Pancevac Online

Broj 4437 · 19.01.2012.

Kultura

Kino-pesnica

Helen Miren opet u akciji

„The Debt”, SAD, 2010, 113 min.

Uloge: Helen Miren, Sem Vortington

Režija: Džon Maden

Kliknite za veci prikaz

Špijunska drama starog kova „Dug” pokušava da odgovori na pitanje da li je istina zapravo ono u šta svi veruju, iako realnost možda ne odgovara toj istini. U pitanju je rimejk izraelske osvetničke drame, o mreži laži i obmana u kojoj se zbog sopstvenih grešaka nađu agenti Mosada, izraelske tajne službe, zaduženi za privođenje pravdi nacističkog doktora-kasapina.

Priča se odvija paralelno u Istočnom Berlinu šezdesetih godina i u današnjem Izraelu, a u centru zbivanja je troje ljudi koje igra šestoro glumaca, što predstavlja i najveći kuriozitet filma. Reditelj Džon Maden, poznat pre svega po kostimiranim dramama, kao što je „Zaljubljeni Šekspir”, dokazuje svoju umešnost upravo u rukovođenju karakterima. Oni zadržavaju svoje osobenosti koje su imali kao mladi (igraju ih Džesika Čestejn, Sem Vortington i Marton Cokaz), ali i pokazuju razvoj likova do onih trideset godina starijih (u izvedbama Helen Miren, Kirena Haindsa i Toma Vilkinsona). Iako su kao unutrašnji karakteri savršeno usklađeni, glumci vizuelno pomalo kvare utisak, jer nedovoljno liče jedni na druge.

Segmenti koji se odvijaju u prošlosti veoma su napeti, kako zbog hladnoratovske paranoične atmosfere u kojoj planiraju otmicu nacističkog zločinca, tako i zbog odnosa između likova.

Međutim, film „pada” u realizaciji scena u sadašnjosti. Iako oskarovka Helen Miren daje sve od sebe da prikaže tugu s kojom je živela zbog tereta prošlosti i laži, činjenica je da je mlada Džesika Čestejn ostavila jači utisak, naročito u scenama interakcije sa zločincem ginekologom, monstrumom što se ne kaje niti smatra da je nešto loše uradio, kojeg maestralno igra Džesper Kristensen.

Predvidljivost u zapletu i neupečatljiv klimaks priče, uz nedostatak kompaktnosti dveju paralelnih radnji, na neki način su nadomešteni kvalitetom glumačkih izvedbi i atmosferom, ali je i to već postalo opšte mesto. Čak su i obožavatelji Helen Miren već videli ovu karakternu glumicu u akcionim scenama u filmu R. E. D.

OCENA: * * *

M. Todorović


Poklon čitaocima

Kulturni centar i „Pančevac” nagradiće tri najbrža čitaoca ili čitateljke koji se u petak, 20. januara, u 10.30, jave na telefon redakcije 301-150, sa po dve ulaznice za strani film po izboru i u terminu koji odaberu. Nagrađeni mogu iskoristiti ulaznice do četvrtka, 26. januara.


Foto-printovi „Distrukture” u Galeriji savremene umetnosti

Pejzaž nije samo dekoracija

Svojevrsne zabeleške s putovanja zaodenute romantizmom

Kliknite za veci prikaz
Umetnik kao posmatrač prirode

„Not So Far Away” naziv je izložbe fotografija umetničkog para „DiStruktura” iz Beograda koja je otvorena u četvrtak, 12. januara, u Galeriji savremene umetnosti. Reč je o upečatljivim radovima Milice Milićević i Milana Bosnića, njihovim fotoprintovima i donekle običnom, a ipak specifičnom pogledu na prirodu.

Sam projekat je u nastajanju od 2005. godine i naslovljen je „Face to Face”. Obuhvata svojevrsne zabeleške s putovanja Milićevićeve i Bosnića, uglavnom po inostranstvu (Italija, Austrija, Nemačka, Slovenija, Slovačka i Egipat), a sadrži i nekoliko fotografija iz Srbije. Kao podserija se izdvaja ciklus „Not So Far Away”, koji se bavi ekološkom problematikom.

