Pancevac Online

Broj 4386 · 28.01.2011.

Naslovna

Loše prognoze, iš!

Kliknite za veci prikaz

Najduži mesec u godini, na radost svekolikog pučanstva, uskoro će se odvući u prošlost. Jedina svetlost koju je januar uneo u crnilo svakodnevice bila je u boji snega.

Beli zimski vragovi nebeski još će zavejavati pančevačke sokake.

U svim ostalim segmentima života, u najavi je i dalje mrak. Valjda kontrasta radi.

A bilo bi tako lepo da moćna mašina JKP-a „Higijena” s parčićima ledenog tepiha odnese barem loše prognoze.

S čemerom koji se dosad nakupio već ćemo se nekako snaći.

Navikli smo se...


Finansijski tokovi: Od plaćanja usluge do nečije plate

Boja javnog komunalnog novca

Obrni-okreni, računi nam ne ginu. A šta potom biva? * Tendencija smanjenja broja zaposlenih – davno prošlo vreme

Ako živite u stanu od, recimo, 60 kvadrata, samo za komunalije moraćete svakog meseca da izdvojite oko 10.000 dinara. Od te sume, najviše para ide na račune javnih preduzeća – „Grejanja”, „Vodovoda i kanalizacije”, Gradske stambene agencije i „Higijene”. Kućni budžet će dodatno stradati ukoliko, na primer, do posla i nazad koristite autobuski prevoz (ATP) i/ili posedujete kola, te plaćate korišćenje garaže u naselju (Direkcija) i parkiranje u gradskim zonama („Higijena”).

I onda jednog dana, sasvim iznenada, ostanete bez posla i shvatite da je izlaz iz situacije: iznajmljivanje tezge na pijaci ili buvljaku (plaćate „Zelenilu”), iznajmljivanje lokala („poen” za Direkciju) ili, ne daj bože, zakup mesta na nekom od pančevačkih grobalja („Zelenilo”, ponovo).

Da li ste se ikada zapitali gde završava sav taj novac i kako se troši? Koliko sredstava odlazi na plate zaposlenih u javnim i javnim komunalnim preduzećima, a koliko na investicije, i da li bi navedeni sistemi mogli da funkcionišu i s manje radnika? Prema rečima Zorana Jovanovića, većnika za finansije, sredstva javnih preduzeća, a to su samo Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva i Gradska stambena agencija, nalaze se, kao i budžet grada, na konsolidovanom računu trezora.

– To znači da novac Direkcije i GSA ulazi u gradsku kasu i da ga te firme trebuju iz budžeta, bilo za plate zaposlenih bilo za investicije i druge potrebe. U drugu grupu spadaju javna komunalna preduzeća, kao samostalna pravna lica, koja imaju svoje račune u bankama i prihod ostvaruju od poverene im delatnosti. Sredstva iz budžeta za njih se mahom odvajaju za investicije, ali neka preduzeća, kao što je „Mladost”, dobijaju novac za zarade i za tekuće troškove jer njihova delatnost ne podrazumeva velike sopstvene prihode – objašnjava Jovanović.

Pođimo od pomenutog JKP-a „Mladost”. Prihodi koje je ta firma ostvarila u 2010. godini (18,5 miliona dinara) gotovo su duplo manji od iznosa za bruto plate na godišnjem nivou (oko 36 miliona).

Zlatni, srebrni, bronzani

Najviše zaposlenih i dalje ima Auto-transport Pančevo (433), drugoplasirana je „Higijena” s 382 radnika, a na trećem mestu je „Zelenilo” (370).

Najmanje prihoda ostvarilo je RTV Pančevo (10 miliona dinara), a iza njega je JKP „Mladost” (18 miliona), pa Direkcija (oko 24 miliona).

Najveće plate imaju zaposleni u Direkciji (96 radnika – 103 miliona dinara), zatim oni u Gradskoj stambenoj agenciji (njih 20 – skoro 20 miliona dinara), te radnici u „Grejanju” (za 135 radnika izdvaja se 107 miliona).

Ako se zbog prirode finansiranja (videti u tekstu) izuzme Direkcija, najviše prihoda iz gradskog budžeta u 2010. godini „izvukao” je ATP (265 miliona), sledeća je „Higijena” (116 miliona), a onda „Vodovod i kanalizacija” (112 miliona dinara).

Da bi „Mladost” funkcionisala, iz gradskog budžeta je prošle godine izdvojeno 72 miliona dinara. U poređenju s tim preduzećem, Radio-televizija Pančevo dobila je manje sredstava iz gradske kase (51 milion), ali je, takođe, ostvarila manju dobit (10 miliona). Za zarade je izdvojeno 34 miliona dinara. To što navedena preduzeća od sopstvenih sredstava ne pokrivaju čak ni zarade, nije uticalo na smanjenje broja zaposlenih.

Njih u JKP-u „Mladost” sada ima 55, a u RTV Pančevu 60.

O ATP-u se često govori kao o preduzeću-gubitašu. Prema informacijama koje smo dobili od Zorana Jovanovića, očigledno je da stanje u toj firmi nije tako loše. U 2010. naš gradski prevoznik ostvario je prihod od oko 330 miliona dinara. Ta suma je bila više nego dovoljna da se pokriju plate za 433 radnika (!), a reč je o iznosu od 274 miliona. Zanimljivo je da je, uprkos prevelikom broju zaposlenih, prošle godine radni odnos zasnovalo još pet lica. A mislili smo da ta firma ima tendenciju smanjenja broja zaposlenih.

Zoran Jovanović je objasnio da je svako preduzeće u 2010. povećalo broj radnika pošto su sva javna i javna komunalna preduzeća bila obavezna da zaposle bar po jedno lice s posebnim potrebama. U JKP-u „Higijena” pak govori se o zasnivanju radnog odnosa sa 24 osobe. Ovog puta nije reč o uhlebljavanju partijskog kadra.

– Doskora smo imali situaciju da veliki broj niskokvalifikovanih ljudi radi za „Higijenu”, a da novac za to dobija preko studentske zadruge. Budući da je reč o čistačima, dakle o ljudima koji obavljaju osnovnu delatnost te firme, nova direktorka je smatrala da bi valjalo primiti ih u stalni radni odnos i omogućiti im da ostvare radni staž – kaže Jovanović.

JKP „Higijena”, JKP „Vodovod i kanalizacija” i JP GSA ostvaruju duplo više prihoda nego što je potrebno za bruto zarade. Građanima bi, naravno, bilo bolje kada bi ostajalo više novca za investicije.

Zanimljivo je da je u 2010.

godini najviše zaradilo JKP „Grejanje” – čak 642 miliona dinara. Od te sume je jedna šestina, dakle 107 miliona, otišla na plate 135 trudbenika. Direkcija ima 96 zaposlenih, a za njihove zarade 2010. godine izdvojeno je preko 100 miliona dinara. Da li vam treba digitron da izračunate kolika je prosečna plata u tim preduzećima? „Zelenilo” je treće po broju radnika, pošto ih ima 370.

Prihodi ove firme bili su 388 miliona, a iz budžeta je za nju bilo izdvojeno oko 34 miliona. Za zarade u 2010. godini izdvojeno je 236 miliona dinara.

D. Mladenović