Pancevac Online

Broj 4453 · 10.05.2012.

Naslovna

Pančevci na Đurđevdan birali Predsednika i Skupštine

Rezultati poznati, vlast se sastavlja u Beogradu

DS i SPS vladaće u Republici, Pokrajini i Pančevu * Treći partner u gradu najverovatnije LSV, hoće li četvrti biti URS? * U Skupštinu grada se vratili socijalisti i Liga, a ispali radikali

Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikazKliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz
Å est kutija, preko sto hiljada ideja
Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Nakon ovih izbora, prema dogovoru Borisa Tadića i Ivice Dačića, DS i SPS će činiti buduću vlast na svim nivoima u državi. Nezvanične informacije govore da će stranke koje su do izbora činile Vladu Srbije tu ostati, uz moguće sitnije promene.

To znači da se sa sigurnošću može očekivati kako će vladajuća većina i u Pančevu biti sastavljena od demokrata i socijalista, dok ćemo na informaciju o ostalim partnerima sačekati do konačnog dogovora o tome ko će sve i na kojim principima steći pravo da učestvuje u pančevačkoj vlasti. Ona može biti preslikani model buduće republičke i pokrajinske vlasti, ili izgledati potpuno drugačije ako ovdašnjem DS-u budu ostavljene delimično odrešene ruke da bira s kim će vladati. U svakom slučaju, odgovor na ova pitanja ne treba očekivati pre definitivnog dogovora stranačkih prvaka u Beogradu i Novom Sadu.

Nova politička slika

Zvanični rezultati pančevačke Izborne komisije govore da je na birališta izašlo 50,05 procenata građana s pravom glasa, što je nekoliko procenata manje nego 2008, ali je zato broj nevažećih i takozvanih belih listića dvostruko veći nego pre četiri godine. To su razlozi zbog kojih su neki učesnici izbora ostvarili slabije rezultate nego na prethodnom izjašnjavanju građana. Prema podacima Izborne komisije Pančeva, prvoplasirana je lista Demokratske stranke, koja je osvojila 22,59 procenata glasova i 19 mandata u novom sazivu lokalne skupštine. Jednog odbornika manje od demokrata imaće koalicija Srpske napredne stranke, „Nove Srbije”, Pokreta „Snaga Srbije” i Demokratske partije Makedonaca, koju je podržalo 21,81 odsto birača. Razlika između ove dve liste je svega 442 glasa.

Trećeplasirana je Socijalistička partija Srbije sa svojim partnerima iz PUPS-a i „Jedinstvene Srbije”, a njih je podržalo 14,94 odsto birača, te će u pančevačkoj Skupštini imati 12 odbornika. Slede Demokratska stranka Srbije sa 7,23 procenta glasova i šest mandata, a zatim tri liste sa po pet osvojenih odborničkih mesta: Ujedinjeni regioni Srbije, za koje je glasalo 7,05 odsto birača, Liga socijaldemokrata Vojvodine, sa 6,91 odsto, i koalicija „Preokret”, koju čine LDP i SPO, sa 6,43 odsto glasova.

Ispod cenzusa i bez predstavnika u lokalnoj skupštini ostali su Srpska radikalna stranka (4,8 odsto), grupa građana „Dveri Pančevo” (4,35 procenata), lista „Unapredimo grad i selo” (2,01 odsto), Savez vojvođanskih Mađara (1,18 procenata) i „Pokret za razvoj Srbije – Mile Dragić” (0,7 odsto).

Dobitnici i gubitnici

Najveći dobitnici ovih lokalnih izbora su socijalisti i ligaši, koji su se „vratili iz mrtvih” nakon izjašnjavanja birača 2008, kada nisu uspeli da pređu cenzus, a sada važe za najsigurnije kandidate za ulazak u novu gradsku vlast. Dobar uspeh je postigao i SNS sa svojim koalicionim partnerima, pošto je ovo prvi nastup Nikolićeve stranke pred biračima. Najveći gubitnici svakako su radikali, kojih u narednim godinama, prvi put od 1992, neće biti u odborničkim klupama. Relativno loše je prošla i Demokratska stranka, dobivši sedam procenata glasova manje nego pre četiri godine, ali ona i dalje ima najveće izglede da ponovo formira lokalnu vlast.

