Pancevac Online

Broj 4433 · 22.12.2011.

Kultura

Saopštenje Kulturnog centra

Predstava odložena

Pozorišna predstava „Ratna kuhinja” „Ateljea 212”, koja je bila najavljena za 23. decembar, odložena je iz tehničkih razloga za februar. „Dugujemo pančevačkoj publici posebnu zahvalnost za dugogodišnje praćenje naših predstava i posebno izvinjenje što ćemo za neko vreme odložiti njen susret s predstavom ’Ratna kuhinja’”, piše u saopštenju „Ateljea 212”.

Dodatna obaveštenja se mogu dobiti na blagajni Kulturnog centra ili pozivom na brojeve telefona 351-120 i 346-579.

M. S.


Kino-pesnica

Praćke i strele sudbe obesne

„Anonymous”, SAD, 2011, 130 min.

Uloge: Ris Ivans, Vanesa Redgrejv Režija: Roland Emerih

Kliknite za veci prikaz

Da li je Šekspir bio prevarant? Zvuči kao teorija nekog penzionisanog profesora književnosti sa Oksforda. U isto vreme je i tema najnovijeg ostvarenja reditelja Rolanda Emeriha. Publika istorijskih drama, kostimiranih filmova i Šekspirovih dela sigurno se pita: ko je sad taj Emerih? „Anonimus” je poslednji film u opusu jednog od najvećih holivudskih reditelja, najvećih po potrošenim budžetima. Emerih je ime koje stoji iza apokaliptičnih, spektakularnih dela ultimativne zabave: „Dan nezavisnosti”, „Godzila”, Dan posle sutra” i „2012” (u kojem bukvalno raznosi Zemlju). On očigledno veruje da je Šekspir bio varalica i prikazuje ga potpuno plastično i skoro karikaturalno kao najobičnijeg nikogovića, ženskaroša, lopova, ucenjivača i ubicu. Da nije uvredljivo prema tom imenu, bilo bi veoma zabavno, jer je interpretacija Rafa Spala sjajna. Prema Emerihu, ta remek-dela svetske književnosti napisao je Edvard de Vir, vojvoda od Oksforda, kojeg u dramski kompleksnoj ulozi fenomenalno igra Ris Ivans (cimer Hju Granta u filmu „Notting Hill”), pun nekakve aristokratske melanholije i razočaranosti. Veličanstvena oskarovka Vanesa Redgrejv igra Njeno veličanstvo, uspevajući da sačuva autoritativnost kraljice koju obuzima demencija.

Film nabijen emocijama i upečatljivom glumom konfuznog je narativa i zapravo nije jasno ko je glavni lik i da li je bitnija teza Šekspirovog autorstva ili pak dvorske intrige. Priča se gubi i u nekonzistentno vođenim scenama iz prošlosti, u kojima kraljicu igra ćerka Vanese Redgrejv. Scenografija, kostimi i fotografija spektakularno uspevaju da dočaraju atmosferu Londona epohe ispunjene požudom i spletkama.

Kralj holivudskih eksplozija Roland Emerih nije se najbolje snašao u okvirima istorijske melodrame, pre svega zbog traljavo postavljenog scenarija. Iako nema nikakvih dokaza da Šekspir nije pisao svoje drame, to zapravo nije ni bitno. Važno je da one postoje.

OCENA: * * *

M. Todorović


Poklon čitaocima

Kulturni centar i „Pančevac” nagradiće tri najbrža čitaoca ili čitateljke koji se u petak, 16. decembra, u 10.30, jave na telefon redakcije 301-150, sa po dve ulaznice za strani film po izboru i u terminu koji odaberu. Nagrađeni mogu iskoristiti ulaznice do četvrtka, 22. decembra.


Veče romske kulture u Biblioteci

I rečnik i pouka

Promocija „Srpsko-romskog rečnika”, čiji je autor pravnik, novinar i publicista Bajram Haliti, biće održana u utorak, 27. decembra, od 19 sati. To leksikografsko delo, u izdanju „Prometeja”, sadrži i gramatiku i pravopisni savetnik, a poslužiće i kao dobar povod za predavanje o istoriji, kulturi, jeziku i književnosti Roma, koje će, uz moderaciju Žarka Pavlovića, održati autor publikacije. Stihove iz poeme B. Halitija govoriće Marija Miljić.

