Pancevac Online

Broj 4453 · 10.05.2012.

Društvo

Dan inkluzivnog obrazovanja

Premijera u Dolovu

Kliknite za veci prikaz

U Osnovnoj školi „Aksentije Maksimović” u Dolovu, 3. maja, u organizaciji Udruženja studenata s hendikepom i Inicijative za inkluziju „VelikiMali”, održan je „Dan inkluzivnog obrazovanja”.

Prvi deo ovog programa činila je radionica u kojoj su učenici prvog i drugog razreda kroz igru i interakciju s predavačima mogli, između ostalog, da nauče kako da priđu vršnjacima s hendikepom i kako da se ponašaju prema njima.

Nakon toga je usledila tribina na kojoj su učestvovali nastavnici, roditelji i predstavnici lokalne vlasti. Oni su se upoznali s primerima dobre prakse, postavljali pitanja i izneli svoja iskustva u vezi s inkluzijom.

Planirano je da se ovakav način promovisanja ravnopravnosti i obrazovanja za sve održi u sedam osnovnih škola u sedam opština u Srbiji, a škola u Dolovu bila je prva od njih.

S. B.


Proslavljen Dan Evrope

Oda radosti u srcu grada

Pesma, igra i veselje * Mladost zna šta želi

Kliknite za veci prikaz
Hor Gimnazije „Uroš Predić” peva himnu Evropske unije

U Pančevu je 9. maja svečano obeležen Dan Evrope, u znak sećanja na 1950. godinu, kada je, na predlog tadašnjeg ministra spoljnih poslova Francuske Roberta Šumana, uspostavljena nadnacionalna organizacija za upravljanje industrijom uglja i čelika. Reč je o prvom ujedinjenju evropskih država po okončanju Drugog svetskog rata, o preteči moderne Evropske unije, te stoga građanke i građani širom Starog kontinenta slave viziju francuskog državnika koji se smatra duhovnim ocem EU.

Taj dan se obeležava i kao Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, jer je 9. maja 1945. godine sovjetski maršal Georgij Žukov ratifikovao sporazum o kapitulaciji nacističke Nemačke, koji je dan ranije, u ime Trećeg rajha, potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.

U našem gradu su održane dve manifestacije – jedna u Narodnoj bašti, a druga na platou ispred gradske kuće. Građanska inicijativa, u saradnji s Domom omladine i JKP-om „Zelenilo”, organizovala je treći put zaredom rok koncert u čast proslave ovog značajnog datuma u istoriji Evrope. Manifestaciju je otvorio hor Gimnazije „Uroš Predić” himnom EU „Oda radosti”, kod volijere u srcu najvećeg pančevačkog parka. Usledile su svirke bendova „Demetrin”, „Transeen”, „Bas i stega”, „Sivi” i „El Buzz”. U programu su učestvovali i Marina Mikša i članovi nevladine organizacije „VelikiMali”.

Za budućnost

Povodom 9. maja, Dana Evrope i Dana pobede nad fašizmom, centar „In medijas res” dodelio je šestu godinu zaredom povelju „Pro futuro” („Za budućnost”) institucijama, udruženjima građana i pojedincima koji su svojim radom i zalaganjem doprineli unapređivanju interkulturalnog dijaloga i razvoju dobrih međuljudskih odnosa bez obzira na oblast delovanja i profesiju kojom se bave.

Prema odluci žirija, koji su činila tri prošlogodišnja laureata i dva člana „In medijas resa”, povelja „Pro futuro” pripala je Muzičkoj školi „Jovan Bandur” iz Pančeva, Inicijativi za inkluziju „VelikiMali” i filmskom reditelju Srđanu Keči. Ove godine je to priznanje prvi put dodeljeno i uglednim ličnostima van naše zemlje: dr Motokiju Nomaćiju, slavisti, profesoru univerziteta u Japanu, i Marku Šnajderu, multimedijalnom umetniku.

