Pancevac Online

Broj 4453 · 10.05.2012.

Kultura

Poklon čitaocima

Kulturni centar i „Pančevac” nagradiće tri najbrža čitaoca ili čitateljke koji se u petak, 17. februara, u 10.30, jave na telefon redakcije 301-150, sa po dve ulaznice za strani film po izboru i u terminu koji odaberu. Nagrađeni mogu iskoristiti ulaznice do četvrtka, 23. februara.


Knjige koje se gutaju

Pobunjeni čovek

(„Na rubu pameti”, Miroslav Krleža, „Agora”, Zrenjanin, 2012)

Činjenica da se u Beogradu tokom maja održava „Festival jednog pisca” pod nazivom „Miroslav Krleža: San o drugoj obali”, podsetio me je da ponovo pročitam delo „Na rubu pameti”, najbuntovniji roman tog hrvatskog autora. Uslovi za ponovni susret s gnevnim junakom, bezimenim doktorom, koji naprasno postaje zaverenik apsolutne istine i odlučuje da se suprotstavi celokupnom javnom mnjenju malog grada, nisu bili nikad adekvatniji. Predizborna histerija raspiruje malograđanske strasti i posvuda obelodanjuje, zapravo, samo našu tragikomičnu društvenu situaciju, čineći da identifikacija s glavnim likom romana bude neizbežna.

Nakupljeni revolt, egzistencijalna mučnina i nekontrolisan bes kuljaju iz pripovedača dok se strmoglavljuje s dobro plaćene pozicije službenika u privatnom preduzeću ka memljivoj hotelskoj sobi, zatim ’apsani i, na kraju, ludačkoj košulji neuropsihijatrijske klinike.

Ovaj nemili pad izazvala je nagla promena u svesti uglednog doktora i njegov nov način posmatranja sveta. Zapravo, grub raskid s licemernim i lažnim obzirima u svojoj suštini moralno razgrađene i duhovno opustele zajednice dovodi do nesagledivih egzistencijalnih posledica po personu koja se drznula na jedan tako hrabar prometejski uzlet. Krležin junak do poslednje stranice knjige ne odustaje od stava da je mnogo štošta, pa možda i čitava vaseljena, „kriminalno, krvavo, moralno bolesno” mesto i gde je „sve rastrovano, sve grize i truje kao koš otrovnica”.

Gradeći priču o individualnoj pobuni, Krleža majstorski ispisuje čitavu eruditnu antropološku studiju o čoveku koji se ne menja kroz vekove. Napredak nauke i tehnike nije uticao na evoluciju duha pošto „tmina ljudske svesti, vidite, ostaje uvek jedna te ista: jednako gusta, jednako zagonetna i jednako mračna”, poručuje doktor. Samo krhka maska krije pravo lice tobože civilizovanog pojedinca, a kada ona spadne, dolazi do proboja prašumskih, neprevaspitanih instinkata koji, udruženi, čine obezglavljeno vreme bez moralnog i estetskog lika.

N. Rotar


KUD „Stanko Paunović” održao odličan koncert

Slavske pesme, igra i koreografije koje zadivljuju

Zapažen nastup našeg poznatog kulturno-umetničkog društva

Kliknite za veci prikaz
KUD „Stanko Paunović” – miljenici pančevačke publike

Povodom svoje slave, Svetog Nikolaja Žičkog, pančevačko Kulturno-umetničko društvo „Stanko Paunović NIS–RNP” priredilo je 3. maja izuzetno kvalitetan i sadržajan nastup. Prvobitno je trebalo da koncert bude izveden na sceni novootvorene Letnje pozornice Kulturnog centra, međutim, zbog loših vremenskih prilika, mesto održavanja je ipak „preusmereno” na zatvoreni prostor ove kulturne institucije. Kiša, grmljavina i nevreme nisu umanjili broj posetilaca, koji su ispunili sva mesta, pa je gužva zaista bila neverovatno velika.