M. S.


Završen peti „In treš”

Iza žbuna prošla baba s kolačima

Festival obeležili radovi Marka Backovića * Sve više filmova iz inostranstva

Kliknite za veci prikaz
Sabrani govori Josipa Broza pripali su njima. Ura!

Festival kratkometražnog filma „In treš” zatvoren je u nedelju, 18. decembra, u Studentskom domu, projekcijom radova pristiglih na konkurs i premijerom najnovijeg filma Marka Backovića „Pozdrav iz Beograda”. Publika je u pauzama slušala „EPP”, bend koji je svojim jednominutnim numerama i detektivskom odećom podsećao na „Rezidense” (mogla se i čuti takva primedba) i u svom nastupu na ironičan način koristio marketinške matrice potrošačkog društva.

Ove godine je na festival pristiglo oko 70 filmova, pa je prvi put bila načinjena selekcija onih koji su prikazani na završnoj večeri. Nakon skoro tri sata duge projekcije, glasalo se za najbolje filmove. Pored uobičajenih treš nagrada, poput sabranih govora Josipa Broza, dodeljena su i tri ozbiljna priznanja. Film Davida Bagarića iz Hrvatske „Prošla baba sa kolačimaŠ” je istinski treš film i zaslužio je prvo mesto, a njegov autor digitalni foto-aparat, dok su drugonagrađeni Nebojša Stanisavljev i Marko Backović za ostvarenje „Sine šta to radiš”. Reč je o duhovitoj priči o mladim desetogodišnjim delijama, koja je zajedljivi komentar na nasilje među navijačima. Treću nagradu dobio je Nemac Džordž Brazl za film „Behind the bush”, a nagradu Doma omladine „Miroslav Juričan” Luka Lovre za odlični (ne baš treš) rad „Pustoš”.

Veoma zanimljivi su bili i filmovi Darka Aleksovskog „Cenzuriš” i „Tuš”, od kojih je prvi, ozbiljno ili ne, nagrađen za umetnički dojam.

Članovi žirija bili su Ljubomir Radovanović iz Doma omladine, Radiša Stanišić, Snežana Baralić Bošnjak i Anđelija Cvetić. Oni su, svako na svoj način, pomagali festival tokom pet godina njegovog postojanja, kao i Svetlana Pavković, Lidija Slivka i Barbara Cizler iz grupe „A86+”, koja je inicirala njegov nastanak.

Nagradu publike dobio je drugonagrađeni film „Sine šta to radiš”, čiji je koautor Marko Backović ove večeri doživeo i premijerno prikazivanje svog prvog ozbiljnijeg ostvarenja „Pozdrav iz Beograda”, a vodio je i sedmodnevnu festivalsku radionicu. Ako računamo i nagradu „Koskar” nedavno dobijenu u Beogradu, to su tri nagrade u završnici godine. Na neki način, on je obeležio ovo izdanje „In treša”.

– „Pozdrav iz Beograda” planiram da šaljem na brojne evropske festivale. Predstavnici festivala „Butt” iz Holandije tražili su da im pošaljem film pre njegove zvanične premijere. Radionica filma u okviru festivala „In treš” pokazala mi je da ima mladih ljudi koji žele da se bave filmom i oni će imati moju punu podršku kad god im zatreba. Smatram da je najveće priznanje koje delo može da dobije nagrada publike, jer filmovi se i snimaju zbog publike, zar ne? Godina je završena sa tri nagrade, a nadam se da će sledeća biti još bolja – rekao je Backović.

M. Simović


Pan-antologija

Kliknite za veci prikaz

Ulicom tihost

Bele meke gluhote.

Å kripa koraka

* * *

Kaplju s krova

ledene trepavice.

Starica hoda.

