Pancevac Online

Broj 4468 · 23.08.2012.

Kultura

U susret festivalu „Ethno.com”

Stvaranje između istoka i zapada

Bogatstvo muzičko-folklornih formi Srbije * Mladi etnomuzikolog predstaviće svoju novu knjigu

Kliknite za veci prikaz
Rastko Jakovljević sa princezom Jelisavetom Karađorđević i profesorom Pedisonom

Jubilarni, deseti festival tradicionalne muzike „Ethno.com” biće održan od 31. avgusta do 1. septembra u organizaciji Kulturnog centra Pančevo. Ovogodišnja tema festivala je „Tradicionalna muzika Srbije između Istoka i Zapada”, a program će se, kao i prethodnih godina, sastojati od muzičkog dela, predavanja i promocija.

Među najavljenim učesnicima su Pavle Aksentijević, Vasil Hadžimanov, Ivan Čolović, kao i mnogi drugi muzičari i naučnici.

Prve večeri festivala biće predstavljena knjiga dr Rastka Jakovljevića „World music u Srbiji. Tradicije, poreklo, razvoj” u izdanju Muzičke omladine Srbije. Reč je o interesantnom izdanju, korisnom za sve one koji žele da nauče nešto više o korenima današnje moderne muzike, o interkulturalnim preplitanjima muzike različitih naroda, kao i o prilagođavanju i modernizaciji tradicionalne muzike. Knjiga je nastala namenski, kao udžbenik, i korišćena je prošle godine prilikom takmičenja muzičkih škola u Srbiji.

Mladi etnomuzikolog dr Rastko Jakovljević je u toku svog školovanja i profesionalnog usavršavanja imao prilike da se susretne i sa Istokom i sa Zapadom. Rođen je u Pančevu, gde je završio osnovnu i srednju muzičku školu „Jovan Bandur”. Prema Rastkovim rečima, ključna ličnost koja je usmerila njegova interesovanja ka etnomuzikologiji bila je izuzetna profesorka Selena Rakočević. Upisao je studije etnomuzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Diplomske studije nastavio je u Velikoj Britaniji, na Univerzitetu u Daramu, gde je prošle godine i doktorirao uz mentorstvo profesora dr Meksa Pedisona i dr Sajmona Milsa. Tema „Marginalna muzika: Studija o muzičkim identitetima gajdaške tradicije u Srbiji” s kojom je odbranio doktorsku disertaciju nastala je kao svojevrsna antropološka i sociološka studija.

– To je samo jedna studija slučaja iz srpske kulture koju sam odabrao kako bih komentarisao društvene promene nastale na ovom području tokom 20. veka. Zanimalo me je da istražim na koji način se naša kultura razvijala ili degradirala u jednom periodu i na koji način je društvo tretiralo tradicionalnu muziku tokom tih godina. Mislim da društvo u Srbiji danas ima potpuno ambivalentan odnos prema tradiciji. S jedne strane neke kulturne forme su prepoznate u narodu i neguju se, na primer gusle i frula, a s druge strane neki vrlo bitni označitelji našeg kulturnog identiteta, kao što su recimo gajde, posebno u Vojvodini i Banatu, su se izgubile. Srećnim sticajem okolnosti dospeo sam u Englesku, pa sam imao prilike da vidim kako funkcioniše jedno uređeno društvo i kako ono tretira svoju tradiciju. Glavni uzrok njihovog uspeha je upravo odnos koji imaju prema tradiciji i uopšte prema kulturnim vrednostima. Britanci su veoma svesni svog kulturnog identiteta i prošlosti, a u isto vreme su otvoreni prema modernosti i uplivu novih tehnologija savremenog društva – smatra dr Jakovljević.

Tokom boravka u Engleskoj, mladom naučniku je u premošćavanju finansijskih poteškoća, osim roditelja, pomagala i princeza Jelisaveta Karađorđević i, kako sam ističe, njena podrška mu je mnogo značila. Rastko se u Srbiju vratio zahvaljujući profesoru dr Tiboru Sabou i timu tadašnjeg Ministarstva nauke, kao i kolega iz struke.