Preko tri stotine učesnika svih generacija iz različitih sastava, od dečjeg do prvog izvođačkog, povelo je publiku na svojevrsno putovanje po različitim krajevima naše zemlje.

Na lep i atraktivan način prikazano je kulturno bogatstvo našeg podneblja – kako igračko, tako i pevačko. Nežne lirske pesme koje su izvodili članovi pevačke grupe ovog društva smenjivale su se s brzim igrama i veselim pesmama.

Svaka tačka je podrazumevala posebno prilagođene kostime, što je svakako doprinelo edukativnoj dimenziji nastupa.

Koncert su započele članice ženske pevačke grupe pesmama „Raslo je drvo topolovo” i „Ko podiže slave božje”.

Nakon njih, prvi izvođački ansambl je lepo, otmeno i skladno odigrao banatske gradske igre, u kostimima koji asociraju na minula vremena gradskog života. Odmah zatim publika je imala retku priliku da uživo čuje pravi zvuk gajdi. Narodne melodije iz Banata izveo je gajdaš Tomislav Ćirić. Podmladak Društva je takođe imao priliku da pokaže svoje umeće.

Deca su izvela igre iz Like, Timoka i Zaglavka, svrljiške kotline, Gornje Pčinje, kao i interesantan prikaz lazaričkog običaja. Ostatak programa je bio izuzetno bogat i u njemu su se našle igre iz Crne Trave, Bele Krajine, Prizrena, belopalanačkog polja i pesme iz raznih krajeva Vojvodine.

Publika je posmatrala sve tačke veoma pažljivo, zainteresovano i s oduševljenjem.

Igru su pratili narodni i tamburaški orkestar. Posebno lepo bilo je čuti izvođenje melodija na fruli. Kao gosti večeri nastupili su Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, kojim je dirigovala Vera Carina, i podmladak tog hora, s dirigentkinjom Ljiljanom Jošić.

Dejan Trifunović, umetnički direktor KUD-a „Stanko Paunović”, rekao je da mu je izuzetno drago zbog velike posećenosti i zahvalio je PSCPD-u i dirigentkinji Veri Carini na lepoj dugogodišnjoj saradnji i gostovanju na slavskom koncertu Društva.

– Današnji dan je bio veoma sadržajan. Prvo je priređeno rezanje slavskog kolača.

Bili smo počastvovani jer je to učinio banatski vladika Nikanor. Tom prilikom su devojke iz naše pevačke grupe otpevale nekoliko slavskih pesama, a frulaški duet je izveo nekoliko melodija. U večerašnjem programu su dominirale slavske pesme i mislim da je izuzetno lepo što je nastupio PSCPD i čak premijerno izveo jednu kompoziciju koju je namenio nama. Prilikom sastavljanja repertoara trudimo se da on bude interesantan i drugačiji nego što je to uobičajeno. To je jedan dugotrajan proces, koji zahteva odlazak na teren, istraživanja i uobličavanja za scenu. Obično koreografija traje između pet i deset minuta i svaki taj prikaz treba da oslika region iz kojeg su igre i kostimi. Reakcija publike kakva je bila večeras najbolja je nagrada za sav trud koji ulažemo. Mislim da spadamo u red veoma uspešnih ansambala, koji ne samo što zadržavaju obim aktivnosti već ih i proširuju – istakao je Dejan Trifunović.

U svakom slučaju, bio je to jedan od folklornih koncerata koji se pamte i predstavljaju pravo uživanje za ljubitelje narodne tradicije.

Sunčica Ćirković


Kino-pesnica

Oklopnjača „Mizuri”

„Battleship”, SAD, 2012, 131 min.

Uloge: Tejlor Kič, Rijana, Lijam Nison

Režija: Piter Berg

Kliknite za veci prikaz

Verovali ili ne, akcioni naučnofantastični blokbaster „Bojni brod” zasnovan je na društvenoj igri strategije u našem narodu poznate kao „podmornice”.

