Pancevac Online

Broj 4421 · 29.09.2011.

Naslovna

Okreće se, još kako!

Kliknite za veci prikaz

Niču nova postrojenja NIS-ove Rafinerije u Pančevu „ko iz zemlje trava” pošto su prošle nedelje dopremljeni gigantski delovi novih pogona za proizvodnju evrogoriva.

Zbrka koja je oko toga nastala u Vladi, pretila je da napravi međudržavni incident. Sreća te su najodgovorniji u Srbiji bili prisebni. U čitavoj gužvi pančevački budžet „kratak” je za samo nekoliko miliona dinara. Srbi i Rusi su braća i to će se nekako rešiti.

Važno je da će ovom gradu ostati moderna fabrika, radna mesta i zagađenje svedeno na minimum.

Najvažnije je da se okreće. Kapital. I planeta.


Skupština Pančeva izglasala novi rebalans budžeta

Bazen, komunalna infrastruktura ili nešto između?

DS I LDP saglasni, DSS lavira, a ostali uglavnom protiv plivačkog centra * Rebalans donosi vodovod Kačarevu, polovne autobuse ATP-u i rasvetu starom Pančevu * Ostavke većnika Škaljka i direktora „Mladosti” Zoltana Duša

Kliknite za veci prikaz
Odluku su doneli. Kako će je realizovati?

Skupština Pančeva na sednici održanoj u petak, 23. septembra, izglasala je četvrti ovogodišnji rebalans budžeta, kojim je on uvećan za 670 miliona dinara. Uz ovu odluku, odbornici su podržali još nekoliko pratećih, među kojima je najznačajnija ona o kreditnom zaduženju Grada u visini od 600 miliona dinara za izgradnju objekata sportske i komunalne infrastrukture. Donet je zaključak kojim se od „Azotare” i „Petrohemije” traži da u roku od 60 dana izmire glavnicu duga od 410 miliona dinara lokalnoj samoupravi da bi od pančevačke Skupštine dobili otpis kamata vrednih 31,4 miliona. Ni ova sednica nije prošla bez ostavki (gradskog većnika Predraga Škaljka i direktora JKP-a „Mladost” Zoltana Duša), a trojici bivših odbornika posle dve godine vraćeni su mandati na osnovu rešenja Ustavnog suda Srbije.

Zaduživanje budžeta

Suština rebalansa jeste namera vlasti da se kroz podizanje bankarskog kredita ili emitovanjem obveznica lokalne samouprave zaduži za 600 miliona dinara radi finansiranja izgradnje olimpijskog bazena na Kotežu 2, ali kako je navedeno, i „komunalne infrastrukture”. To će biti moguće zahvaljujući posebnoj odluci o zaduživanju kojom je Skupština ovlastila Gradsko veće da odluči da li će ono biti realizovano uzimanjem kredita ili emitovanjem obveznica.

Od preostalih 70 miliona dinara 17 miliona je namenjeno za izgradnju vodovoda do Kačareva, 16 miliona dinara za troškove donacije polovnih autobusa iz Francuske, a šest miliona je odvojeno za novu uličnu rasvetu u starom gradskom jezgru.

Prilikom glasanja rebalans je dobio podršku samo vladajuće većine, dok su zaduživanje kojim će najveći deo rebalansa biti realizovan podržali i odbornici LDP-a.

Opozicija je napala predlog za uvećanje budžeta tvrdeći da je posredi predizborna kampanja koja gura Pančevo u dugove. Predrag Patić iz LDP-a rekao je da će ta odbornička grupa glasati za zaduživanje od 600 miliona, ali ne i za rebalans zbog preostalih 70 miliona dinara namenjenih komunalnim preduzećima.

On je ocenio da se kroz budžet vodi loša politika rasipanja novca na gradska preduzeća, razne komisije i grupacije bliske vlasti.

– Njima se daje koliko god im treba.

Sada je dvadesetak miliona namenjeno gradskim preduzećima, a prošli put je ATP dobio 90 miliona, što je cena jednog vrtića – naveo je on.

Pančevo ima novca

Jovan Glamočanin (SRS) stavio je primedbu da je reč o rebalansu čija je svrha dobijanje izbora i koji će samo povećati deficit u gradskoj kasi. Oštre kritike je uputio i odbornik vladajućeg DS-a Sreten Mihajlović, nazvavši predlog rebalansa i nameru građenja bazena „neviđenim rasipništvom”. On je rekao da će stranka kojoj i sam pripada usred ekonomske krize „zadužiti buduće generacije zarad ostanka na vlasti”, umesto da novac uloži u poboljšanje komunalne infrastrukture.