Dejan Čančarević


(Obe pesme nedavno su objavljene u zborniku 22. Haiku festivala, koji organizuje Narodna biblioteka „Branko Radičević” iz Odžaka.)


„Pančevac” i „Alnari” preporučuju i nagrađuju

Dragi čitaoci, izdavačka kuća „Alnari” i „Pančevac” preporučiće vam svake nedelje po jedan zanimljiv naslov iz bogate ponude te kuće, čija se izdanja mogu naći u knjižari „Vulkan” u Njegoševoj 10.

Najbržeg čitaoca koji se u petak, 23. decembra, u 11 sati, javi na telefon redakcije 301-150, nagradićemo jednim primerkom knjige „Bebe: vodič za početnike” Roni Džej. Dobitnik može preuzeti nagradu u knjižari „Vulkan”.

Kliknite za veci prikaz

„Bebe: vodič za početnike” Roni Džej

Umete li da izađete na kraj s tek rođenom bebom? Novopečeni roditelji su preplavljeni savetima o tome kako treba da vode računa o svojoj bebi. Časopisi, knjige, elektronski mediji, kursevi za roditelje, prijatelji i porodica stalno vam govore šta treba da radite i kako da se ponašate, a to je dovoljno da zbuni i najposvećenijeg roditelja. Da li da kupite jednokratne pelene ili one koje ćete koristiti više puta? Gde treba da držite sve bebine stvari? Koje bolesti vaša beba može lako da zakači? „Bebe: vodič za početnike” daje odgovore na ova pitanja i predstavlja vodič koji će vas uputiti u sve ono što treba da znate kada je reč o vašem detetu.


Knjige koje se gutaju

Taj tihi mali grad

(„Ruže za Nives Koen”, Mirko Kovač, Samizdat B92, Beograd, 2010)

U većini pripovedaka hrvatski pisac Mirko Kovač dočarava atmosferu malih gradova u zabitim delovima svoje domovine. To čini sugestivno, umešnim pripovedačkim postupkom, čineći od lokalnih sporova, problema i mitova univerzalne istine o čoveku. Dočaravajući sudbine običnog sveta u ušuškanim palankama, svim tim naizgled ljupkim gradićima, autor razotkriva socijalne, moralne i porodične devijacije koje se kriju pod velom satkanim od malograđanskih manira i navika. Sva ta lažna harmoničnost međuljudskih odnosa raspada se pod kritičkim skalpelom piščeve svesti.

Mirko Kovač demitologizuje zavičaj. Oštrim kritičkim pristupom zadaje udarac provincijalnoj prostoti i nadmenosti. I ne samo njoj, već se suprotstavlja i vladajućim strukturama koje tu neobrazovanost, nekulturu i retardiranost pothranjuju i neguju ne bi li što duže stolovali. Svestan činjenice da je kažnjivo šapnuti, a kamoli reći na sav glas istinu palanačkoj oholosti, Kovač nije prezao od odgovornosti koju svaki pisac treba da ispuni, odnosno da bude ogledalo svoga vremena i društva u kome stvara.

Biti pisac u malom gradu, živeti kao u nekoj jazbini, bez prave misaone i duhovne sabraće, a biti pametan, mudar, vidovit i pronicljiv, imati neobičnu i snažnu želju da sve događaje opišete bez licemernog izostavljanja ključnih momenata, jete usud koji vodi rezignaciji, sumnji i cinizmu. A takvi pojedinci postaju meta pomahnitalih čuvara malograđanske harmonije.

Tako junak jedne Kovačeve priče, koji se može tretirati i kao piščev alter ego, kaže: „A već nakon prvog romana optužen sam kao protuha i uljez koji je oskrnavio ljepotu grada, a njegove žitelje ocrnio. Jedna pesnikinja mi je pisala da bi me mogla mirne savjesti ’izbosti nožem’. Mnogi ugledni i obrazovani ljudi čudili su se da tako jedan mlad čovek, vajni književnik, vidi svijet tako nakazno i crno, kao da nema zdravih misli i pameti, nego samo bolesnih nagona, perverzije, bluda, požude, sodomije. (...) Primjedbe su bile svakojake, katkad smiješne i grube. Jednom su mi stigla tri požutjela kartončića pokrivena muhoserinama, očito skinuta iz neke birtije, a na njima bješe napisano krupnim slovima: Ne pljuj po podu! Namjerno razbijeno, plaća se! Čuvaj se čakije!”