Neki od nas su je igrali na papiru crtajući tabele, neki su imali vertikalnu tablu s rupicama u koje su ubadali svoje brodiće, ali činjenica je da je teško zamisliti da se od takve razbibrige napravi igrani film. E, pa holivudski filmski poslenici su ponovo dokazali da su vrhunski majstori svog zanata.

„Bojni brod” je vrhunska adrenalinska ekstravaganca maestralnog reditelja Pitera Berga, poznatog po upečatljivim ostvarenjima kao što su „Dobro došli u džunglu”, „Kraljevstvo” i „Henkok”. U neobičnoj navali filmova o vanzemaljskim invazijama u poslednje vreme, najnovije delo Pitera Berga izdvaja se kao možda najbolje još od „Dana nezavisnosti”, snimljenog pre petnaestak godina. Berg ne samo što fenomenalno poznaje strategiju jednog letnjeg hita, pa tačno zna u kom trenutku koja scena ili koji lik igraju na kartu publike, već pokazuje da čak i uz svoj sirovi stil režije ume veštije da vodi priču od nekih veterana žanra kao što je Majkl Bej, čiji su „Transformersi” često lutali na nivou radnje. Apsolutni trijumf Bergove umešnosti je rekonstrukcija društvene igre u napetoj i dinamičnoj sekvenci u kojoj mornari ne mogu da koriste radar da detektuju vanzemaljske brodove, pa na slepo „ubadaju” gde su neprijatelji.

Pomorska pucačina protiv osvajača iz svemira uz bombastične specijalne efekte u prvom je planu, ali ni likovi ne ispadaju iz fokusa. Pop zvezda Rijana uopšte nije loša u svom filmskom debiju, u kome ima priliku da „raznosi vanzemaljce”.

Nikad se nisam bunio što Amerikanci prave filmove u kojima spasavaju svet – za svoje pare mogu da snimaju šta žele – ali spektakularni ložački klimaks, u kojem najpoznatiji američki bojni brod u istoriji, sada muzej, „USS Mizuri”, krene u finalni obračun s posadom dekica veterana i uz pesmu grupe AC/DC „Thunderstruck”, navešće i one kojima smeta američki patriotizam da poskoče od sreće. Čist rokenrol! (Ima i scena posle špice, ostanite do kraja!)

OCENA: * * * * *

M. Todorović


Pozorišna predstava u Kulturnom centru

Tragedija jedne porodice

Čuvena drama Tenesija Vilijamsa u režiji Radoslava Milenkovića * Univerzalni konflikti i večita borba za egzistenciju

Kliknite za veci prikaz
Od uspomena je često nemoguće pobeći

Pančevačka publika je imala priliku da 28. aprila na sceni Kulturnog centra pogleda pozorišnu predstavu „Staklena menažerija” Tenesija Vilijamsa, u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda. Reditelj ovog komada je Radoslav Milenković, dramaturg Ivana Dimić, a uloge tumače Olga Odanović (kao Amanda Vingfild), Bojana Stefanović (Lora Vingfild), Aleksandar Đurica (Tom Vingfild) i Mihailo Lađevac (Džim O’Konor). Reč je o predstavi koja je premijerno prikazana na sceni „Raša Plaović” u Beogradu sredinom marta ove godine.

U slučaju ove postavke, najveća vrednost je sam dramski tekst i Vilijamsov specifičan i oštar rez kroz maske malograđanskog načina života. Radnja drame zasnovana je na unutrašnjim sukobima unutar jedne disfunkcionalne, okrnjene porodice, koju čini troje ljudi što duboko pate u sebi, svako na svoj način.