Svečanost je upriličena u sredu, 9. maja, u Centru za unapređivanje interkulturalnog dijaloga.

Na platou ispred Gradske uprave održan je završni koncert u sklopu kampanje „Srbija u ritmu Evrope”, posvećene muzici, pesmi i igri. Organizatori su mesecima putovali u gradove-domaćine, kako bi decu pripremili za nastup na gradskim trgovima. U protekle tri sezone preko 10.000 dece u Srbiji naučilo je da peva i igra. U ovoj sezoni (2011/2012) taj projekat je realizovan u 30 gradova u našoj zemlji, uz podršku ambasadora zemalja Evropske unije, kao i trideset gradonačelnika iz Srbije. Manifestacija je namenjena deci u osnovnim i srednjim školama i osmišljena je u skladu s Evropskom poveljom o učešću mladih u životu na opštinskom i regionalnom nivou, Belom knjigom EU o mladima, Nacionalnom strategijom za mlade Republike Srbije i Akcionim planom politike za mlade u Vojvodini. Ciljevi manifestacije su podsticanje, razvijanje, prepoznavanje i očuvanje mladih talenata u Srbiji, kao i promovisanje interkulturalnosti, tolerancije, ravnopravnosti polova, poštovanja ljudskih prava, različitosti itd.

Nastupili su učenici iz pančevačkih osnovnih i srednjih škola koji su prošli program posvećen EU. Predstavili su se i Filip Mitrović i Igor Terzija (učesnici takmičenja „Prvi glas Srbije”), članovi KUD-a „Stanko Paunović”, Muzički centar i plesni studio „Elektra”.

Zoran Stanižan


Održan 35. Fruškogorski maraton

Pančevci redovni učesnici

Prošlog vikenda je održan trideset peti Fruškogorski maraton, na kom je učestvovalo 14.000 takmičara i rekreativaca iz Slovenije, Mađarske, Engleske, Hrvatske, Austrije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Italije, Rusije, Crne Gore i Srbije. Kao i svake godine, stotinak Pančevaca branilo je boje našeg grada na ovoj, najvećoj sportsko-rekreativnoj manifestaciji u zemlji.

Pred maratoncima i šetačima bilo je 16 staza, razvrstanih u nekoliko kategorija. Trase su obuhvatale prelepe fruškogorske predele, izletišta, manastire, objekte, zaseoke i spomenike. Najviše naših sugrađana odlučilo se za deonice do 30 km, ali je bilo i onih koji su uspeli da savladaju i najduže staze. Milan Andrejević je učestvovao u srednjem maratonu (58 km), a Dobrica Dabović, Jovana Dimitrijević i Davor Draganov okušali su se u velikom istočnom maratonu (84 km).

Darko Rotar i Alen Obradović prešli su stazu od 87 km (veliki zapadni maraton), a Vladislav Dimić stazu ultramaratona (105 km). Lambros Hudeludis je pretrčao trasu dugu 111 kilometara (tzv. ultraplus maraton).

Zoran Stanižan


Projekcija filma i diskusija

Filmska obrada bolne teme iz prošlosti

Dokumentarni deo je veoma potresan i on bez ustezanja otkriva sudbine bivše dece-logoraša

Kliknite za veci prikaz

Malobrojni posetioci imali su prilike da 8. maja u dvorani Kulturnog centra pogledaju film „Podunavske Švabe” reditelja Marka Cvejića, u produkciji „Mandragora filma”. Ovaj film došao je u Pančevo u okviru višemesečne turneje po Vojvodini, Austriji i Nemačkoj. Reč je o kombinaciji dokumentarnog i igranog filma koji je sebi za cilj postavio da upozna javnost s istorijom podunavskih Švaba, njihovim doseljavanjem na tlo Vojvodine i stradanjima nevinih Nemaca (pretežno dece, žena i starih) nakon Drugog svetskog rata. O njihovim tragičnim sudbinama u našoj javnosti se malo govorilo i zato se ovaj film može smatrati dobrim pokušajem da se progovori i o tome, i da se s ove vremenske distance ukaže na patnje onih koji su stradali bez ikakve lične odgovornosti za zločine koje su u ratu vršili fašisti.

