Pancevac Online

Broj 4433 · 22.12.2011.

Aktuelno

Izložba u TOP-u

Radost stvaranja

Kliknite za veci prikaz

Povodom božićnih i novogodišnjih praznika, Turistička organizacija Pančeva organizuje prodajnu izložbu ukrasnih aranžmana pod nazivom „Radost stvaranja”. Ova postavka biće izložena u galeriji-suvenirnici TOPa od 22. do 31. decembra.

Autori izložbe su iz „Cvetne radionice” iz Pančeva. Novogodišnji cvetni aranžmani, korpice, buketi, venčići kreirani su s ljubavlju, a predstavljaju pravu sreću za sve koji vole da unesu radost u svoje domove pred praznike.


Virtuelni rat direktora ATP-a

Nekontrolisani sadržaji

Na meti napada novinarka „Pančevca” i predsednik Veća samostalnih sindikata * Stanojević: „Razlog je frustracija zbog fizičkog nasrtaja na mene i pretnja smrću”

Kliknite za veci prikaz

Direktor ATP-a Nenad Stanojević je za kratko vreme, koliko obavlja tu funkciju, uspeo da na sebe privuče pažnju javnosti, i to više svojim ponašanjem nego poslovnim rezultatima. Ne može se osporiti da je on za godinu dana direktorovanja donekle doveo u red funkcionisanje preduzeća i poboljšao prevoz građana, u čemu je, istini za volju, imao obilatu finansijsku pomoć osnivača preduzeća. Mnogo veću pažnju javnosti privlače njegovi pomalo neshvatljivi i uvredljivi ispadi na „Fejsbuk” profilu ATP-a.

Slanje javnih poruka, neprimerenih jednom direktoru, kakve su dobijali njegovi radnici i neki lokalni politički lideri, poput Petra Jojića, Predraga Patića, pa čak i Mirjane Balog Kormanjoš, nastavilo se prošlog vikenda. Ovog puta na meti su bili novinarka „Pančevca” Dragana Mladenović i Milanko Bodiroga, predsednik Veća samostalnih sindikata Pančeva. Naša koleginica je pri tom prošla mnogo gore u izlivima Stanojevićevog nezadovoljstva zbog toga što se u prethodnom broju novina „usudila” da komentariše njegove neukusne i nepristojne poruke upućene neistomišljenicima u preduzeću i van njega.

Kvalifikacije i klevete kao što su „polupismena novinarka i njeni sindikalni nalogodavci” i tvrdnja da „sindikalni mag” Milanko Bodiroga plaća Draganu Mladenović, objavljivane od četvrtka, 15. decembra, ispod svake su granice dobrog ukusa, krajnje su uvredljive i vrlo opasne. Ovim je dosadašnja praksa neformalnih pritisaka na novinare lokalnih medija obogaćena javnim napadima, pa sve preti da preraste u praksu koja će podrazumevati da se o vlasti ima pisati i govoriti „objektivno lepo”, a novinari treba ponovo da postanu društvenopolitički radnici i „svesni elementi”.

Koleginica Mladenović je direktoru ATP-a odgovorila na „Fejsbuk” profilu tog preduzeća upozorenjem de je iznošenje kleveta i netačnih informacija na račun novinara i na društvenim mrežama krivično delo. Na to je Stanojević odgovorio kako „jedva čeka da joj na sudu da lascivno objašnjenje”, ali je u nedelju, 18. decembra, na istom mestu pokušao da se izvini „zbog uvredljivih i teških reči”. Svoje ponašanje je objasnio kao pogrešan način da popravi sliku o preduzeću u kome radi.

Na poziv našeg kolege Nenada Živkovića, u nedelju uveče se na „Fejsbuku” oglasila i gradonačelnica Vesna Martinović, ocenivši da je rečnik direktora ATP-a apsolutno neprimeren javnoj komunikaciji. „Obaveza nosilaca javnih funkcija je da čuvaju ugled i dostojanstvo institucija i organizacija koje predstavljaju, jer u protivnom bacaju senku na pozitivne promene koje su kreirali”, napisala je ona. Na kraju je dodato očekivanje da će „nakon izvinjenja koje je uputio Stanojević prestati incidenti vezani za ovaj slučaj”.

Prvi čovek ATP-a objašnjava da razlozi njegovog ponašanja leže u „frustraciji zbog nerešenog pitanja potraživanja zaposlenih koji prete da firmu odvedu u likvidaciju, uličnom napadu na mene i pretnji smrću koju mi upućuju zaposleni”. On dodaje kako rukovodstvo preduzeća preuzima odgovornost za to što „ne ume da vlada objavljenim sadržajima”, što će biti ispravljeno stavljanjem sadržaja pod potpunu kontrolu. Ostalo je nejasno ko će i kakve sadržaje kontrolisati ako su jedini sadržaji pomenuti ispadi i drugi komentari direktora i nekoliko njegovih istomišljenika.