Majka Vingfild je narcisoidna, posesivna žena sa svim odlikama jedne tragične heroine. Nasuprot vremenu kada je bila devojka okružena obožavaocima i udvaračima, život joj je dodelio muža alkoholočara i kockara, kao i ulogu napuštene žene. Njeni napori da pre živi u surovom svetu i održi iluziju da je sve u redu u njenom domu deluju gotovo naivno i histerično. Amanda se grčevito upinje da kroz svoju decu povrati deo svojih izgubljenih nada, da kroz planiranje njihove budućnosti bar sagleda svetlost na kraju tunela u kome su svi troje zarobljeni. Ipak, realnost joj ne dozvoljava da živi dugo u svojim iluzijama. Njena deca se opiru svim njenim planovima. Tom to čini na pasivno-agresivni način zato što je duboko nesrećan i želi da pobegne od nje, a Lora samim tim što živi izlolovana u svom posebnom, krhkom svetu, okružena figuricama od stakla.

Tragedija porodice je neminovna od samog početka, tenzija raste do kulminacije nakon odlaska pogrešno izabranog „udvarača” i disfunkcionalni sistem se lomi, baš kao Lorin stakleni jednorog.

Olga Odanović je odigrala lik majke uz unošenje mnoštva lokalnih specifičnosti našeg podneblja. Na taj način je Amanda nekako pretvorena u tipičnu balkansku posesivnu majku – malograđanku, sveprisutnu i u večitom kontrastu između toplog odnosa prema deci i hladnokrvne potrebe za kontrolisanjem svakog njihovog postupka. U tome ne treba videti zamerku, već naprotiv, čini se da takav postupak olakšava gledaocima da se identifikuju s univerzalnošću poruka u ovoj porodičnoj drami.

Žene kao što je Amanda žive, trpe i gledaju slom svojih ideala na svim podnebljima.

Razlikuju se možda po boji kože, jeziku i običajima, ali je suštinski unutrašnji majčinski bol uvek isti, baš kao i tragičan ishod takvih životnih priča.

Nesumnjivo najbolju ulogu ostvario je Aleksandar Đurica.

On je u svoj lik uneo impresivnu kombinaciju ironičnog i setnog odnosa prema svetu i sebi. Njegov monolog na kraju predstave gledaocima odzvanja u ušima danima nakon spuštanja zavese. U načinu na koji on izgovara tih nekoliko poslednjih rečenica veličanstveno je istaknut lik Lore i simbolike njenog nežnog i nezaštićenog sveta. Postaje jasno da apsolutna sloboda ne postoji. Od senki i sećanja se ne može pobeći, a preterani individualizam je osuđen na propast u svetu koji je „osvetljen munjama”. U svakom slučaju, publika je mogla da vidi korektnu rediteljsku postavku i još jednu obradu večite Tenesijeve drame.

S. Ćirković


Promocija novih „Rukopisa”

Jubilarni broj i omaž prethodnim izdanjima

Kliknite za veci prikaz

Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije, čuveni pančevački „Rukopisi”, biće predstavljen 11. i 12. maja u Studentskom domu. Kao i prethodnih godina, organizator je Dom omladine, a ovogodišnji urednici zbornika su Jasmina Topić, Čarna Popović, Stanka Hrastelj i Zvonko Taneski. Tim povodom je 7. maja u prostorijama Malog kluba Doma omladine organizovana konferencija za novinare, na kojoj je urednica „Rukopisa 35” Jasmina Topić predstavila plan dvodnevnih aktivnosti tokom ovogodišnje promocije zbornika.

– Jubilarni „Rukopisi” donose malu novinu. Umesto jedan dan, kako je bilo uobičajeno do sada, imaćemo dva dana programa. Prvi dan je zamišljen kao omaž svim prethodnim brojevima „Rukopisa” i ovom prilikom javno pozivamo sve bivše urednike i autore da u petak dođu u što većem broju u Studentski dom jer ćemo se tada zajedno podsećati kako je izgledalo biti autor „Rukopisa” pre 5, 10, 15 i više godina. Meni će biti drago da i pređašnji urednici podele s nama svoja iskustva kada je u pitanju uređivanje, i da iznesu svoje mišljenje o tome kako su se pisale poezija i proza nekada, a kako sada. Biće zanimljivo i razgovarati o tome da li se uočavaju neki trendovi među najmlađim autorima koji nama šalju radove – rekla je Jasmina Topić.

