Izraelci ulažu u nekretnine i poljoprivredu. Suša je dramatično pogodila useve u Vojvodini, a izraelske kompanije su razvile sofisticirane metode navodnjavanja koje omogućavaju vrlo visoke prinose bez zavisnosti od kiše. Srbija ima sjajne reke i verujem da bi pametan pristup poljoprivredi pokrenuo ekonomiju. Ja sam veliki poštovalac vaše zemlje i iskreno verujem da bi vrlo lako mogla da hrani centralnu Evropu. Sve zavisi od vas. Niko vas neće sprečavati da steknete uspešnu ekonomiju, jer imate najbolje naučnike, velike umove, divnu zemlju, na kojoj možemo samo da vam zavidimo, i odličnu poziciju u srcu Evrope. Kad sve to uzmemo u obzir jasno je da možete stvoriti uslove za pokretanje ekonomije i izgradnju ugleda u svetu.

Izazovi su veliki, ali je uspeh nadohvat ruke.

D. Vukašinović


Radovi mogu da počnu već sutra

Bolnički krug vapi za sređivanjem

Grad, javna preduzeća i Bolnica na istom zadatku * Sredstva za tu namenu odredila bivša vladajuća garnitura

Kliknite za veci prikaz
Pola miliona, a mnoštvo problema

Sramotno loše stanje dvorišta u krugu Opšte bolnice bio je razlog zbog kojeg su se u sredu, 5. septembra, u njemu obreli dr Dušan Malić, novi većnik za zdravstvo, dr Milan Milić, direktor Bolnice, dr Novica Đorđević, pomoćnik direktora, i predstavnici „Zelenila”, Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva i „Higijene”. Tom prilikom je dogovoreno da se što pre zabrani parkiranje vozila u bolničkom krugu, kao i to da se dvorište uredi, izravna i ozeleni. Budžet, koji je za tu namenu odredio bivši saziv Skupštine grada, više je nego skroman i iznosi 500.000 dinara.

Samo najneophodnije

Svestan da taj iznos ne može da pokrije sve izdatke za sređivanje dvorišta, doktor Milić je predložio da Bolnica dogovori kompenzacije s javno-komunalnim preduzećima, tako što će ponuditi najpovoljnije cene za sistematske preglede zaposlenih. Međutim, tokom konferencije za novinare ispostavilo se da već postoje određene kompenzacije, pa je to pod znakom pitanja.

– Obišao sam mnoge bolnice po Srbiji, ali bolnički krug nigde nije u toliko lošem stanju kao ovaj ovde. Naš cilj je da radovi otpočnu što pre, da se ne radi ništa što je glomazno i predimenzionirano nego ono najneophodnije. Za tako nešto nije nam potrebno ni republičko ministrastvo niti sekretarijat u Novom Sadu, jer ovde postoje kapaciteti za tako nešto. Predlažem rukovodstvu Bolnice da već sutra zabrani parkiranje na ovom, trenutno najvećem besplatnom, parkingu u gradu – zaključio je većnik za zdravstvo.

Direktor „Zelenila” Dragan Katuca ocenio je da će zadatak tog preduzeća biti da do kraja nedelje pošalje inženjere koji će zajedno s direktorom Bolnice odrediti prioritete u uređenju.

– Na osnovu toga ćemo znati da li ima dovoljno sredstava da se ta priča završi. Ako ne, postoje i drugi načini da se Bolnici izađe u susret, bilo kroz kompenzacije ili donacije zelenila i mobilijara – objasnio je Katuca.

Planovi i novac

Darko Todorović, pomoćnik direktorke za komunalne poslove pri JKP-u„Higijena”, rekao je da ta firma ima kapaciteta da brzo odgovori na zadatke, tj. da pomogneu čišćenju dvorišta, ravnanju, postavljanju stubića za onemogućavanje vozila da uđu u krug i postavljanje saobraćajnih znakova. Ljiljana Carić iz Direkcije izjavila je da to preduzeće može da pomogne savetima.

Ona je podsetila da je neophodno da JKP „Vodovod i kanalizacija” sanira šahtove i da se naprave barijere kako vozila ne bi ulazila u dvorište.

Direktor dr Milan Milić rekao je da problem lošeg stanja bolničkog kruga nije od juče, ali da je medicinski deo, odnosno ulaganje u osnovnu delatnost, uvek prioritet u odnosu na uređenje dvorišta.