Umetnici preuzimaju deo tradicije romantičarskog pejzažnog slikarstva, oslanjajući se na stvaralaštvo Kaspara Fridriha Davida. U tom smislu pejzaž za njih više nije samo dekoracija, već on opisuje čovekov unutrašnji život.

– Mi uglavnom samo opserviramo prirodu, što se može videti ne samo na našim fotografskim već i na slikarskim i crtačkim radovima.

Prema prirodi se ne odnosimo kritički – niti je osuđujemo, niti je obožavamo. Beležimo promene u pejzažu, bilo da su pozitivne bilo, uslovno rečeno, negativne. To je pre svega ono što nas interesuje. Repliciramo romantičarsko-topografski položaj, odnos čoveka prema okruženju. Naravno da se, u skladu s tim, može govoriti i o drugačijoj perspektivi i o beskrajnom osećanju slobode, ali i o osećanju koliko smo mali u odnosu na veliku prirodu – istakao je Milan Bosnić.

Digitalne fotografije „DiStrukture” velikim formatima uvlače recipijenta u svoj svet i podaruju mu nesvakidašnju šetnju predelima, navodeći ga da ustukne pred industrijskim kompleksima i/ili onim što je čovek učinio određenim „intervencijama u prostoru”. U igri dvostruke perspektive, i posmatrača radova i posmatračaaktera na printovima (samih umetnika), naizgled miran, konzument mora ostati zamišljen nad odnosom prirode i civilizacijskog napretka, pitajući se da li ta poremećena ravnoteža može iznova da se uspostavi.

Izložba fotografija „Not So Far Away” nastala je povodom obeležavanja desetogodišnjice postojanja beogradske galerije „Artget”, a kustos je bila prof. Milanka Todić. Mini-turneja ove postavke po Srbiji, pored Beograda i Pančeva, obuhvatila je Zrenjanin i Novi Sad. Ostvarenja Milice Milićević i Milana Bosnića posetioci mogu pogledati do 28. januara, a nakon toga ona odlaze u svet, što će za umetnike imati još veći značaj.

J. Svirac


Pančevački horovi na „Kolarcu”

Zajednički, u slavu duhovne muzike

Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo i hor i orkestar „Jovan Bandur” upriličili su koncert u utorak, 17. januara, u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Tom prilikom su izvedene najznačajnije duhovne kompozicije Dimitrija O. Golemovića.

Članovi PSCPD-a pod vođstvom dirigenta Vere Carine i uz soliste Pavla Žarkova (bariton) i Nenada Jakovljevića (bas), izveli su „Božanstvenu liturgiju pređeosvećenih darova” i kompoziciju „S nami Bog”, posvećenu upravo našem horovođi i Pevačkom društvu 2008. godine, povodom proslave 170 godina postojanja hora.

Članovi Hora i orkestra „Jovan Bandur” pod upravom dirigenta Bojane Matorkić Ivanović izveli su oratorijum „Hiram’s Testament” („Hiramov zavet”), za koji je libreto napisao kompozitor, a prepevala ga je na engleski jezik Marija Todorović. Kao narator je nastupio Zoran Davidović, a solisti su bili sopran Tijana Đuričić i bariton Pavle Žarkov, kao i Miroslav Karlović na udaraljkama i Milivoje Veljić na klaviru.

Za svaku pohvalu je saradnja dvaju najbitnijih pančevačkih horova, a uz čestitke treba izraziti i želju da se koncert „reprizira” i u našem gradu.

M. S.


ÄŒasovi Å¡panskog za osnovce

Zdravo, devojčice i dečaci!

Kurs španskog jezika za osnovce, pod simpatičnim nazivom „Hola, chicos y chicas!”, počinje 1. februara u Gradskoj biblioteci. Budući da je fond te ustanove odskora obogaćen novim knjigama na tom jeziku, mališani će na raspolaganju imati dovoljno zabavne priručne literature, koja će im omogućiti da bolje ovladaju stečenim znanjima. Dodatne informacije se mogu dobiti na telefon 066/94932-77, putem koga se primaju i prijave budućih polaznika kursa.

