Pancevac Online

Broj 4468 · 23.08.2012.

Dečja strana

Devojčice

Pozvala me jutros Ena

da odemo do bazena,

odbio sam bez pardona

kad ja hoću – neće ona.



Evo ima deset dana

poruke mi Å¡alje Ana,

nije da se važan pravim,

al’ me mrzi da se javim.



Zove me u Å¡etnju Vesna,

nisam hteo pa je besna,

ispred kuće vidim Tanju,

al’ vremena nemam za nju.



Devojčice trče za mnom,

odbijam ih sve uglavnom,

ali kad bi zvala Maja,

išo bih do Himalaja!


Letnji intervju – Danijela Vranješ, glumica

Ljubav je zakon

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz
Mala Danijela

DEČJA STRANA: U našu kinematografiju si ušla na velika vrata, glavnom ženskom ulogom u filmu „Ona voli ’Zvezdu’”. Da li si u životu navijač „Crvene zvezde”?

DANIJELA VRANjEŠ: Da, imala sam sreću da dobijem šansu. Bio je kasting i svi smo tako izabrani. Kičić i Jeftić su sada zvezde, a Slobodan Stefanović je glumac koji nosi repertoar na Terazijama i majstor za mjuzikle. Ponosna sam što smo svi od tada nastavili da rastemo. Ali ne, privatno nisam navijač, nemam te niske strasti.

• Šta se u tvom životu promenilo posle tog filma?

– Ništa posebno. Postala sam javna ličnost, što za mene tada nije bilo naročito prijatno. Kasnije sam i to zavolela.

• Koje su ti još uloge posebno drage?

– Volim Nadu iz „Čarlstona za Ognjenku”, Suzanu iz predstave „Fake Porno”, Malenu iz „Paviljona”, predstave JDP-a... Toliko volim svoj posao da sam srećna i radujem se svakoj ulozi, a pogotovo onima koje dolaze.

• S kim se od kolega i koleginica privatno najviše družiš?

– Sa Slobodanom Stefanovićem i Vladislavom Mihailovićem, koji je moj klasić, i s Jelenom Bogavac, pozorišnom rediteljkom. Divni ljudi, čast mi je imati ih za prijatelje.

• Koje su ti bile omiljene igre u detinjstvu?

– Lastiš, sakrivanje ispod tribina stadiona u Sremskoj Mitrovici, zatrpavanje zečeva u pesak, paljenje sena kod bake u Rajlovcu... Bila sam pravi mali vrag.

• Jesi li se bavila sportom?

– Trenirala sam gimnastiku, igrala folklor, išla na ritmičku sekciju... Dok smo živeli u Nikšiću, svakog vikenda sam skijala na obližnjem Vučju. Ne mogu da zamislim život bez sporta.

• Koje si knjige tada čitala?

– Veoma rano sam počela da čitam. Već sa četiri sam sricala i lagano čitala. To je moja strast. Do kraja osmog razreda pročitala sam sve Andrićeve i Heseove knjige. Mnogo sam ih volela. Mada to sada zvuči ko naučna fantastika, verujem da ima još dece koja vole miris knjiga.

• Kada si poželela da postaneš glumica?

– Na početku srednje škole, mada mama kaže da se to videlo mnogo ranije. Obožavala sam seriju „Neven”, stalno sam imitirala Snežanu Nikšić i govorila: „Je li možno, je li možno?” Ona mi je tada bila uzor – plava, lepa, komična.

• Film, pozorište ili televizija? Šta je najveći izazov za glumca?

– Za glumca je izazov da traje i da od malog pravi veliko. Volim i film i pozorište, ali zasad mene film malo više voli.

• Kakvi su ti planovi za naredni period?

– Premijera filma „Artiljero” Srđana Anđelića biće 31. oktobra. On je autor „Munja”, u kojima sam takođe igrala. Početkom jeseni počinjem da snimam film „Plava krv” Maje Uzelac. I to s nestrpljenjem čekam!

• Šta bi savetovala najmlađćim čitaocima našeg lista?

– Uf... Mladi ne vole savete, ali evo: da budu svoji i da ništa ne rade zbog mama, tata i ostalih. Da poziv biraju srcem jer je tako lakše izdržati teške trenutke. Ljubav je zakon!


ÄŒudan budan

Kliknite za veci prikaz

Moram da spavam, sutra je Å¡kola,

a već je prošlo večeri pola.

Sa snom ja, evo, baš loše stojim,

pa krećem tiho da ovce brojim.



Jedna, dve, pa tri, četiri ovce,

da zaspim sada dao bih novce.

Stota se cifra u glavi toči,

al’ neće, evo, san mi na oči.



I dvesta, trista, e baš sam čudan,

treba da spavam, a još sam budan.

Sedam stotina i još se ne dam,

pomalo zevam, ali još gledam.



Srce mi lupa, u glavi buna,

soba je, evo, ovaca puna.

Brojanje sada čista je greška,

dok mi se Sanja u glavi smeška.



Pa bez nagrade, čak i bez novca,

zbog Sanje i ja ispadoh ovca.

