Pancevac Online

Broj 4453 · 10.05.2012.

Komentari

Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Narod ne treba da brine. Dobro biti neće.

• Teško je bilo šta reći na stalni odliv mozgova iz Srbije. Osim, zbogom pameti!

• Srbi su lud narod. I zato su oni lideri u regionu.

Misao za ovu nedelju

• Mnogim ministrima se javlja bolja budućnost. Pravaje šteta što i ostali sugrađani nemaju te parapsihološke sposobnosti.


Građanska promatračnica

Buđenje slobista

Kliknite za veci prikaz
Ilustracija: Dušan Ludvig

Racionalni prognozeri, imajući u vidu rezultate tokom vikenda održanih izbora, nisu dobro prošli, tj. bolje da su svoje misli čuvali za sebe. U toj grupi je i dolepotpisani.

Iako su bukmejkeri, tipovi koji rade za veliki novac i zbog toga žele da sačuvaju svoj posao, tipovali da će na republičkim izborima koalicija okupljena oko SPS-a dobaciti do 11,6 posto, Dačić i ekipa pokupili su 14,5 odsto glasova birača. U lokalu, „u našem gradu već deceniju i po mrtvi SPS” (citat iz prošlog broja „Pančevca”) „trebalo je” da se pomoću PUPS-a, JS-a i SDPS-a bori za cenzus, kad ono – 14,9 odsto glasova, odnosno 12 mesta u pančevačkoj skupštini?! Objašnjavajući ovaj svesrpski fenomen, ugledni intelektualci pričali su o tome kako Dačić ume da komunicira s narodom, da ima rezultate kao ministar policije... Svaka njima i njemu čast, ali jasan je i utisak da su se birači, bez obzira na to što je DS posle prethodnih izbora „oprao” Dačićevu biografiju, uželeli stisnute pesnice, ruke koja udara u sto uz povišen ton, vođe koji obećava ostvarenje srbijanskih snova i maštarija, čoveka što će da ih laže, ali lepo, koristeći metafore iz bujne i burne prošlosti ovdašnje. Uželeli su se Slobe M.

Bukmejkeri su precenili mogućnosti SNS-a i DS-a (31, odnosno 26,5 procenata u Republici), a S. T. je u lokalu omašio „stvar” s naprednjacima („SNS ovde ni pod razno ne može da prebaci 15 odsto glasova”), jer su oni dobili 21,8 procenata, dok je DS-u „dao” otprilike ono što su lokalne demokrate i zaradile na izborima.

DSS i LSV su osvojili nešto više nego što su se i sami nadali – 7,2, odnosno 6,9 odsto, ali ostvarilo se najavljeno: prešli su „crtu” u Pančevu. Baš kao i URS (7) i „Preokret” (6,5), što je, doduše, malo slabiji rejting od očekivanog. Radikali su „pojeli” „Dveri”, ili obratno, pa su obe političke grupacije završile zamalo ispod cenzusa, što nije iznenađenje. S obzirom na to da u njih, zajedno, poverenje ima 9,1 procenata Pančevaca, te da neguju približno iste „vrednosti”, mogli bi da razmisle o tome da na sledećim izborima nastupe skupa.

Ti sledeći izbori mogli bi da nam se dese već za godinu do dve. Jer, svako pismen zna da pročita „tekst” između redova u porukama iz Brisela i Vašingtona: treba skupiti dvotrećinsku većinu u srpskom parlamentu, koja ima zadatak da izmenom dela Ustava prizna nezavisnost Kosova, ne bi li Srbija napredovala u evrointegracijama. A posle toga...

U trenutku kad je ovaj tekst pisan, Tadić i Dačić već su postigli načelan dogovor o međusobnom uvažavanju, što „znači” da će DS i SPS ponovo praviti zajedničku vladu, ali zbog prethodno rečenog sve je moguće. Čak i da demokrate i naprednjaci vladaju zajedno, na svim nivoima. Ne zadugo, naravno.

Ta teorija dozvoljava da se i u lokalnoj skupštini slože DS i SNS. Mada, realnije je da Vesna Martinović u novom gradonačelničkom mandatu za saveznike odabere, u političkom smislu, dibidus neiskusan personal koalicije oko SPS-a i još jednu od čak četiri opcije koje su prešle cenzus (tome je najdalji URS). Samovoljno ili uz mig vrha partije, kako god, sasvim je nevažno.

* * *

Koliko je zanimljiv habitus u kom obitavamo, fino oslikava i činjenica da je lista „Nijedan od ponuđenih odgovora” završila učešće na parlamentarnim izborima s jednim osvojenim poslaničkim mandatom. Da se u startu razumemo: „Pančevac”, list koji vek i po izlazi u multinacionalnoj sredini, nema ništa protiv toga da Vlasi, koje ta partija zastupa, imaju predstavnika u parlamentu. Naprotiv.

Ali, nije teško zamisliti i nemali broj onih što su, nezadovoljni opštom situacijom u društvu, ipak izašli na izbore i, videvši i zaokruživši „Nijedan od ponuđenih odgovora”, mislili da ne glasaju ni za koga.

E, to je ono Å¡to se zove pametan marketing.

Siniša Trajković


Usput zabeleženo


Druga strana medalje

Boris Tadić, sada (samo) predsednički kandidat, započeo je drugi čin izborne kampanje u Pančevu, gde ga je veoma srdačno pozdravila naša gradonačelnica. U Pančevu su na lokalnim izborima demokrate osvojile najviše mesta u gradskoj skupštini, pa su mnogi pomislili da je to razlog što u nastavak trke za mesto u kabinetu na Andrićevom vencu kreće baš odavde.

