Pancevac Online

Broj 4437 · 19.01.2012.

Hronika

Loša dioptrija

Å pica za kviz

Kliknite za veci prikaz

Nelegalni kombi prevoz i dalje postoji u našem gradu.

Ko je odgovoran za to?

a) Nadležne strukture Gradske uprave Pančevo

b) MUP – Policijska uprava Pančevo

v) ATP

g) Uporni kombi prevoznici

d) Betmen

Ä‘) Lokalni kriminalci

Tačni odgovori ne podrazumevaju nikakvu nagradu.

D. M.


Reagovanje na tekst „Ljubimci u hodniku zgrade”, „Pančevac” 4436, strana 9

Angažman staratelja je za pohvalu

Gradskom odlukom o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Pančeva jasno je određeno na koji način i pod kojim uslovima je moguć odgoj životinja u zajedničkim prostorijama. U slučaju držanja pasa u zgradi na Keju Radoja Dakića, reč je o životinjama koje su u programu smanjenja i kontrole populacije na teritoriji grada Pančeva i o njima već duže vreme brine grupa staratelja.

Ovim programom je predviđeno dugoročno rešenje problema napuštenih životinja koje se već primenjuje u nekim gradovima u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju, a ono, između ostalog, podrazumeva i vraćanje mirnih i druželjubivih pasa i mačaka na prvobitna staništa nakon njihovog hvatanja, trijaže, sterilizacije, vakcinacije i obeležavanja.

Ovakve životinje se vraćaju samo ukoliko se o njima neko stara. Upravo o takvim životinjama je reč u slučaju pasa s Keja Radoja Dakića. Ukoliko ne postoji saglasnost svih stanara za držanje životinja u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada, potrebno je takvim životinjama obezbediti sklonište ili kućicu na manje prometnom mestu oko zgrade ili negde u ulici.

Volonterski angažman staratelja koji brinu o životinjama na ulici za svaku je pohvalu, jer oni doprinose ostvarenju zajedničkog cilja koji imamo svi mi, a to je da u dogledno vreme na ulicama našeg grada više ne bude napuštenih pasa i mačaka i da se svi vlasnici ponašaju odgovornije prema svojim ljubimcima.

Ivan Kurajov, član gradskog stručnog tima za rešavanje problema napuštenih životinja i predsednik Društva prijatelja životinja „Ljubimci


Pomoć za malu Isidoru

Potreban novac za operaciju oka

Jedanaestogodišnja Isidora Milosavljević, najstarija od troje dece, boluje od strabizma. Budući da dosadašnje lečenje nije dalo rezultate i da je došlo do naglog pogoršanja stanja, lekari su savetovali operaciju. Postoji velika verovatnoća da bi nakon toga Isidorino oko moglo da funkcioniše prilično normalno. Reč je o veoma složenom zahvatu, te će Isidoru verovatno operisati stručnjak iz Češke u klinici „Sveti Vid” u Beogradu.

Za ovakvu operaciju sada je potrebno oko 220.000 dinara (pojedini humani Pančevci su se već odazvali i skupljena je određena svota novca). Porodica Milosavljević moli sugrađane da pomognu, u skladu s mogućnostima. Za tu namenu je otvoren račun kod Banke „Inteza” broj 160-5600100939601-77.

D. M.


Hitna pomoć

Petak trinaesti – 13. januar

Kada su nedeljni izveštaji iz naše službe u pitanju, bio sam u iskušenju da prepišem onaj napisan posle novogodišnjih praznika.

Razlog je bio poklapanje događaja iz novogodišnje noći i onih pri dočeku srpske Nove godine. Ipak, da bismo razbili monotoniju, a sugrađanima dočarali jedno noćno praznično dežurstvo, nabrojaćemo intervencije hronološkim redosledom:

• 18.50 – alkoholisana starica preko puta hotela „Tamiš”;

• 19.03 – tuča u Karađorđevoj ulici, krvarenje iz nosa;

• 19.58 – saobraćajni udes na Bavaništanskom putu; transport do bolnice;

• 20.28 – žena leži bez svesti u stanu, ispostavilo se da je umrla;

• 21.45 – žena bez svesti u stanu, transportovana do bolnice;

• 23.15 – alkoholisano dete leži na klupi kod „Dajmonda”;

• 00.40 – muškarac skočio s drugog sprata u Ulici Svetog Save, transport do bolnice kao politrauma;

• 00.50 – tuča kod apoteke „Sunčani sat”, isekao ruku, transport do bolnice;

• 3.00 – mladić isekao ruku u Ulici 7. jula, alkoholisan, transportovan do bolnice;

• 5.18 – saobraćajni udes u Starčevu, transport do bolnice;

• jedna lekarska ekipa otišla je s pacijentom u Beograd u 1.55, a vratila se u 4.50.

Ako ovome dodamo tri trežnjenja alkoholisanih lica u našim prostorijama, neke povrede koje smo mogli sami da zbrinemo, dva srčana infarkta i ambulantne preglede, jasno je da je bilo veoma malo vremena za predah.

Pored stanja za koja se može reći da su ih pojedinci sami izazvali, protekla nedelja je bila u znaku kućnih pregleda starijih i teško pokretnih sugrađana, osoba koje su doživele moždani udar, kao i pacijenata s malignim oboljenjima.

Dr Miroslav Tepšić


„SPAS” kritikovao zaštitnika građana

Brine o „Grejanju” umesto o građanima

Savet pančevačkih seniora (SPAS) zamerio je Slavici Tomović, zaštitniku građana, to što je ovih dana negativno odgovorila na pritužbu SPAS-a povodom postupaka rukovodstva JKP-a „Grejanje”.

Na konferenciji za novinare SPAS-a održanoj u sredu, 18. januara, kopredsednik tog udruženja građana Mileta Popović izjavio je da je od zaštitnika građana zatraženo da odgovori da li je u redu što „Grejanje” i dalje traži da račune plaćaju i oni građani koji su tražili da budu isključeni s mreže. Odgovoreno je da u tome ničeg spornog i da je to u skladu s važećom gradskom odlukom.

