Pancevac Online

Broj 4404 · 03.06.2011.

Naslovna

Blokada grada umesto Beograda

Opravdana paorska buna gotovo paralisala Pančevo

Krenuli pred Vladu Srbije, pa zaustavljeni u Pančevu * „Vladine mere pretvoriće nas u nadničare kad se otvorimo za tržište EU”

Kliknite za veci prikaz

Veliki broj poljoprivrednika s teritorija Pančeva, Kovačice, Kovina i drugih mesta u južnom Banatu slio se u ponedeljak ujutro u naš grad na svojim poljoprivrednim mašinama u nameri da odatle krene u protestnu vožnju do Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede da bi tamo izrazili negodovanje zbog ovogodišnjih uredbi koje se tiču agrara. Najviše im je zasmetala ona koja propisuje da će na subvencije od 14.000 dinara po hektaru ove godine moći da računaju samo gazdinstva do 10 hektara, za razliku od prethodnih godina kada je subvencionisana površina bila deset puta veća.

U najavljenoj nameri da svoje nezadovoljstvo iskažu u centru prestonice Srbije paore je sprečila policija, pojačana žandarmerijom, preprečivši im put na početku tamiškog mosta na starom putu za Beograd i kod OMV pumpe na obilaznici oko Pančeva. Poljoprivrednici su na blokadu odgovorili kontrablokadom i zaprečili sve moguće prilaze ovim saobraćajnicama, uz potpuno obustavljanje saobraćaja prema Beogradu.

Kako je dan odmicao, protest u organizaciji Asocijacije poljoprivrednika kojoj su se pridružila i druga udruženja postajao je sve masovniji i ozbiljniji, pa je blokiran i put ka Opovu, tako da se procenjuje da se u jednom trenutku na ulicama Pančeva i prilazima gradu nalazilo oko 1.200 traktora. Tako je počeo višednevni najmasovniji protest poljoprivrednika i najveća blokada grada u njegovoj novijoj istoriji.

Povući nove uredbe

Na kabinama svih traktora zalepljeni su leci na kojima piše da su banatski seljaci, kao i mnoge njihove kolege iz čitave Vojvodine, krenuli u protest zahtevajući da nadležno ministarstvo i Vlada odobre prošlogodišnje mere za podsticaj proizvodnje umesto aktuelnih kojima su sve ranije povlastice ukinute.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Pančevac” Miodrag Radanov izjavio je u ponedeljak ujutro da zemljoradnici ne mogu da se slože s merama koje je Vlada donela jer su previše uložili u proizvodnju, predali uredno svu dokumentaciju, zadužili se i onda čuli da su pravila igre promenjena pošto su zasejali njive.

– Smeta nam mnogo toga, a najviše što Vlada donosi ovakve odluke preko noći, tako da ne možemo valjano da planiramo proizvodnju i svoje troškove – rekao je on.

Dodao je da očekuje još traktora i učesnika protesta kako bi stvorili kritičnu masu i krenuli dalje ka Beogradu, ali je ubrzo potom i jedinica interventne policije dobila kritičnu masu u vidu žandarmerije, pa je čitava stvar zaustavljena na početku prilaza mostu, uprkos povremenim guranjima policije i protestanata koji su pokušali da probiju kordon svojim telima.

Manje čarke s policijom

Najnapetije je bilo pošto je Zoran Sefkerinac, potpredsednik Asocijacije poljoprivrednika, saopštio da je zamenik načelnika Policijske uprave Pančevo preneo odluku viših instanci MUP-a da za Beograd mogu samo pešice. Odmah je stigao odgovor poljoprivrednika u vidu guranja jednog ugašenog traktora prema kordonu, što su policajci uspeli da zaustave. Malo kasnije je došlo do čarke zbog koje su se pendreci našli u vazduhu, ali je situacija smirena, pa se oni ipak nisu spustili na glave i leđa paora. Sve posle toga teklo je mirno. Kasnije je čak i jedinica žandarmerije povučena s mosta.

Uveče su se predstavnici poljoprivrednika našli s ministrom Dušanom Petrovićem na pregovorima koji su neslavno prošli jer im je on saopštio da para nema i da je maskimum koji može ponuditi subvencije od 14.000 dinara po hektaru za posede veličine do 30 hektara. Seljaci su odbili ponudu, a Sefkerinac dodaje da su bili nezadovoljni i time što pre toga niko u Ministarstvu nije želeo da razgovara s njima.

– U prethodna dva meseca četiri puta smo im slali svoje zahteve, ali nas nisu udostojili odgovora. Ne možemo da prihvatimo ponudu pošto smo već u novembru od tadašnjeg ministra obavešteni da će ovogodišnje mere države biti identične prošlogodišnjim, pa smo prema tome planirali i proizvodnju za ovu godinu. Zašto sada odjednom nema novca, neka odgovore nadležni – izjavio je on.