Ipak, i pored dobre volje autora, ovaj film pati od mnogo nedostataka, koji gledaoce lako navode na pogrešne zaključke i ne doprinose jasnoj recepciji autorove poruke. Dokumentarni deo je veoma potresan i on bez ustezanja otkriva sudbine bivše dece-logoraša, sada starih ljudi, koji i danas pate i preživljavaju ono što im se tada dogodilo. Međutim, igrani deo filma deluje kao promašena tema, s gotovo holivudiziranom ljubavnom pričom između mlade Nemice i lokalnog kul tipa, koji joj pomaže da pronađe kuću svog dede. Naivni dijalozi, generalizacije, crno-bela percepcija sveta i nemotivisani postupci kvare osnovni utisak i skreću pažnju s onog čime bi ovaj film trebalo da se bavi. Naročito su nejasno i amaterski urađeni likovi opakih momaka iz sela, koji deluju gotovo komično, s neuverljivim dijalozima i izjavama „kako mi ovde ne volimo Nemce”. Paralela između teme sukoba lokalnog stanovništa s preostalim nemačkim narodom nakon Drugog svetskog rata u dokumentarnom delu i teme nasilja prema strancima u savremenom trenutku, u kom se odvija igrani deo filma, jednostrana je, neuverljiva i pomalo čudna. S druge strane, takav pristup je i opasan jer publika veoma lako (kao što se i dogodilo delu gledalaca u Pančevu) može da pomisli kakosu Srbi u ovom filmu prikazani kao zlikovci.

Ipak, i pored dobre volje autora, ovaj film pati od mnogo nedostataka, koji gledaoce lako navode na pogrešne zaključke i ne doprinose jasnoj recepciji autorove poruke.

Smatramo da je u filmskom ostvarenju koje za cilj ima borbu protiv predrasuda, generalizacija i kolektivne odgovornosti moralo da postoji više strana iste priče i daleko više konteksta, naročito u igranom delu.

Dobra strana je to što Cvejićeva priča ipak podstiče gledaoce na dijalog i razmišljanje o neprijatnim stranama istorije. To se moglo videti nakon projekcije filma, kada su, pored reditelja Cvejića, govorili i Lazar Stojanović (reditelj) i Jasminka Hasanbegović (pravnica).

Moderator diskusije je bila Jelena Krstić (politikolog), koja je veoma lepo i s puno takta vodila prisutne kroz diskusiju.

S. Ćirković


Izveštaj monitoring sistema

Jednočasovni pik praškastih materija

Kliknite za veci prikaz

Nedeljni izveštaj sistema Grada Pančeva za kontinualno praćenje aerozagađenja od 30. aprila do 8. maja po mernim mestima.

Cara Dušana

Na ovom mernom mestu nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti (GV) prizemnog ozona i sumpor-dioksida.

Srednje dnevne koncentracije benzena kretale su se od 2,8 do 3,8 mikrograma po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna vrednost te kancerogene materije registrovana je 4. maja između13 i 14 sati, a bila je 11,7 mikrograma po kubnom metru.

Vatrogasni dom

Prošle nedelje srednje dnevne koncentracije ukupnih ugljovodonika nemetanskog tipa kretale su se u granicama od 52,2 do 95 mikrograma po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna koncentracija, 265,2 mikrograma po kubnom metru, izmerena je 30. aprila između 3 i 4 sata.

Srednje dnevne koncentracije vodonik-sulfida kretale su se u granicama od 1,2 do 5,6 mikrograma po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna vrednost te opasne materije registrovana je 5. maja, a iznosila je 27,3 mikrograma po kubnom metru.

