Pancevac Online

Broj 4399 · 29.04.2011.

Kultura

Poklon čitaocima

Kulturni centar i „Pančevac” nagradiće tri najbrža čitaoca ili čitateljke koji se u petak, 29. aprila, u 10.30, jave na telefon redakcije 301-150, sa po dve ulaznice za strani film po izboru i u terminu koji odaberu. Nagrađeni mogu iskoristiti ulaznice do četvrtka, 5. maja.


Kino pesnica

Žitije Kejdžovo

„Season of the Witch”, SAD, 2011, 95 min.

Uloge: Nikolas Kejdž, Ron Perlman, Kristofer Li

Režija: Dominik Sena

Kliknite za veci prikaz

Šta se dobije kada spojite reditelja koji želi da radi ozbiljan film u stilu „Sedmog pečata”, producente koji imaju budžet na nivou Rodžera Kormana i Nikolasa Kejdža, koji samo što u kadru ne pogleda na sat da vidi kada će pauza za ručak? Dobije se film „Lov na veštice”, koji bi možda i bio odličan, da nema grozan dijalog, besmislene događaje, isprazne likove, neuverljive specijalne efekte, očajnu glumu i pretencioznu režiju.

Junaci ove priče su dva viteza krstaša. Oni posle dvanaest (!) godina masakriranja u ime crkve (svih dvanaest godina je čak i prikazano u montažnoj sekvenci) slučajno ubiju jednu ženu i shvate da je pogrešno to što rade (nije im puno trebalo!). Potom dezertiraju i vrate se u svoju zemlju gde hara kuga, da bi sproveli na suđenje vešticu koju crkva krivi za crnu pošast. Iako se reditelj Dominik Sena („Šifra: Sabljarka”) pogrešno odlučio za ozbiljan i mračan pristup, on se nije pozabavio temama kao što su – besmislenost verskog rata, spaljivanje nevinih žena na lomači, organizacija crkve u to mračno doba... A čak je bilo moguće napraviti i mnogo zanimljiviju priču samo od toga da li je devojka koju sprovode zaista veštica ili nije.

Nikolas Kejdž ređa još jedan promašaj u svojoj filmografiji. On sve više počinje da liči na nekog činovnika koji svaki dan ide na posao kako bi overio svoju karticu. Bez ikakvog entuzijazma, sa smešnom perikom i preozbiljnom glumom, koja je potpuno depresonalizovana, Kejdž je verovatno i glavni razlog za pogrešnu percepciju ovog filma. „Lov na veštice” bi bio uverljiviji da je uvek odlični Ron Perlman („Helboj”) glavni lik jer je on jedini u ekipi shvatio o kakvom je ostvarenju zaista reč.

Zaveden činjenicom da ima „oskarovca” Kejdža u glavnoj ulozi, reditelj Sena je pokušao da napravi „Ime ruže”. Međutim, ne shvatajući da nema ni novca ni scenario za to, ne samo da nije uspeo da pobegne od estetike B filma već je propustio priliku da iskoristi najveću prednost koju B filmovi imaju – laku zabavu! OCENA: *

M. Todorović


„Zvončići” promovisali kompat-disk

Uz pesmu na zvezdana putovanja

Na albumu se nalazi 14 kompozicija * Izdanje podržao Grad * Hor u maju gostuje na Dečjem sajmu

Kliknite za veci prikaz
Njihov nastup nikog ne ostavlja ravnodušnim

U holu Gradske kuće prošle srede, 20. aprila, vladala je neuobičajeno vesela i razdragana atmosfera. Oko osamdeset mališana, članova dečjeg hora „Zvončići” Muzičkog centra, obučenih u prelepe kostime i poređanih u vrste dočekalo je brojne posetioce.

Roditelji pevača, kao i prijatelji i saradnici ovog najmlađeg dečjeg pevačkog ansambla okupili su se kako bi prisustvovali promociji njihovog kompakt-diska pod nazivom „Zvezdana putovanja”.