– Imamo veliko dvorište na površini od pet hektara.

Ostali su tragovi izgradnje hirurškog sektora, a bila je ideja da se u okviru ovih radova i rekonstrukcije Internističkog odeljenja uredi i ceo bolnički krug. Međutim, ovaj projekat je prekinut i problemi su se nagomilali – rekao je direktor Bolnice.

Pitanje „bolničkog parkinga” nastalo je usled činjenice da ima nekoliko kolskih ulaza u dvorište, a dr Milan Milić kaže da dosad Bolnica nije imala sredstava da napravi barijere i rampe. To je bilo u planu, ali uvek manjkaju sredstva.

Trenutno se o izgledu dvorišta staraju dva radnika, koje Bolnica plaća iz sopstvenih prihoda. Osmoro drugih majstora svakodnevno je aktivno na poslovima oko uređenja i popravki u samim objektima. Sve to upućuje na misao da će i nakon uređenja dvorišta, ponovo biti postavljeno pitanje o njegovom održavanju.

D. Mladenović


Savet vojvođanskog ombudsmana građanima

Kada zastarevaju dugovanja za komunalije

Građani imaju pravo da odbiju sudsko plaćanje dugova za komunalije koji su stariji od godinu dana. Međutim, to mogu da učine samo ako prethodno istaknu prigovor zastarelosti, odnosno upozore onog ko pokušava prinudnu naplatu da su njegova potraživanja zastarela. Jedino u tom slučaju tužba protiv njih biće odbijena. U suprotnom, moraće da na kraju plate sva dugovanja – navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu Pokrajinskog ombudsmana.

U njoj se kaže i da u potraživanja koja zastarevaju posle godinu dana spadaju dugovi za grejanje, struju, gas, vodu, dimničarske usluge, RTV pretplatu i održavanje čistoće.

Ombudsman podseća da odnedavno dugove za komunalije prinudno naplaćuju privatni sudski izvršitelji i da to nije više kao dosad u nadležnosti sudova.

Međutim, i oni moraju da rade na osnovu zakonskih odredbi kojima je previđeno da pre svakog pokušaja naplate moraju prvo da pismeno obaveste dužnika.

Nakog toga, on ima pravo da u roku od pet dana podnese pismeni prigovor. U njemu može da se pozove na zastarelost potraživanja posle čega se postupak po podnetom prigovoru sprovodi na sudu. Najvažnije da građani sami treba da vode računa o tome da li su potraživanja komunalnih preduzeća prema njima zastarela ili ne, te ne treba da očekuju da će ih neko drugi, bilo da je u pitanju javno komunalno preduzeće bilo privatni sudski izvršitelji o tome obavestiti.

Mihajlo Gligorić


Akcija gradske uprave i saobraćajne policije

Za bezbednost dece u saobraćaju

Kliknite za veci prikaz

Povodom početka nove školske godine delegacija u kojoj su bili Stojan Tegeltija i Miodrag Radojković, članovi Gradskog veća zaduženi za saobraćaj i obrazovanje, Jovica Milošev, načelnik Odeljenja saobraćajne policije, i Ranko Marčetić, direktor gradske Agencije za bezbednost saobraćaja, posetili su osnovne škole u Banatskom Novom Selu, Kačarevu i Jabuci.

Oni su prvacima u tim školama podelili paketiće u kojima su bili bukvari s najvažnijim pravilima za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, svetleći prsluci i svetleće narukvice. Najmlađi su dobili i saobraćajne znakove „stop”, slične onima kakve koristi saobraćajna policija. Novac za kupovinu paketića s prslucima, bukvarima i narukvicama obezbedila je Gradska uprava, a saobraćajni znakovi „stop” zajednički su poklon MUP-a Srbije i OEBS-a.

– Poslednjih šest-sedam godina saobraćajna policija dežura pored svih škola na području našeg grada i u njihovoj neposrednoj blizini.

Cilj saobraćajaca je da prate odvijanje saobraćaja i da ukažu roditeljima i đacima na koji način da bezbedn pređu put, kako da se ponašaju u saobraćaju i da kazne sve one vozače koji počine neke teže prekršaje. Posle prvog perioda, tokom koga ćemo pratiti odvijanje saobraćaja ispred škola, naši policajci učestvovaće na sastancima koji će se organizovati po školama s decom, njihovim roditeljima i nastavnicima. Svrha svih planiranih aktivnosti jeste da deca bezbedno dolaze do škola i bez ikakvih problema odlaze kućama kada se nastava završi – izjavio je Jovica Milošev.