Na ovom mernom mestu protekle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti sumpor-dioksida, amonijaka i toluena.

Vojlovica

Srednje dnevne koncentracije benzena kretale su se od 0,4 do 4,1 mikrogram po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna vrednost te opasne materije registrovana je 2. maja između 8 i 9 sati, a iznosila je 29,4 mikrograma po kubnom metru.

Protekle nedelje je registrovano jedno 24-časovno prekoračenje GV suspendovanih čestica PM-10 (koncentracije preko 50 mikrograma po kubnom metru), i to 3. maja, kada je izmerena vrednost od 54,9 mikrograma po kubnom metru. Maksimalna jednočasovna vrednost, 128,8 mikrograma po kubnom metru, zabeležena je 3. maja između 20 i 21 sat.

Na ovom mernom mestu nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti sumpor-dioksida i toluena.

Starčevo

Na ovom mernom mestu prošle nedelje nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti sumpor-dioksida, amonijaka i azot-dioksida.

Aparati gradskog monitoringa nisu registrovali 24-časovna prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM-10. Maksimalna jednočasovna vrednost, 66,5 mikrograma po kubnom metru, izmerena je 2. maja između 9 i 10 sati.

* * *

Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS” br. 11/10 i 75/10) propisana je granična vrednost benzena u vazduhu od pet mikrograma po kubnom metru na godišnjem nivou. U naseljenim mestima u kojima je prekoračena propisana granična vrednost zbog postojećih izvora zagađivanja dozvoljena vrednost iznosi najviše osam mikrograma po kubnom metru.

N. Radonjin


Mesec matematike u Pančevu

Nauka nije bauk

Centar za promociju nauke i Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti, u saradnji s brojnim partnerima, organizuju naučnopopularnu manifestaciju „Maj – mesec matematike”, koja će biti održana u dvadeset gradova u Srbiji. Uz podršku Nemačkog matematičkog društva i pod pokroviteljstvom predsednika SANU Nikole Hajdina, CPN i MISANU organizuju veći broj matematičkih izložbi, predavanja, dečjih radionica i drugih sadržaja, s ciljem da prikažu matematiku onakvom kakva zapravo jeste – kao igru, strast i kreativnu veštinu na granici umetnosti i nauke.

Tokom maja matematika će „izaći” na ulice, trgove i rečne obale i „osvojiti” galerije, muzeje i druge javne prostore.

Radi približavanja nauke širem krugu Pančevaca, udruženje „Euklid” organizovaće niz naučnopopularnih manifestacija u našem gradu. Tako će u holu Gradske uprave 15.

maja biti otvorena izložba radova učenika i profesora, pod nazivom „Matematika u slici i reči”. Različite oblasti matematike biće predstavljene crtežima, izrekama poznatih svetskih matematičara i njihovim kratkim biografijama.

Već 19. maja, u Narodnoj bašti, od 16 do 19 sati, zavod za popularizaciju ove prirodne nauke „Mathema” iz Slovenije prirediće radionicu u kojoj će učenici pomoću raznobojnih oblika i štapića praviti geometrijska tela, mozaike i slagalice. Mališani će ujedno imati priliku da se ogledaju u veštini izrade geometrijskih oblika od papira, ali na sasvim drugačiji način. Ljubitelji matematike moći će da rešavaju logičke zadatke, ali i da saznaju više o šahovskim strategijama i kombinacijama.

Pored prijatelja iz Slovenije, gosti manifestacije biće Momir Paunović, kao i Branka Dejić i Mirko Dejić, profesori matematike na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.

Pokretač manifestacije – Centar za promociju nauke – bavi se popularizacijom nauke, s idejom da se u našoj zemlji razvije visoka naučna pismenost, ali i da se afirmiše ekonomija znanja. Smisao je da se probudi radoznalost i da se mladi podstaknu da se opredele za put nauke. Ovaj centar je osnovan 2010. godine, u skladu sa Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti.