„Zarazne” pesme

U veoma lepo dizajniranom omotu novog albuma „Zvončića”, koji je objavio Muzički centar, smešten je disk sa četrnaest kompozicija. Muziku, tekstove i aranžmane pisali su poznati autori za decu, poput Ferenca Kovača, Milivoja Ilića, Bore Majdanca, Saše Božovića, Vesne Vukajlović i drugih.

Raspevani mališani su, pod dirigentskim rukovodstvom Jelene Cvetić, svoja „Zvezdana putovanja” satkali od priča o drugarstvu, tati, Snešku Beliću i ostalim temama bliskim njihovom uzrastu. Među numerama na albumu teško je izdvojiti favorite. Svi oni koji ga budu poslušali, sigurno će pojedinim pesmama biti toliko „zaraženi” da neće prestajati da ih pevuše. Jedna od takvih svakako je „Do poslednjeg daha”, ali jednako lako u uho ulaze i numere „Rokeri i džezeri”, „Dobrodošlica”, „Rešio sam”... Zanimljivo je da je na disku zastupljena i jedna pesma na engleskom jeziku.

Pored hora, pojedine deonice otpevali su i solisti: Sara Ilić, Sara Cvetić, Gavrilo Vulović, Mila Jovićević i Tara Papić.

– Hor „Zvončići” postoji u našem gradu 25 godina i iza sebe ima veliki broj samostalnih nastupa, kao i gostovanja na različitim manifestacijama i u televizijskim emisijama. Ovaj ansambl, ipak, ne bi bio tako uspešan i dugovečan da nije bilo ljudi koji su mu, na različite načine, pomogli da opstane. Pored pesnika i kompozitora „Zvončićima” veliku pomoć pružaju i roditelji članova hora. Posebne zasluge svakako pripadaju dirigentkinji Jeleni Cvetić, koja u rad s horom ulaže ogromnu energiju i neograničenu ljubav – rekao je na promociji Boris Matijević, prvi čovek Muzičkog centra.

U planu niz koncerata

Kompakt-disk „Zvezdana putovanja” podržao je grad na Konkursu za finansiranje programa i projekata iz kulture.

Prisutnima se na promociji, u ime Gradske uprave obratio i Božidar Baroš, zamenik gradonačelnice. On je pohvalio dosadašnje uspehe „Zvončića” i poželeo im puno sreće u daljem radu.

Nakon obilja lepih reči usledila je pesma. „Zvončići” su izveli neke od kompozicija sa albuma, a publika ni ovog puta, kao i na svakom njihovom dosadašnjem nastupu, nije ostala imuna na njihov šarm, talenat i lepo osmišljen scenski nastup.

Ova raspevana družina nastavlja vredno da radi, budući da joj u narednom periodu predstoji još puno nastupa.

„Zvončići” će, naime, učestvovati na Sedmom dečjem sajmu, koji će se održati od 20. do 22. maja u Beogradu.

Oni će tom prilikom održati jednosatni koncert. Početkom juna hor će otputovati u Vrnjačku Banju, gde će pratiti soliste na finalu festivala „Raspevano proleće Srbije”.

Prema rečima dirigentkinje Jelene Cvetić, planiraju se i nastup na pančevačkom karnevalu, kao i niz koncerata u našem gradu i u okolnim naseljenim mestima.


Završen prvi festival „Frik”

Partizanke kao građanke

Na završnoj večeri Festivala revolucije, istorije i književnosti – FRIK, u sredu, 20. aprila, promovisana je knjiga „Partizanke kao građanke” Ivane Pantelić. O vremenu kad su mlade partizanke prestale da nose puške i kad su, nakon ratnog iskustva, ponovo obukle civilna odela govorio je, pored autorke, i istoričar Predrag J. Marković, a svojim upadicama iz publike u diskusiju uključivao se i Čedomir Antić.

Razgovor usmeravao je Vule Žurić. Prostor Omladinskog resursnog centra pokazao se sasvim zgodnim za kamerne književne i naučne razgovore.