Pobedi se u zube ne gleda, pa ni ovoj koju su ostvarile demokrate, no ona, kao i svaka medalja, ima drugu, ne tako blistavu stranu. Pre svega, u Pančevu je na birališta izašlo svega 50,05 odsto upisanih birača ili sedam procenata manje od državnog proseka. Može se dogoditi da Pančevo bude rekorder po apstinenciji glasača, kada se uzmu u obzir samo urbane celine, a ne i mesta čiji su se stanovnici praktično gastarbajterski iselili.

Smeši nam se još jedan rekord – po broju nevažećih listića (5,6 odsto), među kojima su uglavnom oni beli, opet smo za čitav postotak premašili republički prosek (4,36 procenata). Ako se ovim glasovima dodaju oni koje su dobile stranke što nisu „prešle crtu”, pre svega radikali i Pokret „Dveri” (skupa imaju više od devet odsto) i one druge, sitnije, dolazi se do zaključka da negde između 18 i 19 odsto onih što su u nedelju glasali neće imati predstavnike u pančevačkom parlamentu.

O svojevrsnoj letargiji u političkom životu ove sredine govori i podatak da je za najuspešniju listu „Izbor za bolji život” glasao samo svaki deseti Pančevac s pravom glasa. Ishod đurđevdanskih izbora mora da bude povod da se stranke s te liste zamisle i naprave temeljitu analizu svih uzroka koji su im doneli rezultate kakve je pokazao izveštaj izborne komisije.

No, bez obzira na to, demokrate će sa sebi srodnim partijama lako obrazovati vlast, te je jasno da će oni koji su nas dosad vodili, voditi i dalje.

M. M.


Pali na maloj maturi

Početkom aprila Zoran Kostić, pomoćnik ministra srpske prosvete, svečano je najavio da će „sve osnovne škole sutra biti obaveštene imejlom” o tome da se proslava male mature može organizovati isključivo u školskim fiskulturnim salama i holovima ili u lokalnim domovima kulture.

Roditeljima je laknulo pre svega pri pomisli na novac pošto su ih takve zabave prethodnih godina koštale koliko i velike mature.

Olakšanje su osetili i zbog toga što je bilo nemoguće sprečiti da se u kafanama i restoranima gde su organizovane proslave maloletnicima toči alkohol. Zbog takve najave Ministarstva namrgodili su se ugostitelji, vlasnici butika, ali, bogami, i neki nastavnici i direktori, koji su masno naplaćivali dežuranje tokom pomenutih noćnih ludovanja svršenih osnovaca.

Od Kostićevog obećanja prolazile su nedelje, a imejla ni od korova, pa su ponovo počela zakazivanja restorana i kupovina svečane garderobe. A onda, na dan kada je pao dogovor između Tadića i Dačića da ponovo naprave vladu u kojoj će Obradović opet biti ministar prosvete, stiže zaboravljeni imejl kao grom iz vedra neba.

I šta sad? Ko će kafedžijama i roditeljima da nadoknadi materijalnu štetu, a klincima da objasni da su se džabe nadali? Baš lep početak novog mandata ministra i njegove ekspertske ekipe, sačinjene uglavnom od probranih obrenovačkih es-pe-espovaca!

D. V.


Izborne „pravilnosti”

Prođe je još jedna izborna žurka.

Mnogi su izgubili, neki i potonuli, a jedino se negdašnji „Slobov mali od palube” može nazvati istinskim pobednikom.

Kad se već govori o malim (ljudima), i oni su imali sopstveni doživljaj velikog dana. Većina njih (ovog puta ne baš impozantna) pohitala je u glasačka hodočašća ne bi li nanovo osetila one fabulozne trnce pri spuštanju glasačkog „lišća” u „čarobne” kutije.

Tamo su ih, na ultravažnom zadatku, dočekali rođaci, drugari i poznanici „preodenuti” u članove ili zamenike članova stalnih ili proširenih biračkih odbora. Oni su za oko dve hiljadarke morali da provedu silne sate u prskanju, legitimisanju, podvlačenju, osvetljavanju i brojanju, sabiranju, oduzimanju...

Jedni su to odrađivali bez razumevanja, drugi skoro profi, a neki su glasače udostojili čak i pokojeg osmeha. Ali, neuporedivo više je bilo nemušto-kiselih kezova. Nije ih teško shvatiti jer su brojni „klijenti” beskrajno zanovetali zbog komplikovane procedure ili straha od sprejnog alergijskog napada, a najdosadniji su ponovo bili oni s „duhovitim” željama da ih pri ubacivanju listića fotkaju poput predsedničkih kandidata.

Ipak, glavna osobenost ovih izbora bila je primetno loša organizacija. Teško je pobrojati sve nedostatke, ali posebno je interesantno pitanje na osnovu kakvih kriterijuma su regrutovani predsednici odbora, koji su, pride, za minimalnu razliku u novcu imali beskonačno veću razliku u odgovornosti i obavezama. Neuki ili nezainteresovani su tako bacani u očaj, a da ih za to niko nije pitao. Da se ne govori o tome da su pojedinci bez ikakvih prethodnih nagoveštaja, pod pretnjom privođenja, doslovce u minut do dvanaest dizani iz kreveta da prime materijal.

Uprkos svemu, i ovaj „dan de” je za mnoge na biračkim mestima bio super zezanje – terala se šega, izbacivale fore i anegdote za pamćenje, a pala je i pokoja simpatija.

Kako neko reče, na izborima je bilo svega, pa čak i pravilnosti.

J. F.