Usledilo je pooštravanje blokada i povećavanje njihovog broja, tako da su od utorka ujutro novim putem ka Beogradu propuštana samo kola Hitne pomoći i automobili u kojima su bila deca. U sredu pre podne protest je pojačan, pa je presečen saobraćaj preko kovinskog mosta na Dunavu, čime je južni Banat potpuno odsečen od Beograda i drugih delova Srbije.

Kliknite za veci prikaz

Ministar Petrović se nije više obraćao učesnicima protesta, ali se zato oglasio predsednik Boris Tadić ponovivši da u budžetu nema novca. On je zatražio „vlasnike krupnih gazdinstava” za razumevanje ekonomske situacije u Srbiji.

– Niko ne može da očekuje da će država da nadoknadi nekonkurentnost, nedostatak kvaliteta i nemogućnost plasmana proizvoda na međunarodno tržište putem subvencija – istakao je predsednik Srbije.

On je dodao da je svaki predstavnik krupnog kapitala dobrodošao u srpsku poljoprivredu, ali da niko od njih neće imati monopol.

Paori nisu baš pokazali razumevanje za ovakve stavove najuticajnijeg čoveka na srpskoj političkoj sceni. Miodrag Radanov je rekao da ne razume kako se mere za pomoć malim gazdinstvima uklapaju u zalaganja za evrointegracije.

– Sve dosadašnje vlade tražile su od nas da se prilagodimo standardima za ulazak u EU tako što ćemo povećati posede i proizvodnju i kupiti savremenu mehanizaciju, ne bismo li postali tržišni proizvođači. Objašnjavali su nam da tako jedino možemo postati konkurentni poljoprivrednicima iz Evrope, a sada nas praktično stavljaju u loš položaj – ocenio je on.

Dodao je da su seljaci nezadovoljni i zato što će od 2013. biti izloženi nemilosrdnoj konkurenciji iz EU jer će tada biti ukinute sve carinske barijere. Radanov je podsetio da evropski poljoprivrednici od svojih vlada dobijaju neuporedivo veće subvencije i bolje uslove koji omagućavaju bolju organizaciju rada i veće prinose i zarade. Zato je dodao utisak da Vlada Srbije radi protiv sopstvenih poljoprivrednika, za razliku od drugih vlada u regionu koje sarađuju s proizvođačima da bi ih pripremile za integracije i slobodno tržište.

– Kada se to sve bude desilo, a desiće se vrlo brzo, mi više nećemo moći da opstanemo.

Zbrisaće nas s lica zemljejer nećemo moći da se nosimo s poljoprivrednicima iz EU.

Kliknite za veci prikaz
More Marko ne ori drumove...

Nosili smo teret ratova, kriza, sankcija, tranzicija, i gde smo sada. Dovedeni smo dotle da nas puste niz vodu. Mislim da to nije korektno. Treba li posle svih neuspelih privatizacija i tranzicije posle kojih je milion radnika ostalo bez egzistencije da imamo još milion seljaka koji će postati nadničari? Za koga ova Vlada radi – upitao je Radanov.

Na primedbu da je logika Ministarstva možda bila da se pomogne malim proizvođačima jer veći mogu lakše da zarade, pa im subvencije nisu neophodne, on je uzvratio da to ne stoji. Dodao je da gazdinstva do 100 hektara spadaju u srednje velika i da ih je u Vojvodini najviše.

– To su oni koji žele da se ozbiljno bave proizvodnjom i da im deca ostanu na imanjima kakao bi nastavila posao. Pored toga, gazdinstva veličine do 10 hektara ionako ne mogu opstati od poljoprivrede, a u EU je posed od 50 hektara minimum za rentabilnu proizvodnju. Zbog toga država treba da nam pomogne – zaključio je Radanov.

Šta je rekla pančevačka vlast

Gradonačelnica Vesna Martinović i predsednik gradske Skupštine Tigran Kiš obišli su poljoprivrednike i policajce na mostu kod Hotela „Tamiš” već prvog dana i porazgovarali s njima. Posle toga gradonačelnica nije želela da daje izjave medijima, a usled naelektrisane atmosfere koja je vladala od početka protesta, paori su dvoje zvaničnika ispratili burnim negodovanjem.

Vesna Martinović i Tigran Kiš su odmah potom izdali saopštenje u kome uvažavaju potrebu protestanata da iskažu svoje stavove i ukažu na probleme, ali im skreću pažnju da zbog toga ispaštaju građani koji nemaju slobodan prolaz.

Vlada će nas zbrisati

Komentari učesnika protesta ukazivali su na nezadovoljstvo činjenicom da republička vlast menja pravila igre usred utakmice.