Podnaslov knjige „Partizanke kao građanke”, čeda izdavačke kuće „Evoluta”, glasi „Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953”, a nastala je na osnovu magistarskog rada autorke odbranjenog na Katedri za interdisciplinarne studije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ivana Pantelić radi na Institutu za savremenu istoriju i saradnica je Centra za ženske studije i istraživanje roda.

Godina 1953. odabrana je jer se tad AFŽ „ukida bez ijednog glasa pobune”, objasnila je autorka i dodala: – Ta godina je bila pogodna zbog simbolike. Ona reprezentuje koliko je emancipacija žena, u ovom slučaju partizanki, kao njihovih predvodnica u posleratnoj Jugoslaviji, bila loše postavljena. S jedne strane, žene su dobile velika prava, u socijalnom i zakonodavnom smislu, a s druge strane, što se tiče njihove političke emancipacije, ona je ipak bila deo obaveze ispunjenja kvota.

Ipak, one su 1945. dobile pravo glasa i postale aktivne u društvenoj sferi politike koja je dotad bila potpuno zatvorena za njih. U najvišem vrhu bilo je nekoliko žena koje su formalno zaista zauzimale veoma visoke funkcije. Međutim, one su, kao i u AFŽ-u, zapravo, što se tiče ključnih odluka, zavisile od drugih, dobijale i izvršavale direktive.

Ivana Pantelić je koristila metodu oral history, odnosno intervjuisala je te žene koje i danas sebe smatraju partizankama i oslovljavaju se s „drugarice”.

Jedna od njih je i Herta Has, druga Titova supruga. Ovo pionirsko delo, u oba smisla te reči, pratiće i objavljivanje posebne knjige u kojoj će svi pomenuti intervjui biti štampani u celosti.

M. S.


Završen konkurs za „Rukopise 34”

Promocija zbornika u junu

Ovogodišnji konkurs za 34. zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije „Rukopisi” završen je 10. februara.

Među više od dve stotine pristiglih radova urednice ovog zbornika Jasmina Topić, Ana Ristović i Čarna Popović odabrale su 46 autora koji će biti zastupljeni u „Rukopisima 34”.

Njihova imena saopštena su javnosti na konferenciji za novinare održanoj u sredu, 27. aprila, u Domu omladine.

–. Veoma smo zadovoljne odzivom autora, odnosno brojem pristiglih radova.

Internet je i ove godine, kao i dosad, bio ključan za uspeh konkursa, pa zahvaljujemo svim portalima iz regiona koji su prosledili informaciju o ovom literarnom nadmetanju. U skladu s odzivom, pedeset odsto odabranih autora je s teritorije Srbije, osmoro je iz BiH, po petoro iz Hrvatske i Makedonije, troje iz Slovenije i dvoje iz Crne Gore. Bilo je zaista mnogo dobrih radova, ali su neki, nažalost, morali da otpadnu. Mislim da smo i ovog puta uspele da napravimo jak književni zbornik – rekla je Jasmina Topić, jedna od urednica „Rukopisa”.

Među odabranima čiji će se radovi naći u zborniku nalazi se i troje Pančevaca.

To su: Marija Teodora Menovski, Bojana Stefanovski i Filip Milenković.

– Nadam se da ćemo neke od autora iz inostranstva uspeti ove godine da dovedemo u naš grad kako bi se pančevačka publika i domaći autori upoznali sa svojim kolegama iz eks-jugoslovenskih zemalja i kako bi mogli da čuju kako to zvuči kad se poezija i proza čitaju na makedonskom ili slovenačkom jeziku – dodala je Topićeva.

Ona je takođe podsetila da se „Rukopisi”, kao i obično, neće prodavati, već će se poklanjati svima koji budu došli na promociju, kao i ostalima koji se budu javili Domu omladine sa željom da dobiju svoj primerak.

