Pancevac Online

Broj 4437 · 19.01.2012.

Ekonomija

O protekloj godini iz ekonomskog ugla

Ni crno ni belo, već sivo

Niska konkurentnost privrede, zatvaranje radnih mesta i pad standarda * Obećanja o boljim danima za „Petrohemiju” i „Azotaru”

Kliknite za veci prikaz

Sumiranje ekonomskog i socijalnog stanja u protekloj 2011. u Pančevu ne bi donelo mnogo toga različitog od ocena koje na tu temu važe za čitavu Srbiju – produžena ekonomska kriza je smanjila privrednu aktivnost, izgubljen je još jedan broj radnih mesta, samim tim je pala i kupovna moć stanovništva, a posledica toga je dodatno smanjenje proizvodnje. Uz sve to, krediti za finansiranje proizvodnje su skupi, pa najveći broj malih i srednjih preduzeća zazire od ulaska u takve finansijske aranžmane, a posledica toga je stagniranje privrednog razvoja. I tako ukrug. Država se u izvesnoj meri trudila da ublaži opisano stanje, stimulišući zapošljavanje novcem iz budžeta, a lokalna samouprava je smanjila neke gradske takse, ali je nepoznato kakav je realan efekat tih mera.

Proces ponovnog podržavljenja nekih preduzeća koja su u privatizaciji po srpskom modelu prošla kao bos po trnju nije zaobišao ni Pančevo.

Ranije je u taj status vraćena „Azotara” i u njoj je to prošle godine, prema rečima Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa”, dalo dobre efekte, a u 2011. je Agencija za privatizaciju preuzela poljoprivredna preduzeća „Omoljicu”, „Dolovo”, starčevačku „Vojvodinu” i „Seme Tamiš”.

Događaj koji je prošle godine najviše uzdrmao Pančevo bio je višednevni protest poljoprivrednika, koji su blokirali grad i gotovo ga gurnuli u vanredno stanje. Nakon svega, oni su se nagodili s Ministarstvom poljoprivrede o visini subvencija. Ostao je utisak da su prvi put ozbiljno pokazali zube državi, ali i da je u sve to bila upletena politika. Spekulisalo se da je pokrajinska Vlada blagonaklono posmatrala proteste, sveteći se onoj u Beogradu za smenu „svog” ministra Saše Dragina. Međutim, to su sve umešane strane negirale. Uprkos tome ostaje činjenica da je protesta bilo samo u Vojvodini.

Nekoliko puta tokom godine mogli su se čuti sumorni podaci o stanju naše privrede. U Regionalnoj privrednoj komori je prilikom sprovođenja prekograničnog projekta sa susednom Rumunijom konstatovano da su južnobanatska preduzeća vrlo nekonkurentna, što ne pogoduje bilo kakvim planovima za brži izlazak iz krize. Ako ih iko uopšte ima.

Još gori podaci mogli su se čuti na sastanku gradskog Saveta za socijalno-ekonomska pitanja. Oni se odnose na poslednje tri godine, koliko ekonomska kriza potresa svet i nas, i govore o velikom padu zaposlenosti, standarda i privredne aktivnosti. Oko 5.000 ljudi izgubilo je posao jer su im firme ugašene, oko 10.000 Pančevaca preživljava radeći na crno, a manje od 20 procenata poslodavaca redovno isplaćuje zarade, koje su sve niže. Uz sve to, članovi Saveta, među kojima su gradonačelnica, predsednik Skupštine grada i prvi čovek Samostalnih sindikata, izneli su oštre primedbe na rad Inspekcije rada, konstatujući da ona više sankcioniše pušenje u radnim prostorijama nego nezakonito ponašanje poslodavaca prema radnicima i državi.

Pored loših, bilo je i dobrih vesti. Regionala privredna komora uspela je letos da organizuje Treću privrednu izložbu, na kojoj se okupio zavidan broj preduzeća iz čitave Srbije, Republike Srpske i Rumunije. Krajem godine predsednik Boris Tadić i prvi čovek ruskog „Gasprom njefta” Aleksej Miler otvorili su u Rafineriji nafte deo novih postrojenja i ponovili da bi NIS u 2014. mogao postati regionalni lider u naftnoj industriji. Dušan Bajatović je izneo planove za pronalaženje strateškog partnera za „Azotaru” radi investicija vrednih 80 miliona dinara, koje treba da udesetostruče sadašnju proizvodnju.

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, i Kiril Kravčenko, direktor NIS-a, potpisali su u „Petrohemiji” sporazum o strateškoj saradnji dveju kompanija. On petrohemičarima treba da omogući da za dve godine uspostave profitabilnu proizvodnju. Ukoliko trenutna kriza izazvana problemima u snabdevanju sirovinom i niska cena njihovih proizvoda na svetskoj pijaci ne poremete te planove.

