Pancevac Online

Broj 4427 · 10.11.2011.

Naslovna

Novembarski laureati



Nagrade, priznanja i plakete povodom Dana grada

Desetoro najzaslužnijih za pančevo

Kliknite za veci prikaz

Na svečanoj akademiji održanoj povodom Dana Pančeva u utorak, 8. novembra, u Kulturnom centru, uručene su ovogodišnje gradske nagrade i priznanja istaknutim ličnostima, organizacijama i preduzećima iz našega grada i van njega.

U prisustvu velikog broja gostiju, gradskih funkcionera, odbornika i građana, gradonačelnica Vesna Martinović uručila je ovogodišnje novembarske nagrade Slobodanu Biteviću, prvaku Evrope i sveta u karateu, Miladinu Mitroviću, organizatoru međunarodnih šahovskih turnira, Zoranu T. Popoviću, aforističaru, i KUD-u „Stanko Paunović” i Dejanu Trifunoviću, umetničkom direktoru tog ansambla.

Ostala gradska priznanja i plakete pripali su privrednicima i preduzećima koja posluju u našem gradu. Nedavno ustanovljena nagrada za najuspešnijeg privrednika „Đorđe Vajfert” pripala je Miloradu Kršaninu, vlasniku preduzeća „Tehnomarket”. Plakete Grada dobili su Kosta Trebješanin, povrtar iz Glogonja, izraelska kompanija „Aviv Arlon holding” (o njoj ćemo pisati u sledećem broju) i pančevačka firma „Danijela komerc”, koja se bavi distribucijom kozmetike.

Titulu zaslužnog građanina ponela je Draginja Đurić, izvršna direktorka Banke „Inteza”, a Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, proglašen je počasnim građaninom Pančeva.

Predstavljamo dobitnike najviših priznanja Pančeva za 2011. godinu.



SLOBODAN BITEVIĆ

Å irenje uticaja

Kliknite za veci prikaz

Kada je sa sedam godina krenuo na karate, Slobodan Bitević, prvak sveta i evropski šampion, nije želeo da se odrekne fudbala. Ovaj mladi as, rođen u Alibunaru, do jedanaeste godine je flertovao s kimonom i tatamijem, a zatim je sve preraslo u iskrenu ljubav.

Iako ga neki stručnjaci nisu smatrali talentovanim, Bitević ih je uskoro sve demantovao. Shvativši da prosek nikada ne pobeđuje, okrenuo se radu i veri u sebe.

Kada je 2002. godine pristupio Dinamu iz Pančeva, napravio je odličnu procenu, jer sve što je do tada naučio, već je bilo zastarelo. Uvek se, kako ističe, rado seti Miće Pavlovića, svog prvog trenera, ali s dolaskom na tatami u Masarikovoj ulici u Pančevu dokazao je da se rad ne vezuje za mesto, već da je reč o aktivnosti. Upoznaje trenere Dinama Ljubišu Milenkovića, Nikolu Krstića, Nenada Sokolovića, Nemanju Pažina i Dalibora Poznića, koji ga i danas okružuju.

Ipak, jedno ime je posebno prisutno na mapi uspeha našeg najboljeg karatiste. Predrag Stojadinov, sportski guru popularnog Bobe, umeo je da prepozna univerzalnu vrednost talentovanog momka. Danas je sve već istorija. Bitević je ovogodišnji dobitnik najvrednije nagrade koju Grad Pančevo dodeljuje zaslužnim sugrađanima. Podsećamo, Slobodan se 2010. okitio titulom najboljeg na planeti, a ove godine se dokazao zlatnim odličjem na Starom kontinentu.

Prepoznao je to i žiri koji je odlučivao o laureatima.

– Izuzetno sam počastvovan priznanjem koje mi je dodeljeno. Ono će mi mnogo značiti u nastavku karijere i ujedno će biti podsetnik da nastavim marljiv rad i osvajanje titula u narednom periodu – objasnio je Bitević značenje nagrade koja mu je zasluženo pripala.

Kada se doda da je u proteklih 12 meseci na prestižnim turnirima širom sveta od osam nastupa čak šest puta bio šampion, jasno je zašto je naš sugrađanin najbolji svetski karatista. Još preciznije, Boba je od 72 nastupa ove godine zabeležio 69 pobeda.

Nikada nikome to nije pošlo za rukom. Bitević čvrsto stoji na nogama iako je tek napunio 23 godine. I pored svih obaveza, odličan je student i uspeo je da postane apsolvent na beogradskom DIF-u. Porodica, devojka i prijatelji su mu veoma važni, tako da se fokus s karatea ravnomernoprenosi i na druge životne segmente. Ne zaustavlja se ovaj Pančevac na dosadašnjim uspesima. Želi da dokaže da stabilnost ne znači stagnaciju.