M. S.


Knjige koje se gutaju

Nepresušni helenski izvori

(„Anegdote iz klasične helenske starine”, priredio Predrag Mutavdžić, „Filip Višnjić”, Beograd, 2007 )

Vreme u kome živimo obeleženo je dehumanizacijom međuljudskih odnosa, materijalizmom i slepom verom u tehniku. Francuski mislilac Žan Bodrijar imao je običaj da naše doba označava kao epohu simulacija, policijskog mondijalizma i medijskog terorizma. Dakle, planeta u celini više nije nimalo prijatno mesto za boravak, barem za preostale pristalice čovekoljublja.

U teškim trenucima uteha se pronalazi u uzorima iz prošlosti. Čovečanstvo iz doba antičke starine zasigurno nije bilo imuno na mnoštvo moralnih devijacija, psihopatologija svakodnevnog života i raznih oblika političkih svireposti, koje i danas opsedaju društva širom planete, ali je imalo nešto sveto i neukaljano ka čemu je moglo da teži, a to je bio helenski ideal čoveka. Sva misaona pregnuća tadašnje intelektualne i filozofske elite, pre svega iz domena etike, kretala su se u pravcu rasvetljavanja pojma „idealni građanin”.

Bilo da je reč o zvaničnim pisanim svedočanstvima ili nezvaničnim pričama iliti, današnjim jezikom rečeno, tračevima, nikada nije izostajala utilitarna komponenta, to jest neko naravoučenije.

Knjiga „Anegdote iz klasične helenske starine” priređivača Predraga Mutavdžića predstavlja zbirku upravo nezvaničnih priča iz života vladara, vojskovođa i filozofa, rečju slavnih likova iz antike, iz kojih čitalac može izvući jasne i nedvosmislene pouke o moralu i vrlini i spoznati lucidne i originalne metode za skladno bitisanje u okviru društva. Ova nevelika knjiga po obimu bremenita je humorom i čita se u dahu.

Snagu i lepotu helenskog ideala čoveka najbolje ilustruje poslednje poglavlje u knjizi. To je, zapravo, epitaf s jednog nadgrobnog spomenika pronađenog u Delfima. Identičan natpis je otkriven hiljadama kilometara daleko, u drevnom gradu Ai Kanumu na severu današnjeg Avganistana, a on glasi: „Kao dete, uči se lepom ponašanju, u mladosti savlađuj sve svoje strasti, kao zreo čovek budi uvek mudar, u starosti budi dobar savetnik, a kad umreš, umri bez kajanja”.

N. Rotar


„Pančevac” i „Alnari” preporučuju i nagrađuju

Dragi čitaoci, izdavačka kuća „Alnari” i „Pančevac” preporučiće vam svake nedelje po jedan zanimljiv naslov iz bogate ponude te kuće, čija se izdanja mogu naći u knjižari „Vulkan” u Njegoševoj 10.

Najbržeg čitaoca koji se u petak, 20. januara, u 11 sati, javi na telefon redakcije 301-150, nagradićemo jednim primerkom knjige „Druga strana ljubavi” Sali Boman. Dobitnik može preuzeti nagradu u knjižari „Vulkan”.

„Druga strana ljubavi” Sali Boman

Kliknite za veci prikaz

Leta 1967. godine u oronuloj kući u samom srcu Safoka jedan mladi slikar stvara portret trinaestogodišnje Mejsi i njenih starijih sestara – prelepe Džulije i nežne i tvrdoglave Fin. Za to vreme Mejsi pripoveda o prošlosti svoje porodice, ali i o strastima, slomljenim srcima i tajnama koje krije jedno seoce u Engleskoj. Međutim, tog leta će se životi ovih triju sestara zauvek tragično promeniti. U zimu 1991. godine portret sestara Mortland postao je poznat, kao i njegov autor, i izložen je na jednoj velikoj izložbi.

Tada na površinu izbijaju sve tajne, ljubavi i strasti iz prošlosti, kao i istina o dramatičnom događaju tog leta ’67...


