Pancevac Online

Broj 4432 · 15.12.2011.

Naslovna

„Poetska stvaraonica - budi pesnik”, drugi put

Dečja pesma vlada Pančevom

Kliknite za veci prikaz

Opširnije na strani Fotoreportaža












Dati šansu novom životu

Donorske kartice – da, bez dvoumljenja

Dobra prilika da se pokaže humanost i čovekoljublje * Jedan donor može da spase čak pet do sedam života

Kliknite za veci prikaz

Projekat promocije transplantacije i donacije organa pod nazivom „Šansa za novi život” predstavljen je u sredu, 14. decembra, u maloj sali Gradske uprave. Svi zainteresovani tada su bili u prilici da popune formular za dobijanje donorske kartice. Među prvima je to učinila gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović. Osamnaest minuta: tren Ona je tom prilikom izrazila nadu da će se naši sugrađani uključiti u ovu akciju, jer je poznato da u Pančevu ima mnogo humanih i plemenitih ljudi.

– Mi, Pančevci, poznati smo po tome što se odazivamo uvek kada su u pitanju akcije koje se odlikuju humanošću i čovekoljubljem, a ovo je dobra prilika da tu svoju karakteristiku pokažemo. Među neupućenim ljudima postoje zablude o transplantaciji i doniranju organa, te se nadam da će predstavnica Kliničkog centra Vojvodine dati dovoljno informacija kako bi se kod ljudi razbile sve sumnje i dileme u vezi s tim – rekla je Vesna Martinović.

Gradonačelnica je naglasila da statistike pokazuju da u svetu na svakih 18 minuta, čekajući na neki organ, umre jedna osoba i poručila da tu informaciju imamo na umu ako se dvoumimo oko zaveštanja organa.

Jelica Alargić, koordinatorka programa transplantacije i donacije organa pri Kliničkom centru Vojvodine, kazala je da jedan donor može da spase čak pet do sedam života.

– Spasti jedan život isto je što i spasti ceo svet. Međutim, samo deset odsto ljudi koji su na listi za transplantaciju dobije organ i šansu za nov život. To je jedina oblast medicine koja traži aktivan odnos građana, a nesreća ne bira i pitanje je kome će ovakav vid pomoći sutra biti neophodan. To mogu biti naši prijatelji i rođaci. Ima onih kojima nadu u život jedino uliva dobra volja drugih ljudi, poput pacijenata koji svakog dana provode sate na dijalizi – izjavila je Jelica Alargić. Nakon moždane smrti Statistički podaci pokazuju da u Srbiji na transplantaciju bubrega čeka hiljadu ljudi, na presađivanje jetre pedesetoro, a srca – njih desetoro. Međutim, po broju potencijalnih donora mi smo najgori u Evropi.

Kada je ova tematika u pitanju, najviše humanosti pokazuju Španci, pošto u toj zemlji ima oko 35 potencijalnih donora na milion stanovnika, a kod nas je 35 donora na ukupan broj stanovnika.

Jelica Alargić je objasnila da se, pored bubrega, jetre i srca, presađuju i pankreas, pluća, koža, delovi kosti, rožnjača i srčani zalisci.

Podržavanje ideje

Doniranje organa je, u stvari, davanje saglasnosti da se u slučaju spleta neželjenih okolnosti i bolesti koje dovode do stanja moždane smrti, odnosno do prestanka rada funkcija mozga, ali uz očuvanost drugih funkcija, organi mogu koristiti za transplantaciju onim pacijentima kojima su potrebni. Osobe koje daju takvu saglasnost apsolutno ne treba da budu uplašene da će im se nešto loše desiti i da može doći do zloupotreba.

Takođe, ukoliko se ta osoba razboli ili strada, to ne znači da joj neće biti pružena maksimalna medicinska pomoć i terapija koja je za takve situacije predviđena.

Organi se dobijaju od umrlog u bolničkoj ustanovi kod kojeg je nastupila moždana smrt a ostali organi su u funkciji zahvaljujući medicinskim aparatima.

Prva transplantacija u svetu urađena je 1954. godine, a u Srbiji je to učinjeno 1975. Dvadeset godina nakon prvog presađivanja bubrega, 1995.

godine, urađena je transplantacija jetre i srca, a godinu dana kasnije – pankreasa. Od 1975. do 2009. u Srbiji je urađeno 1.314 transplantacija bubrega, osam transplantacija srca, 29 – jetre i jedna – pankreasa.

U promotivnom materijalu o doniranju organa navodi se da se postupak uzimanja organa odvija u sterilnim uslovima u operacionoj sali i da se time ne nagrđuje telo i ne odlaže sahrana. Taj čin podržavaju sve svetske religije. Stručnjaci podsećaju da je svaki potencijalni davalac ujedno i potencijalni primalac organa.

D. Mladenović