– Nisam odustao od nastavka uspešne karijere. Mislim da mogu još mnogo toga da ostvarim i želim da tek u narednom periodu pružim svoj maksimum – iskren je Bitević.

Karate je sport izuzetnih.

Meč traje tri minuta i za to vreme morate da pokažete sve što umete. Nije reč samo o znazi, već i o vašem intelektualnom kapacitetu. Bitević svojim nastupima dokazuje da ume da koristi sve svoje potencijale, mozak ponajviše. Mladi as već dugo širi svoj uticaj, a lepo vaspitanje mu pomaže da lakše prodre do ljudi.

Uspeo je zato Å¡to je spreman da se i dalje menja nabolje.

S. D.



ZORAN T. POPOVIĆ

Å lag na velikoj torti

Kliknite za veci prikaz

Satiričar Zoran T. Popović zastupljen je u više antologija i zbornika satire, a njegovi aforizmi su prevođeni na mnoge strane jezike. Njegov književni rad je dobro poznat našim sugrađanima. Objavio je zbirke aforizama „Organizovano rasulo” (1994), „Periodični obračun” (1999), „Aforizmi i druge priče” (2002), „Spojeni sudovi” (2004), „Odabrani aforizmi” (2009) i „Glavom bez obzira” (2010).

Napisao je i zbirku aforizama za decu „Kad porastem, biću veliki”, koja je imala dva izdanja (1997. i drugo dopunjeno i prošireno izdanje 2005).

Dobitnik je mnogih priznanja za svoj rad, kao što su nagrada „Radoje Domanović”, nagrada „Đorđe Fišer” (2001), „Nosorog prvog reda” (2002, Republika Srpska)...

Član je Udruženja književnika Srbije, Beogradskog aforističkog kruga i Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva.

Najnovija knjiga kao da je pokrenula talas nagrada. Naime, nedavno mu je dodeljeno priznanje „Jovan Hadži-Kostić”.

– U poslednjih pet-šest godina izuzetno sam napredovao kao autor. To podrazumeva ozbiljnost i jedan potpuno književni pristup. U aforizmima ima više promišljanja, filozofije ako hoćete, i trudiću se da ostanem na tom kursu. Svako udvaranje čitalačkoj publici ide nauštrb kvaliteta – rekao je Popović.

Na pitanje šta za njega predstavlja Novembarska nagrada, odgovorio je: – Znači mi mnogo zato što je to priznanje moga grada.

Uvek kažem da sam rođeni Somborac koji je prevalio put do Pančeva. Veoma sam zadovoljan. Posle svih književnih priznanja, ovo je za mene trenutno možda najvažnija nagrada, ipak jedan šlag na torti cele moje karijere, koja će, nadam se, da traje.

M. S.



MILADIN MITROVIĆ

ÄŒovek sporta

Kliknite za veci prikaz

Kada ga je zavoleo kao mlad gimnazijalac, šah više nije napuštao ovogodišnjeg laureata Miladina Mitrovića. Po obrazovanju je prosvetni radnik, a znanja je dopunio diplomiravši i na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na kojem je kasnije i magistrirao.

Biografija našeg sugrađanina prebogata je raznim detaljima, a uvidom u radnu knjižicu jasno je da je uglavnom obavljao poslove koji su tražili više od dužnosti. Sve do penzije, ali i danas, šah je ostao nit koja je povezala punih pet decenija njegovih aktivnosti. Pored profesionalnog delovanja, ostao je upamćen i kao prvi čovek ovdašnje „Narodne tehnike”, Streljačke družine „Pančevo 1813” i Plivačkog kluba „Dinamo”, a bio je i na čelnim pozicijama pančevačkog SOFK-a, te šahovskih klubova „Ivo Kurjački” i PAŠK.

Ipak, Pančevci najčešće Mitrovića poistovećuju sa organizovanjem velikih šahovskih turnira.

Interesovanje ovog šahovskog majstorskog kandidata za drevnu igru preraslo je u strast. Shvativši da neće moći da igra na vrhunskom nivou, odlučio je da na drugi način ostane zauvek veran crnim i belim figurama.

– Još 1957. godine organizovao sam u Brestovcu, gde sam službovao, pojedinačno i ekipno školsko prvenstvo. Zatim sam u istom mestu osnovao Šahovski klub „Bora Kostić”, u koji su se učlanili tada mladi, a kasnije najbolji pančevački igrači: braća Orlov, Milan Andrijević i Branimir Kostić – evocira Miladin Mitrović uspomene.

