Pancevac Online

Broj 4412 · 28.09.2011.

Naslovna

Umetnost, da ne umremo od istine

Kliknite za veci prikaz

Pošto biciklizam odskora nije u modi, iz Pančeva se može pobeći na konju.

Onima koji nemaju snage da se nose s pančevačkim prilikama i sa srpskim neprilikama, za bekstvo preko grane biće potrebno više konjskih snaga.

Do konačne odluke o odlasku iz ove nesrećne zemlje ostaju nam umetnost i kultura – „Žetelački dani”, odlični koncerti u Domu omladine, izložbe u Galeriji savremene umetnosti, predstave u dvorani Kulturnog centra, književne večeri u Gradskoj biblioteci… „Imamo umetnost da ne umremo od istine”, što bi rekao Niče.


Formirana skupštinska radna grupa za „Petrohemiju”

Krekovanje – spaljivanje ili razlaganje?

I dalje dijametralno različiti stavovi većnika Delje i menadžmenta hemijske kompanije * Zašto Gradsko veće nije iniciralo razmatranje ovog problema?

Kliknite za veci prikaz

U skladu s odlukom donetom na poslednjoj sednici Skupštine grada, u utorak, 26. jula, održana je konstitutivna sednica Radne grupe za izradu informacije u vezi s realizacijom projekta „Kokreking tečnog ugljovodoničnog ostatka iz fabrike sintetičkog kaučuka u fabrici Etilen ’HIP–Petrohemije’ Pančevo”.

Rad novoformiranog skupštinskog tela koordiniraće Vladimir Delja, gradski većnik zadužen za ekologiju, a u njemu su i Zora Kolarski, zamenica predsednika Skupštine grada, Petar Jojić i Mirjana Balog Kormanjoš, odbornici SRS-a odnosno LDP-a, te Ljiljana Krčadinac, predstavnica Sekretarijata za zaštitu životne sredine, urbanizam, građevinske i stambeno-komunalne poslove.

Oni treba da prikupe sve podatke o tome šta nadležni u fabrici petrohemijskih proizvoda nameravaju da rade s tečnim ugljovodoničnim ostatkom koji se dobija kao nusproizvod rada pogona za proizvodnju veštačkog kaučuka u Elemiru.

Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine odobrio je zahtev „Petrohemije” da manju količinu tečnog ugljovodoničnog ostatka (TUO) iz Elemira dopremi u pančevački pogon Etilen radi probnog korišćenja kao sirovine u proizvodnji plastičnih masa. Nadležni pančevački sekretarijat je odbacio taj zahtev.

Takvu odluku većnik Vladimir Delja je potkrepio argumentima da u razvojnim planovima „Petrohemije” i drugim planskim dokumentima nije predviđeno korišćenje TUO u proizvodnom procesu. On je ovaj tehnološki zahvat nazvao spaljivanjem koje će višestruko zagaditi vazduh i vodu.

U odgovoru iz kabineta Saše Pavlova, generalnog direktora fabrike, navodi se da se TUO ne bi spaljivao, već bi se zajedno sa sirovim benzinom koristio kao sirovina za proizvodnju plastičnih masa. Uz to se dodaje da je čitav proces zatvoren i bezbedan po okolinu i da predstavlja najbolje rešenje za zbrinjavanje spornog jedinjenja.

Delja je, međutim, posle formiranja Radne grupe ponovio stav da nije reč o preradi TUO, već o njegovom spaljivanju.

– Mi smo skeptični jer Pokrajina odobrava jedan eksperiment, uz obavezu da se on prekine ako se pojavi zagađenje, bez jasne naznake kako će se i gde vratiti ono što ostane od TUO. Ako neko želi da radi nešto što nije bila praksa u četrdesetogodišnjoj tradiciji „Petrohemije”, trebalo je da u startu o tome obavesti javnost i gradske vlasti. Objašnjenje da su Pančevci sve to mogli da vide u vestima i da pročitaju iz dokumenata pokrajinskog sekretarijata u najmanju ruku je licemerno – uzvratio je Delja.

Odbornica LDP-a Mirjana Balog Kormanjoš, članica Radne grupe, po obrazovanju diplomirani tehnolog, izjavila je da po stručnoj literaturi kreking nije spaljivanje, već razlaganje velikih molekula na manje, i da u projektu „Petrohemije” nije videla da TUO treba da se spaljuje.

– U Radnoj grupi moramo da imamo predstavnika „Petrohemije” i da saslušamo sve strane kako bismo sačinili kvalitetnu informaciju na osnovu koje odbornici treba da odluče. Smatram da smo na vreme započeli čitav posao kako se ne bi dogodilo da, kao u slučaju asfaltne baze, investitor tri godine čeka odgovor – ocenila je ona.

Saša Pavlov je kratko rekao da „Petrohemija” ostaje pri svemu što je navedeno u pismu objavljenom u prethodnom broju „Pančevca”. On je dodao stav da ukoliko Radna grupa treba da preporuči neke mere, onda u njoj mora da budu relevantni stručnjaci.

Naredni sastanak će biti održan do sredine avgusta i na njemu će učestvovati predstavnici „Petrohemije”, gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Gradskog javnog pravobranilaštva i stručnjaci koji su odbacili studiju o uticaju spaljivanja TUO na životnu sredinu u Elemiru.

Ko god na kraju bio u pravu, ostaje utisak da komunikacija između te kompanije i Grada nije najbolja.

Neobično je da ovu tačku na dnevni red poslednje sednice lokalne skupštine nije stavilo Gradsko veće, već je to učinila odbornička grupa DSS-a, pa ispada da je reč o perifernom problemu na kome insistira samo jedna vladajuća stranka, a ne o ozbiljnoj ekološkoj opasnosti.

Čitav slučaj otvara legitimno pitanje kakav je protok informacija između lokalne samouprave i ostalih fabrika zagađivača. Da li javnost ima sve neophodne informacije iz Rafinerije i „Azotare” i jesu li te dve kompanije obezbedile svu neophodnu dokumentaciju za izgradnju pogona i za proizvodne procese koji se tamo dešavaju? I šta je s Industrijom skroba Jabuka, kojoj je gradski sekretarijat za ekologiju pod pretnjom zatvaranjem pogona još prošle godine dao rok od mesec dana da prestane da ispušta otpadne vode u Nadelu? Postoje li to zaštićeni zagađivači od lokalnog i nacionalnog značaja i ko će zaštititi životnu sredinu i građane od njih?

D. Vukašinović