„Rukopisi 34” ući će u štampariju krajem maja, a promocija će biti priređena početkom juna, najverovatnije u „Studiju 21”


Zanimljiva izložba u kafeu „Galerija”

Malo dete, mali problem

Izlaže Marko Crnobrnja, otac i vajar * Skulptura kao vaspitni rekvizit * Radovi se mogu pogledati u narednih mesec dana

Kliknite za veci prikaz
Umetnost ne može promeniti svet, ali može pomoći u odgajanju nestašnih sinova

Jedna od najinteresantnijih postavki koja je u skorije vreme izlagana u našem gradu svakako je ona koja se ovih dana može videti u prostoru kafea „Galerija”.

Izložba nosi naziv „Malo dete, mali problem”, otvorena je u subotu, 23. aprila, a njen autor je Marko Crnobrnja, tridesettrogodišnji otac četvoro dece i vajar. Njegove „titule” treba navesti baš ovim redosledom jer je Marko uproredo sa studijama vajarstva postao i otac, ali su na njegov izbor tema na kojima će zasnovati čitav svoj stvaralački opus uticala upravo deca: sinovi od devet, pet i sedam godina i trogodišnja ćerka.

No, no! Pec, pec!

U prostoru kafea „Galerija” mogu se videti Crnobrnjine skulpture i crteži. Na vajarskim radovima predstavljena su njegova deca uglavnom u onim „zabranjenim” poduhvatima, na primer u „igri” sa strujom.

– Ideja za ovu seriju radova nastala je pre devet godina, kada sam dobio prvo dete. Zapravo, ti radovi su bili jedan od vidova komunikacije s njim, a kasnije i s ostalom decom. Moj sin je, recimo, jedno vreme stalno ubacivao toalet papir u ve-ce šolju. Onda sam napravio skulpturu kojom sam predstavio upravo tu situaciju i stavio sam je u kupatilo. Ona kao da je govorila: „Tata zna šta ti radiš, a to se ne sme”. Od tada je moj sin imao osećaj da sam ja stalno prisutan u kupatilu i prestao je da pravi nestašluke.

Isto je bilo i s kuhinjom gde je hvatao nož, pa s penjanjem uz stepenice, s ubacivanjem drveta u peć... Zbog nedostatka vremena bio sam primoran da skulpturu upotrebim kao didaktički materijal. To se pokazalo kao dobro rešenje za sve moje verbalne nedostatke. Skulpture mame osmeh kod dece, ali ih i uče lepom ponašanju – objasnio je Crnobrnja svoj patent.

Simulacija klinca umetnika

Svi vajarski radovi ovog umetnika napravljeni su od drveta.

Crteži su, pak, urađeni u tehnici kojoj ni Marko ne zna ime.

– Materijal koji sam hteo da koristim vezan je za dečju igru. Šta je ono čime deca mogu da se igraju i što od njih pravi saradnike u igri? To su drvo i plemeniti materijali. Klinci danas nisu u prilici da se toliko igraju s drvetom na način na koji sam ja to činio kad sam bio dete. Sada za decu imamo igračke koje su ili industrijski proizvod od drveta ili su napravljeni od plastike – rekao je ovaj vajar.

Kafana koja oplemenjuje

Kafe „Galerija” postoji od 2006. godine i nalazi na Malom trgu preko puta Evangeličke crkve. Iako je reč o ugostiteljskom objektu, „Galerija” je oduvek bila okrenuta umetnicima različitih vizuelnih orijentacija, pa posetiocima pruža mogućnost da, pored dobrog pića, uživaju i u umetnosti.

– Kad smo otvarali „Galeriju”, bili smo vođeni idejom da kafane i kafeterije treba da se vrate nekoj svojoj boljoj ulozi, da treba da imaju svoj pečat i da u njima treba stvoriti bolju atmosferu i ambijent kreiranjem različitih sadržaja... Umetnici rado izlažu u ovom prostoru.

Ono što je vrlo važno za „Galeriju” jeste da mnogo ljudi tuda prođe svakoga dana. Od tog velikog broja, većina nisu kupci, nisu interesenti i mnogi neće odreagovati, ali jedan određeni broj hoće i on će stalno da raste. Vremenom ćemo ustanoviti druge standarde. Prestaće da važi pravilo da čovek, kad dođe u ugostiteljsku radnju, mora da se napije, već će ljudi dolaziti i da bi nešto doživeli, videli, saznali, da bi uživali u umetnosti – rekao je Milan Marino, vlasnik kafea „Galerija”.