Pre 26 godina odvažio se da učini do tada nemoguće u našoj sredini. Potragom za različitošću, sa željom da uvek bude inovativan, organizovao je Prvi međunarodni velemajstorski turnir.

Pančevci su tada ugostili igrače iz Čilea, Argentine, Kanade, Rusije, Španije, s Kube, kao i naše najbolje majstore ove igre. Već dve godine kasnije, 1987, u gradu na Tamišu ljubitelji šaha mogli su da vide Bronštajna i Gelera, velike ruske šahiste, te Tringova, našeg Ivana Sokolova i druge. Lepeza vrhunskih šahovskih dešavanja u Pančevu ove godine je obogaćena Prvim međunarodnim velemajstorskim i intermajstorskim turnirom za dame.

Bio je to vrhunac sposobnosti Miladina Mitrovića.

Sve je to vrednovano kada je odlučeno da nagrada ode njemu u ruke.

– Zaista sam presrećan zbog dobijanja ovog uglednog priznanja, najvećeg koje Pančevac može da primi iz svoje sredine. Neko je uočio moj doprinos zajednici, ali iskreno ističem da sjajnih rezultata koje sam ostvario prošlih decenija ne bi bilo da mi nesebično nisu pomagali moji saradnici, prijatelji i porodica. Svakako, Grad Pančevo, kao pokrovitelj svih turnira, mora se pomenuti, kao i mnogobrojni donatori koji su uvek bili prisutni. Tako je ovo veliko priznanje namenjeno i njima, i to s ponosom ističem – ne zaboravlja Mitrović da slavu podeli s višedecenijskim prijateljima.

Monumentalnost ovog sportskog radnika predstavlja veliki izazov za sve koji će nastaviti njegovim putem. Decenije prisutnosti u svetu šaha donele su mu mnogo radosti. Miladin posebno izdvaja prijateljstvo s Mihajlom Gligorićem, našim najvećim šahistom, a podatak da je popularni Gliga otvorio svaki turnir koji je Mitrović sa svojim saradnicima organizovao dovoljno je ilustrativan. Sami turniri i njihova glamurozna otvaranja nisu bili samo sportski već i pravi umetnički doživljaji. Dovodio je u Pančevo Jovana Jovičića, Tripa Simonutija, Olivera Njega, Marinu Arsenijević, pa sugrađane Ognjena Popovića i Veljka Klenkovskog.

Miladin Mitrović je od „Fide” dobio jedinstveni certifikat koji mu omogućava da organizuje međunarodne šahovske turnire, a svoju životnu filozofiju pretočio je u rečenicu: – Da bi postigao uspeh, moraš da imaš ciljeve koji su visoki ali ostvarivi.

S. D.



DEJAN TRIFUNOVIĆ

Izuzetni rezultati KUD-a

Kliknite za veci prikaz

Trifunović je član KUD-a „Paunović” od 1986. godine. Igrao je u prvom izvođačkom ansamblu deset godina, a nakon toga je igračku karijeru nastavio u Nacionalnom ansamblu „Kolo” iz Beograda (od 1995. do 1998. godine). Od 1993. godine bio je rukovodilac dečjih ansambala KUD-a „Paunović”, a 1996. je postavljen na mesto umetničkog rukovodioca čitavog KUD-a „Paunović”.

Paralelno sa igranjem u ansamblu „Kolo”, obavljao je poslove umetničkog rukovodioca ansambla „Paunovića”, da bi 1998. godine, po stupanju u stalni radni odnos u tom pančevačkom KUDu, završio igračku karijeru u beogradskom „Kolu”.

U najznačajnije rezultate njegovog rada ubrajaju se zlatne plakete s pokrajinskih, republičkih i međunarodnih festivala folklora, kojih ima više od 35, kao i specijalne nagrade za najbolje koreografije, za rekonstrukcije narodnih nošnji, kao i za najboljeg rukovodioca ansambla u Srbiji. Za repertoar KUD-a „Paunović” osmislio je preko dvadeset koreografija iz raznih etnokoreoloških oblasti Srbije, a pojedine od njih su na repertoaru Nacionalnog ansambla „Kolo” iz Beograda.

Pokrenuo je dve gradske manifestacije: „Etno glas”, festival pevačkih grupa (od 2000), i „Pančevo – grad igre”, međunarodni festival dečjih folklornih ansambala (od 2009).