N. Rotar


Razgovor s povodom: mr Bojana Matorkić Ivanović

Velika dama naše muzičke scene

Jubilarni koncert s premijernim izvođenjima

Kliknite za veci prikaz
Dirigentkinja: "Muzika je nešto lepo i ispunjava me u svakom smislu

Trideset godina umetničkog stvaralaštva dirigenta i profesora Fakulteta muzičke umetnosti mr Bojane Matorkić Ivanović biće obeleženo u četvrtak, 22. decembra, svečanim koncertom pod nazivom „Pančevu s ljubavlju” u dvorani Kulturnog centra. Nastupiće hor i orkestar „Jovan Bandur” sa solistima, a izvešće atraktivan program moderne muzike. Između ostalog, pančevačka publika će čuti osam prvih izvođenja u svojoj sredini, kao i svetsku premijeru kompozicija „Eisberg” Melinde Ligeti i „Butterfl’eyes” (komponovali Melinda Ligeti i Norman Bajoki).

Pančevo je pre oko tri decenije imalo veliku sreću da je iz centra Beograda, iz kruga dvojke, ovde došla mlada umetnica s velikim muzičkim talentom i energijom.

Odlučna Beograđanka, koja ne zna za prepreke, prve impresije o životu, umetnosti i dirigovanju ponela je iz čuvenog ansambla „Kolegijum muzikum”, u kome je radila kao asistent Darinke Matić Marović. Ubrzo po dolasku u naš grad osvojila je srca Pančevaca. Otad pa sve do danas, večito tragajući za inovacijama, emocijama i kvalitetom u muzici, ova vrsna umetnica uspeva da oplemeni muzički svet Pančeva, pre svega rukovodeći horom i orkestrom „Jovan Bandur”.

– Odrasla sam u centru Beograda i nisam ni sanjala da ću doći u Pančevo. U početku je trebalo da suprug i ja budemo ovde samo privremeno, ali to „privremeno” traje već 28 godina. Moji sinovi Vuk i Stefan su rođeni Pančevci. Kada sam preuzela hor, nije bilo dovoljno pevača. Bila sam očajna, a onda se uključio moj suprug i odlučio da mi pomogne da okupimo nove članove.

On je u toj večitoj borbi bio uz mene svih ovih godina – rekla je Bojana uz osmeh, sećajući se svojih početaka u Pančevu.

Ubrzo su usledile nagrade i priznanja. Pod njenom dirigentskom palicom, hor je deset puta bio prvak Vojvodine i deset puta zaredom osvajao prva mesta na takmičenju u Rumi. Dok su se ređale medalje i priznanja u zemlji i inostranstvu, Bojana je gradila i svoju univerzitetsku karijeru i postala priznata kao jedan od vrsnih pedagoga na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Svoje studente je često dovodila u Pančevo da nastupaju kao solisti sa horom. Za mnoge od njih danas dobro znaju pozornice i publike najprefinjenijeg ukusa širom Evrope. Između ostalih, u Pančevo je dovela Svetlanu Serdar, Irenu Zarić, Snežanu Stamenković, Jasminu Trumbetaš, Nikolu Mijailovića i mnoge druge, još pre nego što su zablistali na evropskim i svetskim scenama.