– Naplaćivanje usluga koje se ne dobijaju smatramo nezakonitim, pa smo od gospođe Tomović zatražili odgovore na pitanja: da li građanin ima pravo da otkaže uslugu nekog javnog komunalnog preduzeća zato što ona nije kvalitetna ili više ne može da je plaća jer je ostao bez posla, ili više ne prima platu i penziju; da li javno komunalno preduzeće koje više ne pruža građaninu usluge može da traži da mu on plaća određeni procenat pune cene te usluge iako je ne koristi; da li građanin ima obavezu da plaća uslugu koju ne dobija? Pored tih pitanja, u pismu gospođi Tomović naveli smo i članove Ustava, kao i pet zakona, zaključno sa Zakonom o zaštiti prava potrošača, u želji da ukažemo na to gde su uskraćena prava građana, ali nije vredelo, zbog čega ćemo zatražiti mišljenje Ustavnog suda – najavio je Popović.

Mihajlo Gligorić


Prošla godina očima transfuziologa

Turbulentno, ali s podmlađenim snagama

Kliknite za veci prikaz

Kao i ranije, 17. januara ove godine u sali za sastanke Opšte bolnice održan je sastanak saradnika-volontera angažovanih na motivaciji, regrutovanju i okupljanju dobrovoljnih davalaca krvi. Okupljenima su se obratili predstavnici Crvenog krsta Pančevo i Službe za transfuziju krvi pri Opštoj bolnici Pančevo.

Prema rečima transfuziologa Radmile Railić Ristovske, u 2011. godini na teritoriji koju pokriva pančevačka Služba za transfuziju (Pančevo, Alibunar, Bela Crkva i delom Kovin) krv je dalo 5.665 osoba. Njih 4.837 spadaju u redovne ili višestruke davaoce, a njih 828 su prošle godine prvi put dali krv.

Ipak, u 2011. godini je sakupljeno 458 jedinica krvi manje nego 2010, što nije uticalo na lečenje pacijenata pošto se radilo na tome da svi budu zbrinuti.

– Bilo je oko 15 odsto novih, mahom mladih davalaca.

Registrovano je oko 5.000 redovnih davalaca u poslednje dve godine. U 2011. godini učestvovalo je preko 3.000 pojedinaca i sve je više mlađih ljudi. Ranije je starosna granica davalaca bila između 45 i 50 godina, a sada su osobe koje daju krv mlađe, što ohrabruje – izjavila je dr Jelena Pešić, načelnica Službe za transfuziju krvi.

Prema njenim rečima, 2011. je bila teška i naporna za službu kojom rukovodi.

Razlog za to su bile niske rezerve krvi tokom praznika, u letnjim mesecima i septembru. Zbog toga je pančevačka Služba za transfuziju krvi u kritičnim periodima bila prinuđena da poziva davaoce telefonom i da apeluje posredstvom medija. Bilans je bio sledeći: 70 humanih sugrađana se odazvalo pozivu, 25 njih je dalo krv za članove porodice, a 71 davalac je namenski dao krv za određenog pacijenta. To objašnjava kako je, uprkos manjku jedinica, za svakog pacijenta bila obezbeđena dovoljna količina krvi.

Predstavnice Službe za transfuziju istakle su da im veće količine krvi obezbeđuju sigurnost u radu pošto je jedino tako moguće da se za svakog pacijenta odabere krvna grupa koja mu odgovara po svim karakteristikama. Nedostatak 458 doza smanjio im je manevarski prostor.

U procesu prikupljanja krvi izuzetno je važna podrška Crvenog krsta Pančevo. Jedna od njihovih stalnih afirmativnih aktivnosti jeste i dodela priznanja višestrukim davaocima krvi na Svetski dan davalaca krvi.

Godišnjem sastanku u Opštoj bolnici prisustvovali su predstavnici aktiva firmi, javnih preduzeća i srednjih škola koji su u 2011. učestvovali u dobrovoljnom davalaštvu krvi. Bez njih i drugih humanih pojedinaca prošlogodišnji rezultati bi bili zabrinjavajući.

D. M.


U Starčevu održano veče Irana

Ne boje se pretnji Zapada

Kliknite za veci prikaz
Poklon za gradonačelnicu, ručni rad iz Irana

U organizaciji Mesne zajednice, Doma kulture u Starčevu i Kulturnog centra Irana u Beogradu, u Starčevu je 17. januara priređeno veče Irana. Posetioce, koji su do poslednjeg mesta ispunili malu salu Doma kulture, pozdravili su iranski ambasador Abolghasem Delfi i ataše za kulturu Farid Eftekari, nakon čega je Delfi uručio poklon Vesni Martinović, gradonačelnici Pančeva.

Na predstavljanju najveće i najmnogoljudnije zemlje na Bliskom istoku prikazani su filmovi o iranskoj prošlosti i sadašnjosti, a naše glumice Jelena Žigon i Vjera Mujović recitovale su pesme iranskih pesnika. Otvorena je i izložba fotografija, zanatlijskih predmeta i rukotvorina iz Irana.

Posetioci su mogli da vide i čuju da je Iran zemlja prelepih spomenika i prebogate kulture i tradicije, a da po razvijenosti nauke, broju naučnika i naučnih otkrića spada među najjače zemlje na svetu.

Ambasador Delfi je objasnio da je Iran jedna od najstarijih zemalja na Bliskom istoku, a da u sadašnjem obliku postoji od pre 33 godine.

Tada je mirnim putem zbačen s vlasti proamerički režim šaha Reze Pahlavija i formirana je Islamska Republika Iran.

Delfi je rekao da je tada jasno iskazana volja iranskog naroda da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Međutim, to nije bilo po volji zapadnih sila, zbog čega je iranski narod bio suočen i još uvek se suočava s brojnim teškoćama, kao što su rat sa Irakom, sankcije Evropske unije i SAD i pretnje novim ratom i bombardovanjima.