Građu za koreografije prikupljao na terenu, a objavljivao je i radove o narodnim igrama i narodnim nošnjama u pojedinim etnokoreološkim oblastima, kao što su Bela Krajina u Sloveniji, Banat, Raška, Lika...

O tome koliki značaj pridaje novoosvojenoj nagradi, Trifunović je rekao: – Novembarska nagrada Grada sigurno predstavlja jedno od najvećih priznanja koje smo KUD „Stanko Paunović NIS–RNP” i ja kao pojedinac dobili za dosadašnji rad. Nas već dugi niz godina prate izuzetni rezultati i veliki broj nagrada, ali priznanje grada u kome živimo i radimo predstavlja najveće priznanje. Istu nagradu smo dobili 2003. godine, povodom pedeset godina postojanja Društva. Ova nagrada se odnosi na rezultate koje smo ostvarili prošle godine – naziv najboljeg ansambla u Srbiji, koji smo dobili na republičkom festivalu u Požarevcu 2010. godine, kao i specijalne nagrade za najbolju rekonstrukciju narodne nošnje, za koreografiju „Srpske igre iz Banata”, kao i nagrada za najuspešnijeg umetničkog rukovodioca u Srbiji. To je već iza nas i uveliko spremamo nove programe. Ovo nam je podsticaj za dalji rad, mnogo nam znači i to će biti jedan od značajnijih događaja u bogatoj istoriji Društva.

M. S.



DRAGINjA ĐURIĆ

Zauvek Pančevka

Kliknite za veci prikaz

Na predlog gradonačelnice Vesne Martinović titulu zaslužnog građanina Pančeva ponela je Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke „Inteza” i jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Srbiji. Karijeru je počela u Pančevu kao direktor filijale tadašnje „Delta banke”. Potom je imenovana za zamenika generalnog direktora te banke u Beogradu, a od 2001. je na najvišoj rukovodećoj poziciji te finansijske institucije. Na tom mestu ostaje i nakon što je banku preuzela italijanska grupacija „Inteza”, ali kao predsednica Izvršnog odbora kompanije.

Pod njenim vođstvom Banka „Inteza” postala je prepoznatljiva i po doprinosu koji daje razvoju društvene zajednice. U to se ubrajaju mnoge donacije koje je Draginja Đurić inicirala, a kroz koje je pružena podrška pančevačkim studentima i mladim umetnicima i sportistima. Poslednja u nizu bila je pomoć maloj Zvezdani Jurici za lečenje u Kini.

„Izuzetnim poslovnim rezultatima i ljudskim kvalitetima koji je krase, Draginja Đurić na najbolji način predstavlja naš grad u zemlji i inostranstvu. Sve što je do sada uradila pokazuje da ona Pančevo i dalje prepoznaje kao svoj grad i da je uvek spremna da pomogne u rešavanju egzistencijalnih problema i očuvanju društvenih vrednosti”, navela je u predlogu za dodelu priznanja gradonačelnica Vesna Martinović.

– Moram priznati da mi ova nagrada izuzetno znači, jer je ovaj grad kreirao moju poslovnu karijeru i moj privatni život. Drago mi je što je Pančevo primetilo odgovornost prema društvenoj zajednici proisteklu iz poslovne politike „Inteze” i moj lični stav da uvek treba pomoći kada ste u prilici – istakla je dobitnica nagrade.

Ona je ocenila je da je banka koju vodi dovoljno investirala u naš grad samim tim što je ovde otvorila jak regionalni centar i što predstavlja čvrst oslonac ovdašnjoj privredi i lokalnoj zajednici. Draginja Đurić najavila je da je Banka „Inteza”, uprkos krizi, spremna da podrži buduće investitore i bude spona između njih i grada.

D. V.



KOMPANIJA „DANIJELA KOMERC”

Pančevo, drugi dom

Kliknite za veci prikaz

U odluci o dodeli plakete navedeno je da je uspešnim poslovanjem u proteklih deset godina kompanija „Danijela komerc” postavila visoke standarde u trgovini kozmetičkim proizvodima. Posredstvom ovog preduzeća sa sedištem u Pančevu, renomirana kozmetika marke „golden rouz” prodaje se u više od 2.000 trgovina širom Srbije.

Za deset godina rada u našem gradu Diana Atanasova Tsakova, osnivač i direktorka preduzeća „Danijela komerc”, prešla je razvojni put od parfimerije do respektabilne trgovine na veliko i distributera ekskluzivne kozmetike. Svoje poslovanje kompanija je krunisala otvaranjem velikog distributivno-izložbenog centra u Pančevu, najsavremenijeg poslovnog prostora građenog po svim ekološkim standardima.