Stojan Tegeltija je izjavio da je ova akcija za prvake održana da bi se nastavila lepa tradicija započeta pre nekoliko godina, s tim da je ove godine odlučeno da podelom budu obuhvaćena deca iz osnovnih škola po selima.

– Ovim tek počinje angažovanje Gradske uprave kada je reč o saobraćaju. U saradnji s lokalnim medijima planiramo akcije čiji je cilj edukacija najmlađih, kao i svih ostalih građana koji učestvuju u saobraćaju jer smo ocenili da je to najveći problem – dodao je on.

Inače, saobraćajna policija je saopštila da će od 3. do 15. septembra kontrolisati saobraćaj ispred osnovnih i srednjih škola u vremenu od 7 sati do 19.30.

Saobraćajci će regulisati saobraćaj na raskrsnicama, pešačkim prelazima i svim putevima koji vode prema školama. Posebnu pažnju obraćaće na prvake i pomagaće im prilikom prelaska puteva i raskrsnica.

Mihajlo Gligorić


Požar na farmi „Agroživ” u Crepaji

Izgorelo 7.000 pilića

Prošlog petka, 31. avgusta, oko 19 sati, na farmi „Agroživ” u Crepaji izbio je veliki požar u kome nije bilo povređenih, ali je pričinjena velika materijalna šteta. U objektu veličine oko 360 kvadratnih metara izgorelo je oko 7.000 pilića.

Načelnik pančevačkog Odseka za vanredne situacije Momir Georgijevski zjavio je da je vatra brzo stavljena pod kontrolu i da je zaustavljeno dalje širenje požara. Dodao je i da je goreo deo farme u kome se greju jednodnevni i dvodnevni pilići, kao i to da je pre nego što su vatrogasci ušli unutra eksplodirala jedna od šest plinskih boca koliko ih je bilo priključeno na grejalice. Do požara je došlo zbog neispravnosti jedne od njih, a širenje plamena ubrzala je slama koja je bila u neposrednoj blizini.

Borbu s vatrenom stihijom otežavao je jak vetar, a kada je počela intervencija vatrogasaca, isključena je struja da se vatra ne bi prenela i na susedna tri objekta farme u kojima je bilo između 30.000 i 40.000 pilića.

Podsećamo, posle stečaja „Agroživa” tu kompaniju je početkom decembra 2010. godine preuzeo „Srbijagas”, uz obrazloženje da treba sprečiti da neka od slovenačkih ili hrvatskih firmi za preradu mesa uđe na srpsko tržište.

Zato je nekadašnji džin ponovo uspeo da se za kratko vreme stabilizuje i vrati na nekadašnje pozicije.

Međutim, otkad je kompanija „Matijević” ove godine kupila tri velike farme pilića koje su pripadale „Agroživu”, radnici i sindikati u toj firmi strahuju da će se to negativno odraziti na njihovu proizvodnju i da je taj potez uvod u dezintegraciju proizvodnog sistema i krčmljenje imovine „Agroživa”. Zbog toga su o svemu obavestili republičke i pokrajinske državne institucije i zatražili pomoć kako bi zaštitile proizvodnju i egzistenciju 1.300 radnika koliko ih „Agroživ” sada ima.

Mihajlo Gligorić


Abeceda nege, azbuka lepote

Kako ublažiti dehidrataciju kože

Kliknite za veci prikaz
Piše Bojana Ćorluka, kozmetičarka

Lepota je samo cvet koji će bore progutati”, govorio je Tomas Neš još u šesnaestom veku. I pored operacija liftinga i botoksa to se nije mnogo promenilo ni u dvadesetprvom veku, jer nas oči, vrat i ruke odaju.

Ipak, kako bi koža cvetala, više od svega potrebna joj je voda.

Iako postoji više tipova kože (masna, suva, kombinovana, osetljiva i zrela), s vremenom kod svih nas počne da dominira tip dehidrirane kože. Nažalost, dehidratacija je prirodan proces starenja. S godinama je koža sve tanja, zbog čega voda lakše isparava. Kod muškaraca je to sporiji proces, jer im je koža u startu deblja i zbog toga što oni ne pate od hormonskih promena koje donosi menopauza. Najlakše je slikovito dočarati našu isušenu kožu kao izduvani balon koji kada se napuni vodom puca od jedrine. To znači da veliku važnost treba dati količini vode koju dnevno popijete. Prosečno je to oko dve litre, ali ako je vrućina ili se više znojite, onda je potrebno i više.