– Međutim, ne samo da pritisci nisu sprečili da ostvarujemo svoje ciljeve nego su doprineli da još čvršće stojimo na svojim nogama i da sve potrebe obezbedimo iz domaćih izvora. Želimo mir i pravdu svim narodima i, kao zemlja koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte i gasa, želimo da i dalje budemo garant mira i bezbednosti u regionu. Ormuski moreuz je put kroz koji prolaze tankeri sa energentima za skoro ceo svet i učinićemo sve da taj region i dalje ostane bezbedan, bez obzira na pretnje nekih siledžijskih zemalja – rekao je Delfi.

On je podsetio da je ekonomska razmena Irana s nekadašnjom Jugoslavijom bila izuzetno velika i da je iznosila oko milijardu dolara.

Mihajlo Gligorić


Kako će biti naplaćeni stari računi za komunalne usluge

Pravedno, ali po zakonu

Radna grupa će odrediti smernice, a preduzeća konkretne načine rešavanja problema * Dug građana prema „Grejanju” jednak dugovanju tog preduzeća za gas

Kliknite za veci prikaz
Neplaćeni računi mogli bi da zavrnu ventile

Direktori i predstavnici javnih i javnih komunalnih preduzeća kojima građani duguju poveće svote novca za neplaćene račune iz proteklih godina razgovarali su o tom problemu u petak, 13. januara, sa članovima skupštinske radne grupe čiji je zadatak da nađe rešenje za taj problem.

Enisa Agović Hoti, predsednica tog privremenog tela lokalne samouprave, kaže da na sastanku nisu iznošeni precizni podaci o broju dužnika i visini potraživanja svakog preduzeća, niti o osnovama po kojima su ona nastala, jer bi prikupljanje i razvrstavanje tih činjenica iziskivalo previše vremena. Radna grupa će na svojoj sledećoj sesiji, u ponedeljak, 23. januara, formirati predlog mogućih načina na koje bi dugovi korisnika usluga „Grejanja”, „Vodovoda i kanalizacije” i „Higijene” bili otpisani ili izmireni.

Nakon što se o tome izjasne Gradsko veće i odbornici, ta preduzeća će sama odlučivati kako će odluku sprovoditi u konkretnim slučajevima.

Nešto preciznije ideje o tome šta bi trebalo preduzeti izneo je Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada, koji je po zaključku lokalnog parlamenta i formirao navedenu radnu grupu. On kaže da će rešenje morati da bude pravedno, jer zbog neažurnosti sudova sada trpe i građani i preduzeća, ali u skladu sa zakonom.

– Nisu oni krivi što neka rešenja o naplati dugovanja kasne i po deset godina, pa su kamate zbog toga narasle. Vodićemo računa da nađemo najpravednija rešenja kako ne bismo kaznili redovne platiše i amnestirali one koji ne izmiruju obaveze. Najverovatnije će biti predloženo da se kamate otpišu, a dugovi plate, ali po sadašnjim cenama, a ne po onima iz perioda nastanka duga – precizirao je Kiš.

On je dodao da će predlog rešenja morati što pre da bude dostavljen Skupštini na razmatranje i glasanje, dok je ona u mandatu, jer je „pitanje koliko će još sednica biti održano do izbora”. To je razlog što se radna grupa neće baviti pojedinačnim slučajevima, već će dati načelne smernice.

Kiš je stavio primedbu na ponašanje članova ad hok formiranog skupštinskog tela iz redova odbornika, jer se neki od njih nisu uopšte pojavili na poslednjem sastanku.

– Odluka o reviziji dugovanja i pravljenju radne grupe doneta je jednoglasno pošto su sve stranke u Skupštini glasale za nju, ali na sednici u petak, 13. januara, nije bilo predstavnika LDP-a, URS-a i SNS-a. Očigledno je da je mnogo važnije o tom problemu pričati u direktnom televizijskom prenosu pred biračima nego uraditi nešto konkretno što kamere ne snimaju – ocenio je Kiš.

Iako precizni podaci o dužnicima nisu izneti, Enisa Agović Hoti kaže da Pančevci najviše neizmirenih računa imaju prema „Grejanju”. To je i logično ako se imaju u vidu cene usluga te komunalne firme i sve ono što se u vezi s njenim poslovanjem dešavalo prethodnih godina. Prema podacima koje je „Pančevac” dobio iz tog preduzeća, za period od 1996. do kraja 2011. godine postoji 4.840 neplaćenih računa, po kojima građani duguju blizu 62 miliona dinara.

Ukoliko, kao što se očekuje, bude doneta odluka o otpisu kamate neplatišama, „Grejanje” će korisnicima usluga oprostiti oko 80 miliona dinara. To nije malo kada se ima u vidu da je pred početak ove grejne sezone dug preduzeća prema „Srbijagasu” bio 70 miliona. Međutim, to će ipak biti pravedno rešenje pošto je kamata nastala zbog činjenice da sud najpre nije donosio na vreme rešenja, a potom je zbog izmena zakona koje su ga obavezale na ažuran rad požurio da nadoknadi propušteno. Rezultat su astronomske kamate nagomilane tokom tih godina. Istine radi, pitanje je da li je posredi samo aljkav rad pravosuđa ili je ono dobijalo mig da „koči” tužbe kako bi se čuvao socijalni mir u politički i ekonomski burnim godinama. Uz ljude koji račune nisu plaćali zato što zaista nisu imali novca, treba dodati i nemali broj onih koji su bezobrazno koristili opštu situaciju i izbegavali da ih plate. A računi uvek dođu na naplatu, pa i takvima.

D. Vukašinović


Nestašica citostatika i u Pančevu

Bolest pritisla, a terapije pod znakom pitanja

Najteža situacija u lečenju osoba obolelih od kolorektalnih karcinoma * Isporuka ampula do 15. februara?

Kliknite za veci prikaz
Bolnica se suočava s još jednim problemom

Naši sugrađani oboleli od karcinoma suočavaju se s mnogim problemima, ali najteže je kada nedostaju lekovi.