Diana Atanasova je svoju kompaniju osnovala u vreme kada je malo ko imao odvažnosti da pokrene privatni posao u legalnim tokovima.

– Ovo je velika čast za mene i priznanje za moj trud da napravim moderno i uspešno preduzeće. „Danijela komerc” je porodična firma, pa tako ovu nagradu delim sa članovima moje porodice. Posebno mi je drgao što radim i živim u Pančevu, jer sugrađani i lokalna samouprava rado prihvataju strane državljane. Zbog toplog prijema na koji sam ovde naišla cela moja porodica se doselila iz Makedonije u Pančevo – izjavila je Diana Atansova Tsakova.

Ona dodaje da je moto kompanije brza isporuka i stalan kontakt s kupcima. U ovom trenutku preduzeće zapošljava 55 radnika i posvećeno je društveno odgovornom poslovanju, što je dokazano učešćem u brojnim humanitarnim akcijama u kojima se istaklo kao jedan od najvećih donatora.

N. K.



MIROLjUB KRÅ ANIN

Vajfert kao uzor

Kliknite za veci prikaz

Prvi dobitnik novoustanovljene nagrade za najuspešnijeg privrednika koja nosi ime Đorđa Vajferta jeste osnivač i direktor kompanije „Tehnomarket” Miroljub Kršanin.

Argumenti koji su lokalnu samoupravu rukovodili prilikom donošenja te odluke bili su vrhunski kvalitet, napredna rešenja i kontinuiran rast uz primenu naprednih tehnologija, što su okosnice poslovnog uspeha kompanije od osnivanja 1990.

godine. Rezultat Kršaninovog rada u prethodnih 20 godina ogleda se u dolasku stranih investitora koji su izgradili najznačajnije objekte u Pančevu ukupne vrednosti veće od 30 miliona evra. Jedan od značajnijih razloga jeste i dugogodišnja uspešna saradnja s Gradskom upravom i lokalnim institucijama kroz finansijsku i organizacionu pomoć prilikom održavanja mnogih kulturnih događaja u Pančevu.

– Izuzetno sam srećan zbog nagrade, jer svoju inspiraciju dugujem upravo Vajfertu i njegovoj vrlo dalekosežnoj viziji i realnoj i praktičnoj misiji okrenutoj dobrobiti grada i naše zemlje.

Drugi uzor bio mi je nedavno preminuli osnivač kompanije „Epl” Stiv Džobs i njegova poruka da čovek čitavog života mora da traga za svojim ciljem – rekao je Kršanin primajući nagradu.

On je primetio da svaki dobitnik svoje priznanje deli s drugim ljudima koji rade u pozadini.

– Ameriku je otkrio Kolumbo, ali tako što je sedeo u luksuznoj kabini i gledao u karte, a donde su ga doveli kormilari i brodski oficiri koji su sve vreme bili na palubi. Tako je i s nagradama. Ja sam je primio formalno, ali ljudi koji sa mnom rade u kompaniji, moja porodica i porodica mog brata s kojim sam partner u poslu, pravi su junaci ovog uspeha iako su ostali u senci – kazao je direktor „Tehnomarketa”.

Njegova kompanija već duži niz godina spada u najuspešnija pančevačka izvozna preduzeća, s plasmanom u dosta evropskih zemalja i s planovima širenja na severnu Afriku i Bliski istok.

D. V.



KIRIL KRAVÄŒENKO

Ekologija ispred profita

Kliknite za veci prikaz

U obrazloženju priznanja počasnog građanina stoji da je od 2009, kada je Kravčenko preuzeo rukovođenje NIS-om, ova kompanija donirala značajna sredstva usmerena na realizaciju sportskih i kulturnih manifestacija u Pančevu. Među njima su Pančevački džez festival i Rege festival, Bijenale umetnosti, Sportski karneval i sportske aktivnosti za osobe s posebnim potrebama.

Naftna industrija pomogla je izgradnju Sigurne kuće, rekonstrukciju Železničkog parka, Gradske biblioteke i starog gradskog jezgra. U oblasti zaštite životne sredine podržan je niz projekata, a kao najznačajniji doprinos ekologiji navedena je izgradnja novih rafinerijskih postrojenja, što je i najveća investicija u čitavoj Srbiji.

Zahvalivši gradonačelnici Vesni Martinović na priznanju, Kravčenko je naglasio kako je ono nagrada za čitavu kompaniju.

– To što smo uradili u poslednje dve godine je samo početak. Očekujemo rast investicija i socijalnih ulaganja, ne samo kroz izgradnju rafinerije već i kroz realizaciju programa za „Petrohemiju” – rekao je generalni direktor NIS-a.