Takođe, dr Danica Petrović, direktor Muzikološkog instituta SANU omogućila mu je da se uključi u rad ove ustanove kao jedan od prvih stručnjaka koji su tu dobili posao posle nekoliko dekada. Američko Udruženje za etnomuzikologiju nedavno je, u izuzetno velikoj konkurenciji, izabralo rad dr Rastka Jakovljevića da bude predstavljen na velikoj konferenciji koja se održava svake četiri godine u Americi. On bi tom prilikom predstavljao Srbiju (kao i region), što bi bila veoma lepa prilika da naučnici s najcenjenijih univerziteta saznaju nešto više o našoj bogatoj muzičkoj tradiciji i kulturi. Da li će uspeti da otputuje tamo i prezentuje svoj rad zavisi od rešenja problema s nabavkom novčanih sredstava neophodnih za put, odnosno od odziva sponzora. Nadamo se da će uspeti u svojoj nameri.


Leto u Narodnoj bašti

Kulturna dešavanja u ritmu salse

„Pančevačke letnje večeri” privukle veliki broj posetilaca

Kliknite za veci prikaz

Narodna bašta je jedno od mnogih mesta u Gradu koja tokom letnjih meseci dobijaju sasvim novu funkciju. Zahvaljujući naporima Turističke organizacije Pančevo, tokom poslednje četiri godine ovom čuvenom mestu okupljanja i druženja vraćena je stara namena, a bogata ponuda kulturnih dešavanja privukla je posetioce različitih generacija. Tokom jula i avgusta, manifestacija pod nazivom „Pančevačke letnje večeri” transformiše Narodnu baštu i animira veliki broj posetilaca.

Program je ovog leta bio raznovrstan i obogaćen novim sadržajima. Prvi koncert krajem juna je održao Centar za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević”, a narednih večeri nastupali su „Jazz standard” trio, „Night fiver”i „Koktel bend”. Usledila je promocija knjige „Ivan zlatoprsti” Nade Malek, a zatim tematske večeri posvećene grčkoj, pop, rok, latino i evergrin muzici. Nastupe su imale i grupe „Rio”, „Ritmo de la noche”, kao i gradski ansambl penzionera „Zlatna jesen”. KUD „Stanko Paunović NIS–RNP” izveo je gradske igre i pesme, a putujući teatar „Vandrokaši” proslavio je tridesetu godišnjicu. Prošlog vikenda „BID bend” je održao evergrin veče, dok su Milivoje Bačović, Elena Stanisavljević i Željko Tođeraš napravili lepu atmosferu predstavivši rusku poeziju i muziku. Manifestacija se završava u subotu, 25. avgusta, a poslednji vikend rezervisan je za grčku i pop muziku. Posebno interesovanje posetilaca tokom avgusta izazvale su salsa večeri koje se organizuju tri puta nedeljno. Svi koji su to želeli imali su priliku da besplatno nauče da igraju ovaj popularni ples, uz stručnu pomoć instruktora Raše Mijatovića.

Direktorka Turističke organizacije Pančevo (TOP ) Zorana Vladu izuzetno je zadovoljna reakcijama izvođača i publike, a ponosna je i na činjenicu da su „Pančevačke letnje večeri” postale deo gradske tradicije. Pored toga, aktivnosti TOP-a tokom čitave godine orijentisane su ka promociji i ka organizaciji kulturnih događaja u našem gradu, kao i ka traženju mogućnosti za unapređenje turističke ponude Pančeva.

– Nama je bilo važno da vratimo stari sjaj kulturnim događajima u Narodnoj bašti.

Nekada su na tom istom prostoru svirali pleh muziku i mislim da je Narodna bašta za Pančevce oduvek bila centralno mesto okupljanja i događanja. Takođe je bitno da u letnjim mesecima naši građani i tokom vikenda imaju mesto gde će se zabaviti i uživati u lepom programu.

Sam ambijent Narodne bašte je čudesan i imam utisak da on dodatno inspiriše izvođače. Pančevo je grad sa fantastičnim potencijalom u turističkom smislu. Trudim se da uvek budem okružena ljudima koji vole svoj grad i to mi zaista pomaže u radu. Nakon završetka „Pančevačkih letnjih večeri” organizovaćemo manifestaciju za decu pod nazivom „Carstvo za drugarstvo”. Već četiri godine za nju je rezervisan svaki 1. septembar. To je program namenjen svim prvacima, kao i svim đacima koji kreću u novu školsku godinu. Pokušavamo da za decu organizujemo jednu lepu žurkicu i da zajedno proslavimo početak nekih novih drugarstva – rekla je Zorana Vladu i pored ove manifestacije najavila je i finale „Zlatnog kotlića Vojvodine”, koje će biti održano 22. septembra, u organizaciji Turističke organizacije Pančevo.

Stranu pripremila Sunčica Ćirković