Citostatika „5-fluorouracil” već više od mesec dana uopšte nema na našem tržištu. To nije slučaj samo s pančevačkom Opštom bolnicom, već i s referentnim zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

Parola „snađi se”

Navedeni citostatik se koristi u lečenju raka debelog creva – kolorektalnih karcinoma, ORL regije, pa i kod raka dojke. Kako je naglasila načelnica Onkologije Verica Milić Savić, u brojnim protokolima je uključen u hemioterapije, posebno kada je više citostatika u kombinaciji. Međutim, najnezgodnija je situacija u lečenju osoba obolelih od kolorektalnih karcinoma, jer tu nema nikakve zamene za „fluorouracil”, pa pacijenti ne mogu dobiti terapiju.

– Sporadično se događa da nekih lekova nema na tržištu ili ih dobavljači možda ne isporuče na vreme, pa se desi prekid u snabdevanju.

Međutim, cele prošle godine imali smo poteškoće s „fluorouracilom”. Ministarstvo zdravlja je obećalo da će rešiti taj problem.

Interventni uvoz

Ministarstvo zdravlja je 11. januara objavilo da je u saradnji s Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje uspelo da od zemalja u okruženju obezbedi 7.000 ampula citostatika „5-fluorouracil”, koje do 18. januara treba da budu dostupne zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Aleksandra Jović, pomoćnica direktora za nemedicinska pitanja, istakla je da je samo iz medija saznala da će Ministarstvo obaviti neki interventni uvoz i da nema nikakvu zvaničnu informaciju.

Očekuje se da će dobavljači isporučiti navedeni citostatik za mesec dana. Jovićeva je kazala da je nadležno ministarstvo cele prošle godine obezbeđivalo određene količine ovog medikamenta, ali da to nije bilo dovoljno

Najpre je rečeno da će to biti do kraja januara, a sada je rok produžen do 15. februara. Trenutno se pacijenti snalaze sami, kupuju citostatik u državama u regionu.

Nažalost, lek je tamo mnogo skuplji nego što je bio ovde dok ga je bilo. Problem jeste veliki, ali se on mora rešiti na državnom nivou – rekao je direktor Opšte bolnice Milan Milić.

Tamni vilajet

Trenutno se na lečenju u Opštoj bolnici nalazi deset pacijenata koji primaju „fluorouracil”, a njih šestoro je uspelo da nabavi lek u Nemačkoj, Austriji i Bosni.

Uz to, ima i pacijenata na čekanju. Doktorka Verica Milić Savić napomenula je da je za jedan ciklus – pet dana hemioterapije – neophodno da pacijenti izdvoje 5.000 dinara, a jedna ampula na našem tržištu je stajala 200 dinara. Čim lekovi budu stigli, pacijenti će biti obavešteni, a kako je načelnica Onkologije istakla, poštuje se prioritet da se ne bi desilo da neko predugo čeka.

Republički fond za zdravstveno osiguranje refundiraće „Ebevin” citostatik „5fluorouracil”. Onkološki pacijenti ovo pravo mogu da ostvare tako što će otići u pančevačku filijalu RFZO-a i priložiti fiskalni račun i potvrdu Bolnice da leka u tom trenutku nije bilo. Međutim, problem je u tome što naši sugrađani nabavljaju lekove od drugih proizvođača, te novac ne mogu refundirati, pretpostavlja se zato što nemaju certifikat Agencije za lekove.

J. Svirac


Obaveštenje za punoletne mladiće

Upišite se u vojnu evidenciju

Na osnovu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Vojni odsek poziva sve muškarce s teritorije grada Pančeva rođene 1994. godine da dođu u Centar Ministarstva odbrane u Pančevu (Ulica Miloša Obrenovića 1) radi upisivanja u vojnu evidenciju.

Ovaj poziv se odnosi i na muškarce rođene 1992. i 1993. godine koji iz bilo kog razloga do sada nisu uvedeni u vojnu evidenciju u godini kada su postali punoletni.

Upisivanje u vojnu evidenciju odvijaće se svakog radnog dana od 1. februara do 15. marta, između 9 i 14 sati. Svi mladići treba da ponesu sa sobom ličnu kartu ili izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu Republike Srbije i fotografiju formata 3 x 3,5 centimetra. Budući regruti koji žive u inostranstvu moraju da se jave najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije radi upisivanja u vojnu evidenciju

Mihajlo Gligorić


U Osnovnom sudu

Počelo suđenje za napad na direktora ATP-a

U Osnovnom sudu u Pančevu počelo je suđenje Siniši Savanoviću iz Starčeva (1978), protiv koga je podignuta optužnica zbog napada na direktora ATP-a Nenada Stanojevića krajem prošle godine. Na prvom ročištu, održanom ovih dana, saslušani su optuženi i oštećeni, a nastavak suđenja je zakazan za 27. januar.

Podsećamo, Savanoviću se sudi zato što je, kako se navodi u saopštenju Policijske uprave Pančevo, 28. novembra prošle godine u ranim jutarnjim satima sačekao Stanojevića ispred kuće u kojoj živi, napao ga metalnom šipkom i naneo mu lakše telesne povrede.

U saopštenju policije se navodi i da je prilikom pretresa stana i drugih prostorija u kojima Savanović živi njegov otac M. S. (1952) napao policijske službenike, kako bi ih sprečio u obavljanju dužnosti. Zbog toga je lišen slobode i zadržan u dvodnevnom pritvoru. Protiv njega je podneta krivična prijava za napad na ovlašćeno službeno lice u vršenju službene dužnosti, ali je pušten da se brani sa slobode.

Kako su ocenili u pančevačkoj policiji, motiv za napad na Stanojevića bio je taj što policajci tokom dužeg perioda sprovode zajedničku akciju sa inspekcijskim službama Gradske uprave Pančevo na suzbijanju ilegalnog prevoza putnika. S obzirom na to da se neki privatni preduzetnici koji su bili u sistemu ATP-a nisu pridržavali ugovora o prevozu putnika, direktor ATP-a je raskinuo ugovor s njima i tada je usledila njihova osveta.