Pamtićemo iz protekle godine (3)

Oblika i zvukova bezbroj

Nov prostor za staru galeriju * Panorama nagrađenih autora

Kliknite za veci prikaz
Na otvaranju novog galerijskog prostora
Kliknite za veci prikazKliknite za veci prikaz

Poslednji segment prisećanja na događaje koji su obeležili proteklu godinu posvetićemo vizuelnim umetnostima i alternativnoj kulturi.

U likovnoj umetnosti možda je najteže naći uporište za sagledavanje živahne izložbene aktivnosti u četirma pančevačkim galerijama. Sasvim subjektivno, autorka ovog teksta izdvojila bi izložbu radova Snježane Torbice u Galeriji „Kafe” i četiri postavke u veoma progresivnom „Dvorištu”, čiji su autori Saša Stojanović, Milan Nešić, Iva Nedeljkov i Šejma Prodanović.

Hjem. Dom. Home

Slikar Emil Sfera je u avgustu u Bačkoj Topoli proglašen za dobitnika jedne od najznačajnijih nagrada za likovnu umetnost u Vojvodini „Nađapati Kukac Peter”. On je ocenio da je za naš grad veoma značajna promena adrese Galerije savremene umetnosti.

Osvrnuo se na njen istorijski značaj, posebno na Pančevačku izložbu jugoslovenske skulpture (PIJS), i dodao da naši likovni stvaraoci i danas kao i tokom 19. i 20. veka imaju vodeću ulogu u zemlji.

– Mnogo nam je dobroga donela naša nova galerija. Iako smo svi u gradu bili deprimirani što gubimo izložbeni prostor u Štapskoj zgradi, prošle godine smo dobili i adekvatnu zamenu u kući porodice Aleksić–Smederevac. Iako smo strepeli da neće biti tako, na raspolaganju nam je arhitektonski i dizajnerski zanimljiv, lep i velik prostor, istina pomalo izdeljen i ne sasvim kompaktan. Ipak, mislim da je rešenje izvanredno, veoma sam zadovoljan. Nova galerija se dopada i kolegama u drugim gradovima, raspituju se i voleli bi da konkurišu za izlaganje svojih radova u njoj – primetio je Sfera.

Vizuelna umetnica Jelena Lalić imala je prvu samostalnu izložbu u oktobru baš u GSU. Budući da je 2010. magistrirala na grupi za digitalnu umetnost kod prof.

Rastka Ćirića, ona je sugrađanima predstavila aplikaciju KIMI, softver koji je posetioce uvlačio u igru s likovnim elementima, baš kao što su to činila i njena platna s njihovim pogledima.

– Radujem se što je u protekloj godini u Pančevu bilo mnogo kvalitetnih manifestacija, kao i dobre publike.

Izdvojila bih nekoliko odlično organizovanih izložbi, kao što su „Noć muzeja” i „Noć otvorenih ateljea”. Na mene su snažan utisak ostavili radovi Gabrijele Bulatović i izložba „Nove tehnologije”, a najviše projekat „Hjem. Dom.

Home” Tine Meler Serensen – obrazložila je svoje viđenje 2011. godine Jelena Lalić.

Na 41. salonu umetnosti, posvećenom skulpturi i keramici, prikazana je raskošna postavka s radovima dvadeset petoro umetnika, a nagrađeni su Milan Stankov i Milica Murgić, za dva različita, čak oprečna, tumačenja pojma skulpture. Stankov je dobio i plaketu na Trećem bijenalu crteža, manifestaciji koja je ove godine obogaćena grupnom izložbom kelnskih umetnika, dok je glavnu nagradu osvojio Ištvan Balind. Treba izdvojiti i Tanju Juričan, umetnicu koja je tokom juna i jula u Beču izlagala svoje radove nastale tokom tromesečnog rezidencijalnog boravka u austrijskoj prestonici.

Svetac i strip

Vuk Vučković, jedan od najuspešnijih mladih pančevačkih slikara, ove godine je ovenčan posebnim priznanjem na izložbi svih jugoslovenskih akademija „Transform 011” u Sofiji, ali i nagradom za crtež iz Fonda Vladimira Veličkovića.