– Muzika je nešto lepo i ispunjava me u svakom smislu. Bez nje ne bih mogla da živim, iako sve oko mene danas nije vedro i opojno kao muzika. To je ono što čoveka ipak čini srećnim, zadovoljnim, što opušta i leči. No, ozbiljan rad sa horom i orkestrom traži seriozno i stručno, profesionalno angažovanje i kontinuitet. Ovaj koncert smo spremali u veoma teškim uslovima. Članovi hora i orkestra su vežbali u kaputima i kapama, u hladnoj prostoriji, budući da nam je isključeno grejanje, a note sam lično ja obezbedila, snoseći troškove za oko četiri hiljade stranica i transport skupih i osetljivih instrumenata od Beograda do Pančeva i nazad! O ostalim pratećim i tekućim troškovima da i ne govorim. Smatram da Grad treba da nas podrži i nadam se da ćemo ubuduće imati makar elementarne uslove za rad kakvi dolikuju ansamblu ovakvog rejtinga, u kome stasavaju i dragoceno muzičko iskustvo stiču naša pančevačka deca – rekla je profesorka Matorkić Ivanović, spremnija nego ikad ranije za nove muzičke izazove.

S. Ćirković


Književno veče u Biblioteci

Svetli likovi pančevačkih pesnika

Interesantno i emotivno književno veče pod nazivom „Grad pesnika, sećanje na pesnike iz Pančeva” održano je u sredu, 14. decembra u čitaonici Gradske biblioteke. Taj događaj je organizovan u znak sećanja na osmoricu preminulih pančevačkih pesnika, izuzetnih ljudi i svestranih umetnika, koji su ostavili značajan trag u kulturi našega grada. Odabrane stihove iz riznice tih autora izuzetno lepo i izražajno kazivao je dramski umetnik Goran Sultanović. O njihovom književnom radu govorili su poznati pančevački književnik i književni kritičar Vasa Pavković i pesnik Milovan Lukić.

Pančevci se odlično sećaju imena Branislava Radivojeva, Zorana Duškovića, Dušana Vukajlovića, Joana Flore, Božidara Vujića, Bogdana Mrvoša, Momčila Paraušića i Dragutina Ilkića Birte. Dokazi za to su puna sala čitaonice i lica posetilaca preplavljena setom i sećanjem. Veče je proteklo u gotovo intimnoj atmosferi, uz mnogobrojne crtice i anegdote iz života pesnika.

Vasa Pavković je istakao da je izuzetno lepo to što Pančevci pamte svoje umetnike i svoje pisce i pozvao se na poznatu misao Miloša Crnjanskog da bez pamćenja nema ničega i da od zaborava nema veće daljine.

– Svi oni će zauvek ostati u kulturi Pančeva zato što su pesnici ovoga grada, ali neki od tih pesnika su značajni i za neke druge književnosti.

Joan Flora je značajan za čitavu srpsku i rumunsku književnost. Bogdan Mrvoš će ostati u književnosti kao pesnik, ali i kao pokretač dvaju časopisa – pančevačkih „Svezaka” i kraljevačke „Povelje”.

Pamtićemo Branislava Radivojeva, koji je verovatno bio najtalentovaniji pesnik u ovoj grupi, ali je vrlo kratko živeo – samo 20 godina, a potom je svojevoljno napustio život. Sećali smo se i Dragutina Ilkića Birte, koji je bio neka vrsta gurua pančevačkih pisaca i možda poslednji pančevački pravi boem u književnosti. Sećali smo se uopšte te klime, jedinstvene pojave u kulturi našega grada, kakva više ne postoji, a koju su stvorili svi ti ljudi. Iako imamo jednu od najboljih generacija mladih pisaca, malo je ostalo onih starih pisaca i to je jedna praznina koja se oseća u kulturi našega grada – rekao je Pavković.

On je istakao i da pred Udruženjem književnika i književnih prevodilaca Pančeva stoji ozbiljan zadatak da se u narednim godinama naprave knjige sabranih dela Momčila Paraušića, Božidara Vujića i Bogdana Mrvoša, budući da oni do sada u književnosti nisu bili predstavljeni na taj način.