Stanojević je na kraju obećao da će sve sporne objave biti povučene, ali tek pošto ih oni koji eventualno imaju nameru da ga tuže zbog uvreda preuzmu kao dokazni materijal. Zasad o sudskom epilogu slučaja, pored Dragane Mladenović, razmišlja i Milanko Bodiroga.

D. Vukašinović


Kolonija na Devojačkom bunaru

Slikari na izletištu

U organizaciji Kulturnoprosvetne zajednice Pančevo, od 22. do 25. decembra na izletištu Devojački bunar biće održana Kolonija pastela. Na tom tradicionalnom, šesnaestom okupljanju u prirodi učestvovaće trinaestoro umetnika.

M. S.


Uspesi malih folkloraša

Zlatna i srebrna plaketa

Kliknite za veci prikaz

Na Osmom festivalu dečjih folklornih ansambala Srbije, koji je održan 17. decembra u Kraljevu, dečji ansambl nižih razreda KUD-a „Stanko Paunović NISRNP” nagrađen je zlatnom plaketom. U konkurenciji je učestvovalo šesnaest ansambala koji su prebrodili kvalifikacije na opštinskom, regionalnom i pokrajinskom nivou. Nagrađeno je devet ansambala sa tri zlatne, tri srebrne i tri bronzane plakete.

Najmlađi igrači „Paunovića” izveli su „Igre s Kosmaja” u muzičkom aranžmanu Zdravka Ranisavljevića i koreografiji Dejana Trifunovića. Odlazak malih folkloraša na ovu završnu smotru dečjih folklornih ansambala Srbije za 2011. godinu finansijski je podržao generalni sponzor društva NIS „Gaspromnjeft”.

Takođe, mališani iz folklorne sekcije DK Glogonj osvojili su šesto mesto i nagrađeni su srebrnom plaketom.

M. S.


U omoljičkom Domu kulture

Novogodišnji bal vina

Mesna zajednica Omoljica i Udruženje poljoprivrednika prirediće u nedelju, 25. decembra, u galeriji Doma kulture, manifestaciju pod nazivom „Novogodišnji bal vina”.

Tog dana od 10 sati prikupljaće se uzorci ovog alkoholnog proizvoda od grožđa. Šezdeset minuta kasnije uslediće svečano otvaranje, tačno u podne biće održano predavanje o vinu, a od 13 sati će se najodvažnije vinopije takmičiti u brzom ispijanju.

Pobednici će biti proglašeni u 15 sati, a posetioci će moći da kupe piće bogova po najpovoljnijim cenama.

J. F.


Sajam besplatnog neformalnog obrazovanja i aktivnosti

Znanje za Dž

Kliknite za veci prikaz

Sajam besplatnog neformalnog obrazovanja održan je 12. i 14. decembra u osnovnim školama u Jabuci, Kačarevu, Starčevu i Omoljici. Ovo je drugi put da se na teritoriji našeg grada organizuje ovakva manifestacija. Da podsetimo, prvi ovakav sajam priređen je sredinom maja kao deo programa „Aktivni građani”, koji sprovodi lokalna samouprava u saradnji s Britanskim savetom. Projekat finansira pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu.

Organizacije, neformalne grupe, ustanove, klubovi i kreativne radionice iz Pančeva i okolnih naseljenih mesta imali su priliku da se predstave i prikažu sadržaj kakav mladi ne mogu dobiti u okviru formalnog obrazovanja. Prema rečima organizatora, mladi na sajmu imaju priliku da se priključe nekom udruženju, ustanovi ili sportskoj organizaciji kako bi stekli nova znanja i veštine. To je dobar način da aktivno učestvuju u rešavanju problema u lokalnoj zajednici.

Z. St.


„Grrr! program” u „Elektrici”

Maskirani osvetnik Zigomar

Kliknite za veci prikaz

Poslednji ovogodišnji „GRRR! Program”, udruženi poduhvat Saše Rakezića i Kulturnog centra, biće zapravo predstavljanje knjige „Zigomar – maskirani pravednik” u Galeriji „Elektrika” u petak, 23. decembra, od 19 sati.

Priređivač te publikacije u izdanju Kulturnog centra jeste Zdravko Zupan, a autor predgovora Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf.

Kakav značaj ovo ostvarenje ima u popularnoj kulturi na ovim prostorima, a kakva je njegova percepcija u svetu? Ukoliko posetite „Elektriku” u naznačeno vreme, odgovore na ta pitanja dobićete od Zupana i Rakezića.

„Knjiga je posvećena jednom od najznačajnijih junaka koji su se pojavili na sceni beogradskog stripa u predratno vreme i sadrži prvi put na jednom mestu reprintovan i kritički obrađen kompletan opus stripa o Zigomaru”, piše u saopštenju organizatora. Pored izložbe rariteta, kao što su originalne table autora Nikole Navojeva i Dušana Bogdanovića s kraja tridesetih i početka četrdesetih godina, biće izloženi i radovi inspirisani Zigomarom koji su delo savremenog beogradskog umetnika Uroša Đurića.

A. Ž.