Tako je otvorena tema kreditnog zaduženja oko čije svrhe su se najdirektnije saglasili DS i LDP – izgradnja bazena. DSS je insistirao na nazivu odluke u kome je pored sportske navedena i komunalna infrastruktura, radikali su zahtevali garancije da će pored Grada plivački centar finansirati i Republika i Pokrajina, a URS je zamerio zbog namere da svih 600 miliona bude utrošeno na taj projekat umesto na povećanje zaposlenosti. Jedino je SNS tražio da predlog bude povučen. Patić, šef liberalnih demokrata, objasnio je podršku izgradnji olimpijskog plivačkog kompleksa potrebom da Pančevo zadrži „najbolje među nama”, misleći na Nađu i Sebastijana Higla, kako ne bi otišli u inostranstvo, odakle su već dobili pozive. On je rekao da u Pančevu ima para, ali da se one neracionalno troše.

– Postoji mogućnost da Grad bez problema vraća taj dug. Ne mogu da smatram da je problem zaduženje od šest miliona evra, a nije 10 miliona, koliko je samo u ovom mandatu otišlo u ATP – objasnio je Patić.

Povratak

Na početku rada, u skladu s rešenjima Ustavnog suda Srbije, vraćeni su mandati odbornicima Božidaru Koprivici, Bošku Kvočki i Ljubiši Sloviću, tako da SNS sada ima četiri predstavnika. Oni su napustili Skupštinu pre dve godine kao tadašnji članovi SRS-a, pošto su im aktivirane blanko ostavke. Trojici povratnika su mesta u skupštinskim klupama ustupili članovi DSS-a Petar Jokić i Milutin Tišma, kao i odbornik PUPS-a Miodrag Gavrilović.

Petar Jojić, čelnik SRS-a, ocenio je da je reč o političkoj trgovini i naglasio da mandati pripadaju strankama, a ne pojedincima.

Koprivica je zahvalio Skupštini što je primenila odluku Suda i obećao da će zajedno sa svojim kolegama glasati za sve predloge koji su od koristi građanima Pančeva.

U ponedeljak, 26. septembra, u Skupštinu je stiglo još pet rešenja o vraćanju mandata, i to: Velimiru Tomiću, Dejanu Stamenkoviću, Olgici Kličarić, Andriji Čečariću i Goranu Milkoviću. Oni bi mogli da se vrate u pančevački parlament već na narednoj sednici.

Potpuno suprotno mišljenje imao je Dragan Katuca, odbornik naprednjaka, koji je naglasio da nije vreme za ovakva ulaganja.

– Gradska vlast se setila da na kraju mandata uđe u ovaj skup projekat i tako zatvori vrata svim drugim investicijama u narednih nekoliko godina. Samo održavanje bazena koštaće 200 miliona dinara godišnje u situaciji kada je broj korisnika narodne kuhinje povećan za trećinu – naglasio je on.

Petar Jojić (SRS) uslovio je podršku ovoj odluci garancijama da će pokrajinska i republička vlast finansijski pomoći izgradnju kako se ne bi desilo da bazen završi kao hala u Bagremaru. Aleksandar Farkaš (URS) je ocenio da je bazen potreban, ali da trenutno nije prioritet. On je predložio da se novac ulaže u industrijske zone, čime bi se dobila nova radna mesta i povećao prihod Grada. U ime DSS-a, Milan Stejić je izneo stav da ovako koncipirana odluka o zaduženju omogućava lokalnoj vlasti da od viših instanci dobije podršku za bazen, ali i pruža priliku za rešavanje nekih komunalnih problema.

Pančevci i političari

Pomoćnik gradonačelnice Filip Mitrović pozvao je odbornike da budu „Pančevci, a ne političari” i podrže zaduženje. On je izjavio kako je hala u Bagremaru odbačena ideja jer je tadašnja lokalna vlast očekivala da Beograd izgradi taj objekat umesto da je imala inicijativu.

– Hajde da mi budemo Pančevci i sami započnemo. Naravno da će se Ministarstvo sporta i Pokrajina priključiti, ali je potrebno da spremimo dokumentaciju i pokažemo kako će izgledati finansijska konstrukcija. Ona će se potom menjati kada se ostali uključe u finansiranje, u šta sam siguran. A onda ćemo pričati o uspesima, umesto o promašenim idejama. Bazen se ne gradi samo zbog Nađe Higl, jer u ovoj zemlji ima mnogo vrhunskih plivača i vaterpolista, i preko 1.000 dece koja treniraju te sportove – rekao je Mitrović.