Vicko Vid Vukelić


Filmska preporuka

Vaga za tačno merenje

U zlatnoj eri jugoslovenske kinematografije snimljen je veliki broj sjajnih filmova za najmlađe. Većinom su to tople priče o iskrenom prijateljstvu, poštovanju prema starijima, prvim simpatijama, ljubavi... Mnogi od tih filmova, nažalost, retko se repriziraju. Naša ideja je da starije podsetimo šta su gledali kao mali i da deci preporučimo neka od tih umetničkih ostvarenja.



Popularna serija dramskog pisca Ace Popovića pisana je za decu, ali i za odrasle.

Reč je o zabavnoj i poučnoj priči o svakodnevici stanara jednog beogradskog solitera. Prvi put je emitovana 1975. godine, a prikazivala se nekoliko sezona i kroz nju je prošao veliki broj glumaca. Jedini likovi koji su sve vreme prisutni jesu dedica (koga tumači Mija Aleksić), Bosa (Renata Ulmanski) i komšinica Zora (Dobrila Matić). Režirao ju je Slavoljub Stanković.

Stranu pripremio Saša Božović


Neprolazna priča

Za sve na ovom svetu

treba imati ključić

kojim se otključava tajna

u kojoj ljubav zvoni,

kao miris u cvetu

kao meki jastučić,

samo je ljubav trajna

u ovoj vasioni.



Zar ovo nebo nije

suncobran svetloplavi

pod kojim stanuju sreća

i nada tvoja i moja,

pa kad noć ozvezda

od zlatne melodije

hiljade dalekih sveća

Å¡alju nam snove bez broja.



Da li si ikada snovit

slušao šta kriju snovi

ili otkuda vetar

donosi priče daleke?

Život je nekad gorak,

nesrećan i trnovit,

ali metar po metar

po njemu hrabro plovi.



I budi deo čuda

ko seme koje hoda,

ko budući hleb

što u pšenici zre.

I lutaj, lutaj,

bilo kuda,

život je ona sloboda

koja ne ume da mre.



A kad jednom shvatiš

od putovanja kužan,

pretvoren u ljiljan

u kljunu plave laste,

nemoj da budeš tužan,

snužden i preozbiljan

ostaće tvoja ljubav

u nekom drugom da raste.

Tode Nikoletić


Kad su roditelji bili deca

I sporta i humora

Skupljanje sličica

Kliknite za veci prikaz

Mališani su neumorno skupljali sličice s popularnim fudbalerima, kao i s junacima filmova i serija, kako bi popunili albume. Duplikate su razmenjivali, a bilo je omiljeno i tapkanje. Naročito je bilo aktuelno pred neko veliko fudbalsko takmičenje, kada su dečaci popunjavali albume sličicama reprezentacija koje bi na njemu učestvovale.

Stoni tenis

Kliknite za veci prikaz

Naša zemlja je nekad bila jedna od svetskih stonoteniskih velesila. Igrači poput Šurbeka, Stipančića, Kalinića i Karakaševića (otac sadašnjeg reprezentativca) redovno su donosili medalje s najvećih takmičenja. I televizija je prenosila sva velika takmičenja. Po uzoru na popularne reprezentativce, mališani su koristili svaku priliku da se bave ovim sportom. Škole su imale sekcije, bili su česti turniri, a neretko su kuhinjski ili trpezarijski stolovi služili za igranje stonog tenisa kod kuće. Danas je, nažalost, naša zemlja daleko od svetskog vrha, a iako se deca još uvek rado bave ovim sportom, njegova masovnost nije ni izbliza kao nekad.

Velo misto

Sjajna serija koju su obožavali i mališani i odrasli. Radnja se dešava u Splitu i prati, između ostalog, i nastanak fudbalskog kluba „Hajduk”. Zanimljivi junaci, sa specifičnim dalmatinskim humorom, nisu nikoga ostavljali ravnodušnim. Glumac Mladen Barbarić, koji je igrao najsimpatičniji lik u seriji – Pegulu, služio je vojni rok u Pančevu i naši mladi sugrađani su ga uvek kad izađe u grad, opsedali da se slika s njima ili da im da autogram.

Veliki Blek

Kliknite za veci prikaz

Popularni italijanski strip čiji je glavni junak Veliki Blek ili Blek Stena, snažni traper koji se sa svojim prijateljima profesorom Okultisom i Rodnijem bori protiv engleskih zavojevača u vreme borbe za nezavisnost Amerike.

Vođenje dnevnika

Nije bilo devojčice koja nije vodila dnevnik u kom je opisivala šta joj se dešavalo. Njemu je poveravala svoje najskrivenije tajne. Naravno, bilo je i dečaka koji su to radili. Obično je bila u pitanju šarena sveska koja se vešto krila da je neko od radoznale braće ili sestara ne bi čitao.

Beni Hil

Kliknite za veci prikaz

Engleski komičar čiji su skečevi prikazivani često na našoj televiziji i koji su zasmejavali gledaoce do suza. Naročito su bile zanimljive njegove parodije na popularne filmove.

Na kocke

Igra s fudbalskom loptom koju dečaci i danas rado upražnjavaju. Obično se igra na betonu na kom postoje polja četvrtastog oblika. Ako ih nema, iscrtavaju se kredom. Najčešće u njoj učestvuje dvoje, a može i više takmičara. Igra se nogom i glavom, a cilj svakog igrača je da mu lopta ne padne u polje više od jedanput. Ako se to desi ili on promaši protivničko polje, dobija kazneni poen. Najčešće se igra do jedanaest poena.