Pancevac Online

Broj 4453 · 10.05.2012.

Dečja strana

Ima jedno mesto

Ima jedno mesto

iza sedam mora

gde ceo svet spava,

spavati se mora.



Ima u tom mestu

gospođica prava,

koja nikad nikad

ne želi da spava.



Ima jedno selo

iza sedam gora,

gde sva deca jedu

jer se jesti mora.



Ima u tom selu

jedno roze cveće,

jedan junak mamin

koji jesti neće.



Ja predlažem za njih dvoje

da se nađu, da se spoje.

Ne treba ih prutom biti

već ih treba oženiti.



Pa neka se cvećka

sa suprugom nećka.

Ljubivoje Ršumović


Dramska preporuka

Posmatrači i igrači

Kliknite za veci prikaz

Lica: Žika, Laza, Rade i Maša.

Radnja se dešava u učionici.

ŽIKA: Dosadno mi je bilo za vreme vikenda. Kiša, kiša...

LAZA: A nemaš kud da izađeš.

RADE: Drugari, kad nemate kud, dođite u KUD! Tamo nema kiše.

ŽIKA: Opet filozofiraš! Gde da dođemo?

RADE: U KUD. Kulturno-umetničko društvo. Zovemo se „Opančići”, jer igramo stare folklorne igre u opancima.

ŽIKA: Znam, ono pravljeno od svinjske kože. Bljak!

LAZA: (Mršti se.) A na glavi im šubare što mirišu na ovce.

ŽIKA: Jednom je baba u selu iznela neku starudiju, dedine košulje i čakšire, da se vetre na suncu. Ceo sokak je mirisao na naftalin...

RADE: Naftalin štiti staru narodnu nošnju od propadanja.

I to uspešno. Šteta je što ne postoji neko sredstvo da je zaštiti i od zaborava.

MAŠA: Žao mi je što tako pričate... Rade i ja smo mladi igrači-početnici u našem KUD-u, ali otkrili smo lepotu naših igara, naših rukotvorina, osetili radost zajedničkog igranja kad se isprepletu ruke.

ŽIKA: Bolje da treniram neki sport nego da igram Čačak.

RADE: Volim i ja sport, znate i sami. Ali kažem vam da na jednoj probi utrošiš snagu kao i na fudbalskom treningu.

MAŠA: (Sa zadovoljstvom.) Uskoro ćemo putovati na međunarodni festival folkora.

Jedva čekam. To je moje prvo gostovanje. Naš KUD mnogo putuje. I leto obično provede na nekoj turneji u inostranstvu. U svetu važi da se jedan narod najbolje može upoznati preko igre i pesme.

RADE: Kolo je zatvoren krug kom niko ništa ne može. U kolu si uvek uz nekoga, uvek nasmejan, ima mnogo šale i zabave.

MAÅ A: Igralo nekad kolo, a jedan posmatrao sa strane.

„Što ne igraš i ti?”, pitali ga. „Nema mesta”, kaže, „svi se drže za ruke!” „Pa, uhvati se na kraj.” „Pa, i tamo ima jedan!” (Svi se nasmeju.)

RADE: Možete doći kad god hoćete da nas posmatrate. Možda ćete promeniti mišljenje o folkloru. Ti bi, Žiko, trebalo da naučiš bar Žikino kolo.

ŽIKA: Kakvo ti je, pa, to kolo? MAŠA: Svako kolo ima neko neobično ime. Na primer, moravac. Igra se po ritmu moravskih talasa. Počinje sporo i tiho, kao kad se bude moravski virovi. A onda usitne i ubrzaju kao moravski brzaci. Na kraju Morava pobesni, talasi preskaču obale. I kolo je tada besno.

RADE: Srbi igraju i trojanac, četvorku, šestorku, osmoputku...

LAZA: (S podsmehom.) A vi igrate za desetku, a?

RADE: Ne bih da se hvalim, ali za dva meseca vežbanja sam dogurao do kolovođe.

MAŠA: Da vidite kako vešto vrti štapom! I kako mu šajkača lepo stoji! (Sa oduševljenjem.) A ja igram do njega.

ŽIKA: Opa, bato! Vi ste se, znači, u KUD-u smuvali.

(Imitirajući Miru.) Kad ste isprepletali ruke! RADE: Poslednji igrač u kolu zove se kec.

LAZA: E, to bi ti, Žile, mogao biti, taj kec, pošto umeš s kečevima!

RADE: Deda se ponosi mojim igranjem i kaže da je i on bio čuveni igrač.

MAŠA: Svi su ponosni na nas, zovu nas čuvarima tradicije.

Ne dangubimo kraj televizora i kompjutera. Nismo na ulici.

U odličnom smo društvu, zdravi i veseli. Putujemo po zemlji... Šta ćete više!

ŽIKA: I kad vam je ta proba?

LAZA: Da dođemo da se malo smejemo...

MAÅ A: ÄŒekamo vas u 6, ispred Doma kulture.