U Osnovnom sudu je počela istraga protiv trojice mladića koji su prošle godine ukrali jedan autobus ATP-a na glavnoj autobuskoj stanici.

Nakon opsežne policijske potrage vozilo je pronađeno u blizini Kačareva, a protiv mladića je podneta krivična prijava.

Mihajlo Gligorić


Grad i dalje finansira rad mamografa

Do sada obavljeno 130 pregleda

Otkako je krajem oktobra u okviru Doma zdravlja pušten u rad mamograf, njegov rad finansira Gradska uprava. Tako će, prema rečima većnika za zdravstvo dr Novice Đorđevića, biti sve do marta ili aprila.

Tek tada će te troškove početi da snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

– Lokalna samouprava je obezbedila 309.000 dinara za pet meseci funkcionisanja mamografa. Prvobitno je bilo reči o dva meseca, ali dali smo vremena Domu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da naprave ugovor kako bi se ova usluga od proleća finansirala iz republičkog budžeta, a naše sugrađanke bile u prilici da sve vreme besplatno rade mamografiju – izjavio je dr Novica Đorđević.

Prevencija karcinoma

Pored standardnih usluga, pančevački Dom zdravlja trenutno pruža mogućnost skrininga i rane dijagnoze grlića materice i dojke. Narednih meseci radiće se na nabavci opreme za ranu dijagnozu karcinoma kože. U Preventivnom centru trenutno se koristi aparatura koja nije u vlasništvu Doma zdravlja, a do zastoja u zakazivanju pregleda sumnjivih mladeža došlo je zbog toga što je doktorka stručna za te preglede trenutno na bolovanju, a druga lekarka se još uvek obučava za taj posao.

Većnik Đorđević kaže da će se u predstojećem periodu raditi i na nabavci opreme za rano otkrivanje raka debelog creva.

Dr Sofija Vjetrov, direktorka Doma zdravlja, podsetila je da je ustanova kojom rukovodi prošlog marta podnela zahtev Ministarstvu zdravlja RS za odobrenje mamografije.

Krajem oktobra je taj zahtev odobren.

– Tokom dva meseca imali smo 130 pregleda. Na sreću, nije otkriven nijedan kancer dojke. Zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave uspeli smo da obezbedimo kvalitetne filmove za rad. Na zakazivanje se čeka oko dva meseca, a preglede obavlja dr Sava Stajić – rekla je dr Sofija Vjetrov.

Procenjuje se da će troškovi za mamografske preglede do kraja ove godine iznositi oko dva miliona dinara, a njih će snositi RFZO.

D. M.


Interresorna komisija, 365 dana kasnije

Milion za decu sa smetnjama u razvoju

Tokom godinu dana rada Interresorna komisija Grada Pančeva postigla je značajne rezultate. Kako se navodi u saopštenju dr Novice Đorđevića, člana Gradskog veća zaduženog za zdravstvo i socijalna pitanja, od 92 podneta zahteva, Interresorna komisija je predložila 48 individualnih obrazovnih planova podrške za decu sa smetnjama u razvoju; postavljene su pristupne rampe u osnovnim školama u Jabuci, Dolovu i Glogonju; za dvanaestoro dece regresiran je boravak u vrtićima PU „Dečja radost”, a obezbeđena su i sredstva za prevoz i smeštaj pratilaca dece sa smetnjama za slučaj njihovog boravka u odmaralištu na Divčibarima.

Interresorna komisija je sve to uspela da uradi sa 250.000 dinara, koliko je za nju bilo izdvojeno iz gradskog budžeta za 2011. godinu.

Može se očekivati još intenzivnije delovanje Interresorne komisije u predstojećem periodu, pošto je novim budžetom njoj stavljeno na raspolaganje čak milion dinara, a taj novac će biti utrošen na pomoć deci sa smetnjama u razvoju. Između ostalog, radiće se na prilagođavanju okruženja (prilaza i unutrašnjeg prostora) ustanova, biće omogućeno besplatno učešće u kulturnim i sportsko-rekreativnim aktivnostima koje organizuje škola i obezbeđeni toškovi prevoza i boravka pratilaca dece u odmaralištu na Divčibarima.

Predviđena je i nabavka opreme i učila neophodnih za rad i razvoj dece sa smetnjama u razvoju.

Kako se navodi u saopštenju dr Novice Đorđevića, inkluzija dece u obrazovni sistem primarna je delatnost Interresorne komisije, te se stoga planira povećanje osetljivosti i edukacija vršnjaka i roditelja za prihvatanje dece kojima je usled poteškoća u učenju uskraćena socijalna i dodatna podrška, zatim savetodavni rad roditelja i staratelja s detetom kome je potrebna dodatna podrška, te predlog mera za produženi boravak u obrazovnoj ustanovi Dnevni boravak „Neven” pri ŠOSO „Mara Mandić”.

Stalni članovi Interresorne komisije su: specijalista pedijatar prim. dr Svetlana Pakaški, predstavnica sistema zdravstva, dipl. psiholog Mirjana Trifunović, predstavnica sistema obrazovanja, i dipl. socijalni radnik Rajka Blagojević, predstavnica sistema socijalne zaštite.

Privremeno su uz njih i prim. dr Dagmar Guberinić, specijalista dečje neurologije, i Tatjana Petrov, dipl. defektolog oligofrenologlogoped. Koordinator Komisije je dipl. ekonomista Ivanka Momčilović.

D. M.


Svođenje računa: medicinska 2011. (drugi deo)

Ka lečenju po meri čoveka 21. veka

Sve jedinice Doma zdravlja opremljene aparatima za EKG * Implementacija programa e-kartona i uključivanje Roma u zdravstveni sistem Pančeva

Kliknite za veci prikaz
Prošle godine nabavljeno 12 novih elektrokardiografa

Protekla godina je bila veoma uspešna za Dom zdravlja.