On je naveo da kompanija ima precizirane planove za sledeću fazu rekonstrukcije Rafinerije nakon što u avgustu naredne godine završi prvu fazu, koja je u toku. Nije želeo da otkriva o čemu je reč, ali je najavio da će javnost biti obaveštena o svemu krajem 2011. godine.

– Zajedno s državom, razradili smo investicioni program za „Petrohemiju” i nadam se da će Vlada Srbije to prihvatiti u narednih mesec-dva. Siguran sam da će to preduzeće imati drugi život nakon prve faze rekonstrukcije, koja će trajati oko dve i po godine – ocenio je Kravčenko.

On je obećao da će kao počasni građanin Pančeva, „ali i zbog toga što NIS poštuje sva svetska ekološka pravila”, posvetiti veću brigu zaštiti životne sredine u gradu. Kravčenko je podsetio da je kompanija koju vodi početkom ove godine u saradnji s Ministarstvom za zaštitu životne sredine razradila program investicija u ekologiju vredan više od 80 miliona evra. Najveći deo tih ulaganja biće realizovan u Pančevu, a završetak posla očekuje se u narednih godinu i po.

D. V.



KOSTA TREBJEÅ ANIN

Nije sve u novcu

Kliknite za veci prikaz

Ovaj uspešni povrtar primer je kako je moguće stići do uspeha za relativno kratko vreme isključivo vrednim radom, hrabrim poslovnim i životnim odlukama i pomoću nauke.

Trebješanin je poljoprivredom počeo da se bavi pre sedam godina. Prethodno je kao elektrotehničar radio u vojsci, a potom držao privatnu trgovinu. Ali kada je saznao da je u Pančevu pet puta više takvih radnji nego u Beogradu, shvatio je da mora nešto korenito da promeni i počeo proizvodnju onda kada su svi bežali od nje. Krenuo je s jednim plastenikom, a danas proizvodi povrće na površini od 2,5 hektara.

Od kada je stao na čelo glogonjskog Udruženja povrtara, ono je sa desetak članova naraslo na preko 80 proizvođača. U saradnji s Institutom „Tamiš” i lokalnom samoupravom, oni su pre tri godine započeli program kontrolisane proizvodnje zdrave hrane. Taj potez ove godine urodio je izvozom tri šlepera kupusa na evropsko tržište i narudžbinom još dvadeset šlepera za narednu jesen.

Zarada je dobra, ali Trebješanin kaže da novac ne donosi najveće zadovoljstvo.

– Najzadovoljniji sam uspehom koji sam do sada postigao u poslu. Danas je stigla najveća nagrada, dakle nije sve ni u novcu – zaključuje ovaj vredni čovek koji se očito lagodnije oseća u polju nego pred novinarima i publikom.

Lokalna vlast želela je da i ovim priznanjem pokaže koliko joj je stalo do uspeha kontrolisane proizvodnje, jer njom ne samo da se razvija poljoprivreda kao važna proizvodna grana već se s Pančeva skida etiketa „crne ekološke tačke” u kojoj se proizvodi hrana sumnjivog kvaliteta.

Trebješanin i njegovi Glogonjci se ne zadovoljavaju postignutim. Ovih dana nekolicina njih kreće u Italiju u nabavku mašina za pakovanje povrća. Nameravaju da osnuju zadrugu kako bi unapredili poslovanje. Kaže kako žele da svoju muku sami prerade, upakuju i prodaju višestruko skuplje nego do sada.

D. V.


Održana svečana sednica Skupštine za Dan grada

Poziv na zajednički rad za opštu korist

Nagrade grada pripale uglednim sportskim i kulturnim poslenicima, a priznanja privrednicima * Gradonačelnica i predsednik Skupštine apelovali na zajedništvo Pančevaca * Komunalna infrastruktura i saradnja s privredom prioriteti u narednoj godini

Kliknite za veci prikaz
Veseli Pančevci na prijemu povodom rođendana njihovog grada

Ovogodišnje podsećanje na 8. novembar 1918, kada su se srpske trupe iskrcale u pančevačkom pristaništu označivši kraj jednog rata i početak novog razdoblja za varoš na Tamišu, otvoreno je intoniranjem himne „Bože pravde” u izvođenju Sonje Škorić i stihovima pesme Miroslava Antića „Dunav se uliva u Tamiš”, koje je govorio glumac Nebojša Glogovac.