ŽIKA: Da naučimo bar jedno kolo, pa da vam igramo na svadbi! Da ne gledamo sa strane, kao onaj.

(Svi se uhvate u kolo i igraju. Laza i Žika se vuku levo-desno.)

Vlasta N. Cenić


Zamolite svoje roditelje

Zamolite svoje roditelje

da vam kažu gde se žito melje.



Saletite svog velikog strica

da vam kaže gde raste pšenica.



Dovedite dedu iz predgrađa

da vam kaže kako se hleb rađa.



Da li vam je bar u Å¡koli neko

objasnio gde izvire mleko?



Sutra ćete biti moreplovci,

a ne znate Å¡ta raste na ovci.



Sutra ćete biti vojskovođe,

a nećete znati gde zri grožđe.



Stasaćete bistri i veseli

ne znajući šta ste dužni pčeli.



Stasaćete lepi, jaki, zdravi

ne shvativši šta ste dužni kravi!

Dobrica Erić


Bane

Kako lepo Bane na gitari svira,

u lokalnom klubu košarku trenira,

talasasta kosa, oči plave boje,

gledaju ga baš sve drugarice moje.



Mnogo mi se sviđa, možda i ja njemu,

al’ neće da priča sa mnom na tu temu.

Horoskope čitam, šta mi zvezde kažu,

da li nam se znaci astrološki slažu.



Po poslednjoj modi oblači se Bane

kao da je sišao sa naslovne strane

i prija mu, vidim, što je tako tražen

da li je zbog toga malo uobražen.



Nemoj više, Bane, da se važan praviš

kad kraj mene prođeš, nećeš da se javiš.

Vodi me u disko, šetnju il’ na piće

veruj, tebi sa mnom uvek lepo biće.

S. B.


Filmska preporuka

„Babino unuče”

Kliknite za veci prikaz

I ove nedelje smo rešili da predstavimo seriju od 13 epizoda, snimljenu 1976. godine, pod nazivom „Babino unuče”. Režirao ju je Timoti Džon Bajford po scenariju Ljubiše Kozomore.

Priča govori o dečaku Joci, kog odgaja baka. Ona je radi Jocinog školovanja i napretka prodala svu imovinu na selu i došla u Beograd. Njihov dolazak u veliki grad, Jocino odrastanje, nova poznanastva i komični sudar seoskog i gradskog mentaliteta činile su ovu seriju svojevremeno veoma popularnom među mladima.

Glavnu ulogu tumači Goran Jeftić, a pored njega u filmu glume i Radmila Savićević, Milan Srdoč, Petar Kralj, Olivera Marković, Stole Aranđelović i drugi.

Stranu pripremio Saša Božović


Zanimljivosti

Slavna glumica Nikol Kidman je za četiri minuta pojavljivanja u reklami za popularni parfem „šanel 5” zaradila 3.710.000 dolara. Zahvaljujući tome ušla je u „Ginisovu knjigu rekorda”, sa zaradom od 982.000 dolara po minuti.

Životinje mesožderi neće pojesti leš druge životinje ako je ona uginula od udara groma.

Lemuri, polumajmuni s Madagaskara, padaju u letnji, a ne u zimski san.

Popularni bik Ferdinand iz Mionice 2003. godine bio je težak ravno 2.100 kilograma.


Savremeni stvaraoci za najmlađe – Đurađ Đuro Maričić

Å ahista u literaturi za decu

Kliknite za veci prikaz

Đuro Daničić je rođen 1934. godine u Hašanima. Objavio je desetak knjiga pesama za decu.

Piše pitkim i slikovitim jezikom, izbegavajući nejasnoće, tako da su mu pesme lako pamtljive i bliske mališanima, a najpoznatije su mu : „Kad se majka smeje”, „Mala Dara”, „Deset ludih dečaka”, „Mala tajna”, „Zbogom, Esma” i druge. Zastupljen je u više antologija. Godinama sarađuje s mnogim časopisima. Bavi se i novinarskom, kao i uređivačkom delatnošću.

Zanimljivo je i da je Đuro Maričić istaknut šahovski radnik. Bio je i predsednik Šahovskog saveza Hrvatske, a takođe je i šahovski sudija.

Sudio je na čak pet šahovskih olimpijada. Iako je u poznim godinama, još uvek piše i objavljuje s velikim uspehom i entuzijazmom, i trudi se da neguje srpski jezik na prostoru Hrvatske, gde već dugo živi.



Kad se majka smeje

Kad ozari osmeh lice

sretnog starca ili bake,

s neba ko da vetar čisti

magluštine i oblake.



Kad je lice nasmejano

razneženog tmurnog tate,

vesele se zlatna polja

i planine nepoznate.



Kad se vedro smeje dete,

ko da gorki potok teče,

ko proletni dan da cveta

i ne kani doći veče.



A kada se smeje majka,

njen je osmeh sretan, pravi,

tad se smeju ded i baka

i deca joj, muž garavi.



U tom smehu ima sunca,

zlatnog polja, plavog neba,

tu je potok, gora, more,

sve što srećan čovek treba!