– Bar da nas nisu uvukli u kredite za mehanizaciju i sve ostalo. Kako da se sad iščupamo? – Svi smo zaduženi jer smo obnovili mehanizaciju, a oni odjednom ukinu sve. Ajde da su rekli da će prepopoloviti subvencije, ljudi bi nekako i pristali, ali ovo ne možemo da prihvatimo.

– Moj sin je u Americi, a ja ga sve vreme nagovaram da se vrati. Šta ja sad da radim? Kako sad mog Milana da vratim kući?

Zbog toga su oni apelovali na poljoprivrednike da im omoguće slobodan prolaz jer je reč o putevima kojima svakodnevno prolazi veliki broj zaposlenih, studenata, đaka i onih kojima je potrebna medicinska pomoć. Kako oni nisu uzrok problema zemljoradnika, ovo dvoje gradskih funkcionera su zamolili da se obezbedi slobodan prolaz.

Na ovo je odgovorio Miodrag Radanov rekavši da su zemljoradnici krenuli u protestnu vožnju do Beograda i da im nije bila namera da blokiraju saobraćaj.

Ko je kriv?

– Policija i žandarmerija su nas ovde blokirali da Beograd ne bi video šta se dešava. Znam da ima ljudi koji trpe zbog toga, izvinjavam im se i molim ih da nas razumeju jer sutra mogu biti gladni.

Nadam se da ne treba samo mi da mislimo o posledicama – rekao je on.

Zar posle neuspelih privatizacija i tranzicije posle kojih je milion radnika ostalo bez egzistencije da imamo još milion seljaka koji će postati nadničari?

Tigran Kiš je, u naknadno datoj izjavi za „Pančevac”, pokušao da pomiri činjenicu da je gradski, ali i funkcioner DSS-a, pa je ocenio kako je Pančevo „kolateralna šteta jednog opravdanog nezadovoljstva”. On je ocenio da je to posledica duplih aršina koje republička vlast ima prema Beogradu i Pančevu po kojima je naš grad moguće blokirati, a prestoinicu ne.

– Ako je protest dozvoljen, neka bude održan tamo gde treba, pred Vladom, a ako nije dozvoljen, neka bude zabranjen, a ne ovako – rekao je on.

Kiš je izrazio bojazan da će sporne mere Ministarstva podeliti poljoprivrednike na vojvođanske i one iz drugih delova Srbije, što preti da unese podele. Zbog toga postoji opasnost da pojedine političke partije koje se zalažu za elemente državnosti Vojvodine zloupotrebe nastalu situaciju za svoje ciljeve, zaključio je on.

Život u blokadi

Kako smo saznali u nadležnim gradskim službama, prva tri dana blokade Pančevo nije imalo teškoća sa snabdevanjem namirnicama, ali je glavni problem bio saobraćaj. Najsigurniji prevoz predstavljao je „Beovoz” koji je zbog proređenih polazaka bio nedovoljan za transport svih građana kojima je prevoz do Beograda bio neophodan, pa je zbog pretrpanosti vagona putnicima povremeno gotovo pružao sliku iz dokumentarnih filmova o Indiji gde se voze i na krovovima.

Alternativa je pešačenje preko mosta do fabrike vode gde čekaju kombi prevoznici.

Oni isti koje su policija i inspekcija jurili zbog nelegalne delatnosti. Sada kontrola nije bilo, delom stoga što su bili van teritorije Pančeva, a delom i zato što su obavljali posao koji ATP očito nije sposoban da organizuje.

Zanimljivo je da su građani, prinuđeni da se ovako dovijaju da bi otišli na posao, fakultete ili drugim poslom do Beograda, bar u prva dva dana imali više razumevanja za protest seljaka nego negodovanja.

Zbog pretnji novim zaoštravanjem protesta koji podrazumeva i blokadu prilaza pančevačkim selima otkazana je sednica Skupštine Pančeva najavljena za četvrtak, 2. jun. Prema objašnjenju Tigrana Kiša, predsednika lokalnog parlamenta, zbog toga, kao i činjenice da neki odbornici nisu u Pančevu, nemoguće je obezbediti kvorum za rad.

– Kad je sednica zakazana, situacija je bila potpuno drugačija, pa se sada ne može garantovati da oni odbornici koji su van Pančeva uopšte mogu da dođu na sednicu. Stoga smo procenili da je bolje da ona bude odložena – precizirao je on.

Kiš je dodao da je moguće da sednica bude zloupotrebljena zbog protesta poljoprivrednika. To ne znači da o toj temi ne treba raspravljati i da ona neće biti stavljena na dnevni red, već da čitava atmosfera i prilike sada nisu takve da se o svemu može raspravljati na miran i demokratski način – objasnio je predsednik Skupštine.

D. Vukašinović