Braća Rusi

Na predlog gradonačelnice prihvaćen je predlog za uspostavljanje saradnje s ruskim gradom Stupinom. Reč je o mestu u blizini Moskve sa oko 60.000 stanovnika i razvijenom konditorskom i metalskom industrijom. Ovu inicijativu su pokrenuli naši ljudi koji tamo žive, a predlog je izazvao potpuno oprečne reakcije radikala i liberalnih demokrata.

Petar Jojić je uzviknuo: „Ovo je istorijski trenutak, dosta nam je bratimljenja s Nemcima i Švajcarcima!”, a Predrag Patić je pitao šta će Pančevo imati od toga.

Vesna Martinović je odgovorila da čovek vredi onoliko koliko prijatelja ima i upitala Patića da li svoja prijateljstva meri količinom koristi koje od njih ima.

Polemika je nastala i posle dopunske tačke dnevnog reda koja se ticala preporuke Vlade Srbije da lokalna samouprava otpiše oko 57 miliona dinara kamata na dugove 15 pančevačkih preduzeća koja su u procesu restrukturiranja ili privatizacije. Na predlog Gradskog veća, Skupština je donela zaključak o tome da se otpis uslovi obavezom dužnika da u roku od 60 dana plate glavnicu duga, koja iznosi blizu 496 miliona dinara.

Obrazlažući predlog Veća, gradonačelnica Vesna Martinović je iznela da je motiv to što „Azotara” i „Petrohemija” kao najveći dužnici zloupotrebljavaju svoju poziciju preduzeća u restrukturiranju tako što ne plaćaju obaveze samo prema Gradu, a sve ostale izmiruju. Ona je dodala da je posle prošlogodišnjeg otpisa kamata ostala obaveza da počne izmirivanje dugova, ali se to nije dogodilo.

Nema otpisa kamata

– Grad je za celu prošlu godinu ostao uskraćen za 222,5 miliona dinara od „Azotare” i 187,5 miliona od „Petrohemije”, i to bez pripadajućih kamata. Ukupan dug svih 15 preduzeća prevazilazi 550 miliona dinara i kada to stavimo u kontekst rasprave o zaduživanju gradskog budžeta, vidimo da bi ono bilo nepotrebno kada bi samo dve najveće firme izmirivale svoje obaveze prema lokalnoj samoupravi – zaključila je gradonačelnica.

Ona je dodala ocenu kako se dve kompanije kao „najveći zagađivači” ponašaju bahato, dok su menadžmenti obaju preduzeća nezainteresovani da problem reše u saradnji s rukovodstvom Grada. Podršku za ove stavove Vesna Martinović je dobila od LDP-a i SRS-a. Pri tom je Predrag Patić ocenio da se „Azotara” i „Petrohemija” nemilosrdno koriste u kampanjama dveju političkih stranaka, a Petar Jojić je izneo mišljenje da se držanjem pančevačkih preduzeća u restrukturiranju dužnički lobi štiti od stečaja.

Građanin počasni

Odbornici su podržali planove detaljne regulacije za grinfild zone smeštene u zaleđu „Luke Dunav” i preko puta Rafinerije nafte Pančevo, ali uz izražene rezerve predstavnika opozicije da će to biti dovoljno za privlačenje investitora. Donete su i odluke o tome da se generalnom direktoru NIS-a Kirilu Kravčenku dodeli priznanje počasnog građanina, a Draginji Đurić, predsednici Izvršnog odbora Banke „Inteza”, zvanje zaslužnog građanina Pančeva.

Taj predlog je dobio apsolutnu podršku u Skupštini, ali je oko Kravčenka nastala živa polemika, u kojoj su radikali hvalili potez gradonačelnice, a LDP ga je osporavao.

Na sednici je konstatovana ostavka Predraga Škaljka na mesto člana Gradskog veća zaduženog za obrazovanje, kao i Zoltana Duša, dosadašnjeg direktora JKP-a „Mladost”. Škaljak će obavljati tu dužnost do izbora novog većnika, a Duševo mesto je zauzeo Predrag Stojadinov koji je prethodno obavljao dužnost upravnika Sportskog centra „Strelište”. Među kadrovskim tačkama našao se izbor još dvaju direktora. Milan Stanojević je to postao u ATP-u, a Miodrag Lazić u „Grejanju”. Obojica su i do tada rukovodili navedenim preduzećima, ali kao vršioci dužnosti.

Zamenjena su i dva člana Upravnog odbora „Dečje radosti”, pa bi se već na dnevnom redu naredne sednice mogla naći rasprava o poslovanju te ustanove.

D. Vukašinović