Zoran Stanižan


Regionalna smotra talenata u OŠ „Isidora Sekulić”

Naučni podmladak

Jedanaesta Regionalna smotra naučnoistraživačkih radova učenika iz Banata, na kojoj je učestvovalo 68 đaka od VII razreda osnovne škole do IV razreda srednje škole, sa ukupno 48 radova, održana je prošlog vikenda u OŠ „Isidora Sekulić”. Troje najboljih nastupiće na Republičkoj smotri u Beogradu, 2. juna.

Prema rečima Dragoljuba Cucića, direktora Regionalnog centra za talente, ovo takmičenje u znanju, za razliku od nekih drugih, ne svodi se samo na rešavanje zadataka. Pošto su istraživali neku naučnu oblast, đaci su imali obavezu da uobliče ta svoja saznanja kroz pravi istraživački rad. Ovakav princip rada, prema njegovom mišljenju, omogućuje stvaranje naučnog podmlatka.

Zoran Stanižan


Reciklažni centar na Kudeljarcu

Strategija upravljanja komunalnim otpadom

U Vlasinskoj ulici na Kudeljarskom nasipu, na prostoru bivšeg stočnog groblja, prošle nedelje je otvoren reciklažni centar JKP „Higijene”, koji treba da počne da radi u drugoj polovini godine. Predviđeno je da se na to mesto prenesu i prese sa stare deponije, tako da će grad u dogledno vreme dobiti dugo očekivan centar za reciklažu dela komunalnog otpada. Izgradnja reciklažne hale, koja ima 1.500 kvadrata, počela je krajem prošle godine i u njoj je montirana presa koja služi za baliranje PET ambalaže, papira i kartona (kapacitet prese je od 50 do 70 kubnih metara presovanog otpada).

Reč je o projektu koji realizuju Grad Pančevo, i srpsko i italijansko ministarstvo životne sredine. Izgradnja reciklažne hale počela je krajem prošle godine.

„Higijena” odnedavno postavlja nove zvonaste kontejnere za odlaganje otpada, što je takođe deo programa koji se sprovodi uz podršku italijanskog ekološkog ministarstva.

Pored toga, planirana je i nabavka specijalizovane trake za selekciju otpada. Prema rečima Vesne Paraušić, direktorke „Higijene”, ta investicija će omogućiti da se još više otpada pripremi za recikliranje, a samim tim će biti produžen vek novoj deponiji.

S druge s trane, ne treba zaboraviti da će, ukoliko grad ostvari nameru o sprovođenju usvojene strategije upravljanja otpadom, prihod od reciklaže biti daleko veći od dosadašnjeg.

Zoran Stanižan


Pismo čitaoca

Vredni ljudi tu pored nas

Kliknite za veci prikaz

Zahvaljujući saradnji s poznatim mađarskim kompozitorom Đerđom Kurtagom, Tikmajer je postao poznat i izvan Evrope Mnogi Pančevci su propustili da, početkom godine, u Kulturnom centru Pančeva slušaju muziku novosadskog džez kvarteta (u sastavu: Boris Kovač, saksofon; Lav Kovač, bubnjevi; Stevan Kovač Tikmajer, klavir, i Miloš Matić, kontrabas). Tada je, nažalost, načinjen samo audio-zapis koncerta, ali ne i televizijski snimak ovog važnog muzičkog događaja, niti su intervjuisani muzičari koji čine taj kvartet.

Među njima bih posebno izdvojio svog dugogodišnjeg prijatelja Stevana Kovača Tikmajera, koji je prvi put nastupio u Pančevu. Pošto je lokalnim medijima „promaklo“ da Pančevce upoznaju sa ovim izuzetnim umetnikom – pijanistom, kontrabasistom, kompozitorom i esejistom, pokušaću kratko da ga predstavim svojim sugrađanima.