U petak, 11. maja, program će početi u 19.30, u Studentskom domu. Tom prilikom biće upriličeno svečano otvaranje manifestacije „Svi naši Rukopisi”, i to veče će biti u potpunosti posvećeno sećanju na nekadašnja izdanja ovog zbornika. Autori čija su dela objavljena u nekom od prethodnih brojeva moći će da pročitaju deo svojih radova ili da sa prisutnima podele svoja sećanja na promocije „Rukopisa”.

Uslediće svečani koktel, i koncert grupe „Repetitor” u letnjoj bašti Doma omladine.

Ukoliko vreme bude loše, koncert će biti održan u „Studiju 21”. U subotu, drugog dana promocije, u 16 časova, u „Studiju 21” se održava radionica s ovogodišnjim autorima, koju će voditi Vule Žurić i pripovedač Srđan Srdić. Nakon toga, u 19 časova, u Studentskom domu će mladi autori predstaviti svoje radove. Iz bivših republika stare Jugoslavije gostuje sedam mladih pisaca i za njih će u subotu, u saradnji s Turističkom organizacijomPančeva, biti organizovan obilazak našega grada.

U „Rukopisima 35” zastupljeno je i šest pančevačkih autora. To su: Petar Đerfi, Marija Pantelić, Ivan Kačavenda, Anđela Dubljević, Aleksandra Hrib i Marko Vujinović.

S. Ć.


Muzička škola proslavlja rođendan

Uz muziku i druženje

Prošle su 62 godine otkako je pančevačka Muzička škola osnovana kao prva muzičko-pedagoška ustanova u našem gradu, a od 1960. nosi ime po kompozitoru Jovanu Banduru.

Svakog maja njeni učenici, profesori i nenastavno osoblje proslavljaju rođendan, uz druženje i muziku.

Ove godine Dan škole – 14. maj – biće obeležen dvama koncertima. U četvrtak, 10. maja, od 18.30, u sali Muzičke škole nastupiće solisti i kamerni ansambli – đaci koji su se tokom školske godine najviše istakli na domaćim i inostranim takmičenjima (prve nagrade i laureati) i osvojili najveći broj poena. Na programu će biti dela A. Vivaldija, J. S. Baha, H. Vjenjavskog, A. Komarovskog i drugih autora.

Sledeći koncert planiran je za ponedeljak, 14. maj. Tog dana će se u dvorani Kulturnog centra, od 18 sati, predstaviti veliki ansambli Muzičke škole „Jovan Bandur”. Nastupiće hor osnovne škole, gudački orkestar osnovne škole, orkestar harmonika, tamburaški orkestar „Tamburatorijum”, kao i mešoviti hor „Belkanto” i srednjoškolski orkestar.

Program će biti šarenolik te će publika biti u prilici da čuje starogradske pesme, ali i muziku K. M. Vebera, P. I. Čajkovskog, G. Forea, V. A. Mocarta i drugih kompozitora. Kao solistkinja nastupiće direktorka mr Snežana Đokić, koja će uz pratnju orkestra izvesti Mocartov „Klavirski koncert u Ce-duru” (KV 467, prvi stav).

Ulaz na oba događaja je besplatan, a uprava Muzičke škole se nada da će naši sugrađani podržati đake i profesore i doći da u veseloj atmosferi s njima obeleže više od šezdeset godina postojanja škole.

R. T.


Održano takmičenje harmonikaša

Nagrađeni najbolji

Četvrto takmičenje učenika harmonike, koje je okupilo oko šezdeset učesnika, održano je u četvrtak, 3. maja, u Muzičkoj školi „Jovan Bandur”.