Salonski tretman lica hijaluronom daje odlične rezultate kod dehidrirane kože. Tretman je izuzetno prijatan i opuštajući i trebalo bi da se radi u seriji od šest dolazaka, jednom nedeljno. Kućna nega je obavezan pratilac ovog tretmana, kao što bi trebalo da bude i nezavisno od njega.


Crveni krst u „Nedelji solidarnosti”

Poklonite stvari siromašnima

U okviru redovnih aktivnosti Crvenog krsta od 14. do 21. septembra biće obeležena „Nedelja solidarnosti”, pod sloganom „Utoplimo ove zime sve one koji to ne mogu sami”.

Crveni krst Pančevo uz preporuku Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Vojvodine apeluje na građanstvo, privatni i društveni sektor da se uključe i podrže akciju solidarnosti doniranjem nove i polovne odeće i obuće, posteljine, ćebadi, namirnica, sredstava za higijenu i drugih stvari, koje će Crveni krst proslediti onima kojima je neophodna.

Ta akcija će trajati i tokom oktobra, a dodatne informacije mogu se dobiti svakog radnog dana od 8 do 13 sati, na telefone 341-644, 301-530, 346-602 ili direktnim dolaskom na adresu: Crveni krst, Ulica Žarka Zrenjanina 15.

D. M.


Alergije na ubod pčele i ose

Adrenalinska injekcija spasava život

Oticanje delova tela i gušenje znak za alarm * Imunoterapija je trajno rešenje

Kliknite za veci prikaz
Vredni insekti ponekad su i opasni

Tragična smrt našeg sugrađanina od posledica uboda insekta (pčele ili ose) potresla je mnoge Pančevce i naterala ih da se zamisle i obrate više pažnje na ove insekte. Alergije na ubode buba nisu retkost i, ako se ispolje, one podrazumevaju neke promene u navikama.

Odgovor organizma

Jedna od sugrađanki za koju se nedavno ispostavilo da je alergična jeste i petogodišnja Lara. Nju je ovog leta pčela ubola u nogu i odgovor organizma na otrov insekta bio je dramatičan.

– Lara je imala zakasnelu reakciju, tako da je noga počela da joj otiče tek u toku noći. Dobila je i visoku temperaturu, preko 40 stepeni. Sva sreća da me je sin probudio usred noći, pa sam videla da Lari nije dobro. Odmah smo je odveli lekaru i sve se dobro završilo – priča Larina mama Maja Knežević i dodaje da je i prošle godine devojčicu ubo insekt, ali da tada nije imala nikakvu reakciju.

Larini roditelji nisu znali da je ona alergična na ubod pčele, pa nisu mogli ni da je zaštite. Kako za naš list objašnjava alergolog prim. dr Slavica Đurica, znakovi i predispozicije za jake reakcije na ubod uglavnom se ne ispoljavaju, pa alergiju najčešće primetimo kad je već došlo do uboda.

Ambrozija u vazduhu

Suša koja je na sceni mesecima unazad pogoduje ambroziji, pa već nedeljama monitoring polena u vazduhu, koji radi Zavod za javno zdravlje Pančevo, beleži visoke koncentracije polena ambrozije. Veliki broj ljudi je alergičan na ovaj polen, a ovako velike vrednosti, kaže dr Đurica, pojačavaju tegobe kod pacijenata. Uglavnom „strada” respiratorni sistem, pa osobe koje su alergične žale se na svrab, suženje očiju, kašalj i bistru vodenastu sekreciju, a manji broj osoba dobija i osip po telu. Olakšanje stiže već krajem septembra kad ambrozija prestaje da cveta, ali je u jesen pojačano dejstvo grinja, koje opet izazivaju respiratorne smetnje. Već krajem februara, s lepim vremenom, počinje i cvetanje lešnika. Jedina dva meseca kada alergeni u vazduhu nisu povećani jesu decembar i januar.