Proslavi Dana Pančeva su, osim dobitnika nagrada i priznanja, prisustvovali predstavnici susednih lokalnih samouprava, bivši predsednici Opštine Pančevo, verski velikodostojnici svih veroispovesti predvođeni episkopom banatskim Nikanorom, odbornici, funkcioneri lokalne samouprave i građani.

Na početku svečane sednice Skupštine grada okupljenima se obratio predsednik Tigran Kiš. On je podsetio da se ovih dana navršava i 858 godina od prvog pominjanja Pančeva u nekom pisanom dokumentu, dodavši da je za sve vreme svoje istorije naš grad prolazio kroz burne periode tokom kojih je bilo više nestabilnosti nego bezbrižnog života.

– U okolnostima u kojima nema političke stabilnosti i dovoljno sredstava, mi smo još uvek beznadežno podeljeni ideološki, stranački, pa i interesno. Čini se da ćemo ponekad mnogo lakše naći razloge zbog kojih ćemo se razdvajati nego spajati. Odgovor na te slabosti koje su uzrokovane nama samima treba da bude u poštovanju naših različitosti, u sinergiji ideja koje će nas vući napred – rekao je Kiš.

Razlozi za optimizam

On je ocenio da je lokalna vlast u poslednje tri i po godine ipak pokazala da energija koja spaja može biti mnogo jača od one koja ima suprotne tendencije. U vreme kada kriza pogađa čitav svet, u našem gradu se dešava najveća investicija u Srbiji, koja Pančevo stavlja za korak ispred drugih. Zato Pančevo danas ima više razloga za optimizam od većine opština i gradova u zemlji.

Ovaj gradski funkcioner je rekao da lokalna vlast „trči maraton prepun izazova”, ali uz jasnu viziju šta treba da uradi kako bi stigla na cilj.

Kliknite za veci prikaz

– Grad smo učinili boljim i modernijim tamo gde je to bilo moguće, ceneći potrebe velikih, a ne zanemarujući potrebe manjih, jer je ovo grad u kojem živimo zajedno, a ne jedni pored drugih. Borimo se za više kiseonika u plućima, borimo se za najlepšu sliku Pančeva kako bi ono ponovo bilo tema nekog savremenog putopisa poput onog od pre osam i po vekova. Smatram da bi to bila prava mera našeg uspeha jer se on očituje samo u broju zadovoljnih građana – zaključio je Kiš.

Gradonačelnica Vesna Martinović se, sumirajući rezultate rada tima koji predvodi, prilično oštro osvrnula na primedbe oponenata lokane vlasti i one koji više nisu njen deo. Ocenila je da su teška vremena prilika da sposobni, hrabri i čestiti ljudi pokažu šta znaju. Nekima su takve okolnosti preveliki izazov, a drugi u njima vide priliku za lov u mutnom, zbog čega više nisu deo vladajuće koalicije.

Prva dama Pančeva rekla je da veliki broj zamenjenih funkcionera za poslednje tri i po godine pokazuje da se „nisu tražili izgovori, već se problemima gledalo u oči” i da je iz te selekcije nastao tim iskusnih stručnjaka s dobrim ljudskim kvalitetima koji je zaslužan za postignute rezultate.

Suštinske promene

– U vreme krize kakvu generacije ne pamte mi smo dosta toga uradili.

Svako ko nije zlonameran priznaće da u odnosu na stanje od pre tri i po godine u Pančevu postoje veliki pomaci nabolje. Te promene nisu samo u izgledu i infrastrukturi grada već i suštinske, u smislu boljih usluga koje se našim građanima pružaju.

Postavili smo i neke standarde – ko god u sledećem mandatu bude pokušao da sastavlja gradsku vladu neće smeti da u nju uvodi ljude sumnjive prošlosti i bez jasne opredeljenosti da zastupaju javne interese. Nažalost, mislim da će ovo biti izazov za mnoge lokane političke lidere, na koji oni neće biti u stanju da odgovore – navela je Vesna Martinović.

Obraćajući se kritičarima, ona je ocenila da su nespremni za saradnju zarad napretka grada, ustvrdivši kako često nepotrebno troše energiju na sitničave zamerke i lične animozitete. Kao primere navela je prebacivanja da se u renoviranoj Narodnoj bašti ne mogu voziti bicikli, a u planu obnove starog gradskog jezgra „neće biti dovoljno žardinjera”.

– Predlažem da kao Pančevci konačno pokušamo malo odlučnije da se svrstamo na istu stranu i fokusiramo energiju na one ciljeve koji će nam svima koristiti. Znam da mi to možemo, jer sam videla koliko su Pančevci snažni kada je teško i kada je cilj plemenit. Onog trenutka kada je našoj maloj sugrađanki bila potrebna pomoć za lečenje, svi smo bili tu. Isto to možemo da uradimo i ako shvatimo da smo svi potrebni našem gradu kako bi nastavio da se razvija – izjavila je Vesna Martinović.

