Pancevac Online

Broj 4433 · 22.12.2011.

Komentari

Organizovano rasulo

Zoran T. Popović

• Stali bismo mi na svoje noge, da nam ne smetaju štake.

• Sunce je staro milione godina. Zato i ima staračke pege.

• Vlast bi se odavno obračunala sa mafijom, da se ona ne zalaže za rešavanje sukoba.

• Rasparčavanje države je u toku. Srbiji će pripasti okrajak.

• Danas sam bio hiperaktivan. Prespavao sam ceo dan.

Misao za ovu nedelju

• U životnoj smo formi. Nikad bolje nismo igrali, kako neko drugi svira.


Građanska promatračnica

Ostavka – moralni čin

Kliknite za veci prikaz

Neverovatna je količina bahatosti i kakvoća besprizornosti u javnim istupima koje sebi dozvoljavaju javne ličnosti. Ipak, ono što je direktor JKP-a ATP Nenad Stanojević danima pisao na svima dostupnoj društvenoj mreži „Fejsbuk”, i to s naloga firme, prevazilazi sva dosadašnja „postignuća”.

On je nižerangirane od sebe u hijerarhiji tog javnog preduzeća nazivao, između ostalog, ovcama, a novinare „Pančevca” stokom. Ovo drugo je brže-bolje obrisao, uviđajući, valjda, da nije baš tako moćan pastir kako mu se u prvi mah, dok je pred ogledalom podizao ramena i punim plućima udisao vazduh, učinilo. Opsena, opsena.

Da čovek voli slikovite komparacije iz animalnog sveta, potvrdio je i kada je jednog radnika firme uporedio sa insektom koji se zadržava u predelu stražnjice krupnih primeraka goveda. Ali, vrhunac bezobrazluka, nevaspitanja i nemorala Stanojević je pokazao kada je našu koleginicu Draganu Mladenović „počastio” kolokvijalnim izrazom koji nije za novine, a značenje mu je, izvinjavamo se, mali ženski polni organ. Pa, to nije ni za kič-fejs, čoveče! Nikakvo iznenađenje nije bilo ni to što se Direktor, posle svega, izvinio novinarki „za uvredljive i teške reči”. Imao je, verovatno, u školi peticu iz diktata: postove čitaju i oni koji razmišljaju o tome kakvu sliku u javnosti ostavljaju vodeći ljudi javnih preduzeća.

Gubi se Stanojević, vezuje čvorove, stvara i kida iluzionističke niti, dok pokušava da pohvata konce na temu ko i po čijem nalogu piše tekstove u „Pančevcu”. U njegovoj predstavi o stvaranju novina kao spiritus movens pojavljuje se jedan sindikalni vođa kog ne bismo da reklamiramo za dž. Taj, navodno, plaća, a potkupljeni čine ono za šta su namireni. Valjda će Direktoru posle napisa u ovom broju najstarijeg nedeljnika na Balkanu postati jasno bar to da „Pančevac” uređuje urednički kolegijum s glavnim urednikom na čelu. Znak uzvika! Sve je krenulo zbog teksta u kom je, opet, po stoti put Stanojević u ovim novinama argumentovano pohvaljen: „... Stanica je umivena, obnovljen je vozni park, aktiviran je sajt preduzeća, uvedene su neke nove linije...” I, važno je dodati, tj. podsetiti na ono o čemu smo već mnogo puta pisali – mladi ambiciozni vođa pokazao je da ima nameru da se obračuna s divljim prevoznicima ili, terminološki je bliže realnosti, s mafijom.

Zbog toga su ga napali štanglom, zato je dobijao preteće poruke... To su mu, da ih policijskom terminologijom krstimo, olakšavajuće okolnosti za čudo koje je na mreži napravio.

Prosto je neverovatno da se javna ličnost na opisan način prima na dobronamerne zamerke koje su posle pohvala usledile.

Nečuveno je i da neko sebi dozvoli da pljuje po novinskoj kući koja je, ne zbog njega već zbog interesa građana, na čitavim stranama besplatno objavljivala novi red vožnje ATP-a. Narcisoidnom Stanojeviću nije palo na pamet da taj potez, kao ni brdo drugih medijskih ustupaka činjenih radi informisanosti Pančevaca, bar pomene do prekjučerašnjeg gostovanja na lokalnoj televiziji, do momenta kada je morao da se vadi. Zato, umeo je ranije da se bučno buni zbog, verovali ili ne, dvosmislene rečenice objavljene u našem listu.

Na kraju, „Pančevac” bi Stanojevića javno pozvao da podnese ostavku. Ali, to treba da bude moralni čin, a iz svega gorenavedenog lako se da zaključiti da ta osoba ne zna stvarno značenje reči moral. Mada, nije teško otvoriti rečnik i potom povući u ovom trenutku jedini logičan potez – povući se.

Siniša Trajković


Usput zabeleženo


Ljuta borba za investicije

Na Jarinju i Brnjaku zaustavljen nam je decembarski evro-voz! Nema jasnih naznaka da će proći ni po februarskom „redu vožnje”. Međutim, ako se već srpska kompozicija zaglavila u kosovskom glibu, ne znači da pojedini vagoni ne mogu da prime ponekog bogatog putnika sa Zapada.