Stevan Kovač (kasnije i Tikmajer, devojačko prezime njegove majke) započeo je svoje muzičko obrazovanje kao učenik kontrabasa, a nastavio kao student kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je diplomirao u klasi profesora Rudolfa Bručija, tada jednog od najcenjenijih jugoslovenskih kompozitora. Upravo zahvaljujući ličnom zalaganju profesora Bručija, Kovač Tikmajer se, kao prekobrojni brucoš, upisao na Akademiju.

Još kao učenik i student, a potom i kao mlad kompozitor, Tikmajer se bavio i džez muzikom, svirajući u ansamblima „Ritual Nova”. Tokom osamdesetih godina prošlog veka on je bio pokretač više kulturnih manifestacija u Novom Sadu i član uredništva uglednog časopisa „Uj Symposion”, za koji je povremeno i pisao. Stručno usavršavanje u komponovanju nastavio je na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu, kod profesora Luisa Andrisena i Diderika Vagenara, iako je, koliko se sećam, pre početka studija kompozicije u Novom Sadu „maštao“ da poslediplomske studije nastavi u Mađarskoj, kod legendarnog Đerđa Ligetija. Tokom poslediplomskog usavršavanja pohađao je i majstorske kurseve kod čuvenog poljskog kompozitora Vitolda Lutoslavskog.

Pored toga, Kovač Tikmajer je u to vreme sarađivao i s poznatim džez pijanistom i kompozitorom iz Mađarske Đerđom Sabadošem (koga smo svojevremeno,kao brucoši, sa uzbuđenjem slušali na festivalu „Dani džeza” u Novom Sadu).

Kad god se pružala prilika, nastupao je i sa svojim ansamblom „Tickmayer formatio” ili s drugim muzičarima.

Njegov rad kao muzičara i kompozitora biva zapažen i početkom devedesetih godina nedeljnik „Vreme” ga spominje kao jednog od deset najznačajnijih mladih kompozitora savremene klasične muzike.

Tih godina, na poziv Jožefa Nađa, našeg poznatog multimedijalnog umetnika, koreografa i plesača, Tikmajer odlazi u Orlean (Francuska), gde komponuje muziku za pozorište i ples. Uporedo s Nađem, on povremeno sarađuje i svira sa džez i rok muzičarima, poput Krisa Katlera, Freda Frita, Ive Bitove i dr. (Jednom prilikom mi je rekao da voli da sarađuje s muzičarima koji nisu sticali muzička znanja u obrazovnim ustanovama, naročito s rok muzičarima, koji mu se čine otvorenijim i lišenim sujete. Kada ste s njim u društvu, možete čuti zanimljive priče i komentare o mnogim muzičkim žanrovima i autorima i veoma raznovrsnu muziku.) Zahvaljujući poznanstvu i saradnji s još jednim poznatim mađarskim kompozitorom, Đerđom Kurtagom, Tikmajer postaje poznat izvan Evrope i upoznaje se sa značajnim muzičkim umetnicima današnjice: Martom Argerič, Gidonom Kremerom, Jurijom Bašmetom i dr. Gidon Kremer je, u nekoj vrsti preporuke, zapisao o njemu da je „jedan od najzanimljivijih živih kompozitora. Mi smo, zajedno sa orkestrom ’Kremerata Baltica’, svirali mnoge njegove kompozicije i svaki put smo bili vrlo uzbuđeni njihovim osobenim stilom. Tikmajerova muzika je označena ’pečatom’, što je veoma redak kvalitet savremenih autora.

Ozbiljna, iskrena, ustreptala muzika – nešto što vam ne dopušta da budete ravnodušni”.

Možda su ovakve lepe reči i pohvale doprinele da se čuvena minhenska diskografska kuća ECM zainteresuje za Tikmajerovo stvaralaštvo i da on postane prvi kompozitor s prostora bivše Jugoslavije koji je za njih objavio svoju kompoziciju. Muzički opus Stevana Kovača Tikmajera je, inače, vrlo bogat: više od 80 kompozicija i 17 objavljenih kompakt-diskova (devet samostalnih i osam kompilacija).