Pored toga što je otvorena nova ambulanta u Glogonju i što je rekonstruisan rendgen kabinet u centru Pančeva, skoro svih tridesetak funkcionalnih jedinica te zdravstvene ustanove zahvatile su određene promene. Kada se sve ima u vidu, može se reći da se tandem koji čine dr Novica Đorđević, većnik za zdravstvo i socijalna pitanja, i dr Sofija Vjetrov, direktorka Doma zdravlja, pokazao kao izuzetno efikasan i uspešan.

Veće investicije

Rekonstrukcija i dogradnja zgrade zdravstvene stanice u Glogonju završene su ovog leta.

Za to je izdvojeno 26,7 miliona dinara iz gradskog budžeta.

– Ovo je dokaz da ne delimo sela na severna i južna i da ulažemo u naseljena mesta bez obzira na broj glasača za stranke vladajuće strukture – izjavio je 18. jula doktor Đorđević i podsetio da prema poslednjem popisu u Glogonju živi 3.200 građana i da Demokratska stranka u tom mestu nema ozbiljniju podršku.

Druga velika investicija jeste rekonstrukcija nekadašnjeg rendgen kabineta, sadašnje Službe za radiološku dijagnostiku, na uglu Karađorđeve i Zmaj Jovine ulice. U tom prostoru se od kraja oktobra nalaze novi mamograf i ultrazvuk, kao i stari rendgen, a ideja je bila da se dijagnostika obavlja na jednom mestu. U istom zahvatu urađena je i rekonstrukcija fasade, oluka i crepa na objektima navedene dijagnostičke službe, Hitne pomoći i zdravstvene stanice „Centar”. Lokalna samouprava je izdvojila 800.000 dinara za vanjske radove.

Služba hitne pomoći, koja je 2010. gotovo preporođena, dobila je u 2011. kombi za prevoz pacijenata na dijalizu i radnu odeću za zaposlene.

Većnik za zdravstvo je primetio da je neophodno u potpunosti obnoviti vozni park Službe hitne pomoći.

Srce pa pluća

Opremanje zdravstvenih stanica i drugih funkcionalnih jedinica Doma zdravlja savremenim aparatima za EKG odvijalo se od jula do septembra. Sve je počelo kada je „Aviv park” poklonio 500.000, a Grad dodao još 100.000 dinara, te su nabavljena četiri aparata za EKG, koji su prosleđeni ambulantama u naseljenim mestima.

U međuvremenu je kupljeno još osam takvih uređaja, te je njih 12 „završilo” u zdravstvenim stanicama u Starčevu, Banatskom Brestovcu, Jabuci, Dolovu, Banatskom Novom Selu, Glogonju, Kačarevu, Omoljici i Ivanovu, kao i u Hitnoj pomoći, zdravstvenoj stanici „Centar” i Medicini rada.

U oktobru se prešlo na opremanje funkcionalnih jedinica Doma zdravlja bocama s kiseonikom, ervej aparatima i aspiratorima. Poslednja u nizu promena u 2011. podrazumevala je puštanje u rad ergometra u prostorijama Doma zdravlja. Da podsetimo, taj uređaj je ranije bio predmet spora između dve zdravstvene ustanove, a na kraju je postignut dogovor da se ergometar, za koji je pre dve godine novac izdvojila lokalna samouprava, ubuduće nalazi u Domu zdravlja, a da preglede obavljaju lekari iz Opšte bolnice.

Umrežavanje u toku

Godinu koja je iza nas obeležila je i implementacija sistema elektronskog kartona. Taj program je počeo da se uvodi u decembru 2010, a tokom 2011. godine stiglo se do četvrte faze. U sistemu e-kartona trenutno su zdravstvene stanice u Kačarevu, Dolovu, Jabuci, u centru, Vojlovici, na Kotežu 1, u naselju Mladost, Gornjem gradu, Donjem gradu i na Tesli.

Krajem godine novi program rada počeo je da se uvodi i u centralnoj zgradi Doma zdravlja. Cilj je umrežavanje svih funkcionalnih jedinica te zdravstvene ustanove. To je realno izvodljivo do jula 2012. godine. Ceo posao košta 15.000.000 dinara, od čega je 3.000.000 obezbedilo Ministarstvo zdravlja RS, a ostatak je izdvojila naša lokalna samouprava.

Sistemska masaža

Korisnici usluga zdravstvenih ustanova u Pančevu verovatno će upamtiti 2011. kao godinu u kojoj je pravilo zakazivanja pregleda kod izabranih i drugih lekara dovedeno do kraja. Mišljenja o tome su podeljena, a gužve u čekaonicama su zaista manje. Poslednjih nekoliko meseci u celoj zemlji je zabranjena prodaja antibiotika bez recepta.

Lečenje hroničnih bolesti je komplikovanije nego što je bilo pre 2011. godine. Ukoliko, recimo, patite od hipertenzije, moraćete da na svakih šest meseci odete najpre do izabranog lekara po uput za pregled kod specijaliste, a zatim ćete s mišljenjem specijaliste biti obavezni da se vratite izabranom lekaru. Ako vam je, recimo, uz lekove za visok krvni pritisak neophodan i lek za smirenje, u međuvremenu ćete morati da se „vidite” i s neuropsihijatrom.

Svaki od navedenih pregleda (u ovom slučaju četiri) neophodno je zakazati, i to ponavljati svakih šest meseci

I Preventivni centar Doma zdravlja funkcioniše bolje nego pre 2011. Jedna od značajnijih novina jeste uvođenje programa za rano otkrivanje promena na mladežima, odnosno prevencija karcinoma kože.

Uključivanje Roma u zdravstveni sistem Pančeva počelo je u maju i traje i dalje. Ciljevi te akcije jesu da se Romi ohrabre da idu doktoru kad god je to potrebno i da se ustanovi kome je potrebna zdravstvena knjižica i kakvo je stanje njihovih kartona.