– Verujem da je najvažniji događaj koncert Damira Avdića u „Elektrici”, zato što sam ga proglasio svecem, to je jedini čovek koga smatram svecem. Iste večeri upriličen je i „Grrr! Program”, Vladimir Perić Talent je prikazivao fotografije nađene na buvljaku. Izdvojio bih i Festival stripa „Nova doba”, potpuno andrgraund događaj, spoj muzičkog i vizuelnog, u Domu omladine punom stranaca, u kome se više pričalo na engleskom nego na srpskom. Bilo je nekoliko koncerata u „Elektrici” i Domu omladine, kao što je nastup benda „Đevara” iz Londona, toliko dobrih da sam se pitao da li se nalazim u Pančevu. Međutim, posetilo ih je svega desetak ljudi, što je pokazalo da smo mi ipak palanka. Apelujem na ljude da što više dolaze na ovakve događaje – izjavio je Vučković i dodao da ne razume kako nekog ne interesuje da čuje kakvi su alternativni bendovi, posebno oni iz Londona, predvodnici kulturnih trendova.

Pored nedavno predstavljene publikacije „Zigomar – maskirani osvetnik”, klasika stripa iz tridesetih godina 20. veka, značajan događaj na polju devete umetnosti je knjiga Borisa Stanića „Radosav – Jutarnja magla”, u izdanju novosadskog „Komika”.

U sećanju

Tokom prošle 2011. godine napustili su nas, ali ne i naše pamćenje, slikar Milorad Bata Mihailović i pesnik Božidar Vujić.

Ona je promovisana na Sajmu knjiga u Beogradu, a u prvoj sedmici 2012. pojavila se i u prevodu na poljski jezik. Stanić je izdvojio „Comixiade”, internacionalni projekat koji traje duže vreme, a ove godine se odvijao u Holandiji, Pančevu i Poljskoj, gde je Boris upoznao svog izdavača.

– Prošlog leta smo Vlada Palibrk i ja posetili Holandiju, ostrvo Tersheling u Severnom moru. To je jedna od poslednjih oaza prirode u prenaseljenoj Holandiji, nevelik prirodni rezervat sav od peščanih dina i ogromnih plaža. Bili smo smešteni u selu, u jednoj kući blizu obale, gde smo crtali stripove nedelju dana – opisao je Stanić ovu radnu avanturu.

Sredinom decembra pančevački bend „Marijenfeld” pobedio je na Prvom beogradskom autorskom rok festivalu u žestokoj konkurenciji sastava iz čitave Srbije.

Pohvale, nagrade i priznanja, i to ne samo one najvažnije, i te kako svedoče o uspešnoj 2011. godini na pančevačkom kulturnom kalendaru.

M. Simović


Vredan filmski program u „Studiju 21”

Preteća onomatopeja

„Generalna proba kraja” naziv je serije projekcija filmova postapokaliptične tematike koja je počela 16. januara, u „Studiju 21”, a trajaće do četvrtka, 19. januara.

– Pošto je 2012. godina proglašena onom u kojoj će nastupiti kraj sveta, odlučili smo da provežbamo kako će ta apokalipsa izgledati. Živimo u Pančevu, tako da nam je kraj sveta stalno nekako nadohvat ruke – rekao je Ljuba Radovanović, urednik filmskog programa Doma omladine, i dodao da je za mart planiran niz projekcija ostvarenja savremene ruske kinematografije. Međutim, on je svoju dužnost ovog puta prepustio stručnjaku za apokalipsu – Žarku Dakiću iz organizacije „Mir”.

– Odabrao sam tri ruska, tri američka i po jedan poljski i japanski film. Posmatraćemo na koji način svaka od tih kulturnih sredina proizvodi priče o kraju.

Filmovi nisu strogo orijentisani ka destrukciji i ne nameću hepiend, pa zato pozivam ljude koji ne vole mejnstrim ostvarenja da ih pogledaju – rekao je Dakić.

