Pancevac Online

Broj 4443 · 01.03.2012.

Naslovna

Svilena nit koja nedostaje

Kliknite za veci prikaz

Diskretan šarm stare srednje Evrope zarastao u korov negde uz Tamiš čeka da ga zapljusne nezaustavljiv talas evrointegracijskih promena. Pod uslovom da ga, po našem običaju, ne pretvorimo u cunami.

Krajnje je vreme da prethodni upropastiteljski koncept zamenimo umivanjem, rekonstrukcijom, oživljavanjem, nalaženjem novog smisla i razloga postojanja… Imamo priliku da ovakve delova grada pretvorimo u svoju kopču s prošlošću i budućnošću. Valja je iskoristiti.


Tema nedelje: Pančevci zapaženi na „Festu”

Visoki start „Zaleta”

Dobro posećena premijera, publika ima samo reči hvale * Projekcija u našem gradu u martu

Kliknite za veci prikaz

Jubilaran, četrdeseti „Fest”, koji je počeo 24. februara i trajaće do 4. marta, doneo je jednu značajnu filmsku radost Pančevcima. Ostvarenje „Zalet” reditelja Miroslava Stamatova, našeg sugrađanina, nastalo po scenariju pančevačkih glumica Marije Maše Dakić i Milene Predić, prikazano je u subotu, 25. februara, u Sava centru, a potom je usledila i repriza u nedelju po podne. Film je, zajednom s novim ostvarenjem Dinka Tucakovića „Dr Rej i đavoli”, koje se bavi četvorogodišnjim boravkom čuvenog Nikolasa Reja u Beogradu, bio deo programske celine pod nazivom „Fest predstavlja”. Gledaoci premijere dele utisak da je projekciju obeležilo mnoštvo publike, a film su podjednako dobro primili filmski radnici i manje upućeni poklonici sedme umetnosti.

Velika imena u kratkom filmu

U kratkometražnom ostvarenju „Zalet” glavne role igraju naše glumice koje potpisuju scenario i produkciju, ali i mnogi drugi Pančevci su učestvovali u snimanju tog filma. Direktor fotografije je Tatjana Krstevski, muziku je komponovao Ivan Aleksijević, dok Vladimir Uspenski potpisuje dizajn zvuka, a Mina Ilić kostimografiju. U njemu se pojavljuju i druga značajna glumačka imena: Zoran Cvijanović, Gael Garsija Bernal (pančevačka publika ga se seća iz „Lošeg vaspitanja” Pedra Almodovara, u kome je odigrao jednu od glavnih uloga, ili možda iz „Dnevnika jednog motocikliste”), Sergej Trifunović, Miloš Samolov, kao i Emir Kusturica. Zapravo, čitava priča se vrti oko tog proslavljenog reditelja.

Kako je nastao scenario? – Maša Dakić i ja smo drugarice.

Pre dve godine, kada smo bile na festivalu „Kustendorf”, desilo se kreativno ukazanje jer smo bile potpuno oduševljene tamošnjom kreativnom energijom – rekla je Milena Predić, ne štedeći pohvale za festival na Mećavniku, koji je kod mladih umetnica, „po izlasku iz beogradske letargije”, podstakao kreativan impuls. One su došle na ideju da naprave film u kome njih dve odlaze na festival i napisale scenario koji je šest-sedam meseci proveo u fioci. Pošto je pročitao scenario, Miloš Radović je preporučio našim Pančevkama da ga snime.

Ubrzo nakon toga, srele su i Kusturicu, koji je podržao njihovu ideju.

Treba reći i da je film montirao nedavno preminuli Marko Glušac, koji je svojim radom dao veliki doprinos srpskoj kinematografiji.

Kontrolisana improvizacija

Reditelju Miroslavu Stamatovu tekst je nametnuo dokumentaristički pristup.

– Scenario je inspirisan istinitim događajem, likovi se pojavljuju u filmu pod svojim pravim imenom i prezimenom. Trudili smo se da pronađemo balans između fikcije i fakata, izmišljenog i realnog. Želeli smo da pomalo zbunimo gledaoca tim odnosom privatno–dokumentarno, to je bila osnovna postavka. Otuda je prisutan i potpun minimalizam u glumi, kostim izgleda gotovo kao privatna odeća, nema jake šminke, način na koji glumci govore potpuno je prirodan... Tražio sam od njih da tajming u glumi bude s pomalo čudnim, nejasnim pauzama.

Zato su i greške, spontane stvari, naravno s merom, ušle u montažu – objasnio je Stamatov, definišući takav pristup kao umerenu, „kontrolisanu improvizaciju”, jer se nije otišlo u ekstrem. Postojala je i ideja da snimci s festivala nastanu potpuno spontano, ali je ona odbačena zato što daje potpuno nepredvidive rezultate.

Na konstataciju da su utisci gledalaca filma da odnos prema Kusturici ne pati od glorifikacije, već je duhovit i blago ironičan, Stamatov je rekao: – Ništa u ovom filmu nije jednostrano. Nikada nisam voleo da se bezrezervno divim niti da prezirem, mislim da je takva crno-bela slika lažna. Ako imate negativca u filmu – govorim ovo potpuno uopšteno – morate otkriti zašto radi to što radi, morate ga opravdati.

Nismo želeli da izgradimo mit o Emiru Kusturici niti da ga u potpunosti dekonstruišemo, imali smo tu vrstu slobode i, može se reći, drskosti da se time poigramo.

Na neki način paraziti

On je dodao i da je „Kustendorf” specifičan festival koji „omami i opije čoveka”, kao i da se on mora doživeti da bi bio uspešno i uverljivo dočaran na platnu. Iz istog razloga filmska ekipa je snimala film tokom trajanja festivala, pa Stamatov kaže da su na brzinu stvarali kontrolisane uslove za snimanje.

– Mi smo na neki način bili paraziti, palili smo svetla i gasili muziku u momentu kada ocenimo da je nešto zanimljivo za film. Da nismo tako radili, da smo snimali posle festivala, ne bi bilo te autentičnosti, te atmosfere „Kustendorfa” na platnu – dodao je Stamatov.

Mašu Dakić smo pronašli u momentu kada je krenula na putovanje.

Ona je, opisujući specifičan način glume u filmu, kratko rekla da ja za nju spontanost primarna u oblikovanju svake uloge, a da je reditelj pomogao glumcima tako što je stalno isticao razliku između pozorišne i filmske glume. Recimo, zahtevao je od njih da se ne smeju kada im je nešto, sasvim spontano, bilo smešno, što je, ispostavilo se, bilo dobro uputstvo.

Entuzijazam mlade filmske ekipe prepoznali su i podržali Grad Pančevo i lokalna preduzeća, a finansijska podrška je potom stigla i od beogradskog Sekretarijata za kulturu i ovogodišnjeg FEST-a. Takođe, Dakićeva i Predićeva su posebno zahvalile na jednom drugačijem vidu podrške Jasmini Večanski.

Pančevačka premijera ostvarenja „Zalet” planirana je za mart. Nemojte je propustiti!

M. Simović