Zanimljivo je da svi Crnobrnjini radovi deluju pomalo nedovršeno. No, oni su namerno tako napravljeni.

– Ovo što ja radim zasniva se na pokušaju da jezikom deteta napravim skulpturu za odrasle. Svestan sam svih nesavršenosti, ali one su tu upravo da bi skulpture izgledale kao da ih je pravilo dete. Pokušavam da simuliram nekog mališana vajara.

Crteži su proizvod izmišljene tehnologije vezane za grafiku. Reč je o prenošenju printa na papir uz pomoć prese i nekih razređivača.

Igrao sam se na papiru kao što se neki igraju u fotošopu. Crteži sam najpre otrpintao, a potom sam ih kasnije, kad se osuše, docrtavao. Ta završna intervencija predstavlja neku vrstu reakcije – kao da je dete videlo taj crtež i reklo: „Aha, čekaj da dovršim ovo!” – objasnio je Crnobrnja.

Ovo možete pokušati kod kuće

Svi oni koji nisu bili na otvaranju ove izložbe, svakako treba da u narednih mesec dana posete kafe „Galeriju”.

Roditelji male dece sigurno će pronaći nove ideje za vaspitavanje i edukaciju svojih anđela. Crnobrnjine edukativne skulpture se mogu i kupiti, pa je njihova funkcionalnost lako proverljiva u kućnom ambijentu. Umetničku vrednost, pak, ne treba proveravati. Ona je, očigledno, više nego zadovoljavajuća.

Marko Crnobrnja je diplomirao skulpturu na beogradskom FLU. Imao je osam samostalnih i šest grupnih izložbi, u Srbiji, Sloveniji, Austriji i Turskoj. Stalna postavka njegovih radova može se videti u Pedagoškom muzeju u Beogradu.

D. Kožan


Posle „Slobodne zone”

Nuklearni otpad odavde do večnosti

Kliknite za veci prikaz
Scena iz filma „Odavde do večnosti”

Prikazivanjem ostvarenja Majkla Medsena „Odavde do večnosti” u sredu, 20. aprila, okončano je gostovanje festivala angažovanog filma „Slobodna zona” u pančevačkoj „Elektrici”. Poslednjoj projekciji prisustvovalo je oko dvadeset gledalaca, koji su ovog puta mogli da postave i promisle pitanja stvaranja i odlaganja nuklearnog otpada.

Dokumentarac „Odavde do večnosti” govori o prvom trajnom skladištu, isklesanom u finskim stenama, ali još u izgradnji, koje nosi naziv Onkalo. Počev od 2020, ono će sabirati otpad u narednih sto godina, da bi potom bilo zapečaćeno, s nadom da ga niko u narednih sto hiljada godina neće otvoriti. Postavlja se niz pitanja, pre svega ono najočitije – zašto bi ljudi dozvolili da stogodišnji proces, tek privremeni dobitak, postane izvor potencijalne opasnosti u narednih sto hiljada godina? Dalje, vekovima nakon nas niko ne može garantovati da će novo čovečanstvo, možda i neka sasvim drugačija civilizacija, umeti da prepozna ili pročita, što je još manje verovatno, znake upozorenja i da se kloni tog mesta. Teško je pojmiti stalnu opasnost koju smo stvorili. Kritičari ovog poduhvata naglašavaju da nuklearna energija nakon nafte ne sme biti sledeće trajno rešenje, možda tek privremeno i prelazno.

Tokom gostovanja festivala, publika je mogla videti i druge, jednako zanimljive filmove: „Svet po Ionu B.” Aleksandra Nanaua, o pop-art umetniku beskućniku koji ne zna ko je Endi Vorhol; „Nevidljive” Nikole Polića, o ličnim pričama društveno odbačenih i ignorisanih žena, seksualnih radnica; „Simfonija Kinšase” reditelja Martina Baera i Klausa Višmana, o simfonijskom orkestru koji, šireći optimizam i lepotu, opstaje uprkos ratnim razaranjima u svom okruženju; „I ja sam tu” režiserskog tandema Antonija Nahara i Alvara Pastora, o ljubavnoj vezi Danijela, prvog Evropljanina s Daunovim sindromom koji je stekao fakultetsku diplomu, i Laure, zdrave ali asocijalne devojke.