Svake nedelje na pregled bude pozvano prosečno petoro ljudi, a nakon pregleda njima se dodeljuju paketi s higijenskim proizvodima.

D. Mladenović


U Deliblatskoj peščari, 13. januara

Uhapšeno osam lovokradica

Kliknite za veci prikaz

Radnici Šumskog gazdinstva „Banat” u Pančevu uhvatili su prošlog petka, 13. januara, dve četvoročlane grupe lovokradica u lovištu u Deliblatskoj peščari.

Veljko Knežević, predstavnik „Banata”, izjavio je da su oni uhvaćeni na delu u večernjim satima i da je kod njih pronađen plen – dva odstreljena jelena. Knežević je rekao da su oba jelena velike vrednosti.

Uz podršku policajaca iz OUP-a Kovin i Policijske uprave Pančevo lovokradice su odmah privedene u kovinsku policiju. Divljač koju su ubili im je oduzeta, kao i oružje koje su koristili u krivolovu.

Krivična prijava za krivolov

Policijska uprava Pančevo saopštila je u sredu, 18. januara, da će podneti krivičnu prijavu protiv Bojana K. (1982) i Miloša K. (1990) iz Pančeva, kao i protiv Branislava N. (1987), Ivana S. (1984) i Nenada S. (1980) iz Dolova, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nezakonit lov, tačnije da su 13. januara u lovištu u Deliblatskoj peščari odstrelili dva jelena.

Protiv imenovanih će biti podneta krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu.

Ova akcija je završena bez ikakvih problema, na obostrano zadovoljstvo Šumskog gazdinstva „Banat”, Policijske uprave Pančevo i OUP-a u Kovinu, zahvaljujući dugogodišnjoj dobroj saradnji inspektora za lov i policije.

Nadležni iz Šumskog gazdinstva „Banat” poručuju da će i dalje svim silama nastojati da krivolovcima stanu na put kako bi Deliblatska peščara, prostranstvo od 35.000 hektara kojim gazduju „Vojvodinašume”, i dalje bila jedan od najvećih rezervata životinjskih vrsta u Srbiji i Evropi.

Mihajlo Gligorić


Psihološki ugao

Depresivnost – pad životne energije (1)

Piše Jelena Novakov, psiholog

Kliknite za veci prikaz

Spoljašnji uzroci depresije su realni životni gubici kao što su smrt bliske osobe, gubitak posla, imovine, ljubavi.

Prema nekim sociopsihološkim teorijama, najdublje osećanje gubitka i razočaranja čovek doživljava u odnosima s drugim ljudima, u vezi s poslom, odnosno profesijom, ili ljubavlju. Veliki životni gubici izazivaju totalni pad životne energije, dugotrajnu bezvoljnost i odsustvo motivacije za obavljanje najjednostavnijih životnih aktivnosti, za planiranje i ulaganje napora u pravcu neke promene, iako duboka potreba za promenom postoji. Depresivna osoba ima utisak da je sve stalo i da se čitav život odvija mimo nje, a da njen sopstveni život nema nikakav smisao. U jednom broju slučajeva, kada su psihološke odbrambene snage ličnosti male a realne životne okolnosti nepovoljne, teško podnošenje depresije raste do te mere da se javlja ideja o suicidu kao jedinoj mogućoj promeni stanja. Nažalost, pojedinci se odlučuju za takav ishod. Istraživanja pokazuju da je kraj godine „najdepresivniji”, jer godišnji rezultati nisu uvek pozitivni, a naredni period je pun neizvesnosti.

Pitajte psihologa

Ukoliko želite da uputite pitanje psihologu ili da predložite temu o kojoj biste voleli da čitate, to možete učiniti slanjem predloga/pitanja na adresu: „Pančevac” a. d., Trg kralja Petra Prvog 11, 26000 Pančevo, ili na imejl: pancevac@pancevac-online.rs. Vaši dopisi mogu biti anonimni, a u ostalim slučajevima diskrecija se podrazumeva.

Psihološki uzroci depresije su prevelika, nerealna očekivanja od nekih životnih situacija, drugih ljudi i sebe samih, koja nužno dovode do razočaranja, osećanja neostvarenosti, praznine i promašenosti. Traženje krivice spolja za takav ishod nije konstruktivan način odbrane. Nemogućnost promena nabolje preko drugih ljudi i spoljašnjih situacija vodi u melanholiju, a zatim u depresiju. Sve uobičajene redovne životne aktivnosti i odnosi s ljudima prestaju ili su toliko redukovani da dodatno otežavaju izlazak iz depresije. Neki ljudi češće dolaze u takve situacije zbog slabije sposobnosti da procene i odmere svoje potencijale u odnosu na spoljašnje zahteve, a neki umeju da to izbalansiraju tako da imaju osećaj da „dobijaju više od života” i pretežno su zadovoljni i srećni.

Najteži oblici depresije su endogene depresije koje zavise od konstitucije ličnosti i nasleđa. Kod njih se javlja osiromašenje ličnosti, pojačano osećanje krivice, hipohondrija, nesanica, gubitak telesne težine i funkcionalni psihosomatski poremećaji: kočenje do potpunog stupora kada je celo telo „u jednom komadu”, ili usplahirenost, agitiranost, kada osoba čini mnoštvo nesuvislih i necelishodnih pokreta rukama ili čitavim telom.

Postoje i kratkotrajna depresivna stanja zdravih, normalnih ljudi, koja predstavljaju samo trenutne reakcije na određene situacije. Spoljašnji uzroci koji izazivaju ili pojačavaju depresivna stanja mogu biti loše vesti, neprijatna ponašanja i gestovi ljudi oko nas, smanjena količina svetlosti u životnom prostoru, oblačnost, kiša, vetar i slično. Oni ne pogađaju duboko ličnost i ne remete uobičajeno funkcionisanje čoveka.