Jedna od sjajnih vesti jeste i ta da su krajem godine bile završene sve pripreme za pokretanje proizvodnje u našoj „Mlekari”, koju je bivši gazda finansijski potpuno uništio. Novi vlasnici su je obnovili i Pančevci ovih dana ponovo mogu da konzumiraju omiljene mlečne proizvode.

D. Vukašinović


Biznis inkubator


Aleksandar Čabrilo, glavni menadžer firme „HTEC” i direktor „Poslovnih anđela”

Informacione tehnologije na srpski način

Kliknite za veci prikaz

Po završetku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Čabrilo odlazi na studijsku praksu u poznati istraživački centar „Silikon Hard” u Holandiji. Dve godine kasnije, pošto je ostvario dečački san, vraća se u Srbiju i otvara firmu HTEC (High Tech Engineering Center), koja se bavi visokotehnološkim inženjeringom. U rad njegovog tima uključena su i dva asistenta s ETF-a, što otvara mogućnost da HTEC angažuje najbolje studente završnih godina tog fakulteta na poslovima inženjeringa različitih hardverskih i softverskih rešenja (npr. algoritam za detekciju lica, prototipovi hardvera različitih uređaja za specijalne namene itd.).

• Kako ste počeli?

– Na početku smo akcenat stavili na aut-sorsing, jer je to bio jedini način da se zaradi novac. Prodavanje usluga inostranstvu bilo je put da se obezbede sredstva za dalji razvoj firme. Sarađivali smo s jednom holandskom kompanijom koja posluje kao deo „Filipsovog” istraživačkog centra. Počeo sam s jednim kompjuterom u sestrinoj sobi, a potom sam prešao u beogradski Biznis inkubator. Zarađena sredstva smo investirali u razvoj dvaju sopstvenih proizvoda. Izdvojio bih naš sistem „pametne kuće”. Nedavno smo u Crnoj Gori završili projekat kuće koja nije priključena na elektrodistributivnu mrežu, već neophodnu energiju obezbeđuje iz sunčeve energije, snage vetra i pomoću toplotnih pumpi.

Imamo partnerske ugovore s američkom firmom AMX i „Šnajder elektrikom”, svetskim liderima u toj oblasti.

• Kako nalazite posao?

– Kroz aut-sorsing je teško doneti posao u Srbiju. Jedini način je bio da poznaješ čoveka koji zna onog kome treba poslovna usluga. Lične veze su nam bile primarna stvar na samom početku. Sada je već lakše. Internet je veoma moćna stvar. Preko „Linkedina” možete stupiti u kontakt s gotovo svim relevantnim poslovnim ljudima. Kasnije, kada razvijete posao, neophodno je da posećujete prestižne poslovne sajmove i kongrese. Mi učestvujemo na CEBIT-u, na amsterdamskom IBC-u, i to košta, ali poučeni iskustvom, shvatili smo da su ovi troškovi neophodni, jer su ta mesta idealna za sklapanje novih poslova i pronalaženje partnera. Treba iskoristiti mogućnosti koje pruža naša dijaspora. Naši ljudi u inostranstvo voljni su da ulože novac ili da posreduju u pronalaženju stranih investitora spremnih da finansiraju realizaciju kvalitetnog poslovnog plana. Zato savetujem svim mladim preduzetnicima da stupe u kontakt s njima. Da li preko interneta, ličnim vezama ili pomoću mreže „Poslovni anđeli”, neka sami odluče.

• Jedan ste od osnivača i direktor srpskih „Poslovnih anđela”. Kod nas ima mnogo nedoumica kada je reč o ovom čudnom nazivu.

– Najveći problem biznisa u Srbiji predstavlja nedostatak kapitala u početnoj fazi razvoja jednog posla. U razvijenim ekonomijama praksa je da mlade, sposobne i ambiciozne početnike s dobrim idejama finansiraju privatnici, a ne država. Kod nas je ovakav oblik finansijske podrške u prošlosti bio nezamisliv. Sada stvari stoje drugačije i idu u korist svima onima koji žele da postanu preduzetnici. Pomoću Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije osnovana je mreža „biznis anđela”, to jest investitora koji žele da ulože sredstva uglavnom u mlade kompanije u start-ap fazi ili u kompanije na početku razvoja, kao i u projekat ili ideju koju neki potencijalni preduzetnik ima. Zauzvrat uglavnom dobijaju procentualni udeo u vlasništvu firme ili procenat dobiti po realizovanom projektu, a ređe se odlučuju za investiciju u vidu pozajmice uz vraćanje novca.

Prijavite se!

Agencija za ekonomski razvoj grada Pančeva otvorila je konkurs za prijem prve generacije preduzetnika koji će biti deo biznis inkubatora „Next step – PanŁevo!”. Tim povodom je pokrenut sajt www.nextstep.pancevo.rs, sa ciljem da postane informativna platforma namenjena polaznicima, postojećim i potencijalnim partnerima.

Cilj inkubatora je pružanje pomoći početnicima u poslovanju i osposobljavanje firmi za samostalno i stabilno poslovanje nakon isteka inkubacionog perioda.

