Pancevac Online

Broj 4468 · 23.08.2012.

Leto u prirodi

Babuška (Srebrni Karaš)

Kliknite za veci prikaz

Babuška se na našim vodama pojavila početkom osamdesetih godina, a njena populacija raste, obično na štetu karaša, s kojim se može ukrštati. Pari se zajedno s karašem, u maju i junu. Prosečna lovna težina babuške kreće se oko 500 grama, ali je moguće naići i na primerak težak preko dva kilograma. Ovo je riba dna, s koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi se potpuno umiri. Može da preživi u zaleđenim vodama, zahvaljujući kožnoj izlučevini koja ne mrzne. Takođe, kao i karaš, u toku sušnih meseci u stanju je da se ukopa u zemlju i da, tako ukopana, preživi potpuno isušivanje bare ili jezera.

Lov babuške

Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuški, po mehurićima koji se pojavljuju na površini vode.

Naravno, svako pravilo ima izuzetke, pa treba imati u vidu da tokom dana, posebno rano ujutro i predveče, babuške prilaze bliže obali i hrane se među priobalnim biljem. Tada se podižu i na 70 do 80 centimetara od dna.

Kliknite za veci prikaz

Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. To je oprezna riba i često će vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog crvića ili zrno žita.

N a j č e š ć i metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (šest do osam metara) kako biste bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona da mamac stigne do dna.

Kao osnovni najlon kod pecanja na plovak koristi se onaj debljine 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon od 0,12 do 0,14 mm.

Veličinu udice treba prilagoditi mamcu – raspon od 16 do 12 pokazao se kao idealan.

Mamci

Kao mamac se koriste: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crvići. S proleća i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvići, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba čekati na udicu namamčenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca.

Česta je pojava da babuška prestane da uzima jednu vrstu hrane. Istog trenutka promenite mamac i potražite onaj koji joj najviše odgovara.


Netaknuta priroda nadomak grada

Hagla – divljina koja pleni

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikazKliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Neverovatno je da se tako divlja i nepatvorena prirodna prostranstva mogu sresti nadomak same prestonice i nama znanog mesta smeštenog uz fabrike u južnoj zoni. Iako je to mnogima nezamislivo, jedan od tako nedirnuto-čistih entiteta nalazi se na levoj, banatskoj obali Dunava, preko puta Vinče.

Ta bara (iliti rukavac, u danima kada je Dunav goropadnije „raspoložen”) malo kome je poznata, jer ko bi uopšte tumarao divljinom između kupališta Milja i pristaništa za skelu koja prevozi putnike na onu stranu reke.

Verovatno niko, izuzev tek nekoliko entuzijasta – sportskih ribolovaca, ljubitelja netaknute prirode i, nažalost, ponekog krivolovca.

Vinčanska bara, kako je zovu prečani, ili Hagla, po banaćanski, zavisno od vodostaja Dunava, dugačka je oko tri kilometra i široka do 80 metara, a na pojedinim mestima je duboka i do četiri metra.

Veoma je teško dopreti do tog jedinstvenog vodotoka, pa je, uz žestoku volju, neophodno vešto se probijati od bedema kroz odistinsku prašumu i biti spreman na raznorazna iznenađenja. Jedna od retkih žiteljki s tih prostora upozorava da, čim parkirate automobil, rizikujete da vam neko „pohapa” akumulator. Ni pomenuto probijanje kroz rastinje nije nimalo naivno, a da ne pričamo o susretu s neprikosnovenim gospodarima tih prostora – zujavim krvopijama.