Primeri Inđije, Subotice i Pećinaca govore u prilog tome da se u Evropu može i na parče.

Međutim, kad je nekadašnji gigantski industrijski centar u pitanju, smer kretanja najčešće je bio suprotan zdravom razumu. Tako su neinventivnošću ranijih pančevačkih vlasti izgubljene godine i decenije...

Na sreću, nedavno je stvar počela da se mrda s nulte tačke. Nakon liferovanja jednog koalicionog partnera, pokrenute su mnoge neophodne aktivnosti za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta. Osnovana je Agencija za ekonomski razvoj, a zajedničkim zalaganjem s relevantnim gradskim subjektima, Sekretarijatom za privredu i Privrednom komorom, došlo se do teško vidljivih ali suštinski velikih proceduralnih pomaka. Uporedo s tim, zaustavljeno je urušavanje postojećih privrednih resursa, a uloženi su i prilični napori na privlačenju investicija. U to spadaju i veoma ubedljivo prezentovane prednosti našeg grada u Beču, Istanbulu, Taragoni...

Cinici će primetiti da je tu reč o nekakvom švrćkanju, a optimistični racionalisti da svaki rezultat traži ogromnu energiju, pa i novac. Čak i tada, ishod je neizvestan, jer je u poslovnom svetu bara gotovo presušila, a izgladnelih krokodila je previše.

Ali, naprosto, da bi se ostvario bingo, neophodan uslov je da se kupi tiket. Ili, više njih...

J. F.


Priča o snu

Da me neko ne bi optužio za krađu, odmah naglašavam da je reč o jednom bajatom ruskom vicu, koji je i danas kod nas primenjiv. Jedina razlika je u tome što se u originalnoj verziji pokojni car Nikolaj Romanov u snu javio Leonidu Brežnjevu, a u ovoj našoj je Sloba zapitkivao Borisa Tadića:

S: Šta mi radi Mrka, je l’ gradi zemlju?

B: Sad je ministar pa pravi koridore kroz Srbiju...

S: Kako je moj mali Ivica...

B: Otkud mali, lakše ga preskočiti nego optrčati. On je najdalje dogurao: nasledio te na čelu partije, postao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih dela i u sve se razume – i šta Merkelova smišlja i šta raditi da bi se ovce češće bliznile...

S: A ostali moji saradnici, da nisu zaglavili rešt?

B: Ma otkud, svi su na dobrim položajima. Slavica kao doktor za ludake predsedava Skupštinom, Obradović je ministar prosvete, Škundrić vodi elektroprivredu, a Bajatović „Srbijagas”. Tijanić više ne promoviše remek-dela tvoje Mire nego je direktor Televizije Srbije, znane još i kao javni servis...

S: Å ta je s Kosovom?

B: Isto kao i za tvog vakta, kad si ono objavio da smo pobedili NATO, niko od nas ne može da zakorači južno od Ibra...

S: Je l’ inflacija visoka, da l’ ima sirotinje...

B: Ima, ima...

S: A seljaci, da l’ se bune?

B: Svaki čas, i kad rodi i kad ne rodi... Bune se zbog cene žita, a onda za njima krenu malinari i kupinari...

S: Piju li seljaci?

B: Piju nego šta, šljivu ljušte li ljušte...

S: Je l’ šljivovica dobra ko u moje vreme, 40 stepeni?

Boris: Još je bolja, sad ima 45 stepeni...

Sloba: Dobro, majku mu, zar ste onoliki lom 5. oktobra morali da pravite zbog pet stepeni rakije?

M. M.


Dva raba

Nedavno, televizija nas je podsetila na gostovanje Brane Nušića u „Zabeli”, koju je zaglavio zbog pesme „Dva raba” i poruke: „U Srbiji, deco, prilike su tak’e slave babe, preziru junake.

Zato deco ne muč’te se džabe, ne bud’te junaci, već budite babe...” Redovi koji slede imaju sasvim tananu vezu s Nušićevim stihovima. Reč je o zapošljavanju: junaci kod nas godinama čekaju na radno mesto, dok ga babe dobijaju dok si reko keks.

Da ne mislite da buncam, evo preciznijeg objašnjenja. Pod junacima podrazumevam mlade, školovane, sposobne ljude, one u najboljoj snazi, čije su firme pre ko zna koliko godina zatvorile kapije. Evo i konkretnog primera: viši mašinski tehničar, specijalista za održavanje mašina, zna sve živo da uradi, a za osam godina čekanja na „birou” dobio je jednu jedinu ponudu – da se prekvalifikuje za buregdžiju.

Što se baba tiče, ne mislim doslovce na njihove pozne godine, već na stručnost i sposobnost po kojima teško da su ravne našim staramajkama. Radno mesto, međutim, dobijaju dok pljesneš dlanom o dlan. I to, lepota jedna, na primer mesto savetnika za južni vetar sa odgovarajućim prinadležnostima. A za one koji su manje važni rezervisano je mesto opet Nušićevog Pere pisara iz administrativnog odeljenja.

Pitate se kako je to moguće? Odgovor je jednostavan: „junaci” nisu politički angažovani, dok su „babe” članovi, važni ili manje značajni, oni odani koji najglasnije aplaudiraju.

M. M.