Ako se na tom mestu javi crvenilo i svrab, reč je o lokalnoj reakciji koja nije opasna. Ukoliko, međutim, dođe do oticanja dela tela oko mesta uboda ili oticanja vrata i gušenja, to ukazuje na anafilaktički šok. Tada što hitnije treba otići lekaru, kako bi se osobi ukazala neophodna pomoć. Kada se već utvrdi da postoji alergija, važno je primeniti mere prevencije, jer svaki naredni ubod nosi sve veći rizik.

– Obavezna zaštita je adrenalinska injekcija, koja se zove „epipen”. Po ubodu insekta osobi se daje jedna trećina injekcije u nadlakticu.

Ako se posle 10-15 minuta ne vidi poboljšanje, ubrizgava se i druga doza. To je prva pomoć, a podrazumeva se da što pre treba otići do najbliže ambulante kako bi pacijent dobio neophodnu terapiju – kaže doktorka Đurica.

Pomenuta injekcija ne može da se kupi u slobodnoj prodaji niti da se dobije na recept i jedino se može naručiti u privatnim apotekama.

Cena „epipena” je skoro 14.000 dinara, a rok trajanja godinu dana, tako da ako imate sreće i ne iskoristite ga ove godine, već sledeće ćete morate da kupite novi.

Izlečenje je moguće

Učestalost alergijskih reakcija na ubod insekata se tačno ne zna, ali se procenjuje da tri odsto cele populacije ima takav problem. Njih najčešće izazivaju insekti koji ubadaju (pčele, ose, stršljeni), a mnogo ređe oni koji ujedaju (muve, buve).

Sistemske (jake) reakcije na ubod insekata mogu se ukloniti i trajno. Jedini način za to jeste imunoterapija koja traje pet godina, a uspešnost lečenja je 95 odsto.

– Terapija se sastoji u ubrizgavanju venuma (otrova) insekta na koji je pacijent alergičan u telo u određenim količinama, postepeno od najmanje do najveće količine, kako bi osoba stekla toleranciju na otrov. Lečenje je izuzetno uspešno, a jedini problem jeste to što dugo traje, pa pacijenti posle nekog vremena odustaju – zaključuje doktorka Đurica.

Lečenje je besplatno uz uput i preporuku alergologa, a radi se jedino na Kliničkom centru u Beogradu. Injekcije se dobijaju na šest nedelja uz prisustvo anesteziologa, spremnu šok terapiju i kiseonik, ukoliko dođe do neželjenih reakcija.

Važno je imati u vidu da je prevencija od vitalnog značaja. Osobe koje su alergične na ubod insekata moraju da paze na svoje ponašanje kako bi smanjile mogućnost da budu ubodene. Tako se ne preporučuje hodanje bosim nogama po travi, nošenje odeće jarkih boja, korišćenje parfema...

Poželjno je nositi duge rukave i koristiti sredstva za odbijanje insekata, a najvažnije je biti odgovoran prema sebi i shvatiti ozbiljnost ove alergije, koja, ako se ne reaguje na vreme, može odvesti u smrt.

I. Predić


Loša dioptrija

Praksa za (raz)građevinski smer

Kliknite za veci prikaz

Što više praktičnih znanja ima, čovek se lakše snalazi u životu. Tako će učenici Srednje mašinske škole biti u prilici da nauče i ponešto o (raz)građevinarstvu. Recimo, kako da podupru zidove i plafone da ne padnu na njih ili gde sve da postave posude za skupljanje kišnice ili kako da ne izazovu kratak spoj kada se električne instalacije napiju vode ili...

Ako se s ovakvom (sada već tradicionalnom) mašinsko-radioničarskom praksom nastavi, u Pančevu će početi da nam manjka majstora i mašinskih inženjera, dok ćemo (raz)građevinaca imati i za izvoz.

D. M.


Rezultati snimanja pluća

Loš odziv Pančevaca

Akcija fluorografisanja u Pančevu započeta je 1. avgusta i trajaće do 2. oktobra. Iako ciljnu grupu ovog velikog projekta čine ljudi stariji od 30 godina, svako punoletno lice može uz zdravstvenu knjižicu ili ličnu kartu da snimi pluća. Pregled je besplatan i vrlo efikasan, a sama procedura traje tridesetak sekundi. Takođe, svima je poznato da rano otkrivanje bolesti povećava šanse za izlečenje. Za razliku od snimanja u bolnici na koje se čeka i po više meseci, ovde gužve nema. Ukoliko rezultat pokaže neku promenu na plućima, obaveštenje o tome stiže poštom u roku od 14 dana. Zato je važno dati pravu adresu koja se kod Pančevaca često razlikuje od one iz lične karte.