Poslovođa „Šipadove” radnje vezao se lancima

Tajkuni i dalje nekažnjeno otimaju imovinu

Hoće da preuzmu „Šipadove” lokale, da ih preprodaju, a radnike da isteraju na ulicu * U pančevačkoj radnji zaposleni bez plata i zdravstvenih knjižica

Kliknite za veci prikaz
Cvetković kaže da će braniti prodavnicu do kraja

Jovan Cvetković, poslovođa prodavnice nameštaja „Šipad” u Ulici Dimitrija Tucovića, koji se prošle srede vezao lancima za vrata prodavnice kako bi sprečio policiju i sudske izvršioce da uđu u taj objekat, izjavio je da je to učinio u znak revolta zbog toga što tajkuni i dalje nekažnjeno otimaju i krčme društvenu imovinu, ne vodeći računa o pravima radnika. On je rekao da ga je podjednako revoltiralo i to što zaposleni u pančevačkom „Šipadu” nekoliko meseci nisu primili plate i ne mogu da overe zdravstvene knjižice jer im dugo nisu uplaćivani doprinosi.

Cvetković je ponovo optužio Čedomira Mumovića, nekadašnjeg direktora „Šipada”, da je registrovao novu privatnu firmu na svoje ime samo zato da bi protivzakonito preuzeo sve „Šipadove” lokale u Srbiji, isterao radnike na ulicu i preprodao poslovni prostor od sedamnaest hiljada kvadratnih metara za ogroman novac.

Cvetković je apelovao na sudiju Privrednog suda u Pančevu Nenada Unčevića da odloži donošenje konačne odluke u ovom slučaju dok Više tužilaštvo ne reaguje povodom krivične prijave koja je podneta protiv Mumovića.

– Tu prijavu podneli smo u Upravi za kriminalističku policiju u Beogradu i rekli su nam da bi tužilaštvo moralo da je razmotri i ubrza postupak. Neću kao neki drugi revoltirani radnici da sečem prste zbog nepravde, ali ne želim da svi mi zaposleni u „Šipadovoj” prodavnici u Pančevu ostanemo bez posla. Zbog toga sam spreman na sve. Pisao sam predsedniku Tadiću i ministarki Malović i zamolio ih da nas uzmu u zaštitu. Međutim, nisu reagovali, iako skoro svakog dana izjavljuju kako se moramo boriti protiv kriminala i sprečiti korupciju. Ja imam uslov za penziju, živim na selu, ali među nama ima onih koji imaju još desetpetnaest godina do penzije i žive u gradu. Oni će ostati na ulici – kaže Cvetković.

On dodaje da su ga posebno ogorčile izjave koje je Branko Pavlović, pravni zastupnik „Šipad komerca”, dao Televiziji Pančevo. Prema mišljenju Jovana Cvetkovića, iz Pavlovićevih reči se jasno vidi da se bezrezervno stavio u službu Čedomira Mumovića i da mu više nije stalo do odbrane radničkih prava.

Mihajlo Gligorić


Spomen-ploča palim borcima

Sećanje na komšije i oficire

Kliknite za veci prikaz

U četvrtak, 12. januara, u Omoljici je postavljena spomen-ploča borcima palim u ratovima od 1991. do 1999. godine. Na ovaj način stanovnici tog sela žele da odaju počast dvojici meštana poginulim na ratištima devedesetih godina i trojici oficira koji su izgubili život za vreme NATO bombardovanja.

Spomenik je postavljen u parku u Omoljici, pored spomen-česme sa dve slavine, koje su simboli izgubljenih života dvojice meštana Omoljice u Vukovaru – Save Jovanova i Jugoslava Mičića. To je ujedno i sećanje na poginule oficire: generala protivvazdušne odbrane Ljubišu Veličkovića, pukovnika Božidara Pejčića i majora Svetomira Trifunovića, koji su 1. juna 1999.

godine poginuli na ÄŒukarici kod Omoljice.

Inicijator postavljanja spomenploče je Miodrag Tadić, odbornik Skupštine grada iz spomenutog sela. Svečanosti su prisustvovali predsednik lokalnog parlamenta Tigran Kiš, pukovnik Sava Milenković iz 250. raketne brigade, članovi porodica poginulih i meštani Omoljice.

N. K.


Slike stradanja Pančevaca u Muzeju Vojvodine

Nezaboravljeni zločini okupatora

Doprinos očuvanju antifašističke tradicije

Kliknite za veci prikaz

Izložbu pod nazivom „Pančevo – mesta stradanja 1941” svečano je otvorio predsednik Skupštine grada Tigran Kiš u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu u utorak, 17. januara. Postavku su priredili istoričari iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva.

U okviru izložbe predstavljeni su retko izlagani predmeti, slike i dokumenta o zločinima koje su nacistički vojnici počinili nad Pančevcima tokom okupacije Kraljevine Jugoslavije. Prikazan je i dokumentarni film „Štrik i kugla”, koji sadrži arhivske snimke vešanja i streljanja Srba na Pravoslavnom groblju, dopunjen izjavama očevidaca i potomaka ubijenih.

– Pucanja u civile od strane jedne vojne formacije nije najstrašnije što se može videti na snimku, već ponašanje njihovih sugrađana, koji su obešene gađali šeširima. I u tome leži značaj ove izložbe, jer je naša obaveza, ne samo zbog žrtava i njihovih porodica već zbog svih nas, da ne dozvolimo da se ovakva stradanja zaborave – istakao je Kiš.

Direktor Muzeja Vojvodine Uteša Belić rekao je da ova izložba doprinosi očuvanju antifašističke tradicije i dodao da je ona aktuelna zato što je fašizam u raznim oblicima prisutan i danas.

Postavka obuhvata i fotografije o uklanjanju krsta s Velike pijace i spomenika kralju Petru Prvom 1941. godine, kao i skorije slike mesta stradanja koje prikazuju naš odnos prema ovim spomenicima.

Izložbu „Pančevo – mesta stradanja 1941” podržali su pokrajinski Sekretarijat za kulturu i lokalna samouprava.

N. K.