Pored subvencionisanog zakupa poslovnog prostora i režijskih troškova, inkubator će svojim „stanarima” obezbediti različite usluge.

Prijavljivanje traje do 16. marta.

• Koja je uloga navedene mreže?

– Mreža „Poslovni anđeli” služi da omogući direktan kontakt između preduzetnika s poslovnim idejama i investitora s kapitalom potrebnim za realizaciju preduzetničkih poslovnih ciljeva. Takođe, ona obezbeđuje investitorima potencijalno zajedničko ulaganje, tako što više članova mreže ulaže u jedan isti projekat, smanjujući potencijalni rizik od neuspele investicije, a s druge strane, ukoliko je za određeni projekat potrebna veća investicija od iznosa kojim raspolažu, zajedničkim ulaganjem više investitora omogućava se realizacija i finansijski zahtevnijih projekata. Na veb-portalu koji služi kao svojevrsna „matchmaking” platforma predstavljene su poslovne ideje i projekti za koje je potrebna investicija. Investitori koji su članovi mreže imaju uvid u njih. Eksperti „Poslovnih anđela” rade evaluaciju primljenih projekata i samo se oni koji se procene kao interesantni objavljuju na sajtu. Takođe, proverava se kredibilitet samih investitora i tek kad im se odobri članstvo u mreži, oni mogu s posebnim dozvolama da pristupe projektima koji se nalaze u bazi. Posle evaluacije projekata i njihovog objavljivanja na sajtu, organizuju se predavanja i konferencije za preduzetnike i investitore.

Preduzetnici prolaze određene treninge, konferencije, radionice i predavanja, na kojima usavršavaju znanja u oblasti pisanja poslovnog plana, projektne dokumentacije, marketinga, finansija, kao i komunikacionih i pregovaračkih sposobnosti, kako bi bili potpuno spremni za sastanak i pregovore sa investitorom.

Z. Stanižan


„Mlekara” startovala posle dve i po godine

Povratak poznatih ukusa

Za početak mleko i jogurt, a uskoro i ostali proizvodi

Kliknite za veci prikaz

Od četvrtka, 19. januara, u prodavnicima ponovo možete kupiti proizvode pančevačke „Mlekare” pošto su mašine i linije u toj fabrici startovale nakon dve i po godine stajanja i propadanja.

Za početak, Pančevci će imati priliku da osete dobro poznat ali već pomalo zaboravljen ukus mleka i jogurta, a od naredne nedelje u prodaji će biti i kefir, omiljeni napitak mnogih sugrađana, po kome je naša mlekara bila prepoznatljiva.

Boško Rakić, direktor firme, najavljuje da se ukus i kvalitet njihovih proizvoda neće menjati, jer su u laboratoriji i proizvodnji isti stručnjaci i radnici koji su u toj firmi svoju platu zarađivali i ranijih godina. To se pre svega odnosi na pomenuti kefir, koji će biti jedini takav napitak u Srbiji pravljen po originalnoj tehnologiji sa Kavkaza, odakle se i raširio svetom. Tehnolozi u „Mlekari” uspeli su da sačuvaju i ožive gljivice koje služe za fermentaciju mleka, pa Rakić očekuje da će taj proizvod biti jedan od njihovih aduta na tržištu.

Ambalaža je gotovo do detalja identična ranijoj, kako bi bila što prepoznatljivija potrošačima. Direktor Rakić kaže da će se u početku mleko i prerađevine prodavati u manjim prodavnicama i samoposlugama, a tek kasnije će moći da se očekuje njihova distribucija preko velikih trgovinskih lanaca. On navodi da je razlog tome što velike kompanije plaćaju s velikim zakašnjenjem, a to bi moglo da ima loš finansijski efekat za mlekaru koja je tek pokrenula svoju proizvodnju.

Glavni menadžer preduzeća dodaje da su prve količine sirovog mleka počele da stižu 2. januara, a već u sredu, 18. januara, proizvođačima je plaćeno za te isporuke. Stabilna proizvodnja ne treba da bude dovedena u pitanje jer je sklopljen ugovor o isporukama mleka sa „Almeksovih” farmi. Očekuje se da će vremenom porasti i broj manjih proizvođača koji će „Mlekari” Pančevo isporučivati sirovo mleko.

Od jesenas je u punom jeku proizvodnja maslaca i mleka u prahu, za koje se konditori prosto otimaju, jer se prave po najnovijoj danskoj tehnologiji i visokog su kvaliteta. Rakić iznosi podatak da su novi vlasnici do sada uložili oko milion evra u oživljavanje proizvodnje i najavljuje da će sa širenjem asortimana rasti i broj zaposlenih, kojih sada ima 25.

Direktor naglašava da će prednost imati bivši radnici „Mlekare”, a u menadžmentu će biti zaposleni potpuno novi ljudi.

D. V.