– Uložen je ogroman novac i trud zdravstvenih radnika za ovaj projekat. Autobus s opremom obići će sve mesne zajednice, a koliko dana ostajemo u njima zavisi od broja stanovnika. Ipak, poseta je slaba.

Snimanje je urađeno u celoj Vojvodini, a Pančevo je na drugom mestu po najlošijem odzivu. Kad smo pre pet godina ovde sprovodili fluorografisanje, situacija je bila mnogo bolja.

Snimanje pluća se nastavlja

Institut za plućne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice od 1. avgusta do 2. oktobra sprovodi preventivnu akciju snimanja pluća, koja treba da obuhvati sve građane Pančeva rođene 1982. godine i starije. Akcija će se odvijati u naseljenim mestima, odnosno mesnim zajednicama, i to po planu koji je pripremio Institut.

MZ Strelište – plato ispred Mesne zajednice, Ulica Veljka Vlahovića 19, i to 5, 6, 7. i 10. septembra od 10 do 16 sati.

MZ Tesla – plato ispred Mesne zajednice, Ulica Ljubomira Kovačevića bb, 11, 12. i 13. septembra, od 10 do 16 sati.

Prilikom dolaska na pregled obavezno treba poneti ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu ili neki drugi lični dokument.

Sada dnevno dođe između 120 i 150 ljudi, što čini oko 20 odsto od ukupnog broja stanovnika. To nije ni izbliza dovoljno – objasnio je Borko Bundalo, viši radiološki tehničar.

Uzroci slabe posete građana mogu biti različite prirode.

Izgleda da je najpre reč o neinformisanosti jer su prošli put pozivi deljeni poštom, za šta sada nije bilo novca. Mnogi građani ne prate medije, pa o snimanju saznaju od prijatelja, komšija, a neki i od izabranih lekara, koji ih upućuju na pregled. Drugi uzrok je sigurno i radno vreme autobusa za fluorografisanje od 10 do 16 sati.

Mada većina Pančevaca radi od 7 do 15 sati, treba uzeti u obzir da postoje i oni ljudi koji su zaposleni u privatnom sektoru i da se njihovo radno vreme završava tek u 17 sati. Samim tim, broj potencijalnih pacijenata se smanjuje, a ako se ima na umu i broj Pančevaca koji su zaposleni u Beogradu, jasno je zašto je odziv mali.

Radno vreme zdravstvenih radnika nije moguće produžiti jer oni putuju iz Novog Sada i ukupno provode po 12 sati dnevno na poslu. Ostaje pitanje zašto nije moguće organizovati radni dan tako da neko od lokalnih medicinara zameni kolege u popodnevnim satima.

Ipak, s obzirom na zabrinjavajuću ekološku situaciju u Pančevu, čini se da ne postoji dovoljno dobar razlog da se ne ode na snimanje. Lenjost je najgora bolest i zato treba iskoristiti pauzu za ručak ili bilo koji slobodan trenutak i snimiti pluća. Za svaki slučaj.

J. J.


„Elektrovojvodina” upozorava

Samouključivanje opasno i kažnjivo

U pančevačku Opštu bolnicu ovih dana primljen je na lečenje jedan stanovnik Opova koji je zadobio teške opekotine tokom pokušaja da samoinicijativno priključi svoje domaćinstvo na električni stub.

Povodom toga je „Elektrovojvodina” upozorila u saopštenju da je samoinicijativno priključivanje na električnu mrežu krivično delo, da ono može da bude izuzetno opasno, te se, kao u ovom slučaju, može završiti i neželjenim ishodom.

Zbog ogromnih šteta koje se nanose krađom struje „Elektrovojvodina” je formirala specijalni tim čiji je jedini zadatak borba protiv te negativne pojave. Da će ovi „specijalci” imati pune ruke posla govori podatak da je do sada identifikovano 50 različitih načina za krađu struje.

Između ostalog, specijalni tim „Elektrovojvodine” je u saradnji s policijom nedavno otkrio tri ilegalne laboratorije u kojima su se proizvodila modifikovana brojila sa specijalnim meračima koji pokazuju manju potrošnju struje.

Inače, krađa struje je krivično delo za koje je predviđena novčana i zatvorska kazna. Svi oni koji su primetili druga lica kako kradu struju od pre nedelju dana to mogu da prijave putem telefona 0800/220-021.