Osnovna razlika između ovogodišnjih izbora i izbora iz 2008. jeste to što su pre četiri godine najjače stranke – DS i SRS – vodile kampanje koje su potpuno polarizovale Srbiju. To je izazvalo veću zainteresovanost birača da glasaju i da se opredele za jednu od te dve stranke nauštrb manjih partija. Ovog puta su teme kampanja bile drugačije, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su se oslobodili balasta SRS-a iz devedesetih godina, formirali su novu stranku i potrudili se da joj daju proevropski kurs. U odsustvu referendumskog izjašnjavanja, manje partije su uspele da vrate svoje birače, a neke su dobile i „bonus” glasove razočaranih demokrata ili radikala.

Skupština

Nakon što isteknu svi zakonski rokovi za eventualne prigovore na izborni proces, uslediće konstituisanje novoizabrane gradske Skupštine. Sednicu će zakazati predsednik prethodnog skupštinskog saziva Tigran Kiš, a predsedavaće joj najstariji odbornik iz novog sastava lokalnog parlamenta, uz pomoć dvojice najmlađih predstavnika stranaka koje će biti zastupljene u novom sazivu.

Na tom zasedanju Skupštine Pančeva biće razrešen stari saziv i potvrđeni mandati novih odbornika, a potom izabrani predsednik parlamenta, njegov zamenik, te sekretar i zamenik sekretara Skupštine grada. Tim činom se završava konstituisanje ovog tela. Da li će tada biti izabrani i organi lokalne vlasti, zavisiće od uspešnosti stranačkih pregovora o vladajućoj koaliciji. Ukoliko nešto zapne u tim razgovorima, moguće je samo potvrditi mandate bez izbora predsednika i sekretara parlamenta, a tek kada međupartijski dogovor bude postignut, nastaviti konstitutivnu sednicu. Na to ukazuje iskustvo iz 2008. prilikom formiranja vlasti DS-a, NS-a i DSS-a.

Lista koju je ponovo predvodila Vesna Martinović dobila je oko pet procenata glasova manje nego prethodnog puta, a uzroke toga treba tražiti prevashodno u nezadovoljstvu građana lošijim životom koji je donela ekonomska kriza, a tek potom u greškama lokalne vlasti, na čijem čelu je bila predsednica pančevačkog DS-a. Taj protest je izražen manjom izlaznošću, gotovo dvostruko većim brojem nevažećih listića i odlivom dela birača DS-a prema LSV-u.

Ovakav razvoj događaja mogao se očekivati, ali nisu ga sve lokalne demokrate lako podnele. Utisak je da je u štabu DS-a u nedelju uveče vladala zabrinutost umesto optimizma, a upadljivo je bilo i da je predsednica Vesna Martinović bila manje prisutna u improvizovanom stranačkom pres-centru u foajeu Kulturnog centra nego pre četiri godine. Međutim, s obzirom na okolnosti, DS može biti zadovoljan jer je ostao „na nogama”, na šta ga je podsetio i Tadić, pa se očekuje da će ponovo formirati vladajuću koaliciju u Pančevu.

Bingo!

Za ovdašnji SPS moglo bi se reći da je dobio premiju na lutriji jer je uz minimalnu lokalnu kampanju postigao odličan rezultat. Za to je najzaslužniji njegov predsednik Dačić, koji je u prethodna dva meseca umeo da upotrebljava retoriku nalik onoj Slobodana Miloševića devedesetih godina prošlog veka. Na taj način on je uspeo da vrati neke stare birače, koji su prethodnih godina bili skloni da apstiniraju ili da svoje poverenje daju radikalima. Koliko je vanparlamentarni status teško padao espeesovcima, najbolje govori to što je Mirko Nikolić u nedelju kasno uveče svojim partijskim drugovima rekao: „Ovu noć smo dugo čekali”.

LSV će se od vanparlamentarne opozicije najverovatnije transformisati u stranku vlasti. Tajna tog uspeha leži u tome što su ligaši ovog puta nastupili samostalno, a do pet odbornika su ih „dogurali” glasovi njihovog tradicionalnog biračkog tela, pomognutog nekima od razočaranih demokrata. LDP je zabeležio skoro istovetan skor kao 2008, ali se to ovog puta može nazvati velikim uspehom kada se ima u vidu da se ova stranka u Vojvodini bori za cenzus, te da je u Beogradu i još nekim sredinama u kojima je uvek imala dobre rezultate sada ostala bez predstavnika u lokalnim parlamentima. I SPO će, zahvaljujući koaliciji s liberalnim demokratama, posle četiri godine „posta” imati jednog odbornika.