S. Ć.


Pohvala savremenoj muzici

Muzičko pismo upućeno budućnosti

Četvrti ovogodišnji koncert kamernog orkestra „Kamerata”, održan u subotu, 17. decembra, u Kulturnom centru imao je na programu, što je retkost, isključivo dela savremenih kompozitora. Većinu kompozicija pančevačka publika dosad nije čula, a neke su pak prvi put javno izvedene. Naši sugrađani su mogli čuti „En memoire du passe” Sretena Jovića, umetničkog direktora ansambla sastavljenog od 18 talentovanih studenata FMU. Reč je o prijemčivoj i slušljivoj kompoziciji, koja bi se lako mogla, kako objašnjava autor, uporediti s filmskom muzikom. Nakon tog laganog uvoda, ansambl je izveo za slušaoce zahtevnije minimalističke komade „Altus” i „Dual” Vladimira Tošića, profesora kompozicije na FMU. „Sva njegova dela su procesualna, repetitivna i zasnovana na veoma malom broju različitih elemenata, a ponekad čak i na samo jednom (boji, ritmu, harmoniji...)”, piše u programu koncerta. „Varijacije za gudački orkestar” Marka Aleksića, kao i „Predeli srca” Stanka Simića, omogućili su ansamblu da dokaže svoje izvođačke kvalitete.

– Pokušavamo da svaki koncert osmislimo drugačije. Želeli smo da podržimo naše kompozitore, a otkrili smo i da je veoma korisno svirati njihova dela. Mnogo više se može naučiti izvođenjem savremene muzike, i u pogledu tehnike sviranja i intelektualno. Retko se u životu muzičar sreće s kompozicijom u kojoj svaki član orkestra ima solo, a baš takvo je bilo delo Stanka Simića – rekao je Jović, dodajući da je izvođenje „Predela srca” zahtevalo ozbiljnu koncentrisanost svakog izvođača.

Ansambl „Kamerata” je jedna od vrednih preporuka za budućnost. Negovati mlade umetnike sa sluhom za savremene tokove jeste najbolji način da našu sadašnjost pretvorimo u bogatu i važnu prošlost nekih budućih generacija.

Članovi ansambla planiraju da, opet u skladu sa savremenim tendencijama, u svoje nastupe uključe vizuelne i plesne elemente, kao i da održe niz koncerata u narednoj sezoni. A Pančevci će, prateći razvoj ovih umetnika, moći da osluškuju umetničku današnjicu.

M. S.


Koncert u Kulturnom centru

Nežan govor baleta

Kliknite za veci prikaz

Učenici Baletske škole „Dimitrije Parlić” priredili su koncert u nedelju, 18. decembra, u dvorani Kulturnog centra. Povodom dana škole, za naše sugrađane su plesali, uz tek poneku nespretnost, graciozni igrači, učenici viših i nižih razreda. U dvadeset pet kratkih tačaka i muziku Čajkovskog, Minkusa, Štrausa, Adama i drugih kompozitora, oni su, u zajedničkim i solo nastupima, pokazali umeće na momente dostojno već stasalih igrača. Bio je primetan i umešan odabir kostima – scenom su klizile ljupke đavolice i vile.

Učenici odseka savremenog baleta takođe su bili na visini zadatka, a jednu od njihove tri tačke pratio je video-rad u pozadini. Narodne igre uz pratnju orkestra prikazali su polaznici drugog i trećeg razreda iz izdvojenog odeljenja u Alibunaru, ali i prvaci iz našeg grada.

Ovaj interesantan koncert, spoj raznorodnih formi plesa, organizovale su Katarina Milinković, direktorka škole, Tatjana Krga, zamenica direktorke, sekretar Vinka Škorić i stručna saradnica Mirjana Krajinović.

Kraj godine doneo je i priznanja našim mlađanim baletskim igračima. Na međunarodnom takmičenju u Pragu, održanom u novembru, oni su dobili dvadesetak prvih nagrada, ali i pet pehara za najbolje nastupe u kategoriji, kojima su ujedno obezbedili plasman za takmičenja u Rimu i Španiji.

Priznanja su grupnim igrama osvojili učenici četvrtog razred osnovne škole i, u kategoriji seniora, srednjoškolci prvog i trećeg razreda, kao i njihovi drugari sa odseka za savremenu igru, a nagrađene su i solistkinje Anđela Pančevački i Maja Stojakov, koje su svoju nepogrešivu veštinu dokazale i u nastupima pred pančevačkom publikom.

M. S.