Potežući nezgodne društvene teme, ti filmovi nas navode da preispitamo svoje predrasude i da i sami postavimo nova pitanja o načinu na koji je naše društvo ustrojeno.

M. S.


Veče Nade Malek u Gradskoj biblioteci

Nema u tome nimalo književnosti

Veče posvećeno prozi Nade Malek održano je u Gradskoj biblioteci u sredu, 20. aprila. Pratili su ga za mršavu književnu ponudu uobičajeni rekviziti: kolač, u ovom slučaju (umesto kiflica i drugih đakonija), i muzička pratnja (što, samo po sebi, ne mora biti loša ideja) Zlaje i Tođe. Neobično je bilo samo učešće Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, čiji su članovi pod vođstvom Vere Carine pevali „odozgo”, iz galerijskog prostora.

Uz Nadu Malek, publici su govorili i čitali kritičar Dušan Novakov Pavlović i pesnik Milan Milošević.

Pavlović je govorio o knjigama Nade Malek: „Emilijin spomenar”, „Emilijine obične priče”, „Emilijine odabrane priče” i „Neobično obične priče”. Mogli su se, recimo, čuti tekstovi „Pravoslavlje” i „Srbija”. Međutim, ovakvi nazivi nikako ne garantuju, kako neki očito misle, kvalitet. Naprotiv, oni nameću obavezu da se izbegnu ponavljanja onoga što je već rečeno o ovim često rabljenim temama.

Ovog puta desilo se samo suprotno: iste floskule, ista površnost koju znamo s televizijskih ekrana. Zaista, nema u tome nimalo književnosti. Ni ugled Srpskog crkvenog pevačkog društva tu mnogo ne pomaže.

M. S.


Uskršnja izložba u art klubu „Dukat”

Vaskrsenje umetnosti

Kliknite za veci prikaz
Postavka se može pogledati do 5. maja

Treća tradicionalna uskršnja izložba slika, fotografija, ikonostasa i radova iz oblasti primenjene umetnosti otvorena je drugog dana Uskrsa, u ponedeljak, 25. aprila, u Art klubu „Dukat”.

Veliki broj posetilaca mogao je da pogleda umetnička dela poznatih domaćih autora, poput Nade Onjin Žužić, Emila Sfere, Larise Ackov Palić, Jovana Oke i drugih.

Postavku su svojim umetničkim ostvarenjima obogatili i gosti iz Belorusije.

– Tematika na izloženim delima nije potpuno vaskršnja jer pored ikonopisaca koji konkretno obeležavaju ovaj datum, izlažu i primenjeni umetnici i slikari, ali izložba za publiku i za nas umetnike predstavlja vaskrsenje umetnosti u našem gradu. Pored eminentnih stvaralaca, publika ima priliku i da se upozna sa ostvarenjima mladih umetnika, kao i s delima gostiju iz Belorusije. Autori su ovog puta imali potpunu slobodu da izraze svoj duh i temperament, po kojima će kasnije biti prepoznatljivi. Korišćene tehnike su različite: akvarel, ulje na platnu, likovna grafika i akrilik. Ikonopis je rađen s posebnim pijetetom prema motivu. Činjenica je da ikone mogu da se slikaju samo ako umetnik poseduje teološko obrazovanje ili duhovni odnos prema tematici – rekla je na otvaranju izložbe Ivana Jakovljević, članica Umetničkog saveta Art kluba „Dukat”.

Prisutnima se prigodnim govorom obratio i otac Željko Mladenović, starešina Svetouspenskog hrama, koji im je čestitao Uskrs.

Postavka u klubu „Dukat” moći će da se pogleda do četvrtka, 5. maja.