Svoji na svome

Rezultat do juče vladajućeg DSS-a malo je slabiji od onog koji je ta stranka ostvarila na republičkom nivou i pola procenta gori nego pre četiri godine, ali će ona ponovo imati šest odbornika. S obzirom na pomalo mlaku i zakasnelu kampanju, to i nije tako loše. Iako su bile u lokalnoj vlasti, Koštuničine demokrate u našem gradu nisu pretrpele kaznu od birača zato što ih nije bilo u republičkoj Vladi, a naruku im je išlo i pomeranje raspoloženja glasača na političkoj desnici.

Ujedinjeni regioni Srbije imaće pet odbornika. Ostaje pitanje koliki je to uspeh realno, s obzirom na ambicioznu kampanju pod sloganom „Saša Pavlov za gradonačelnika” i reklo bi se velika očekivanja koja su u toj političkoj grupaciji postojala pre izbora. Moglo bi se ipak reći da su oni dobro prošli jer se „G17 plus” prethodnog puta u Pančevu našao ispod cenzusa.

Ni naprednjaci objektivno ne mogu da se žale na svoj uspeh. Stranka je relativno mlada, a u našem gradu je, od osnivanja, zbog unutrašnjih sukoba, među članovima i funkcionerima, čak i fizičkih, bila u stalnim previranjima. Javnosti je pančevački SNS bio poznatiji po smenama rukovodilaca diktiranim iz stranačke centrale, odlascima odbornika i viđenijih članova, i po tome što je njene zavađene prvake mirio Ljubiša Buha Čume, kontroverzni biznismen i nekadašnji vođa takozvanog surčinskog klana, nego po kontinuitetu rada. Kada partija u takvom stanju uđe u završnicu kampanje, drugo mesto je više nego dobar rezultat. Ali, s obzirom na sve iz neto, nije teško zaključiti da je to više rezultat inercije glasanja za Nikolića i republičku listu SNS-a. Da je izlaznost birača bila veća a razdori manji, možda bi i u Pančevu naprednjaci ostvarili uspeh s državnog nivoa.

Ovako, malo je nerealno delovalo razočaranje nekih njihovih funkcionera tokom izborne noći zbog podataka koji su im stizali u štab s biračkih mesta.

Kombinatorika

Kao što smo već napomenuli, okosnicu buduće gradske vlasti činiće demokrate i socijalisti, a „sigurica” je i LSV, koji će najverovatnije ući u budući Pajtićev pokrajinski kabinet. Ove tri liste imaju 36 odbornika, što je minimalna većina neophodna za formiranje vlasti. Ko će kao četvrti tom timu obezbediti komotnu većinu, znaće se narednih dana.

Moguće je da će to biti LDP ukoliko bude primljen u republičku vladu, pošto Dačić i njegovi kompanjoni imaju ozbiljne rezerve prema politici Čedomira Jovanovića.

Ni DSS nije daleko od ostanka u lokalnoj vlasti, jer se u prethodne četiri godine pokazao kao pouzdan i korektan partner DS-u u Pančevu. Međutim, poslednja opcija nije naročito verovatna pošto Koštuničina stranka ligaše smatra separatistima, a ni u LSV-u ništa bolje ne misle o deesesovcima. Ne treba isključiti ni URS kao moguće rešenje, jer će očigledno ostati u republičkoj vlasti, mada bi mu se demokrate najmanje radovale. I na kraju, ako nešto i zapne u ovim kombinacijama, uvek ostaje mogućnost da se nekoliko potrebnih odbornika namakne na osnovu odluke Ustavnog suda po kojoj svoje mandate mogu da koriste kako im se svidi i bez obaziranja na stranke koje su ih kandidovale. Takvih primera je bilo dovoljno u prethodnom skupštinskom mandatu, a koliko je poznato, već postoje oni koji su spremni da se stave na raspolaganje budućoj vlasti i pre nego što su zvanično postali odbornici.

D. Vukašinović