Kada se pomirite s tim da će vam dosadni komarci ići na džigericu sve to vreme, sledeće o čemu treba da brinete jeste kako pronaći mesto za pecanje, jer je vraški teško prići vodi. Da bi se to ostvarilo, morate imati čelične nerve i preskočiti neke (pa i vodene) prepreke. E, tada se eventualno možete posvetiti zabacivanju i „viđenju” s ponekim smuđem ili somom, nešto više sa štukom, ali ponajviše s dosadnim sunčicama (karašima). Ukoliko vam se to u nekom momentu smuči, alternativa je da se okušate tu, u blizini, na kanalu koji izvire iz Crvene pumpe (s druge strane nasipa), gde, recimo, šaranče uopšte nije retka pojava. Ako ne znate gde se to nalazi, pitajte, na primer, pravog pravcatog „prirodnjaka”, čobanina Mišu, koji za sitnu crkavicu brine o ovcama nekog beogradskog baje.

Ovih dana nikako nije loš izbor da nakon svega nastavite bedemom ka Ivanovu, jer ćete u ljudskoj nozi nepristupačnim kubicima moći da se do mile volje nauživate u „opstanačkim” scenama u kojima se rode, čaplje, patke i druge vodene ptice, kao i hiljadama godina unazad, brinu o njima jedino važnoj stvari – kako da napune tu nesagledivu rupu u trbuhu! One baš umeju da (pre)žive...


Riblji specijaliteti

Prženi smuđ preliven puterom

Sastojci: dva smuđa težine po 750 grama, litar mleka, 80 grama putera, so, biber, brašno, limunov sok, pola veze peršuna i ulje za prženje

Priprema: Ribu očistite, rasporite, izvadite utrobu i kost, pa je dobro operite i odstranite rep i glavu.

Tada je isecite na manje komade, složite ih u činiju i nalijte mlekom. Neka odstoje 20 minuta. Ribu vadite iz mleka i stavljajte na belu hartiju da se ocedi.

Posolite i pobiberite po želji. Zagrejte ulje u tiganju, pa u njega spuštajte komade ribe koje ste prethodno uvaljali u brašno. Komade ribe pržite po desetak minuta sa svake strane, a onda ih stavite na zagrejani tanjir.

Pečenu ribu prelijte vrelim puterom u koji ste dodali seckano lišće peršuna i limunov sok.

Prirodnjaci: J. Filipović i A. Živković


Izveštaj s ribolovačkih terena

Topla voda remeti pecanje

Kliknite za veci prikaz

Tendencija niskog vodostaja se nastavlja. Voda je i dalje topla, pa riba još uvek slabo reaguje na mamac.

Na Tamišu su se javljali sitan šaran i bela riba, a na istoj reci kod Glogonja i dalje pluta neka zelena tvar, pa se tamo može pecati, eventualno, samo babuška na crvića. U Tomaševcu je bilo šarana do dva kilograma, a u Sakulama i Farkaždinu su na šećerac dolazile sitna babuška i deverika. Tu su i izvesni strastveni ribolovci iz Beograda, nakon devet dana čekanja, u petak, 17. avgusta, oko 18 sati, ulovili šarana trofejnih razmera – od 15 kilograma! U vađenju su im pomogli i naši sugrađani.

Na Dunavu je ulovljen poneki smuđ, a u Dubovcu je na glistu radila krupna babuška.

Na Zimovniku se dobro pecalo na plovak, uz pomoć prihrane. Standardno je bilo bele, babuška je hvatana uz trsku iz čamca, a natrčavalo je i šaranče.

Pecaroši i dalje čekaju bolje vreme...


Pančevačka lovišta vidno osnažena

Stigle dve hiljade fazančića

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Na keju pokraj „Vagona”, u sredu, 22. avgusta, pripadnici Lovačkog udruženja Pančevo sačekali su tovar fazanskih pilića, koji su kupljeni od fazanerije „Ristovača” kod Bača.

Tada je lovcima iz 11 sekcija s teritorije grada podeljeno preko dve hiljade jedinki (ili četiri fazana po svakom članu), koje su odmah nakon prijema prenete u lovišta.

Za ove mladunce, stare od 12 do 13 nedelja, izdvojen je novac sakupljen od članarine pančevačkih lovaca.