Mihajlo Gligorić


Obnavljanje bratskih veza sa Solunom

Ekologija – centar saradnje

Obostrana zainteresovanost za projekte recikliranja otpada i za obnovljive izvore energije

Gradonačelnik Svetozar Gavrilović, predsednik Skupštine grada Predrag Živković i Pavle Marković, koji je bio inicijator saradnje sa solunskom opštinom Neapolis, boravili su u zvaničnoj poseti Solunu od 2. do 4. septembra. Cilj ove posete bio je da se saradnja dveju bratskih lokalnih samouprava započeta 1994. oživi, jer je u poslednje vreme potpuno zamrla.

Naši zvaničnici najpre su u ponedeljak, 3. septembra, prisustvovali proslavi Dana opštine, koja je održana na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, gde su govorili Simos Danilidis, predsednik opštine Neapoli, i episkop Solunski Antimos, s kojima su predstavnici Pančeva nakon proslave razgovarali.

Gradonačelnik Gavrilović i predsednik Skupštine grada Živković sutradan su najpre položili venac na spomenik podignut srpskim vojnicima poginulim na solunskom frontu, a potom su vodili zvanične razgovore s Daniulidisom i njegovim saradnicima.

Predsednik pančevačke Skupštine rekao je da je tom prilikom dogovoreno oživljavanje saradnje u oblastima kulture, sporta i obrazovanja, a izraženo je obostrano interesovanje za zajednički rad na polju zaštite životne sredine.

– Solun nema probleme sa zagađenjem kakvo ima Pančevo, ali njegove stanovnike ugrožavaju luka i vrlo gust saobraćaj. Domaćini su nam predložili zajedničko apliciranje za sredstva evropskog programa „Interreg” koji podstiče saradnju regija u EU i onih van nje – izjavio je Živković.

On je naglasio da su Grci veoma zainteresovani za projekte u vezi s obnovljivim izvorima energije, upravljanjem otpadom i reciklažom, što su teme koje zanimaju i naš Grad. Živković je rekao da će, za početak, odnosi s bratskom solunskom opštinom biti obnovljeni tako što će pančevački osnovci i srednjoškolci ići na odmor u ovaj deo Grčke pod povoljnim uslovima, a neki i besplatno, kao što je to bio slučaj devedesetih godina prošlog veka.

D. V.


Sednica Komiteta za bezbednost saobraćaja

Stari zadaci novog saziva

U petak, 31. avgusta, održana je prva sednica Komiteta za bezbednost saobraćaja u novom sastavu. Radom tog tela sada rukovodi Stojan Tegeltija, gradski većnik zadužen za saobraćaj, a potpredsednici su Jovan Stanković, zaposlen u Direkciji, i Jovica Milošev, načelnik odeljenja saobraćajne policije PU Pančevo. Komitet ukupno ima 13 članova, a među ostalih deset su predstavnici preduzeća i državnih organa čija je osnovna delatnost briga o saobraćaju.

Tegeltija je nakon sastanka izjavio da je jedan od prioriteta u radu primena postojeće Studije o saobraćaju u Pančevu, koju je pre nekoliko meseci izradio stručni tim beogradskog Saobraćajnog fakulteta predvođen docentom Slavenom Ticom. Predsednik Komiteta je ponovio najavu o formiranju radne grupe čiji će zadatak biti primena Studije u praksi, ali ni ovoga puta nije bio određen u vezi s tim kada se to može očekivati.

Jedna od tema sastanka bila je postavljanje kamera za kontrolu saobraćaja u Pančevu. Tegeltija je rekao kako su početkom nedelje u poseti našem gradu bili predstavnici jedne firme koja se bavi proizvodnjom ovakvih sistema. Potpredsednik Komiteta Jovan Stanković objasnio je da je u toku prikupljanje informacija o ponudi ovakve opreme na našem tržištu, kako bi kasnije bio raspisan tender za njenu nabavku. On je precizirao da će za početak biti opremljena kontrolna soba i nabavljena jedna kamera za dokumentovanje saobraćajnih prekršaja. O tome gde će biti postavljane nove kamere biće odlučeno na osnovu statistike saobraćajne policije o broju saobraćajnih nezgoda u pojedinim delovima grada.

Stanković je zaključio da će se sistem nadzora širiti dok bezbednost u saobraćaju ne bude osetno povećana.

D. V.