Planovi za 2012.

Gradonačelnica je, iako pri kraju mandata, iznela i neke planove za sledeću godinu. Namera je da od 2012.

više ne bude kaldrmisanih ulica u gradu. Nakon početka radova u Mihajla Pupina, naredne godine na redu su ulice Ive Kurjačkog i Svetozara Miletića. Među komunalnim prioritetima je izgradnja kanalizacije u pančevačkim selima i delovima grada koji je još nemaju. Biće nastavljeno sa obnovom i izgradnjom zdravstvenih stanica, a Mašinska škola može očekivati novu radionicu.

– Sportski objekti kao što je olimpijski plivački centar takođe zauzimaju našu pažnju. Ono što neki nazivaju oljuštenim licem Pančeva zbog stanja u kome se nalaze fasade istorijskih zgrada dobiće našu zasluženu pažnju. Stara pivara bi mogla da postane hotel, Crveni magacin ekspocentar, a u saradnji s renomiranim svetskim umetnicima i nadležnim ministarstvima, Svilara bi mogla biti pretvorena u baletsku akademiju – najavila je Vesna Martinović.

Među planovima za uređenje Pančeva jeste i preuređenje tamiškog keja, koji će biti proširen na obe strane reke. Rezultat partnerstva s investitorima u južnoj industrijskoj zoni biće moderna postrojenja koja će problem zagađenja ostaviti za nama.

– Želimo da budemo dobri partneri ne samo budućim investitorima već prvenstveno onima koji već posluju u našem gradu. Zato mi je čast što ćemo nagraditi ugledne Pančevce, kao i one koji će to danas tek postati, kao ljude s kojima delimo saradnju i predanost ka napretku Pančeva – dodala je gradonačelnica najavljujući svečanu dodelu nagrada i priznanja.

Privreda, sport i kultura

Ove godine Dan grada bio je posvećen privrednicima. Istina, nijednog od njih nije bilo među dobitnicima Nagrade Pančeva, ali su poslovnim ljudima pripala sva druga gradska priznanja. Nagrade grada uručene su Slobodanu Biteviću, mladom svetskom i evropskom šampionu u karateu, Miladinu Mitroviću, zaljubljeniku u šah koji već pet decenija uspešno organizuje međunarodne turnire u našem gradu, Zoranu T. Popoviću, aforističaru, dobitniku nekoliko prestižnih domaćih nagrada za satiru, kao i KUDu „Stanko Paunović” i Dejanu Trifunoviću, umetničkom direktoru ovog ansambla, koji su nekoliko godina zaredom proglašavani za najbolje na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Svečanost u Kulturnom centru bila je prilika da se prvi put dodeli nagrada „Đorđe Vajfert” za najbolje rezultate u privredi. Ona je pripala Miloradu Kršaninu, vlasniku kompanije „Tehnomarket”, koja spada među najuspešnija izvoznička preduzeća u Pančevu. Plakete grada dodeljene su Kosti Trebješaninu, predsedniku Udruženja povrtara Glogonj, izraelskoj kompaniji „Aviv Arlon holding”, jednom od najznačajnijih investitora i donatora u našoj sredini, i preduzeću „Danijela komerc”, koje je za kratko vreme od prodavnice kozmetike izraslo u distributera ove robe za čitavu Srbiju.

Nova vremena

Posebna priznanja pripala su, na predlog gradonačelnice Vesne Martinović, čelnim ljudima vodeće banke i najveće kompanije u Srbiji.

Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke „Inteza”, proglašena je zaslužnim građaninom, a Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, počasnim građaninom Pančeva. Oboje su te počasti zaslužili zbog podrške i pomoći koju su prethodnih godina pružali gradu.

Ovoga puta među zvanicama nije bilo predstavnika zbratimljenih opština i gradova. Od gostiju iz inostranstva pozvan je jedino Frančesko Đangrandi, doskorašnji predsednik italijanske provincije Ravene i prvi dobitnik priznanja počasnog građanina Pančeva, ali on nije mogao da dođe. Ovaj Italijan dobio je svojevremeno to priznanje zbog iskrenog prijateljstva koje se razvilo između ove provincije i Pančeva nakon bombardovanja 1999, a ogledalo se pre svega u donaciji aparata za praćenje aerozagađenja u našem gradu i drugim ekološkim projektima.

D. Vukašinović