Program je počeo projekcijom filma „Posetitelj muzeja” Konstantina Lopušanskog, ostvarenja mračne estetike, u kome se postsvet, hrpa otpada i lutanja, doživljava kao tamnica u kojoj vlada predestinacija, a osvetljen je iz ugla obuhvatnije tematike – ljudske potrebe za verom u apsolutno biće. Mistična i zlokobna atmosfera „Stalkera” prepoznaje se i u ovom filmu, budući da je njegov reditelj sarađivao s Tarkovskim. Još jedno ostvarenje Lopušanskog, „Pisma mrtvog čoveka”, zatvoriće ovaj mini-festival projekcijom u četvrtak u 21 sat, a u 20 sati će biti prikazan film „The War Game” Pitera Votkinsa. Od ponedeljka do srede su prikazani radovi pretećih onomatopejskih naziva, „Kin-džadža” Georgija Danelija, „O-bi, o-ba: kraj sveta” Pjotra Culkina, kao i film Džordža Lukasa „THX 1138”, „Hunter Prey” Sendija Kolore i japanski animirani film „Akira” Kacuhira Otome.

„Studio 21” – odlična vežbaonica za apokalipsu!

M. S.


Nova koprodukcija Kulturnog centra

O, plej Popović

Kliknite za veci prikaz

Pozorišna predstava „Play Popović”, nova koprodukcija Kulturnog centra Pančeva i „Ateljea 212”, predstavljena je na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, 16. januara, u toj pozorišnoj kući.

Novo rediteljsko čedo Ivane Vujić premijerno je izvedeno 17. januara u Beogradu, a pančevačko izvođenje komada zakazano je za 30. januar. Reč je o adaptaciji elemenata iz trinaest od ukupno pedeset komada Aleksandra Popovića, uključujući i dramska dela namenjena deci, osmišljenoj zahvaljujući zalaganju dramaturga Slavenke Milovanović.

Kokan Mladenović, upravnik „Ateljea 212”, izjavio je da se ovom predstavom obeležava jubilej dive Ružice Sokić, ovogodišnje dobitnice „Dobričinog prstena”, koji će joj biti uručen 1. februara na sceni te kuće. Jasmina Večanski, direktorka KCP-a, kratko je zahvalila pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu, koji je podržao ovaj projekat i prepoznao njegovu važnost, „Ateljeu 212” kao dugogodišnjem partneru, rediteljki i celokupnoj ekipi predstave, i izrazila nadu da će i ovaj plod koprodukcije biti jednako uspešan kao i dosadašnji zajednički poduhvati navedenih ustanova.

Rediteljka predstave je poimence pohvalila čitavu glumačku ekipu i ostale saradnike prisutne na konferenciji.

– Mislim da je prilično subverzivno danas napraviti jednog Aleksandra Popovića ponovo, pre svega zato što se kod njega govori o nama, a mi danas na svakom koraku izbegavamo svako pitanje o nama samima. Mi bismo voleli da naša pitanja neko drugi reši i u većini slučajeva to prepuštamo drugima.

Zbog toga je napolju kod nas tako zabavno – rekla je vazda jetka i duhovita Ivana Vujić.

Ona je objasnila da je iz Popovićevog opusa izveden jedan ženski lik – Zora Šišarka (u tumačenju Ružice Sokić), „koja svojom vitalnošću pobeđuje sve ideološke zablude na kojima muškarci posrću”, a da u osnovi komada leži autobiografska priča o porodici samog dramskog pisca. Ta skupina bližnjih u predstavi zapravo predstavlja metaforu za Srbiju, zemlju u stalnoj a bezuspešnoj potrazi za sobom.

Ružica Sokić je govorila o svom prijateljstvu i saradnji s Popovićem, čija je muza bila od samog početka karijere.

Pored nje, u predstavi igraju i Mirko Babić, Danica Ristovska, Ivan Tomić, Pančevka Maša Dakić, Nikola Rakočević, Emica Dačić Braunović i slikar Kosta Bunuševac. Umetnički saradnik na komadu bio je Muharem Pervić, scenograf je Mina Ilić, a kostime je pripremila Maja Mirković.

M. S.