Pretpostavljam da mu nedostaje još samo neka popularna, slavom praćena svetska nagrada, da bi na njeganaši mediji i građani obratili više pažnje.

Žalimo kada nam mladi, vredni i nadareni ljudi odlaze u svet, hvalimo se njihovim uspesima i oduševljavamo njihovim postignućima, a ne umemo da ih prepoznamo i dočekamo kada nam dođu.

Oni kojima je ovaj prikaz života i stvaralaštva Stevana Kovača Tikmajera bio dovoljan, moći će da ga ponovo vide i čuju u sastavu „Ultima armonia”, na beogradskom festivalu „Ring ring”, u biskopu „Reks”, 17. maja.

Ivan Zafirović


Razgovor s povodom: Miroslav Kanjevac, košarkaški trener

Odlučnim koracima – napred!

Kliknite za veci prikaz

S izgradnjom sportske hale u Banatskom Novom Selu stvoreni su svi uslovi da istoimeni košarkaški klub krene putem boljitka.

Već u debitantskoj sezoni u Drugoj srpskoj ligi Novoseljani su dokazali da imaju kvalitet i za više, ali sticajem okolnosti prolaz u jači rang nije ostvaren. Rukovodstvo kluba se trudi da se očekivanja navijača ispune, a jedan od boljih poteza bilo je angažovanje Miroslava Kanjevca, uglednog košarkaškog stručnjaka iz Pančeva.

Kanjevac je karijeru počeo u Profikoloru, ali je kvalitet potvrdio u ženskoj košarci, vodeći najbolje srpske timove, a afirmisao se i kao trener nacionalne selekcije u mlađim kategorijama. S ekipama koje je predvodio osvajao je titule i kup takmičenja. Za popularnog Kanju košarka je odavno više od sporta, a posvećenost igri ispod obručeva i stalni napredak u poslu doneli su mu ugled, i to ne samo u sportskom miljeu. Čekajući povoljan inostrani angažman, Kanjevac nije sedeo skrštenih ruku. S Novoseljanima je prvo ugovorio savetničku ulogu, ali je ubrzo preuzeo i trenersko kormilo. Baš od tada sve je krenulo nabolje, a peto mesto na kraju takmičenja dokaz je kvaliteta stručnjaka iz našega grada.

– Bila je ovo zaista uspešna sezona, a ako se uzme u obzir da smo bili debitanti u ligi, onda je utisak još povoljniji. Ipak, ostaje žal za propuštenom prilikom i prolazom u viši rang, ali često smo igrali nekompletni, što je svakako uticalo na krajnji ishod na tabeli – ističe naš sagovornik.

Tokom sezone zapaženu ulogu u timu imali su: M. Đurković, Petrov, Vinčić, Caran, Lakušić, V. Đurković i Tomašević. Ukoliko ovi momci ostanu u klubu, sasvim je sigurno da se u narednom periodu može očekivati napredak.

Naš sagovornik često ume da kaže kako su mu koferi uvek spakovani jer je trenerski poziv takav. Miroslav Kanjevac na tek završen posao nije stavio tačku jer to nije njegov manir, a da li će ostati u Banatskom Novom Selu, zavisi od mnogo faktora.

– Uvek sam govorio da to najviše zavisi od ozbiljnosti uprava sportskih kolektiva. Imam otvorenu ponudu dosadašnjeg kluba, a razmišljam i o nekim drugim opcijama. Ipak, kao i uvek dosad, opredeliću se za onu koja garantuje da su nam ambicije slične, a da usloviu kojima se živi i radi budu korektni – naglasio je Kanjevac.

Rezultat je uvek merilo rada. Čuda se ne dešavaju, ona se stvaraju. Tako razmišlja i junak ove priče.

Ostaje samo da sačekamo i vidimo u kom smeru će se razvijati njegova trenerska karijera.

S. D.