Nadmetali su se đaci osnovnih i srednjih muzičkih škola iz Subotice, Beograda, Požarevca, Smedereva, Vranja, Kruševca, Aranđelovca i Pančeva, a pridružile su im se i kolege iz Bijeljine i Graca. Žiri sastavljen od profesora Daniele Vagner (Beograd), Milana Erakovića (Smederevo), Ivana Mladenovića (Požarevac) i Ramone Dimitrijević Balać (Pančevo) ocenjivao je mališane u osnovnoj školi, a sviranje srednjoškolaca, pored prvo troje profesora, vrednovao je i Bojan Nikolić (Pančevo).

Dva učenika s najviše poena dobila su novčane nagrade, kao i po jedan đak harmonike u svakom razredu osnovne škole. Na Četvrtom takmičenju učenika harmonike učestvovalo je šestoro Pančevaca, a najuspešniji među njima bio je Mihajlo Krstić (klasa prof. Ramone Dimitrijević Balać).

Proglašena su dva laureata nadmetanja: Milan Lazić za osnovnu i Jaroslav Irović za srednju školu – obojica đaci Muzičke škole „Kosta Manojlović” iz Smedereva. Kao i prethodnih godina, organizatori su se pobrinuli da i najmlađi učesnik bude nagrađen, te je on dobio ogromnu poklon-igračku.

Sunčica Ćirković


Pejzaži od kojih zastaje dah

Pogled na jednu prelepu zemlju

Kliknite za veci prikaz

Interesantna izložba pod nazivom „Pogled na Izrael” otvorena je u ponedeljak, 7. maja, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Svečanom otvaranju su prisustvovali ambasador Izraela Josef Levi i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević. Ova postavka će već narednog meseca biti prikazana i u našem gradu u okviru manifestacije „Svet u Pančevu”, koja će ove godine biti održana prvi put, zahvaljujući saradnji Ambasade Izraela u Srbiji i pančevačke Gradske biblioteke.

Posetioci će imati priliku da pogledaju šesnaest fotografija velikog formata koje predstavljaju prirodne lepote, istorijske znamenitosti i mesta od posebnog značaja za pripadnike nekoliko različitih religija. Tu su pre svega slike Zida plača, Crkve Svetog groba, kao i ruske pravoslavne Crkve Marije Magdalene u Jerusalimu, urađene izuzetno kvalitetno, u punom koloru i s interesantim kompozicijama. Pravom eksplozijom boja i kontrasta posebno se ističu fotografije Cezarije, stare rimljanske luke i palate kralja Herodota na Mediteranu, kao i snimak zelenih Bahai vrtova u Haifi. Pored toga, posetioci će moći da vide specifičan kolorit pustinje Negev i jedinstven izgled kratera Ramon, pustinjskog čuda prirode drevnog vulkana. Deo postavke je posvećen i svakodnevnom životu u Izraelu pa su se tako na njoj našli i detalji s pijace Karmel, Kule Azrieli i šetališta pored glavne plaže u Tel Avivu, koji odslikavaju duh te moderne zemlje i njen specifičan spoj različitih kultura i tradicija.

Ambasador Josef Levi istakao je da je zadovoljan što može da pokaže građanima Srbije sve lepote svoje zemlje i da im omogući da vide delić Izraela.

– Veoma sam srećan što mogu da otvorim izložbu pejzaža iz Izraela, iz Svete zemlje, s mesta koja su važna za hrišćane, muslimane i, naravno, Jevreje.

To su veoma važne znamenitosti za svetsku kulturnu baštinu. Ja sam izuzetno srećan što ćemo moći da ljudima u Srbiji pokažemo lepote naše zemlje, s nadom da će Srbi otići tamo i videti je i izbliza. To je veoma važno za nas i za Srbiju – istakao je ambasador Izraela.

Izložba u Beogradu traje do 27. maja, nakon čega će uslediti turneja po ostalim gradovima, a Pančevo će biti prva naredna stanica na tom putu.

Sunčica Ćirković